AUTOBOGOGRAFIJA

30. april 2021.

26080. dan mog života

 

 

dva tri dana

pred početak izložbe

grupe januar u tribini mladih

vraćajući se noću u patrijarha

čarnojevića 19 mislio sam

koji rad da napravim i

šta da uradim za

izložbu

 

 

i

 

 

hodao sam

pašićevom ulicom i

skrenuo u temerinsku

i negde kod prodavnice

tehnometal neobuzdanom

stvaralačkom snagom sam

proleteo kroz svu umetnost

20. veka i spoznao da je

priča završena a da je u

njoj ostalo poslednje

veliko delo umetnosti

 miroslav mandić

jebe svima

mater

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

delogrom koje

me je ubilo

i spasilo

 

 

i

 

 

bio

sam mlada

zver umetnosti

razgnevljen i čedan

povređen i zgađen nad

sobom. ponesen i već

raznesen 20

vekom

 

 

i

 

 

20. vek

sa dva svetska

rata. vek bojnih otrova

gulaga. gasnih komora. vek 

atomske bombe i neopisivog

komfora i miliona dece

izgladnelih do

smrti

 

 

i

 

 

vek

gertrudine ruže

vitgenštajnovog uma

dade. džeza. rokenrola

vek maljevičevih kvadrata

dišanovog pisoara. valzerove

dobrote. bilinog glasa. kejdžove

tišine. rajnhardovih tautologija

i manconijevih upakovanih

govana. vek koji sam

voleo zbg radija

i filma

 

 

i

 

 

20. vek

je tražio i od

mene da ga

opevam

 

 

i

 

 

u vazduhu

oko planete zemlje

a i na planeti zemlji je

bilo puno negativne 

energije

 

 

i

 

 

tu kod

tehnometala

na pitanje šta je

umetnost i kako da

je izrazim iz mene je

kao grom izletelo

miroslav mandić

jebe svima

mater

 

 

i

 

 

velika

umetnost od

jedne rečenice

i pet reči u

njoj

 

 

i

 

 

umetnost

je psovka 

 

 

i

 

 

velika

umetnost

je psovka

dobrote i

lepote

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

uspavanka

suštinom

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

je lepota

munje

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

je dobrota

golotinje

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

je žrtvovanje

za bolji svet

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

umetnost još

nestvorena

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater je

poslednje veliko

umetničko delo

dvadesetog

veka

 

 

i

 

 

trideset

osam godina kasnije

30. septembra 2009. sam uz

miroslav mandić jebe svima mater

dopisao krenuti. sebe voditi sebi. genijem

puta. genijem ruže. dete umetnosti 20. veka je

umrlo za umetnost svih vekova. grom stvaranja

miroslav mandić jebe svima mater je poslednje

veliko delo koje je odnelo sve ljudske zločine

i sve zločine umetnosti i preobrazilo se u

bog miroslav mandić bog jeste

svima mater

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

29. april 2021.

26079. dan mog života

 

 

1971

početak

četvrte sedmine

od moje 22 do moje

28 godine od 1971

do 1977

 

 

i

 

 

autobogografija

ponavlja moj život a

ne seća ga se i zato

se pevam stvaram

hodam sad

 

 

i

 

 

biti

pesnik

znači pevati

boga

 

 

i

 

 

biti

umetnik

znači stvarati

boga

 

 

i

 

 

biti

hodač

 znači biti

muzika

boga

 

 

i

 

 

ono što je

počelo sredinom

pedesetih se polako

privodilo kraju

 

 

i

 

 

rokenrol

pobuna mladih

protiv konforizma

svojih roditelja. pobuna

protiv rata. kontrakultura

seksualna revolucija

su nestajali jer su

njeni učesnici

starili

 

 

i

 

 

globalno

selo je bilo

podeljeno na

istok i zapad

 

 

i

 

 

ideali

su nestajali

pred zaposlenjima

i osnivanjem 

porodica

 

 

i

 

 

dolazilo je

novo vreme

vreme inžinjera

informacija. vreme

spektakla i reklama

vreme bogaćenja i

zabave. vreme

postmoderne

i pohlepe

 

 

i

 

 

vrline

javne poroci

tajni

 

 

i

 

 

laž 

represija

komfor

 

 

i

 

 

dolazilo

je novo kakvo

je oduvek

i bilo

 

 

i

 

 

najpošteniji

su nastavljali

da žive svoje

ideale i ostali

su sami

 

 

i

 

 

bila mi

je dvadeset

druga 

 

 

i

 

 

trebalo

mi je biti

hrabar i

čestit

 

 

i

 

 

u

januaru

1971. sam sa

grupom kod bio

učesnik prvog

festa

 

 

i

 

 

odgledao 

sam sve filmove

na festivalu povremeno

spavajući od umora za

vreme projekcije

 

 

i

 

 

gledao sam

trijumf volje leni

rifenštajl i dokumentarac

vudstok. bila su to dva događaja

sa šestog kongresa nacističe partije

nemačke od 5 do 10. septembra 1934

na kome je prisustvoavalo oko 700 000

pristalica i 35 godina kasnije festival

vudstok od 15 do 18. avgusta 1969

na kome je bilo oko 400 000

hiljada mladih ljudi 

 

 

i

 

 

bio je

to januar i

početak 1971

godine u kojoj su

mi se dogodile

stvari koje su

me vinule u

buduća

čuda

 

 

i

 

 

dete iz

patrijarha

čarnojeviaća 19

dečak sa podbare

mladić iz novoga sada

je sada dobijao ulogu na

planeti zemlji o kojoj nije

znao ništa ali ju je trebao

prihvatiti i odigrati je

pošteno i do

kraja

 

 

i

 

 

dete

uvek

dete

 

 

i

 

 

dete

zauvek

bog

 

 

i

 

 

oko tribine

mladih se okupila

jedna grupa ljudi po

žudnji za slobodom

istinom umetnošću

po žudnji za

igrom

 

 

i

 

 

dogovorili smo

se da se u januaru

zovemo grupa januar a

u februaru grupa februar

pa dokle doguramo a

dogurali smo samo 

do januara i

februara

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

28. april 2021.

26078. dan mog života

 

 

bila

mi je već

21 godina i

trebalo

je

 

 

i

 

 

slaviti

ili prekinuti

nestati i biti dostojan

svih koji su dali život za

svoju pesmu svoju umetnost

i od kojih su živele sve pesme

i sve umetnosti i koji su bili

zaboravljeni od svih

pesnika i svih

umetnika

 

 

i

 

 

bile su to

već tri sedmine

mog života pred

vratima četvrte

sedmine

 

 

i

 

 

ludilo umetnosti

u dvadeset prvoj me

je spasilo od života ljudi

i samoubistva. život je

postao umetnost a

umetnost pevanje

pevanje bog

 

 

i

 

 

nije to bilo ludilo

bila je to umetnost. nije

to bila umetnost bila je to

bujica zemljotres oluja buktinja

sve je postalo umetnost energija

jedan jedini kod osećajnosti

bilo nas je četvoro voda

zemlja vazduh vatra

 

 

i

 

 

nije više bilo

povratka. toliko se

usijalo da je čudo bilo

u jeziku. umetnost je 

u meni našla

utočište

 

 

i

 

 

ja

šok

ja

 

 

i

 

 

samo

veselo

ždrebice

moja

 

 

i

 

 

ne

sećam se

trenutka otkrića

ja ni prvih radova

sa rečju ja u

dvadeset

prvoj

 

 

i

 

 

tvoje

otkriće ja

sam bio ja

bog

 

 

i

 

 

ne sećaš

se ti ni kad si

prvi put u svom

životu za sebe rekao

ja ali ja se sećam jer

sam to rekao ja

i bio ja

 

 

i

 

 

tek

odrekao

sam se mog

rada u grupi kod

u slavu grupe

kod

 

 

i

 

 

odrekao

sam se zbog

jelena iako to

nema ama baš

nikakve veze

sa jelenima

 

 

i

 

 

odrekao

sam se zbog moje

dvadeset jedne godine

u kojima je bila sva snaga

sveta snaga sa kojom nisam

znao šta da radim. snaga

kojoj ništa nije bilo

dozvoljeno

 

 

i

 

 

odrekao sam se

zbog čuda koja su mi

se desila te godine. čuda

prijateljstva. čuda umetnosti

čuda proglašavanja. čuda

hrabrosti. čuda odluka. čuda

za koja tada nisam znao

da već žive u meni

 

 

i

 

 

zato što

sam ludo voleo

članove grupe kod

sa kojima sam doživeo

i prve duboke napukline

prijateljstva a nisam želeo

da ih povredim snagom

koja je buktila iz

mene

 

 

i

 

 

zbog toga

od proleća 1971

nemam nikakve veze

sa 1970. ni sa grupom

kod niti sa onim što danas

jeste grupa kod a ona je sad

ono što ni onda nije bila a

ono što je onda bila nije

shvaćeno ni prihvaćeno

kako tad tako ni

sad

 

 

i

 

zbog toga

sam se 2004

godine kad sam

stvorio umetnost 33

odrekao prve godine

bavljenja umetnošću

da bih time 33 godine

mog stvaralaštva od

1971 do 2004 bile

žive i zračile

umetnost

33

 

 

i

 

 

upravo

otkrih da je

umetnost 33

večna umetnost

umetnost

bog

 

 

i

 

 

te 1970

mi se otkrilo da

treba da stvaram

i pevam novo biće a

ne umetnost i karijeru

i da zbog toga treba 

da krenem putem

svog genija

 

 

i

 

 

put je

genije

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

27. april 2021.

26077. dan mog života

 

 

divljenja prema

čudesnim ljudima

čudesnim pesnicima i

čudesnim umetnicima

su me preobražavala

i vodila dalje i dalje

 

 

i

 

 

preobražen

sam se divio još

više i tako u beskraj

sve do onih kojima sam 

se najviše divio najhrabrijima

najradikalnijima onima koji

su prekinuli da se bave

umetnošću radi

umetnosti

same

 

 

i

 

 

divljenje

a ne učenje 

podavanje a

ne znanje

 

 

i

 

 

te dve tri

godine su oni

kojima sam se

divio bili lao ce

u van gog

 

 

i

 

breson

žan lik godar

dušan stojanović

andre bazen. klod

šabrol. karl drajer 

antonen arto. žan

vigo. orson

vels

 

 

i

 

 

gertruda

stejn i ludvig

vitgenštajn

 

 

i

 

 

volt vitmen

vilijam karlos vilijams

đorđe marković koder

rajner marija rilke

velimir hlebnjikov

 

 

i

 

 

lotreamon

artur rembo

georg trakl

 

 

i

 

 

želimir žilnik

dušan makavejev

branko vučićević

lazar stojanović

tom gotovac

 

 

i

 

 

endi vorhol

džonas  mekas

džon kasavetis

džoe delasandro

pjer klementi

luis bunjuel

 

 

i

 

 

paul kle

pit mondrian

henri matis

 

 

i

 

 

mark rotko

džekson polok

kazimir maljevič

marsel dišan

žak vaše

 

 

i

 

 

gustav maler

aleksandar skrjabin

georg fridrih hendl

antonio vivaldi

džon kejdž 

 

 

i

 

 

 

goran trbuljak

marko pogačnik

taras kermnauer

zvonko maković

tomaž šalamun

 

 

i

 

 

piero manzoni

anonimni umetnik 

mikelanđelo pistoleto

đovani anselmo

karlo kolnagi

 

 

i

 

 

on kavara

džozef košut

roman opalka

sol levit

 

 

i

 

 

klod mone

valter demaria

robert smithson

donald džad

ed rajnhard

 

 

i

 

 

ivan foht

m. c. ešer

radoslav putar

dimitrije bašičević mangelos

vladan radovanović

vera horvat pintarić

miksed medija

viktor šklovski

bora ćosić

ilija savić

 

 

i

 

 

ješa denegri

biljana tomić

franci zagoričnik

vujica rešin tucić

sreten marić

dara zličić

 

 

i

 

 

džoni keš

džon lenon

če gevara

jan palah

 

 

i

 

 

džim morison

dženis džoplin

martin luter king

džimi hendriks

 

 

i

 

 

gaston bašlar

maršal makluan

horhe luis borhes

alen ginzberg

johan krojf

 

 

i

 

 

suzan zontag

ulrike majnhof

gudrun enslin

 

 

i

 

 

jebeno lepe

žene kao džin

siberg. žana

moro. stefan

odran

 

 

i

 

 

jebeno dobri

tipovi kao li marvin

li marvin. li marvin i

kasnije kristofor

voken. hari din

stenton 

 

 

i

 

 

čudesno

moja dela su

samo pepeo moje

umetnosti iv

klajn

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

26. april 2021.

26076. dan mog života

 

 

voleo sam

tautologiju. isto

istim. tautologija

me je bogu

približila

 

 

i

 

 

voleo sam

anonimnost ona

me je otvorila

bogu

 

 

i

 

 

napisao

sam tekst

tri festivala

i objavio u

indeksu

 

 

i

 

 

bio je to

moj prvi tekst a 

važno za mene je bilo

to što sam se u njemu od

tri vrste festivala na kojima

sam bio i tri vrste filma koje

sam gledao opredelio za

eksperimentalni film

i geff

 

 

i

 

 

u poljima

sam objavio

prvih nekoliko

pesama

 

 

i

 

 

uz pomoć

prijatelja napravio

predstavu

tri tri

 

 

i

 

 

napravio

film peđa film

bez kamere nego

samo sa peđom

vraneševićem

kao glumcem

 

 

i

 

 

bio na

tjentištu skupu

mladih stvaralaca

jugoslavije

 

 

i

 

 

skinuo se

go u predstavi

karla kolnagija

 

 

i

 

 

još puno

puno umetničkih

događaja i ponašanja

koje nisam beležio nego

sam im se prepuštao

da me stvaraju i

menjaju

 

 

i

 

 

mirko

radojičić me

pozvao da budem

član redacije

indeksa

 

 

i

 

 

pisao o

umetnosti

goranu trbuljaku

braci dimitrijeviću

tomu gotovcu

andergraund

filmu

 

 

i

 

 

radikalnost

je bila mera

i senzibilitet

umetnosti

 

 

i

 

 

kontrakultura

sestrinstvo i bratstvo

svetske mladeži u 

odricanju od moći

vlasti bogatstva

komformizma

kulture

 

 

i

 

 

više nisam

živeo na podbari

nego u novom sadu

koji i nije bio novi sad

nego centar svetske

umetnosti

 

 

i

 

 

kao što

je nekad moja

soba bila univerzum

mog boga pa posle moja

ulica pa podbara sad je

novi sad bio univerzum

umetnosti grupe

kod

 

 

i

 

 

ono što sam

onda shvatio i čemu

sam kasnije dao svoj život

a sad o tome slobodno pevam

to je da je sve baš onako kako

ja kažem da jeste i ne samo to

nego i to da je sve samo bog i

da sam i ja zbog toga

samo  bog

 

 

i

 

 

ti si

upravo u

autobogografiji

boga

 

 

i

 

 

autobogografija

je izvor za svačiju 

autobiografiju

 

 

i

 

 

kad se bilo

ko seti samog

sebe on je

autobiografija 

 

 

i

 

 

kad se bilo ko

seti drugog ona je

autobogografija 

 

 

i

 

 

ja

sam

sećanje na

tebe bilo ko

da si

ti

 

 

i

 

 

jedna

pička svih

smo

 

 

i

 

 

jedan

kurac svakog

smo

 

 

i

 

 

eto

kako 2021

ponavljam

1970

 

 

i

 

 

svaku

noć vraćanje

kući sam

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

24. april 2021.

26074. dan mog života

 

 

te 1970

za mene je sve

u svetu umetnosti

i sve u istoriji umetnosti

i sve u književnosti i istoriji

književnosti i sve u filmu i

začecima istorije filma

vrhunilo i iskrilo u

grupi kod

 

 

i

 

 

grupa kod

za mene znači

samo grupa

kod

 

 

i

 

 

uživao sam

u slobodanu u

slavku u mirku a

pogotovo u našem

druženju i stvaranju

zajedničkog identiteta

ne biti za sebe nego

se usaglasiti i biti

za drugog

 

 

i

 

 

zajednički

senzibilitet ne

samo usaglašavanja

jedno za drugog nego

biti jedno saglasje

saglasje jednog

sa bogom

 

 

i

 

 

razgovarali

smo mnogo o 

poeziji umetnosti

muzici filmu jeziku

anarhiji o onima koji

su nas oduševljavali

od remboa do jipija

od globalnog sela

do teorije

informacije

 

 

i

 

 

najvažniji mi

je bio konceptualizam

ta ideja da je za umetnost

dovoljna samo ideja. sloboda

da se bacim u ideju a

ne u realizaciju

 

 

i

 

 

ne šta

je umetnost

nego ko je

umetnost

 

 

i

 

 

ne šta 

treba da se

radi umetnošću

nego kako ja

treba da

sam

ja

 

 

i

 

 

ne kako

da stvaram

nego zašto da

jesam stvaranje

ne kako da pevam

nego zašto da

sam pesma

 

 

i

 

 

kako

živeti ideale

svih onih koji su

idealima pevali

i stvarali

 

 

i

 

 

sav

sam se

pretvorio u još

nepostojeću

umetnost

 

 

i

 

 

gertruda stejn 

i njeno čudesno

ruža je ruža

je ruža

 

 

i

 

 

ludvig vitgenštajn

i njegove čudesne poslednje

reči recite im da sam proživeo

jedan čudesan život

 

 

i

 

 

vilijem karlos vilijams

i njegova čudesna poruka svojoj

ženi koja je postala jedna od najlepših

pesama samo da kažem uzeo sam

šljive iz frižidera koje si verovatno

čuvala za doručak oprosti mi

bile su tako hladne

i slatke

 

 

i

 

 

ed rajnhard

i njegovo čudesno

umetnost kao

umetnost

 

 

i

 

 

đovani anselmo

i njegovo čudesno

delo ulazak u

delo

 

 

i

 

 

mnogi mnogi

drugi koji su svojim

pevanjima i stvaranjima

prelazili granice postojećeg

i proširivali i produbljivali

ne samo poimanje biti

nego i samu

bit

 

 

i

 

 

zaista

umetnost se

sa periferije kreće

ka umetničkom

centru 

 

 

i

 

 

kad

umetnost

dođe u umetnički

centar ona se kao

glavni tok širi ka

svima ali je tad to

već kultura a ne

umetnost

 

 

i

 

 

večna umetnost

otkrio sam to posle

trideset četiri godine

počinje iz centra boga

i širi se u svako biće

jer bog je perferija

koja je nigde i

centar koji je

svugde

 

 

i

 

 

mnogo

smo se i svađali

razgovarajući jer smo

bili pošteni jedni prema

drugima i čedni za

umetnost

 

 

i

 

 

tako je

proletela ta

1971. godina

a sledela je

1971

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

23. april 2021.

26073. dan mog života

 

 

bilo je

to proleće

1970

 

 

i

 

 

od mene

zavisi sve pogotovu

umetnost a pogotovo ako

se oslobodim harizme. moju

harizmu sam ugradio

u harizmu grupe

kod

 

 

i

 

 

postah

član i jedan

od osnivača

grupe kod

 

 

i

 

 

pre

nego što

smo se osnovali

osećala se simpatija i

energija spajanja među

nama i one su nas

približavale jedno

drugima

 

 

i

 

 

jedno veče

kod slobodana

tišme bilo nas je

šestoro ili sedmoro

birali smo ime za

grupu i tako smo

se imenom i

osnovali

 

 

i

 

 

reč

kod nas je

preobrazila

u grupu

kod

 

 

i

 

 

od

pojedinaca

postasmo grupa

umesto ličnih imena 

u trenu postasmo

kodovci

 

 

i

 

 

ovo

je moja

priča o grupi

kod koja ne priča

činjenice nego peva

sjedinjenje spajanje i

rađanju novog bića

novog identiteta i

umetnosti

nove

 

 

i

 

 

grupa kod

je u jednom

trenu bila jedini

tren umetnosti

na planeti

zemlji

 

 

i

 

 

koji je

tren to bio

to samo

bog zna

 

 

i

 

 

sve

što jeste

u jednom

trenu je

sve

 

 

i

 

 

za mene

grupa kod su

mirko radojičić 

slavko bogdanović

miroslav mandić 

slobodan tišma

i bog

 

 

i

 

 

strela umetnosti

koja se u kosmičkoj noći

zapalila od brzine. sve što

sam te godine od proleća 1970

do proleća 1971. radio doživeo

i stvorio pripada grupi kod. sve

što sam kasnije čuo i pročitao

o grupi kod ne odgovara mom

osećanju. odrekao sam se

grupe kod da bih

joj bio odan

 

 

i

 

 

za

mene je to

bila godina

grupe kod

 

 

i

 

 

grupa

kod

je

 

 

ideja

 

 

i

 

 

celina

 

 

i

 

 

um

 

 

i

 

 

duh

 

 

i

 

 

sila

 

 

i

 

 

neposredno

 

 

i

 

 

velika umetnost

 

 

i

 

 

pobuna umetnošću i pobuna u umetnosti

 

 

i

 

 

bratstvo po umetnosti

 

 

i

 

 

sestrinstvo po zajedničkom senzibilitetu

 

 

i

 

 

život za umetnost i umetnost za život

 

 

i

 

 

samožrtvovanje

 

 

i

 

 

nematerijalno

 

 

i

 

 

neizgovorivo

 

 

i

 

 

nesaopštivo

 

 

i

 

 

iskorenjivanje

 

 

i

 

 

nebeleženje i nedokumentovanje

 

 

i

 

 

negrađenje

 

 

i

 

 

nevidljivo

 

 

i

 

 

krhko

 

 

i

 

 

nezaštićeno

 

 

i

 

 

tautologija

 

 

i

 

 

novi mediji

 

 

i

 

 

proglašavanje

 

 

i

 

 

muzika

 

 

i

 

 

mističko

 

 

i

 

 

božansko

 

 

i

 

 

ludičko

 

 

i

 

 

jezik

 

 

i

 

 

umetnost umetnosti 

 

 

i

 

 

umetnost pesme i pesma umetnosti

 

 

i

 

 

beskorisno i bezvlasničko i besplatno

 

 

i

 

 

anarhija

 

 

i

 

 

hrabrost umetnosti i hrabrost u umetnosti

 

 

i

 

 

radikalna volja

 

 

i

 

 

otkrovenje ja umetnosti i otkriće ja u umetnosti

 

 

i

 

 

umetnost još nepostojeće umetnosti

 

 

i

 

 

umetnost je

ne samo ono što ja

kažem da je umetnost

nego je umetnost ono

što ja jesam a ja

jesam bog

 

 

i

 

 

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

22. april 2021.

26072. dan mog života

 

 

nekoliko

meseci sam se

već javljao na ulici

novosadskim pesnicima

iako se nismo poznavali

nego se samo viđali na

tribini a među njima

i slobodanu

tišmi

 

 

i

 

 

ali

gle čuda

jedno veče

sam skoro celu

noć pričao sa

tišmom

 

 

i

 

 

slobodan

tišma je bio

tri godine stariji

već nežni pesnik 

sedeli smo u buci

disko kluba. prožimali

se sudbinama. bio

sam srećan kao

vlat trave

na kiši

 

 

i

 

 

oh kako je

bio divan taj prvi

susret sa slobodanom

bilo je kao uživanje u gromu

sedeli smo u podrumu tribine

i pričali nekoliko sati. onda smo

izišli u noć i ja sam ga pratio do

njegovog stana u fruškogorskoj

31 pa se pred jutro vraćao sa

limana na podbaru srećan

kao princ ljubavi

 

 

i

 

 

prijateljstvo je

glad čednog srca

strast slaganja

žeđ uma

 

 

i

 

 

prijateljstvom

započinje život kao

život. ja sam roman o

prijateljstvu. majstorstvo

bez majstorstva. plava

krv i maženje

 muzikom

 

 

i

 

 

sve češće

sam se viđao sa

slobodanom a uskoro

sam počeo da odlazim

kod njega na liman u

fruškogorsku 31 na

četvrtom spratu

 

 

i

 

 

slobodan je

živeo sa majkom

tetka nadom ocem

čika ivanom i mlađom

sestrom natašom u

svojoj sobi koja je

bila odmah do

ulaznih vrata

 

 

i

 

 

tu je bio

gramofon i

ploče bolje reći

tu je živela

muzika

 

 

i

 

 

gustav maler

klaudio monteverdi

georg fridrih hendl

pink flojdi

 

 

i

 

 

uživao sam

u svakom susretu

sa slobodanom

i muzikom 

 

 

i

 

 

muzikom

razgovora

muzikom

slaganja

 

 

i

 

 

priča o

slobodanu

je pesma o

pesmi

 

 

i

 

 

posle nekoliko

meseci na tribini 

judita šalgo me je

poslala u zagreb

na geff čuveni

festival filma

 

 

i

 

 

festival

antifilma i

eksperimentalnog

filma pod naslovom

seksualnost kao

mogućnost za novi

humanizam

 

 

i

 

 

pol morisij

endi vorhol

džoe delasandro

kerol šneman

katalin ladik

 

 

i

 

 

dušan 

stojanović koji je

sa dostojanstvom

i ozbiljnošću tumačio i

branio sve otkačenosti

koji smo videli na

festivalu

 

 

i

 

 

to

što sam

doživeo na geff-u

me je oslobodilo

i otkačilo

 

 

i

 

 

poznanstvo

u novom sadu

sa mojim slavkom

bogdanovićem i

mojim mirkom

radojičićem

 

 

i

 

 

judita šalgo

bogdanka i dejan

poznanović. vujica

rešin tucić. branko

andrić andrla 

kiš ferenc

 

 

i

 

 

lazar stojanović

tom gotovac i grupa

oho i grupa penzioner

tihomir stančić

 

 

i

 

 

umetnost me

je ozarila. doživeo 

sam je u jednom

trenutku

 

 

i

 

 

odmah

sam nestao

i odmah sam

bio umetnost

sama

 

 

i

 

 

nestao i

postao ne da bih

stvarao umetnost

nego da bih bio

umetnost

sama

 

 

i

 

 

amin

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

21. april 2021.

26071. dan mog života

 

 

dok sam 

još bio sa nenom

jednom nedeljno sam

odlazio na tribinu mladih na

ciklus mladih novosadskih

pesnika među kojima su

bili i janez kocijančić i

slobodan tišma

 

 

i

 

 

sve sam

te pesnike već

čitao u časopisima a

za to veče bih se malo

bolje pripremio baš za tog

pesnika i onda bih o

njemu govorio iz

publike

 

 

i

 

 

nisam

još bio pesnik

ali sam želeo da

afirmišem njihovo

pevanje pa sam im

analizirao pesme

kako sam znao

i umeo

 

 

i

 

 

judita šalgo

glavna urednica

tribine mladih mi je

posle jedne takve večeri

sa pesnicima prišla i rekla

vidim da se stalno javljaš pa

te pozivam da dođeš sutra

kod mene u kancelariju da

popričamo i vidimo šta bi

ti mogao raditi na

tribini mladih

 

 

i

 

 

bilo je kao

kad sam iz slavije

prelazio u vojvodinu a

kao da sam prelazio

u real madrid

 

 

i

 

 

malo je

potrebno

da se svet

promeni

 

 

i

 

 

postao sam

honorarni urednik

za film i svakog dana

bio sa drugim mladim

urednicima i učestvovao

u pravljenju programa

koje sam nekad kao

podbarac samo

posećivao 

 

 

i

 

 

kasnije

sam jedno

vreme i živeo

u tribini mladih

u sobi iza

pozorišne

sale

 

 

i

 

 

birao sam

umetničke filmove 

koji bi se onda jednom

nedeljno puštali u tribini

donosio sam filmove iz

beogradske kinoteke

odlazio u štampariju

na štampanje

plakata 

 

 

i

 

 

pre

projekcije

bih rekao neke

osnovne informacije

o filmu a posle filma

vodio razgovor o

filmu koji smo

gledali

 

 

i

 

 

pored

izbora filmova

dovodio sam i ljude

koji bi govorili o filmovima

lazara stojanovića. bogdana

tirnanića. marka babca. slobodana

novakovića. bogdana kalafatovića

ranka munitića. ante peterlića

hrvoja turkovića. dragomira

zupanca. božidara

zečevića 

 

 

i

 

 

bilo mi

je divno da

upoznam uživo

sve te pametne

ljude kao i pisce

pesnike slikare

filozofe koji su

dolazili da

predaju na

tribinu

 

 

i

 

 

bilo je

to živo znanje

koje sam upijao za

razliku od mrtvog

školskog znanja

na fakultetu

 

 

i

 

 

dušan

stojanović je

najimpresivnija

teoretičarska

figura mog

života

 

 

i

 

 

dušan je

govorio zvonkim

bodrim glasom kojim 

je bio uzbudljiviji od

filmova o kojima

je govorio

 

 

i

 

 

govorio

je jasno a ko

jasno govori

pesma je

 

 

i

 

 

unosio je

ljubav u ono

što govori 

 

 

i

 

 

bio je

otvoren za

najnovije filmove 

medije teorije ideje

oberučke je prihvatao

hrabri svet mladih i

svet mladost

filma

 

 

i

 

 

od

dušana

sam naučio

da mišljenjem

afirmišem i

pevam

 

 

i

 

 

od

dušana

stojanovića

sam zavoleo

teoriju koja misli

sebe ali pre nego

što sebe počne

misliti počne

ljubiti

 

 

i

 

 

teo

rija

bog

 

 

i

 

 

tih meseci

je umro moj

večni drug

ljubica

 

 

i

 

 

ljubice

kosovac ti si

dečavojčica

moja

 

 

i

 

 

ljubice

drugarice

moja ti i ovog

trena živiš u

mom srcu

zauvek

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

20. april 2021.

26070. dan mog života

 

 

u dvadesetoj

sam upoznao ženu

u krevetu. prvi put čuo

da mi neko kaže volim te

kad me je posle dva meseca

ta žena ostavila od bola

sam vrištao ulicama

zrenjanina

 

 

i

 

 

nena je

bila lepa mlada

žena. pet šest godina

starija od mene. živela

je sa dvogodišnjom

ćerkicom jasnom

kao podstanar

 

 

i

 

 

zavoleo

sam ih

obe

 

 

i

 

 

upoznala

nas je stojanka

sa namerom da se

približimo jedno drugom

i nena i ja smo počeli da

se družimo i uskoro smo

prvi put vodili ljubav u

filipa višnjića 49

napodbari

 

 

i

 

 

bilo je

prelepo to

prvo jebanje

jebanje je bilo i

ostalo najveće

čudo mog

života

 

 

i

 

 

posle neninog

posla smo se viđali sve

češće. nena je ponekad

prespavala u mojoj hladnoj

sobici i tada nisam mogao da

se načudim čudu jebanja

niti sam mogao da ga

se zasitim

 

 

i

 

 

biti

golim

telom pored

drugog mekog

toplog tela. ulaziti

telom u drugo telo

i primati drugo

telo u sebe

oh bože

bog

si

 

 

i

 

 

sve

sam se više

zaljubljivao u nenu

a kad je u rano jutro

pred odlazak na posao

navlačila svoje najlon

čarape na butine

video sam najlepšu

sliku na svetu

zauvek

 

 

i

 

 

odlazio sam

na fakultet. čitao

sve bolje knjige. gledao

sve bolje filmove. odlazio

na tribine po gradu

i bio sa nenom

 

 

i

 

 

za praznik 

29. novembar

sa nenom i njenom

ćerkom jasnom u naručju

sam otišao u posetu njenom

bratu nenadu i njegovoj ženi

u zrenjanin u kuću njenog

oca u kojoj je i nena

odrasla

 

 

i

 

 

osećao sam

se kao muškarac

sa ženom i detetom

spavali smo svo troje

u krevetu a sreća je

blago kovitlala

u vazduhu

 

 

i

 

 

kad je sutra

kod neninog brata

kome sam za taj jedan

dan postao drag došao

njegov prijatelj nena je sa

njim porazgovarala nasamo

i došla kod mene i rekla

mi ja ću se udati

za njega

 

 

i

 

 

zašto

kako

jebote

 

 

i

 

 

noću sam 

izašao kroz prozor

i otišao na zrenjaninsku

železničku stanicu i spavao

na hladnoj klupi do prvog

jutarnjeg voza za

novi sad

 

 

i

 

 

otišao

sam kod kaje u

patrijarha čarnojevića 19

slomljen od bola. kaja nije

baš mnogo saosećala sa

mnom jer mi je rekla znala

sam a i inače nije bila

za neninu i moju

vezu

 

 

i

 

 

tog popodneva

sam iz očaja ponovo

otišao u zrenjanin a na

novosadskoj stanici sam

dok sam čekao voz popio

ljutu rakiju za šankom

kao pravi muškarac

paćenik

 

 

i

 

 

na snežnim

zrenjaninskim

ulicama sam u

jednom trenutku

počeo da vrištim

od ljubavnog

bola za

nenom

 

 

i

 

 

nena se

posle praznika

vratila neudata ali

mi više nismo

bili zajedno

 

 

i

 

 

ponekad

bih je nazvao

telefonom

 

 

i

 

 

ništa

 

 

i

 

 

posle

šest godina u

tom zrenjaninskom

stanu nenin brat je

nenad ubio dve

devojke

 

 

i

 

 

posle

dvadeset tri

godine dok sam bio

na ruži lutanja nena me ja

nazvala telefonom i ja samje

posetio u njenom stanu u kome

je živela sa devetnaestogodišnjim

sinom nenadom. vodili smo još

jednom ljubav. vodili smo je

nežno jer naša ljubav je

kao i svako vođenje

ljubavi nežnost

za boga

 

 

i

 

 

kad sam

nenu pitao šta je

to bilo tada kad mi

je usred najveće naše 

ljubavi rekla da će se udati

za drugog ona je rekla

da ne zna a i de se

ne seća

 

 

i

 

 

nenada

neninog sina

sam zavoleo i

sa njim sam se

družio umesto

sa njegovom

majkom

 

 

i

 

 

kasnije

kad sam jednom

prilikom aleksandru

tišmi ispričao moj roman

sa nenom aleksandar mi

je rekao pa vi već

imate gotov

roman

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

19. april 2021.

26069. dan mog života

 

 

odlučio sam

da posle festivala

dokumentarnog filma

odem tog leta na

festival igranog

filma u puli

 

 

i

 

 

obrad mi

je napravio

pedesetak tanjira

koje sam islikao i mislio

da ću ih prodati u puli i tako

imati novac da boravim

desetak dana na

festivalu

 

 

i

 

 

krenuo sam

stopom na festival

sa preteškim kuferom

punim tanjira

 

 

i

 

 

prvu noć sam

 prespavao negde 

na pola puta autoputa

beograd-zagreb. probudila

me je rana jutarnja rosa i 

komarci koji su me

izujedali

 

 

i

 

 

dok

sam ja

stopirao do

pule prvi čovek

nil armstrong je

sleteo na

mesec

 

 

i

 

 

u puli sam

sreo jednog mladića

iz novog sada koji mi

je ponudio da spavam

u vreći kod njega u

iznajmljenoj sobi

 

 

i

 

 

imao sam

novca samo za hleb

i sladoled svakog dana tako

da nisam morao prodavati

tanjire a i kad sam ih jednog

dana odneo na neki mali

zidić da ih prodajem bilo

me je jako sramota

i sve sam ih tu

i ostavio

 

 

i

 

 

odgledao

sam sve filmove

pročitao sve biltene

muvao se u nepoznatom

mi svetu filmadžija i bio na

svim konferencijama

o filmovima

 

 

i

 

 

hteo sam 

da ostanem i na

poslednjoj konferenciji 

koja se održavala posle

festivala pa sam tu noć

prespavao na klupama i

ujutru doručkovao neke

bačene sendviče iz

korpe za otpatke

 

 

i

 

 

posle podne

kad se konferencija 

završila krenuo sam na

stop po jako sunčanom

danu. izgladneo kupio sam

pola kila svežeg hleba i

pojeo ga u slast

stopirajući na 

izlasku iz

pule

 

 

i

 

 

ubrzo mi je

stao jedan mercedes

sa ljubaznim čovekom

iz zagreba sa kojim sam 

lepo pričao ali mi je na

krivinama iznad rijeke

od onih sendviča i

toplog hleba

pozlilo

 

 

i

 

 

zamolio

sam čoveka da

mi stane da izađem

iz kola i povratim i čovek

je stao i strpljivo me sačekao

i tako mi je još dva puta stajao

pomislio sam da sam se otrovao

i da to više nikad neću raditi. izvinio

sam se čoveku što ću zaspati malo

jer sam bio totalno iscrpljen. posle

se samo sećam da me je čovek

prodrmao i rekao u

zagrebu smo

 

 

i

 

 

izašao sam

iz kola oporavljen

bila je noć i pomislio

sam ma opet ću

to isto raditi

 

 

i

 

 

noć sam

prespavao u

nekom jarku

na izlasku iz

zagreba

 

 

i

 

 

tako sam

se učio filmu

i to u filmu koji

sam i sam

bio

 

 

i

 

 

na

jesen sam

se teškom mukom

upisao na jugoslovensku

književnost i tu sam upoznao

čedu drču. veru vasilić. mirjanu

stefanović. mišu živanovića

vladimira kopicla. radmilu

gikić. anu raković

 

 

i

 

 

najviše sam

voleo da na fakultetu

slušam neko predavanje

u toploj učionici i na malim

papirićima crtam neke 

šarolike šare

 

 

i

 

 

iako neživotan

stalno sam želeo

da se upustim u život

i tako sam se te jeseni

kao podstanar preselio

u jednu malu sobu u

karađorđevoj ulici

u salajci

 

 

i

 

 

spavao sam na

postelji od ljuštike

soba se nije grejala

ali je važno da mi je

kredenac bio pun

dobrih knjiga koje

sam sakupio

 

 

i

 

 

uskoro

sam upoznao

nenu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

17. april 2021.

26067. dan mog života

 

 

u toku

dana bih bio u

biblioteci na radničkom

univerzitetu a uveče bih

odlazio u bioskop ili

na neke večernje

tribine

 

 

i

 

 

obično su

se predavanja

na tribinama završavala

pitanjem voditelja da li ima

neko nešto da pita predavača i

skoro uvek bi nastala neprijatna

tišina jer niko ništa nije pitao i

zbog toga sam se stideo a i

bilo me je žao predavača

jer niko nije imao ama

baš ništa da ga

pita

 

 

i

 

 

ja sam

progovorio

podizao ruku

ustajao i pitao

ma aman

bre

 

 

i

 

 

ta pitanja

ma aman bre

su me ohrabrila

naučila da pitam i

otkrila mi da pitanja

ogoljuju još više

nego odgovori

 

i

 

 

povratka

nije bilo jer

sam se ogolio i

to aman bre pred

nepoznatima i to

na otvorenoj

sceni uma

 

 

i

 

 

vraćao 

sam se kući

sam. ushićen i

postiđen jer sam

se već go još

i ogolio 

 

 

i

 

 

u martu

sam otišao na

martovski festival

dokumentarnog

filma u 

beogradu

 

 

i

 

 

bio

sam uzbuđen

gledanjem mnogo

filmova odjednom i

reakcijom filmadžija

na dokumentarne

filmove 

 

 

i

 

 

posle bivanja

u mojoj porodici. pa

sa ljudima moje ulice. pa

ljudima sa podbare. pa sa

decom u obdaništu. pa decom

u školi. devojčicama i dečacima u

višim razredima. pa sa fudbalerima

pa sa nepoznatim ljudima na

javnim predavanjima sada

sam bivao i upoznavao

se sa filmadžijama 

bivajući i sam

filmadžija

 

 

i

 

 

trebalo je

biti sam ali je

trebalo biti i

deo grupe

 

 

i

 

 

ako

ništa dugo

makar dupe

grupe

 

 

i

 

 

u patrijarha

čarnojevića 27 se

iz okoline pirota u čika

dušinu kuću u dvorištu

doselio lončar obrad

tasić sa ženom

novkom

 

 

i

 

 

počeo sam

da odlazim kod

obrada i da mu

pomažem

 

 

i

 

 

bio sam

oduševljen lakoćom

kojom je obrad oblikovao

glinu koja se vrtela u

njegovim majstorskim

šakama

 

 

i

 

 

sam sam

se tome malo

učio i nisam daleko

dogurao osim toga što

sam naučio da je najteže

a i najvažnije prvo glinu

centrirati na točku koji

se harmonično 

vrti

 

 

i

 

 

ja sam

se ipak već

suviše upustio

u teoriju da bih

se pustio u

zanat

 

 

i

 

 

sa obradom

sam odlazio u rana

jutra da kopamo glinu

i utovaramo je u njegov

kombi i istovarimo

je u njegovo

dvorište

 

 

i

 

 

sledeći

dan bi odlazili

da kopamo crnu

zemlju i istovarimo

je pored gomile

gline

 

 

i

 

 

zalivali

smo te gomle

gline i crne zemlje

vodom i pokrivali ih

najlonima dok jednog

dana ne bi pravili tortu

od gline i crne

zemlje

 

 

i

 

 

ređali smo

jedan red gline pa

jedan red crne zemlje

pa smo ih onda drvenim

maljevima udarali da se

one sabiju i spoje

u jedno

 

 

i

 

 

onda smo 

iz te zemljane torte

lopatama odvajali grumene

koje smo sabijali udarajući ih

u zemlju i na rukama ih

odnosili u radionucu

 

 

i

 

 

ti grumeni

su bile teški po

dvadesetak kila i onda

bi takvih pedesetak poređali

jedno na drugo i pokrili ih najlonom

i tako bi obrad imao glinu u radionici

za nedeju dana a ja bih svakog jutra

te grumene mesio i kad bih ih dobro

izmesio pretvarao u stotinak lopti

od kojih je onda obrad tog

dana napravio stotinak

saksija tacni vaza

posuda

 

 

i

 

 

obrad ih

je ređao na

daske koje smo

iznosili na dvorište

da se nekoliko

dana suše

 

 

i

 

 

sušile su

se desetak dana

i onda bi ih jednom

mesečno slagali u peć

koju je obrad izgradio

u zadnjem dvorištu

 

 

i

 

 

glina se

pekla dan i noć

pa se onda nekoliko

dana hladila i kad bi se

ohladila vadili smo pečenu

lončariju koju je novka posle

prodavala na ribljoj pijaci a

ponekad i ja na futoškoj

pijaci ili na nekoj pijaci

u nekom selu u

okolini novog

sada

 

 

i

 

 

od obrada

i lončarskog

zanata sam naučio

koliko košta bilo

šta što košta

 

 

i

 

 

koliko

košta zanat

milomirov

 

 

i

 

 

koliko

košta let na

mesec a koliko

još više košta

sve ono što je

besplatno

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

16. april 2021.

26066. dan mog života

 

 

na

poslednjem

spratu radničkog

univerziteta je bila

biblioteka sa

čitaonicom

 

 

i

 

 

tu sam

pročitao tao

te đing lao cea i

istoriju umetnosti 

džonsonovu

 

 

i

 

 

lao ce

mi je polomio

mozak i prefinio

do prolećnih

lahora

 

 

i

 

 

čitanje i

listanje istorije

umetnosti i ponovna

gledanja fotografija slika su

me otvorili novoj osećajnosti

i meni do tada nepoznatim

nivoima i doživljajima

lepote umetnosti

 

 

 i

 

 

 

u detinjstvu

sam mislio da je

umetnost realistična i

da liči na prirodu i čoveka

u dečaštvu sam upoznao

umetnost kao proces u filmu

a sad sam naučio da je

umetnost  i nadrealna

i apstraktna i

umna

 

 

i

 

 

svideo mi

se žan arp i

njegovi oblici

hans hartung i

njegovi potezi

 

 

i

 

 

sve više

sam video

da život liči na

umetnost a ne da

umetnost liči

na život

 

 

i

 

 

u barici

vode na 

asfaltu sam

 video oblik

žan arpa

 

 

i

 

 

u boji

okrečenog

zida bih video matisa

u psu na ulici đakoma

bala sam video preplićuće

korake ljudi na ulicama

umetnosti a ne više

na ulicama

života

 

 

i

 

 

počeo sam

da prepoznajem

sezana monea rusoa

mondrijana munka klea

gogena modiljanija 

poloka

 

 

i

 

 

impresionizam

mi je bio lep. poentilizam

čudesan. fovizam sam upio

preko površine i boje a

kubizam preko

agresivnosti

 

 

i

 

 

van gog me

je uzbuđivao

svojim slikama a

još više svojom

dušom

 

 

i

 

 

upoznao

sam dadaizam

rusku avangardu

italijanski futurizam

ekspresionizam

maljeviča dišana

 

 

i

 

 

voleo sam da

idem u knjižare i da

prelistavam knjige i

pamtim naslove

i autore

 

 

i

 

 

filmovi sa

glumcima rediteljima i

teoretičarima filma. umetnost

sa umetnicima i teoretičarima

umetnosti. književnost sa piscima

pesnicima i teoretičarima književnosti

filozofija sa filozofima i istorijama

filozofije. i na rubu interesovanja

psihologija sociologija

i aktuelni fenomeni

 

 

i

 

 

počeo sam

da kupujem i

skupljam

knjige

 

 

i

 

 

jan palah

je sebe spalio

a šta ja treba

da činim 

 

 

i

 

 

družio sam

se sa devojkama

ponekad bih se sa

njima grlio ljubio vatao

ali ni sa jednom se

nisam jebao 

 

 

i

 

 

jebanje je

bilo nepoznato

nedostižno i

sveto

 

 

i

 

 

kao što je

između mene i

prvog poljubca bio

bezdan koji je trebalo

preleteti sad je između

mene i prvog jebanja

bilo nebo kojim

je trebalo

leteti

 

 

i

 

 

na moj devetnaesti

rođendan smo u jednom

trenutku napaljeni jedno na

drugo drena koja je bila pet šest

godina starija od mene i ja otišli do

njene podstanarske sobice i skoro

se ni neskinuvši počeli da se

jebemo iako ne znam ni

da li sam ušao u nju

ali sam svršio

 

 

i

 

 

dreno

moja više se

nismo jebali ali

to moje prvi put

sa tobom od

tebe čini

sveticu

 

 

i

 

 

gubljenjem

nevinosti u 19

krenuo sam ka

čednosti

 

 

i

 

 

čednosti

ti si odanost

boga

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

15. april 2021.

26065. dan mog života

 

 

dok

sam bio na

fudbalskom turniru

u napulju i sa terase

hotela crtao vezuv u

svetu se dogodila

pobuna mladih

maj 1968

 

 

i

 

 

na jesen sam

upisao poljoprivredni

fakultet da bih odložio

vojsku i da bih se pripremio

za studije književnosti

sledeće godine

 

 

i

 

 

igrao

sam fudbal

ponovo u slaviji

ali samo do zime

i tada sam prestao

sa fudbalom

 

 

i

 

 

bio sam

dobro dete

kasnije dobar

učenik. dobar dečak

i dobar mladić a 

sad sam ostao

sam

 

 

i

 

 

sam

van sistema

sam sa svojim

idealima zanosima

seksualnošću

lenjošću

 

 

i

 

 

sam

sa verom

u kosmičku

dobrotu za

sve

 

 

 

 

 

bio

sam u velikoj

opasnosti ali to

znam tek

sada

 

 

i

 

 

umetnost je

uletela u mene

i u meni radila

svoj posao

menjala

me

 

 

i

 

 

 

lepota me

je spašavala

od onog života

od koga se živi

na koji su me 

svi upućivali

 

 

i

 

 

samotna

vraćanja kući i

ona sad već čuvena

pišanja kad bih ušao

u moju parijarha

čarnojevića

ulicu

 

 

i

 

 

otkačiti

se to je bila i

hrabrost i smisao

biti samo

zvuk

 

 

i

 

 

obeležiti

se. biti meta

svetu

 

 

i

 

 

pisao sam

pesme. nisam više

nosio sportsku odeću

ređe sam se brijao

puštao kosu

 

 

i

 

 

počeo sam da

osećam nerazumski

bez logike. da slušam

ozbiljnu muziku iako smo

je u detinjstvu gasili na

radiju. mnogo sam se

lakše upuštao u

nepoznato

 

 

i

 

 

bez

otkačinjanja

osećanja bi mi se

ugušila u poželjnoj

osrednjosti

 

 

i

 

 

voleo sam

da uđem u

mlečni restoran

i pokupim otpatke

sa stola i u slast

ih pojedem

 

 

i

 

 

filmovi

su me otvarali

pesništvu. pesnik

novom slikaru

slikar novom

filozofu

 

 

i

 

 

bio sam

gladan novog

otkačinjao sam

se od porodičnog

školskog sportskog

konvencionalnog

generacijskog

uspešnog

 

 

i

 

 

otkačiti

se ali nikad

ne biti u blizini

otkačenih

 

 

i

 

 

uživao sam

u muzici. šumu kiše

huku vetra. ljudskom glasu

licima. crtežima. slikama. putu

tekstu. ženskom telu. mirisima

godišnjih doba. mirisu zemlje

vode. vazduha. kiše. snega

pokošene trave. seksu

u koži posle kupanja 

teglenjima 

jeziku

 

 

i

 

 

sva 

čula su me

otvarala bezčulnoj

duši a bezčulna duša

mi se podavala

bezdušnom

duhu

 

 

i

 

 

krenuo

sam na put

iako puta nije

bilo. na put u

nepoznato a

ne put u

život

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

14. april 2021.

26064. dan mog života

 

 

na kraju

godine sam uradio

diplomski iz mostova i

na taj način završio sa

inžinjerstvom i građenjem

iako tada nisam znao da

sam već započeo sa

stvaranjem još

nestvorenih

mostova

 

 

i

 

 

most

je vrsta

puta

 

 

i

 

 

sa igračima

do 23 godine sam

bio na turniru

u napulju

 

 

i

 

 

posle turnira

sam vratio opremu

sa torbom vojvodine

i više se nikad nisam

vratio na stadion

vojvodine

 

 

i

 

 

završio 

sam sa školom

i fudbalom

 

 

i

 

 

od fudbala

mi je najviše

ostala lopta

lepota lopte

 

 

i

 

 

lepota

lopte je

suština

lepote

 

 

i

 

 

lopta

u kojoj je

vazduh

 

 

i

 

 

krug i

lopta su 

savršeni

bog

 

 

i

 

 

fudbal se

igra stopalima

koja su najudaljenija

od glave a kontrolišu

loptu među nogama

što razvija vijuge

u mozgu

 

 

i

 

 

stopale

kojima sam trčao

i baratao loptom sam

zamenio stopalama koja

pevaju stvaraju hodaju

lepotu stvorenu

bogom

 

 

i

 

 

od fudbala

kao igre sam

još više voleo

fer plej u igri

 

 

i

 

 

poštenom

igrom se prelazi

na više nivoe

igre

 

 

i

 

 

fer plej

je igra najvišeg

kosmičkog

reda

 

 

i

 

 

još osećam 

lepotu dodavanja

lepotu dugih lopti koje

meko padnu pred noge

mom navalnom

igraču

 

 

i

 

 

fudbal

me je otvorio

za igru

 

 

i

 

 

uživao

sam u kopačkama

i štucnama a kostobrane

nisam nikad nosio. faulove

sam retko pravio. uživao

sam da imam pregled

igre i da igra

teče

 

 

i

 

 

ako mi

noge nisu bile

krute a krutile su se

od uzbuđenja i

važnosti onda sam

bio jedno sa

loptom

 

 

i

 

 

kaja

me nikad

nije videla

kako igram

fudbal

 

 

i

 

 

voleo sam

mnoge fudbalere

ali pre svega pelea

šekularca. bobi čarltona

džajića. aćimovića. skoblara

necera. krojfa. prosinečkog

zidana i najčudesnijeg

od svih mesija

 

 

i

 

 

najviše 

sam uživao u

fudbalu ajaksa

i barselone

 

i

 

 

udariti loptu

punom. spoljnom

unutrašnjom. felšom

petom. kolenom. špicom

glavom. uštopovati je

 stopalom butinom grudima

šutnuti je da kao struja klizi

po travi i da kao ptica

leti kroz vazduh

saigraču

 

 

i

 

 

smiriti loptu

je tehnika a stati na

loptu je harmonija igre

dodavanje je kraljevstvo igre

izgaranje je čednost. odbrana

je poštenje. dati gol je služenje

cakati po ceo dan božiji loptu

eto šta je jebežljivi život

jednog dečaka i

mladića 

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

13. april 2021.

26063. dan mog života

 

 

na kraju

druge sezone

u vojvodini smo

išli na omladinski

turnir u tulon u

francuskoj

 

 

i

 

 

te godine

sam išao i na

čuveni trurnir

u vijaređu

u italiji

 

 

i

 

 

bio sam i na

andrevlju u fruškoj

gori na pripremama

reprezentativaca srbije

za omladinski turnir

republika u fudbalu

u vrbasu

 

 

i

 

 

tim od

prošle godine

se raspao jer su

svi osim miše štrboje

i mene prerasli godište

i otišli u druge klubove ili

u prvi tim kao ivezić i

nikezić koji su postali

i reprezentativci

jugoslavije

 

 

i

 

 

bio sam na

eskurziji sa školom

u dubrovniku i na prvom

treningu posle eskurzije

nedovoljno zagrejan

sam vežbao šuteve

na gol i povredio

 desnu preponu

 

 

i

 

 

primio sam

šest inekcija

u tetivu vezivao

gumom noge dok

sam spavao da se

ne bih povredio

u spavanju

 

 

i

 

 

počeo sam

sve slabije da

igram i to na

mestu leve

polutke

 

 

i

 

 

sve više

sam osim

gledanja filmova

odlazio i na razna

predavanja koja su

se održavala na

tribinama po

gradu

 

 

i

 

 

uživao sam

da dođem u salu

na radničkom univerzitetu

ili tribine mladih u kojoj je bilo

dvadesetak ljudi i da slušam

o nečemu o čemu ništa

nisam znao

 

 

i

 

 

uživao

sam u

govoru

 

 

i

 

 

kao i posle

filmova vraćao

sam se kući sam

praveći društvo

samom sebi

 

 

i

 

 

imao

sam potrebu

za većom nepoznatom

neočekivanom dobrotom

dobrotom drugačijom od

podrazumevajuće

i naučene

 

 

i

 

 

konvencije 

su štitile sebičluk

emocionalni poredak

počeo sam da saosećam

sa odbačenima propalima

slabijima obeleženima

hendikepiranima 

prosjacima

 

 

i

 

 

udaljavao

sam se polako od

normalnih. zamišljao

sam da imam i dajem

onima koji nemaju

zaljubljivao sam 

se u siromašne

i siromaštvo

 

 

i

 

 

 nisam više

čuvao život želeo

sam da ga dam a

pogotovo da ga

nekom dam

 

 

i

 

 

dobrotu

sam osećao

kao beskraj 

 

 

i

 

 

dobrota

me je čuvala

u mojoj

usamljenosti

 

 

i

 

 

tad još

nisam znao

da je dobrota

osnova lepote

a da je lepota

svest i savest

dobrote

 

 

i

 

 

dobrotom

sam bio

slobodan

 

 

i

 

 

lepotom

sam umirao

za dobrotu

 

 

i

 

 

samom

sve se u meni

venčavalo iako ja

o tome još ništa 

nisam znao

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

12. april 2021.

26062. dan mog života

 

 

odlučio

sam neću biti

inžinjer. biću pesnik

bivanja. umetnik

prapočetka 

 

 

i

 

 

odluka je već

preduzimanje a

preduzimanja je 

opasno ali ako

se ne preduzme

u smrtnoj smo

opasnosti

 

 

i

 

 

nisam nikom

rekao za moju

odluku niti sam

napustio školu ali

sam se u sebi

promenio

 

 

i

 

 

sledili su

napori u ukusu

preobražavanje mog

dotadašnjeg ukusa. um

mibje čistio uprljano

srce. srce me je čistilo

od ludila uma

 

 

i

 

 

napor u

ukusu vodi

suštini a napor

u tehnici vodi

majstorstvu

 

 

i

 

 

privlačili su

me napori u

ukusu a ne

napori u

tehnici

 

 

i

 

 

stvaranje

a ne građenje

čudesno a ne

karijera

 

 

i

 

 

stih

a ne

cigla

 

 

i

 

 

izvijao sam

se. nestajao u

onome što ne

razumem a

podajem 

mu se

 

 

i

 

 

koliko sam

više bio sa drugima

video sam da je sve

borba i sujeta i da je

sve politika i

moć 

 

 

i

 

 

koliko sam

više bio sam

video sam da je

sve dobro i lepo i

da je sve pesma 

i poezija

 

 

i

 

 

sve više

me je privlačila

pesma i napisao

sam prvu pesmu

o crnom i belom

snegu

 

 

i

 

 

napisao

sam je prvo u

glavi dok sam jedne

noći u kojoj je padao sneg

sedeo i klozetu i osetio

da postoje i crni i

beli sneg

 

 

i

 

 

rekao sam u

razredu da pišem

pesme i prvo su počeli

da me zafrkavaju a tek

onda je nekoliko njih

reklo da i oni pišu

pesme

 

 

i

 

 

poezija

peva ono što

svi osećaju ali se

stide da kažu

i pokažu

 

 

i

 

 

duša me

je trebala i

počeo sam

je negovati 

 

 

i

 

 

sve više

sam gledao

ozbiljne filmove

i počeo da čitam

duge intervjue

sa rediteljima

 

 

i

 

 

reditelji su

počeli da me 

interesuju više

od filmova a

teorija filma više

od reditelja

 

 

i

 

 

ulazak u 

intervju je bio

ulazak u nečiji

unutrašnji

pogled

 

 

i

 

 

ulazeći u

nečiji nepoznati

unutrašnji pogled

ulazio sam i u

nepoznatog

sebe

 

 

i

 

 

žan lik

godar i do

poslednjeg

daha

 

 

i

 

 

upoznao sam

se sa francuskim

novim talasom

 

 

i

 

 

zaljubio

sam se u

kratku kosu

džin siberg

zauvek

 

 

i

 

 

zavoleo

magarca robera

bresona i robera

bresona

 

 

i

 

 

polako sam

se iskorenjivao

iz mog kulturnog

modela i socijalnog

okruženja u kome

sam odrastao

 

 

i

 

 

nepoznato

me je gutalo a

ja sam gutao

nepoznato

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

10. april 2021.

26060. dan mog života

 

 

baš zato

što sam bio

dobro dete

bio sam i

pobuna

 

 

i

 

 

prva veća

pobuna je bila protiv

vojske i ubijanja. pobuna

protiv muškosti i ubilačke

civilizacije. pobuna protiv

vlasništva i muške

kulture

 

 

i

 

 

uskoro

sam upoznao

branislava štrboju

i doneo najvažniju

odluku u mom

životu 

 

 

i

 

 

desno krilo

vojvodine je bio

miša štrboja dečak

iz moje osnovne škole

koji je u vojvodini igrao

još od petlića i koji me je 

jednom za prsa pobedio

u trčanju u školskom

dvorištu dok smo

bili u sedmom

razredu

 

 

i

 

 

branislav

štrboja je bio

mišin stariji

brat

 

 

i

 

 

braca

ili branislav

štrboja je bio

oljenkin dečko

pre mene

 

 

i

 

 

sa bracom

je počela moja

vatra u glavi i

mišljenje 

 

 

i

 

 

braca

je išao u

gimnaziju i

već je učio

filozofiju

 

 

i

 

 

prijalo

mi je što je

stariji od

mene

 

 

i

 

 

sve više

sam osećao

vatru u glavi

kao da su mi

misli gorele

 

 

i

 

 

na treninzima

i utakmicama sam

trošio telo. na igrankama

emocije. u razgovorima

sa bracom glavu

 

 

i

 

 

bili su 

to razgovori o

konkretnom i apstraktnom

razmišljanja da li mišljenje

dolazi iz mišljenja ili delanja. da

li je i dobrota mišljenje. mogu li

misliti bez svog iskustva. kako

da objasnim svoje osećanje

sveta i da li i moje

osećanje sveta

čini svet

 

 

i

 

 

kažem

gorelo je. glava

oganj. svet u glavi

glava fabrika. plamen

 sedamnaestogoišnjaka

hej

sedamnaestogoišnjaka

koji je želeo da bude

da voli i bude voljen

da promeni svet

i ostane dete

pevam

 

 

i

 

 

braca i ja

smo razgovarali

dugo u noći posle filma

koji smo gledali a kad bi

došli na njegov ćošak u

almaškoj stojali bi još 

razgovarajući

 

 

i

 

 

kad bi se

rastali ja sam

odlazio u patrijarha

čarnojevića 19 sam

kroz noć uzbuđen

od mišljenja

 

 

i

 

 

kad smo se

bolje upoznali dolazio

bih uveče pred bracinu

zgradu i zviždao a braca

bi se pojavljivao na terasi

na četvrtom spratu i bacio

mi ključ da otključam

ulazna vrata i onda bi u

sobi razgovarali do

duboko u noć

 

 

i

 

 

nešto tako

nevidljivo a

prisutno me

je vodilo

 

 

i

 

 

tri godine

sam se družio

intezivno sa bracom

a posle tri godine

smo se razišli

na dobrobit

obojici 

 

 

i

 

 

pred

polazak na

drugo hodanje

za poeziju koje sam

započeo 1. juna 1987

u kranju bio je i braca

sa svojom ćerkom

 

 

i

 

 

u knjizi

dete dečak

sa trećeg hodanja

za poezijuu oktobru

1988. sam napisao pred

zoru sam sanjao da mi je 

umro prijatelj. vrištao sam

ne nee neee neeee. a kad

sam se vratio sa hodanja

čuo sam da je moj

branislav štrboja

braca umro

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

9. april 2021.

26059. dan mog života

 

 

igrati

u vojvodini

i za vojvodinu

je bilo kao igrati

za real madrid

sve je bilo na

mnogo višem

nivou

 

 

i

 

 

počelo je

sa napornim

treninzima

na pesku

 

 

i

 

 

prihvaćen

sam od igrača

i odmah uskočio

u prvu postavu koja

se nije menjala

godinu dana

 

 

i

 

 

jedanaestorica

seke

šovljanski milivojev

bobinac samardžija mandić

nikezić daljac ivezić 

štrboja vasić

 

 

i

 

 

sećam se

prve prijateljske

utakmice koju smo

mi omladinci igrali

sa prvim timom kaća

pa kad smo istrčali na 

zagrevanje na teren

kao da je istrčala

sama snaga

vojvodine

 

 

i

 

 

dres je

mirisao na

svežinu i osećao

sam ponos jer sam

na sebi nosio taj

čuveni crveno

beli dres

 

 

i

 

 

bili

smo mladi

snažni i lepršavi

konji na zelenoj

travi fudbala

božijeg

 

 

i

 

 

biciklom sam

prepodne odlazio

na naporne treninge

a popodne sam 

biciklom jurio

u školu

 

 

i

 

 

većinu

domaćih zadataka

bih uradio još u školi

na odmorima da ne

bih gubio vreme

 

 

i

 

 

odlaženjem na

igranke u bioskope

i igranjem fudbala za

vojvodinu sam se polako

odvajao od podbare

i otvarao se gradu

novom sadu

 

 

i

 

 

u amerčkoj

čitaonici sam 

pozajmljivao ploče

i sad se sećam jednog

omota fri džezera

ornet kolmana

 

 

i

 

 

počeo sam

da čitam ne samo

dnevne novine nego

i nedeljnike čije tekstove

u početku nisam razumeo

jer su pisani ozbiljnije

i za obrazovanije

čitaoce

 

 

i

 

 

na televiziji

sam voleo da gledam

emisije u kojima sam mogao

da naučim nešto o istoriji borbe

za ženska i ljudska prava. istoriji

slikarstva. književnosti. filma

sporta. istoriji bluza i džeza

priče o čudesnim

pojedincima

 

 

i

 

 

bio sam

sve više u

svetu i sve

više sam

 

 

i

 

 

sa drugovima iz

vojvodine sam počeo

da izlazim uveče na

korzo koje je bilo kod

poslastičarnice

carigrad

 

 

i

 

 

stojali smo

i gledali smo one

koji se šetaju između

nas koji stojimo i

zafrkavamo

se

 

 

i

 

 

sam sam

počeo da se

šetam sa nekim

od drugova ili

devojaka

 

 

i

 

 

bio sam

u društvu i

učio se da

budem sa

drugima

 

 

i

 

 

posle korzoa

sam se sam vraćao

kući na podbaru i na

praznim ulicama sam

se učio da budem

sam sa samim

sobom

 

 

i

 

 

kad bih

ušao u patrijarha

čarnojevića voleo sam 

kao neku vrstu slobode

da pišam u mraku noći

pored nekog

drveta

 

 

i

 

 

beda i 

sloboda su

bili jedno

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 8. april 2021.

26058. dan mog života

 

 

u drugoj

godini u slaviji

za trenera nam

je došao čika

dule đuršić

 

 

i

 

 

mladi trener

koji je i sam bio

odličan fudbaler. lepo

se oblačio. vodio nas u

pozorište i svojoj kući

na sladoled. ocenjivao

nas posle utakmice

i analizirao igru

svakog od

nas

 

 

i

 

 

čika dule me

je voleo i odredio

za kapitena i ako

sam bio skoro

najmlađi u

timu 

 

 

i

 

 

pored fudbala

sam sve više voleo

film ali sada nisam voleo

samo glumice i glumce

nego sam počeo da

pamtim i volim i

reditelje

 

 

i

 

 

posle filma

sam živeo pod

utiskom onog što

sam gledao

na platnu

 

 

i

 

 

divio sam se

i poistovećivao sam

se. to ofilmovavanje

je bila neka vrsta

oboženja

 

 

i

 

 

ofilmoviti 

se i biti život

više od života

to je život

 

 

i

 

 

vraćao sam

se kući sam ali

sam se nesvesno

zavetovao da ću

uvek biti na strani

odbačenih slabih

i onih koji pate

 

 

i

 

 

ja sam

dete boga

a tada smo

boga zvali

ideali

 

 

i

 

 

odlazio

sam noću pred

ponoć na žeželjev

most. nekoliko puta

sam prešao preko

njegovih lukova

što je bilo jako

opasno

 

 

i

 

 

mislim da

nikad nisam bio

blizu da se ubijem ali

sam tu na mostu često

mračio i mislio kako da se

ubijem da bih bio dostojan svih

onih koji su sami sebe ubili i da

bih bio dostojan milomira mog

oca koji je sebe ubio da se ja

i niko više nikad ne bi ubio

a pogotovo da nikad

više niko nikad

nikog ne bi

ubio

 

 

i

 

 

bio sam i

sam veliki luk

mosta od radosti

do tuge. od radosnih

druženja do bolnih

osamljivanja

 

 

i

 

 

bila je

to mešavina

svega. od velike

seksualne energije

do nesigurnosti u sebe

od žudnje za skromnošću

i potrebom da se pravim

važan. od velike snage do

lenjosti i bezvoljnosti. od

božanskih zanosa 

do osećanja

bede

 

 

i

 

 

ponekad

bih se poljubio

i vatao sa nekom

devojkom ali bih

to brzo prekidao

ne želeći da je

povredim

 

 

i

 

 

kao što je

ofilmovavanje

bila neka vrsta

oboženja tako je i

oseksovljavanje bila 

neka vrsta oboženja

oboženja seksom

i čednošću

 

 

i

 

 

oseksoviti 

se i biti život

više od života

to je seks

 

 

i

 

 

škola mi

je bila sve

stranija

 

 

i

 

 

i ako to

tada nisam

znao spoljašnji

svet graditeljstva

mi je bio sve straniji 

a unutrašnji svet

stvarateljstva

sve bliži 

 

 

i

 

 

pri kraju

prvenstva i posle 

utakmice u senti na

kojoj sam dobro igrao

čika dule mi je u utorak

posle treninga rekao da

me je u nedelju gledao

čika joca marjanović

trener vojvodinebi da

na leto prelazim

u vojvodinu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima