Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
408155
pupoljak
NEKA MOJE UŽIVANJE BLAGOSLOVI CEO SVET
655-687
blaženstva
655.
Bela hartija, beli sneg i trag crne olovke.
2.
Kiša i sneg popunjavaju prostor vazduha i čine ga vidljivim.
3.
Zvone zvona. Laje pas. Škripe koraci po snegu.
4.
Subota je gospodstvo, dok sneg napolju pada i peva Džon Hamond.
5.
Volim da pišem brojevima. Jedna celina Miroslava Mandića je ona koju čine brojevi
1, 11, 111, 1111, 11111, zatim 2, 22, 222, 2222, 22222, zatim 3, 33, 333, 3333,
33333, zatim 4, 44, 444, 4444, 44444, zatim 5, 55, 555, 5555, 55555, zatim 6, 66,
666, 6666, 66666, zatim 7, 77, 777, 7777, 77777, zatim 8, 88, 888, 8888, 88888,
zatim 9, 99, 999, 9999, 99999. Eto razloga za neophodnost deset knjiga Miroslav Mandić.
6.
Neka moje uživanje blagoslovi ceo svet.
7.
Srećan Tii sto četrdeset peti rođendan, Antone
Plavloviću Čehove (Антон Павлович Чехов).
8.
Idem gde me noge nose.
9.
Pišem gde me ruka vodi.
10.
Ići za svojim nogama.
11.
Predati se svojoj ruci.
12.
Noge vode samo Bogu.
13.
Ruka potvrđuje noge.
14.
Molim vas k’o Boga dajte koji dinar da dam ćerci da
jede – bolnim glasom prosi devojčica, držeći u naručju dete.
15.
Ko primi je Bog, hvala prosjakinji za ovo osećanje.
16.
Pre sat vremena sam sreo Želimira Žilnika, i ispratio ga do pozorišta.
Pre petnaest minuta sam sreo Radu Čupić, i ispratio je do kuće.
17.
Na periferiji grada siromaška udžerica purnja iz svog dimnjaka.
18.
Zastao sam kod betonskog stuba da mokrim, na zemlji leži narkomanski špric.
19.
Vreme narkomanije će proći. I međusobno ubijanje tuđe dece radi svoje
dece će proći. Ko ubije sebe ubio je drugog. Ko ubije drugog ubio je sebe.
20.
Pišem ovu rečenicu svima i svakom za svako dobro i lepo.
21.
Još jednom, Pišem ovu rečenicu svemu i svima za svako lepo i dobro.
22.
Još jednom, Odapinjem ka Tebi svako dobro i lepo.
23.
Eto gde su me dovele noge posle dva sata hodanja
po snegu i hladnoći, do strele odapete ka svačijem srcu.
24.
Divim se svakome ko čini dobro i lepo drugome.
25.
Bravo i mojim smrzlim rukama, koje hoće još ovu rečenicu u slavu nogu da napišu.
26.
Milina toplote mi se širi rukama posle gutljaja rakije, kajsijevače.
27.
Blago je blago samo kada je ostavljeno Drugom.
28.
Rasplakao sam se kada sam čuo glas Din Martina (Dean Martin).
29.
Ovo je četvrta subota Miroslava Mandića, i njom struji misterija slutnji i nagoveštaja.
30.
Pada sneg. Dobre definicije su dobar ritam koji nosi i ne pada.
31.
Budućnost će biti onakva kako je sada.
32.
Danas sam hodao sedamnaest kilometara. Voleo bih da mi dnevni
prosek hodanja za ovu godinu bude četrnaest kilometara. Za ovih dvadeset
devet dana prosek mi je četrnaest kilometara četiristo trideset tri metra.
33.
Pišem napolju sa svetlucavim snegom.
PONEDELJKOM KREĆEM KAKO MI DUŠA ŽELI, KAKO MI UM TRAŽI
688-720
blaženstva
688.
Zovem se Našeg. Meni je samo do našeg spajanja.
2.
Razdvajanje je priprema za spajanje. Stvaranje je spajanje.
3.
Odvojiću se polako od stola i krenuti u dan da dostignem uzvišeno u danu.
4.
Našeg, krećimo!
5.
Našeg se obuo, upakovao i već udiše hladni vazduh.
6.
Našeg diše vazduh kao život sam, i život počinje da uživa u Našegu.
7.
Našeg je prekrstio ruke na leđima i šeta po hladnoći kao da je leto.
8.
Našeg je autor nekoliko vrsta spajanja.
Samo kreni spajanje.
Zauvek spajanje.
Odmah spajanje.
‚Aj‘mo spajanje.
Bogospajanje.
9.
Našeg se smeši snegu u Futoškom parku.
10.
Našeg ne zamišlja da sedne kod nekoga na topli čaj, nego uživa
da misli o Nekome ko mu se pridružuje da piju hladni vazduh.
11.
Našeg gleda novoizgrađene kuće bogatih i misli kako
svaki zapis u ovoj knjizi vredi bar koliko jedna kuća.
12.
Našeg toliko uživa u tome što samo hoda, i što ne može da se
načudi kako je sve lepo, da njegovo uživanje prelazi i na mene.
13.
Dok prelazi preko utabanog brdašca snega, Našeg smanji korak da
se ne bi okliznuo i oseti kako neizbrojiv broj kombinacija i vrsta koraka
može da načini ako želi, i oseti Našeg da u njemu živi samo kraljevstvo Božije.
14.
Našeg bi kliktao od radosti jer celom čovečanstvu otkriva Život je sačinjen od radosti!
15.
Našeg zna da je radost koju oseća od Boga, i od istine koju je
pročitao Naša sudbina ovde na zemlji je da budemo siromašni duhom.
16.
Lete velike bele ptice u sivobelom nebu. Našeg je
podigao glavu i gleda ih. Eno je uzvišenost! – čuo je svoj glas.
17.
Našeg nije odoleo beloj stazi koja se spušta kroz šumicu do samog Dunava.
18.
Ja sam Našeg i srećan sam zbog našeg
spajanja, Bela Snežna Stazo Pored Reke U Šumici.
19.
Pored vode je još hladnije, osetio je Našeg po licu, ali bio je zahvalan.
20.
Posle dva sata hodanja po hladnoći, toplog tuša,
celera, šargarepe, jabuke i pavlake, Našeg je u krevetu.
21.
Nešeg je osećao toplinu u butinama dok je čitao Džona Kasavetisa. Ostavio
je knjigu i pokušaće da zamisli nečije butine kako se oslanjaju o njegove...
22.
Bila je to jedna pedesetogodišnja žena koja se, dubokom ljubavlju,
predavala osamnaestogodišnjem Našegu, koji ju je nežno voleo.
23.
Našeg ponovo čita reči Džona Kasavetisa. Reci ko si. Ne šta bi hteo da
budeš. Niti šta bi voleo da budeš. Samo reci ko si. I to što jesi je dovoljno.
24.
Našeg sedi sa Rajkom Sredojević i za nju radi svetsku
premijeru Zovem se Našeg, i meni je samo do našeg spajanja.
25.
Našeg je ispratio Rajku, i sada uživa u
osvetljenim ulicama i snegu koji svetluca u letu.
26.
Našeg se sagnuo, zavezao pertlu, osećajući kako
uživa u ovom svetu, iako više i nije od ovog sveta.
27.
Našeg je u toplom, pred televizorom.
28.
Našeg je u krevetu. Blizu je ponoć. Žvaće suve šljive.
29.
Našeg je sam, ali mu je i dalje samo do našeg spajanja.
30.
Našeg daje sebi reč Od sada ću živeti u spajanju.
31.
Bilo mi je lepo sa Našegom i njegovom zahvalnošću prema životu.
32.
Našeg je otišao, nestao, da bude sa svakim kome je do našeg spajanja.
33.
Kako će biti sutra? Našeg, laka Tii noć.
FEBRUAR