Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
407803
pupoljak
PRUŽIM SE KA TEBI SVOM SNAGOM SVOG KORAKA
1513-1545
blaženstva
1513.
Kao dete.
2.
Kao dete su reči iz molitve koju sam izgovarao.
3.
Molitva je saputnik zanosu. Saveznik stvaralačkoj drskosti.
4.
Volim Ga kao da je dete. Obraćam Mu se kao da sam dete.
5.
Samo Bog proslavlja nečije ime.
6.
Zebu mi šake dok držim ove stihove Ali nikada nisi
došao kao i veče... Ti si mi potajni zavičaj, i ništa tiše ne želim...
7.
Kako svet svuda gori od ljubavi... Kad se vrtim
nad bedrom vremena, blaga boja je moje kretanje...
8.
Niko ne ume da se tako lepo igra sa tvojim šakama...
Tebe usrećuje zaplašeno šumljenje mojih školjki...
9.
Branimir Živojinović je preveo ove stihove, a vaspitačica na keju uči
decu ne samo da trče, nego i da prave džinovske korake. Branimirom
Živojinovićem se u ovom blaženstvu iskupljujem za džinovske korake
prevodilaca u knjigama koje čitam, a čija imena ni ne spominjem.
10.
Sagnuo sam se da bih prstima dodirnuo vodu u
barici i mokrom rukom napisao pisanje je pevanje.
11.
Još jednom sam se sagnuo da bih dodirnuo sneg i napisao da pisanje je plesanje.
12.
I treći put sam se sagnuo da bih prstima prešao preko trave
koja je virila iz snega, poskočio i napisao pisanje je pesma sama.
13.
Divno je bilo trosaginjanje zbog pisanja.
14.
Moj ponos je u saginjanju, velikom pevanju.
15.
Kleknuo sam na kolena i pišem Ljubim Te Miroslave Mandiću.
16.
Kleknuo sam na kolena i pišem Miroslav Mandić Tebe ljubi.
17.
Bilo je divno i hladno na kolenima, dvoklečanje zbog ljubljenja.
18.
Osmehujem se da bih samo jedanput šapnuo put je jedan.
19.
Hodajući predvidljivom lepotom hodanja,
setio sam se jučerašnje svete nepredvidljivosti.
20.
Podigao sam pogled i ugledao kako me stalni šetač sa keja gleda
dok pišem, a nepoznata žena, koja nailazi, mi se osmehuje jedva vidljivim
osmehom. Podsetili su me kako sam u dvadeset petoj godini otpočeo
crtanje Lišća, i kako je ono deset godina često nastajalo pred ljudima.
21.
Moja otvorenost je i zbog zatvora u kome sam boravio u
dvadeset trećoj godini. Zatvoreno srce stvara ružu ljubavi!
22.
Ja sam sveta kurva, i zato me kulturna i medijska javnost ne vidi.
23.
Upravo pročitah pesmu Autoportret Adama Zagajevskog (Adam Zagajewski).
Dok sam zatvarao knjigu i stavljao je u džep, rekoh mu Bravo, bravo, bravo, Adame.
24.
Da li je staza tamo pod snegom? – pitao me je, i mahnuo rukom
u pravcu iz koga sam mu se približavao, visoki stari gospodin.
25.
Pišem kao da prvi put pišem. Lepota prvog
pisanja je u tome što od prvog pisanja nema lepšeg.
26.
Juče sam Kaji, Branki, Sunu i Ivani objasnio da sam se zaverio sam.
27.
Zaverio sam se sam, znači ne posedujem u sebi svojstvo neprijateljstva.
28.
Danas je Adam Zagajevski u jednoj svojoj pesmi spominjao Kliforda
Brauna (Clifford Brown), rano poginulog trubača koga upravo slušam.
29.
Draž je ovo dugo čekanje da se nadražaj pisanja dogodi.
30.
Ali nikada nisi došao kao ni veče, i ostali stihovi koje sam prepisao oko podne,
dok su mi se prsti smrzavali, su reči Elze Lasker-Šiler (Else Lasker-Schüler).
31.
Poezija je neprestano ponavljanje jedne jedine reči volimtevolime.
32.
Radujem se sutrašnjoj stranici Biblije.
33.
Miroslav Mandić je stranica večnosti. Svakoga dana za svaki dan zapisana.
I ONAKO KAKO HOĆE SUNCE NA MOM LICU
1546-1578
blaženstva
1546.
Stvaram...
2.
...da se...
3.
...stvara stvaranje.
4.
Upoznaj me!
5.
Dok sam se kretao po kuhinji da zakuvam drugu kafu, u pokretima sam
osetio uzbuđenje rečenicom Upoznaj moju sebičnost. Ceo život osećam sebičnost,
iako sve manje i manje, i ceo život se zbog nje stidim. I sada sam se prvi put zbog
svoje sebičnosti osetio dobro, upoznaj je. Ne skrivam je, dođi! Izuči je!
6.
Upoznaj me je druga strana drevnog Upoznaj samog sebe.
7.
Pišem pred Tvojim licem.
8.
Dođi!
Dođi da vidiš lice Miroslava Mandića!
Upoznaj me!
9.
Na početku ove rečenice sedim, sada stojim, ubrzo ću biti napolju.
10.
Podne je.
11.
Sunčano je i jako hladno.
12.
Hladnoća je velika kao hleb.
13.
Staviš li prste na ovu rečenicu osetićeš njenu lekovitost.
14.
Staviš li prste i na ovu rečenicu osetićeš i njenu lekovitost.
15.
I na ovoj malenoj.
16.
Verujem da dobro pišem.
17.
Čitaću svakoga dana pesnike, a kada ih ne budem čitao, hodaću ih.
Čitaću svakoga dana pesnike, a kada ih ne budem čitao, ljubiću ih.
Čitaću svakoga dana pesnike, a kada ih ne budem čitao, stvaraću ih.
18.
Stavio sam naočare u džep u kome je mobilni
telefon. Raznežio sam se što su tako blizu jedno drugom.
19.
Hladnoća mi ulazi u desno uho na koje slabije čujem. Upoznaj me.
20.
Celu noć mi se divno krutio kurac. Upoznaj me.
21.
Pišem o sebi, da bi Moje uživalo u meni.
22.
Najviše uživam u Tvom uživanju. Verujem da i Tii najviše
uživaš u mom uživanju. Sve više uživam da bi i Tii sve više uživalo.
23.
Dvojica siromaha iznose iz šume nasipom po veliko stablo na ramenima do
svojih kolica. I onda je prvi skliznuo na kosini. Drvo mu je palo sa ramena, a drugi
je zastao i smejao mu se, jer nije ništa bilo opasno ni bolno. Onda je prvi, šaljivim
tonom rekao reči zbog kojih sve ovo zapisujem Malo padaš, malo se dižeš.
24.
Sav novac ovog sveta je moj, i zato se ne borim za deo tog novca.
25.
Sav novac ovog sveta je moj. Novi novac (Iz Rečnika Miroslava Mandića) koji stvaram.
26.
Mali nežni tautološki rad Miroslava Mandića Sav novac ovog sveta
je moj neću registrovati niti zaštiti kao intelektualnu, niti bilo koju drugu
svojinu, jer je i tako moje sve ono što Tii misliš da je samo Tvoje.
27.
Miroslav Mandić se najbolje čita raširenih krila u letu.
28.
Jedan mladić... neću napisati šta radi da bih ga ostavio na miru.
Reći sve, znači i nešto ne reći, što još više govori o meni. Upoznaj me.
29.
Ugledah vas, tamne u sumraku, jablani. Gole grane vam streme u nebo.
Naravno da je nebo iznad vas modro i, naravno, da ste mi detinjstvo pokrenuli.
30.
Nerviram se zbog Branke Zgonjanin koja me je malopre
nazvala telefonom i govorila mi slatke reči o meni, a sama kaže da joj
je sve gore jer odlaže da se promeni. Opet sve ide po starom. Eh i uh!
31.
Odmah sam nazvao Kaju da joj kažem da novo ne može po starom.
32.
A sada smirenje. I dobrota. I šaljivo. I ponovljeno Malo padaš, malo se dižeš.
33.
Ponoć je. Tišina je. Neka noć bude svima blaga.
IME MI JE BILA
1579-1612
blaženstva
1579.
2.
Od jutra briga. Zbog toga sam ostavio čistinu u prvom
zapisu. Da bi Miroslav Mandić počeo bez brige, ako već ja ne mogu.
3.
Raširenih ruku, sa papirom i olovkom, okrenuo sam
se tri puta oko sebe da ne bih prenosio brigu na Tebe.
4.
Čitajući svakoga dana Bibliju, lepo vidim stvari koje se prvi put događaju.
5.
Stvari koje su paradoksalne, zagonetne, od onog sveta kalemljene u ovome.
6.
Dirnula me je tajna, zašto je Bog zatvorio Saru i načinio je prvom nerotkinjom?
7.
Pretvaranje Avrama u Avrȃma u Bibliji je kao
pretvaranje Miroslava Mandića u Miroslava Mandića.
8.
Od rane mladosti u umetnosti me je uzbuđivalo neprimetno. Isto koje nije isto.
Mesto odakle se ne može dalje. Trenutak u kome se ćuti. Ili se može samo pevati.
9.
Već pola sata hodam i ništa ne izlazi iz mene.
10.
K Bogu.
11.
Draga Mirjana Miočinović, pišem Tii ove reči za Tvoje
radosne suze i večnost Tvoje duše na Tvom licu sa osmehom.
12.
Devetogodišnja devojčica trči sa svojim ocem.
Uživaju jedno u drugome bez svesti da su jedno u drugome.
13.
I Tvoja sebičnost i Tvoji strahovi su mi poznati, i zato dozvoli mi da Te volim.
14.
blagim
naklonom,
mlada damo
od jedne do sto jedne
tiho izgovaram volim Te
15.
Kako je to začudno, hodati sam i Nekoga svom snagom voleti.
16.
Vertikalo zgrade broj 41 u ulici Balzakovoj, volim
Te. Tii plavo nebo pored sebe činiš još lepšim.
17.
Mahnem rukom kroz vazduh, da ga Tii svojom rukom uhvatiš.
18.
Godinama sam se na ovom keju susretao sa Aleksandrom Tišmom.
Krenuli bi, vrlo često, priljubljenih ramena, iako smo govorili jedan
drugom Vi, pričajući slatko o bilo čemu, jer bilo šta nas je i činilo.
19.
U dvorištu sinagoge ugledah jednu samu zvezdu na nebu i osetih to sam ja.
20.
Opasno je ovo što pišem.
21.
Postoji jedna Crvena sveska, velikog formata, u dobrom povezu,
pisana od 25. avgusta 1971. U njenu slavu zapisujem ovaj zapis.
22.
Hteo sam malopre u prodavnici, dok sam kupovao kesicu sa kapućinom,
da kupim i jedan upaljač, tek onako, iako mi ne treba. Odoleo sam, ali
nisam odoleo da to i zapišem. To je i više nego da sam ga kupio...
23.
I Crvenu svesku i upaljač sam spomenuo, da
bih Tii još jednom rekao dozvoli mi da Te volim.
24.
Popio sam kapućino. Dozvoli mi da Te volim.
25.
Da li si Tii bila ona zvezda? Dozvoli mi da Te volim.
26.
Psalmi i jesu lepi jer mole Boga da im dopusti da Ga vole. Dozvoli mi da Te volim.
27.
Jedna od stvari koja najviše zagađuje je loš humor, a njega ga je skoro da je sav
loš. Zato bih voleo ponekad da se pošalim. Ali nežno. Da se ni ne primeti. Da ni ne
liči na humor. Kao ovaj humor koji ne liči na humor, a njega ga je skoro da je sav loš.
28.
Rođen sam u prošlom veku. Prema umetnicima koje sam voleo, a
živeli su u veku pre moga, osećao sam neku tajnovitu bliskost. Sada su
oni već iz pretprošlog veka, a ja iz prošlog. A Adam Zagajevski kaže
Mrtvi
Vi ste moji učitelji
Ne zaboravite me.
29.
Primicanjem se odmičem.
30.
Da li to moj mobilni ovih dana zvoni tiše ili mi
je sluh oslabio? Ili slabije čujem da bih bolje čuo?
31.
Kako podneti nečiju ljubav?! Kako je primiti? U kojoj se školi uče davanja i primanja?
32.
niko ne zove
niko ne dolazi
tim pre
kao i uvek
tim pre
33.
Dozvoli da Te, i u ovoj noći, svu noć volim.
ROZITA
1612-1644
bčaženstva
1612.
Ljubav i jeste u tome da najveće stane u najmanje.
2.
Kada mi je Bog rekao da će biti ono što je nemoguće, nasmejao sam se u srcu.
3.
Prvi put se čovek nasmejao, jer nije poverovao u nemoguće.
4.
Čitajući Bibliju volim sve ono što je bilo.
5.
Osmeh je preobražavanje prirode.
6.
Stvaram sve ono što će tek biti.
7.
Osmeh je nežna spoznaja.
8.
Miroslav Mandić mi je promenio ime Miroslav Mandić u Miroslav
Mandić. Promenio bez ikakvih vidljivih znakova promene. Bez
promene imena Sara ne bi rodila, Miroslav Mandić ne bi stvorio.
9.
Molim Te, ne ometaj me i ne povređuj me, molim Te.
10.
Na zidu kuće broj 9 u Svetosavskoj ulici, piše u jednom
redu dugačak grafit Rešenje dva globalna problema: nahranimo
gladne beskućnicima! Cinizam je žudnja nemoći da bude moćna.
11.
Živim da poboljšam i uvećam sam život.
12.
Pevam Da Se Pesmom Život U Boga Preobrazi.
13.
Ulazim u ulicu Teodora Mandića.
14.
Miroslave Mandiću hvali samog sebe i slobodnije i igrivije.
Blažen i skroman, hodaj po ovoj kišici na periferiji grada.
15.
Svratio sam u crkvu Svetog Ivana Kapistranskog, u franjevački samostan,
da nekog pitam kojom se oni Biblijom služe. I u tom trenutku je iz kola
izašao otac Tadej koji vodi ovaj Božji dom. Dogovorili smo se da mi
donese iz Zagreba Bibliju kojom se služe. Na otcepljenoj stranici hartije
na kojoj pišem sam mu napisao moj telefonski broj. Hvala, oče Tadej.
16.
Ulazim u park, sve više sam uzbuđen knjigom i rečima.
17.
Knjiga, ta divna stvar u rukama. Reči, ta tela u svim telima.
18.
Pre dve godine, na današnji dan, orgazmiralo me je. Ovako o tom
događaju piše u mom rokovniku od 4. marta 2003. Kako su divni Koleman
Houkins i Ben Vebster. Uživam. Celu noć sam se u polusnovima mučio
odgovarajući na pismo Dragani. Sada sam sretan jer me je dovelo na
sam početak, na trenutak u kome je sve počelo I reče gospod Bog: nije
dobro da čovek bude sam; da mu učinim druga prema njemu. Joj, koje
uzbuđenje! Kako me je ovaj događaj otvorio. Nazvao sam Draganu, jer je ona
za to zaslužna. Odmah sam pozvao i Kaju da dođe i da se dogovorimo da o tome
snimimo film. Sada je važno smiriti se i nastaviti mirno dalje. Hrist je umetnost.
19.
I Kaja je došla. Malopre mi je poslala poruku Krenula
autoputem u Tebe. Ako dolaziš po mene nećemo se mimoići,
najdrečavija mi je odeća na svetu. Zagrljaj, uskoro.
20.
Dolazim pred Drečavu, trenutno udišući tri vrste ljiljana.
Uživaj kao i pre dve godine kada si došla – odgovorio sam Kaji.
21.
Jedna od najvažnijih stvari u pisanju Miroslava Mandića je da napišem i ono
što mislim da nije važno, pogotovo ono što mi se čini da se podrazumeva.
22.
U Miroslavu Mandiću se ništa ne podrazumeva.
23.
Ružom, ljiljanima i lotosom. Knjigom jednom jedinom.
24.
Kao i pre dve godine, slušam Koleman Houkinsa
i Ben Vebstera kako milozvučno izvode Rozitu.
25.
Pada mokri sneg. Sivo je. Vlažno. Upalila su se
svetla. Tužno je i nikakvo. Nikakvo, a savršeno.
26.
Ako je Hrist čovek koji je za sebe tvrdio da je Bog, ja obožavam
takvog čoveka i mojim obožavanjem on i jeste Bog. Ako je Hrist
Bog, ljubav za Njega me vaskrsava. I sada, dok pada ovaj mokri sneg.
27.
Zavetujem se da ću negovati ovo telo da bih u njemu još više proslavljao Boga.
28.
Kaja je došla pred sumrak i onda smo krenuli zajedno
u sumrak. Umetnost je živa i ne postoji na mestima koja
su namenjena umetnosti. Nego tamo gde je lepota slobodna.
29.
Kaja je donela mirisne štapiće, nekoliko CD-a
muzike, zbornik o Ničeu (Friedrich Nietzsche), i vino.
30.
Sedim za stolom, sa vinom, mirisom i muzikom. Željan da otvorim Ničea.
31.
Niče, ne samo da je trebao ljubav, nego je i stvorio
velike količine ljubavi, o čemu se još uvek malo zna.
32.
Niče, dečače!
33.
Prvi put sam video više Ničeovih fotografija, iz bolesničkog kreveta. Potresna lepota.
TO JE MOJ POSAO
1645-1677
blaženstva
1645.
Snežna belina, Kaja, ja i šezdeset četvrti dan Miroslava Mandića.
2.
Miroslav Mandić je i knjiga promena.
3.
Svaka knjiga u sebi nosi sve prethodne knjige.
4.
Blaga je knjiga Miroslav Mandić.
5.
Je l‘ otkrivaš Avrame? – pita me Kaja, kada je videla kako čitam Bibliju.
6.
Otkrivam, prekjuče je prvi put čoveku promenjeno ime.
Juče se čovek prvi put nasmejao. Danas je prvi put slagao.
7.
Laž je posledica straha, neodgovornost za svoje postupke.
8.
Mislim na laži. Smešne su laži. Onaj koji laže ne zna da
svi znaju da on laže. Sve bi to bilo smešno da nije užasno.
9.
Hodamo istoriju lepote, Kaja i ja.
10.
Dovesti svet u Svemir, to je moj posao, sada.
11.
Sve što je napisano u Miroslavu Mandiću je zavedeno u Svemiru.
12.
Kad kažem Svemir, uvek kažem kuća Boga.
13.
Bog.
14.
To što bih Te pit’o, pitati Te neću.
15.
To što napisah tek onako napisah.
16.
Otišla je Kaja. Sada muk.
17.
Gledam kako počinje noć. Nebo i voda se plave. Svaki tren je Božji.
18.
18:00h. Sledećih sat vremena ću piti vino. Slušati muziku. Mirisati. Svečariti.
19.
18:09h. Gledam dvanaest Ničeovih fotografija, godinu dana pred smrt.
20.
18:20h. Pedesetpetogodišnjeg Ničea gleda pedesetpetogodišnji Miroslav Mandić.
21.
18:22h. Osećam u Ničeu smirenje, nevinost Hrabrog.
22.
18:25h. Samo bih Te ljubio.
23.
18:27h. Sve više volim imena, svako ime. Na primer, Vila Gregec.
24.
18:51h. Pročitao sam tekst o poslednjim, hodačkim danima Ničeovim.
25.
18:52h. Usuo sam treću čašu vina. Nema protivrečnosti u krugu.
26.
18:56h. Divno je kada se ništa ne događa, kada se stvari pomeraju neprimetno.
27.
19:00h. Raznežio sam se nad dve patent olovke kojima pišem.
28.
19:02h. Ja sam reč, pesnik Boga. JasamslikaslikaBogu. Ja sam plesač, eto Boga.
29.
19:07h. Uživam u mojoj ženi koje nema i kojoj sam odan preplavljujućim orgazmom
koji smo stvorili. Pokretima kojima se Bogu molimo. Poljupcima kojima Boga volimo.
30.
19:08h. Kada ljubim, sve je ljubav. Ljubav koja me ljubi.
31.
19:10h. Zvonim zvonom koje mi je neko poklonio i sada mi
stoji na prozoru. To je veliko zvono koje je nosila neka krava.
32.
19:12h. Kravo, kobilo moja.
33.
19:14h. Odoh u ćutanje do ponedeljka ujutru, do novog mleka svetlosti.
2. PUT PO 33 DANA
1678-1710
blaženstva
1678.
Šezdeset šesti dan su dva grumena, dva
busena, dva bokora, ili dve šake Umetnosti 33.
2.
Poskakujem da bih se razveselio. Hranilac golubova sa štapom šeta pored vode.
3.
Da je davanje!
4.
Za stolom borbe sa sobom.
5.
Naoštrio sam šarene olovke.
6.
Izlazim iz borbe.
7.
Sve jeste. Rečima jesam.
8.
Dok sam pio vodu, doživeo sam osećaj da mi voda kaže napij me se.
9.
Otkud Tebi uopšte ideja, čoveče Božji... da započneš rečenicu,
obučeš se i kreneš na hodanje... stojiš na crvenom... hodaš...
10.
U radosti izlaska, pojavila mi se rečenica Otkud Tebi uopšte ideja, čoveče Božji.
11.
Majko, ženo, ćerko, priznajem Tii.
12.
Od malena sam Te se sramio.
13.
Pišem Tii kako sam Te se sramio, jer godinama to više ne osećam.
14.
Od onda kada sаm krenuo putem nevinosti. U dvadeset šestoj godini.
15.
Ja Te obožavam od četrdeset druge kada sam krenuo na Desetogodišnje hodanje.
16.
Umetnost me je oslobodila od sramote.
17.
Nežno si, Moje...
18.
...Zdravo si, Moje...
19.
...Lepo si, Moje...
20.
...Ljubav si, Moje...
21.
Jedan čovek pažljivo savija novine kojima je pre toga štitio lice od sunca.
22.
Veliki žuti pas leži na snežnoj stazi, uživajući na suncu.
23.
Stvaranje je radost.
24.
Primanje stvaranja je večna radost.
25.
Jedan je da sebi i svemu. Dva je ne sebi.
26.
Jedan je davanje, dva je primanje. Spojeni smo u umetnosti davanja i primanja.
27.
Sve mi je uzbudljivije i lepše živeti, iako me mnoge stvari više ne interesuju.
28.
Dajem Tii nevažno. Primiš li, dobićeš svevažno.
29.
Gledam razgovor o pravu žena na televiziji.
30.
Predrasude sude.
31.
Slušam tehno muziku. Prošla je ponoć. Idem da čitam o Ničeu.
32.
Velik kod Ničea nikad ne znači količinu, nego samo kvalitet.
33.
Pokret iz pokreta, događaj iz događaja, ljubav u ljubav.
EVO TU SAM
1711-1743
blaženstva
1711.
Evo ga i podsmeh.
2.
Kada god sam se u životu nečega poduhvatio, osetio sam nečiji podsmeh.
3.
Podsmeh je bol nemoćnih.
4.
Svaki događaj ostaje zauvek – to je doživljaj svakodnevnog čitanja Biblije.
5.
Henri Miler piše da u Enciklopediji Britanika postoji divan tekst o pojmu misterij.
6.
I već, na sledećoj stranici, kaže da živo znanje
nije u enciklopedijama, nego u jednom čoveku.
7.
Treba malo da usporim hodanje da brzinom ne oteram reči.
8.
Večeras je revanš meč Čelzija i Barselone. Jedan ide dalje.
9.
Sve pritoke su nestale u Dunavu pored koga hodam. Jedan je Dunav.
Dunav će nestati u moru. Sve jedno u drugom nestaje – i tako nastaje.
10.
Gledam Te, Dunave, sa usidrenim šlepovima na sredini reke.
11.
Oblak je zagrlio sunce i sve se, u trenutku, pretvorilo u mlečni dan.
12.
Nestajući zapis...
...pesma
u
nastajanju...
...preporađa sve nestalo.
13.
Čujem Te, vazduše! I danas ću se učiti slušanju.
14.
Ušao sam u Skerlićevu ulicu, a obično uđem u ulicu Zlatne grede.
15.
Nema nikakvog razloga za ovaj zapis, osim vrtloga koji me vuče u lepotu samu.
16.
Za Kajin trideset prvi rođendan seo sam u toplu
poslastičarnicu Ana. Naručio dve torte, jednu za mene i jednu za Kaju.
17.
Devojka mi je donela, grčku i toskana tortu. Velika parčad za gladne oči.
18.
Dok za stolom u Novom Sadu, proslavljam Kajin rođendan,
Kaja je u Muzeju Ive Andrića u Beogradu. Poješću oba parčeta.
19.
Kajo, živela još najmanje šezdeset dve godine.
20.
Bilo mi je lepo kada sam ušao u poslastičarnicu. Sada kada iz nje izlazim više
mi nije lepo. Oči su se zasitile, a stomak je prepun. Zato, što pre na vazduh...
21.
Vazduh je hranljiviji i mnogo, mnogo ukusniji.
22.
Ime moje majke po krvi je Katica, a zvali smo
je Kaja. Njeno ime me je uputilo i ka Tii i ka Ja.
23.
Pišem ne poredeći, nego stvarajući.
24.
Stvaranje je neprepoznatljivo. Zato je uzbudljivo i zato ga se boje.
25.
Brojem 24 ispunjavam normu dana, ali
nastavljanjem do broja 33 stvaram umetnost dana.
26.
Kako je samo težina leptira velika!
27.
Po koja santa leda plovi jedna za drugom.
28.
Hladnoća mi duva oko ušiju. Noć polako pada na dušu, kao misterij.
29.
Misterij Hladnog Vetra je podigao hartiju po kojoj pišem.
30.
Stvaram, da ništa ne bi bilo sablasno.
31.
Kako je bilo spasonosno što sam se u mladosti odlučio za umetnost!
32.
Za dva i po sata fudbaleri će istrčati na teren.
33.
Sudija Kolina (Pierre-Luigi Colina) je upravo odsvirao kraj
meča. Pobedio je Murinjo. Čelzi:Barselona – 4:2. Jedan ide dalje.
MUZEJ, KUĆA BESKUĆNIKA
1744-1776
blaženstva
1744.
Sa snegom. Počinje novi dan.
2.
Od Stepenica Do Ove Stazice od sada ćeš biti samo Tii.
3.
Ljudsko telo je telesnost ljubavi Božje.
4.
Već mesec dana osećam jetru, i tegobe u telu.
5.
Kolike god moje tegobe bile, ljubav je uvek najvažnija.
6.
Izbacujući iz sebe ne-volje, ubacujem u Tebe da-volje.
7.
Pročitao sam osamnaestu stranicu Biblije.
8.
Dobro je svakodnevno čitanje Biblije.
9.
Zapisati. Prepisati. Pisati.
10.
Sva tri načina čine jedan jedini način u Miroslavu Mandiću.
11.
Zapis je događaj. Poruka. Krik. Šapat. Zapis govori sve. Jedna tačka. Jedna linija na
zidu. U zatvorskoj samici. Stepenicama. Umetnost nezapisivog. Reč u Miroslavu Mandiću.
12.
Prepis je tišina. Čednost služenja. Čuvanje i baštinjenje. Lišavanje za stvaranje.
Knjiga je samo vrsta prepisa. Način da jedno vide mnogi. Rudnik Miroslava Mandića.
13.
Spis je pisanje. Miroslav Mandić je zahvalnost koja obnavlja. Bez čednosti, pisanje
je ružnoća koja se širi. Spis su talasi. Sveti spisi su zapisi koji čine okean. Pisanje
je radost žrtvovanja za izvor još nestvoreni. Izvor koji ističe iz Miroslava Mandića.
14.
Dok joj dete leži u kolicima, vitka se žena,
stojeći na prstima, isteže rukama iznad glave.
15.
Ovim zapisom proglašavam – stvorio sam Muzej, Kuću Beskućnika.
Prva soba Muzeja je Kuća Boga. Druga, Kuća žene. Treća, Kuća
desetogodišnje knjige. Četvrta, Kuća posetilaca. Peta, Kuća
patika. Šesta, Kuća govora. Sedma, Kuća beskorisnog rada.
16.
Menjaj me, želim da me promeniš – kaže mi...
17.
Kada je Kaji Ćirilović bilo 17 godina započeo je rat u bivšoj
Jugoslaviji. Doživela je intelektualni prelom, počela da crta, učila
francuski, uživala sa Sajom, svojom prijateljicom, večnom ljubavi.
Družila se sa Ognjenom Bulatovićem, Peđom Radonjićem, Canetom.
18.
Kada idem gore, uzbuđujem se višim. Kada padam dole, uzbuđenja tražim u nižem.
19.
Za desetak minuta ću videti Kaju. Susreti su uzleti.
20.
18:30h. Sedimo za stolom, Kaja i ja. Obučena je u novu, šarenu
haljinu. Lepa, sveža, snažna. Govoriće mi kako misli da bi trebalo da radimo.
21.
Za tebe je dobar svako ko hoće, ima i zna. Ko je nepoznat, neistražen i
nepotrošen. Za tebe je dobra dobra žena. Svako ko ti omogući da budeš besplatan
ili najskuplji. Ko ti pomogne da imaš vreme samo za ženu, umetnost i Boga.
22.
Za mene je dobar svako ko voli i prima Miroslava Mandića. Za mene je dobro da
budem sa jačima od sebe. Da budem okružena onima koji znaju šta hoće. Za mene
je dobro da se preumim. Da radim do kraja. Da što više ćutim i da sve radim sama.
23.
Volela bih da radim sa tobom kao najskupljim. U tu cenu ulaze
Tvoj ekstremni i hrabri početak u umetnosti.
Zatvor.
Askeza.
Godine ćutanja.
Odricanje od stvaralaštva.
Uporno stvaralaštvo na minucioznom.
Honorar za prvu Desetogodišnju sliku.
Honorar za činjenicu da je dovršenu ni sam nisi video ni posle dvadeset godina.
Honorar za Deset godina hodanja.
Honorar za drugu Desetogodišnju sliku.
Honorar za nepripadanje partiji, instituciji, udruženju, medijima.
Najskuplji si zbog nepotkupljivosti. Zbog toga što ću se ja boriti i učiniti da budeš najskuplji.
24.
Volela bih da sa tobom više radim na podacima iz tvoje lične karte.
Beskućništvu kao tvojoj adresi.
Životu kao tvom narodu.
Univerzumu kao tvojoj državi.
Bogu kao tvojoj religiji.
Samstvu kao tvom članstvu.
Detetu Božjem kao tvojoj profesiji.
25.
Tako mi je govorila, i otišla Kaja. Pijuckam malo rakije pred revanš utakmicu
Juventus-Real. Na stočiću mi se hladi vrela krompir čorba. Igrači se rukuju.
26.
U regularnom delu utakmice je 1:0 za Juventus. Igraju
se produžeci. Spava mi se, a još nisam dovršio pisanje.
27.
Uživam. Uživanje me sve više otvara. Krompir čorba mi hrani mozak.
28.
Pridružujem se naporima fudbalera u produžecima utakmice.
29.
Večerašnji fudbal je bio tvrd, ružan za oko. Sinoćni je bio za istoriju fudbala.
Jedan od najlepših mečeva u poslednjih dvadeset godina, pričaju danas svi.
30.
Završeno je prvih petnaest minuta produžetaka. Reditelj prenosa je pustio nekoliko
usporenih kadrova iz prvih sto pet minuta igre. Sve deluje kao vrhunska drama.
31.
Sudija je isključio iz igre Ronalda i Tahinardija (Alessio Tacchinardi).
Utakmica ulazi u završnu dramu, i evo gola! Zalajeta (Marcelo Danubio
Zalayeta) postiže drugi gol za Juventus. Juventus je na putu do četvrtfinala.
32.
Juventus je u četvrtfinalu, Real Madrid je eliminisan, Miroslav Mandić ide dalje.
33.
Poslednjim atomom snage pišem o poslednjem atomu snage.
POUZDANJE U LEPOTU ME ČINI HRABRIM
1777-1809
blaženstva
1777.
Bistra svest, eto šta je Od Stepenica Do Ove Stazice.
2.
Od Stepenica Do Ove Stazice je deo jutarnje šetnje, dužine oko petsto metara.
3.
Na tom delu razgovaram sa Bogom.
4.
Do sada sam to činio na kraćem delu staze i to bilo
kojem, i to je jedan od razloga zašto mi je razgovor slabio.
5.
Razgovor sa Bogom je moje mucanje ljubavi.
6.
Mucanje, ali blaženo.
7.
Kada sam prvi put pročitao, pre nekoliko godina, reči
Isakove Eto ognja i drva, a gde je jagnje za žrtvu?, rodila se
u meni ljubav za dete Isaka. Ljubav za njegovu bezazlenost.
8.
Smrzle su mi se šake dok sam čitao jednu polemičku knjigu. Neka je živ
ugao ulice Patrijarha Čarnojevića i Filipa Višnjića na kome sam zastao.
9.
U ulici Filipa Višnjića, u kući broj 49, u jesen
1969. prvi put sam vodio ljubav sa jednom ženom.
10.
U polemike ne verujem. Volim potvrđivanje i oduševljavanje.
11.
Nikada niko nije napisao ništa ni nalik ovoj rečenici.
12.
Niada nio nie naisao ni jenu reenicu kavu sm j naisao.
13.
Sve što je ikada iko napisao pre mene, i što piše sada, i što će
ikada pisati – nalazi se u mojoj peti, i zato uživam u pisanju šakom.
14.
Bog je živ, svedočim.
15.
Svedočim, živ je Bog.
16.
Odoh još malo da hodam Od Stepenica Do Ove Stazice.
17.
Kaja Ćirilović je prva osoba koja je za deset dana pročitala svih deset
knjiga Ruže lutanja. Završila je sa čitanjem pre dva dana, a danas će o
tom iskustvu prvi put održati predavanje. Javiće mi u koliko sati. Dok Kaja
bude pričala o čitanju Prve desetogodišnje knjige, ja ću tih šezdeset šest
minuta hodati i pisati Drugu desetogodišnju knjigu. Živelo i čitanje i pisanje!
18.
U stazici je šesto pedeset tri koraka. Sporih i skraćenih. Molitvenih.
Prešao sam ih za šest minuta, dvadeset sedam sekundi i trideset šest stotinki.
19.
Malopre sam čuo da je odbijena još jedna od mojih ideja...
20.
Čekam da mi Kaja javi kada će u Beogradu početi svoje prvo predavanje
da bih krenuo napolje. U hladnu noć. U bezrazložnost koja preporađa.
21.
23. maja 2001. na dve hiljade osamsto šezdeset devetom hodanju Ruže lutanja
napisao sam na desnoj Kajinoj dojki Bezrazložnost, a na levoj Bezbrižnost.
22.
Kako su samo u najvećoj odbačenosti stvarali
najveći! To ni u jednom zapisu ne smem da zaboravim!
23.
Isakova bezazlenost neka mi vodi šaku kojom pišem!
24.
Kako duboko poštujem i trenutke koji se ne žele ispisati!
25.
Kako samo hoda jedna žena! Jednom. Negde. Jedna žena!
26.
Kako mi je lepo sa Kako Samo Hoda Jedna Žena Jednom Negde Jedna Žena.
27.
Svima kako pruža ono što im treba, samo ako mu se prepuste.
28.
Kaja još ne zove.
29.
Veliki događaj, Kaja još ne zove.
30.
Pouzdanje u lepotu me čini hrabrim.
31.
Samo sam namignuo sebi.
32.
Blizu je deset uveče. Kaja se nije javila. Izašao
sam napolje. Šutiram jednu ledenicu po asfaltu.
33.
Blizu je jedanaest, u krevetu sam. Kaja se nije javila...
BEZ KRAJA
1810-1842
blaženstva
1810.
Sunčano jutro. Čudo lepote jutarnje.
2.
Kaja kaže da je sinoć zaboravila da mi javi početak svog prvog predavanja.
Odvezati se od lošeg i vezati se za dobro, eto putovanja brzinom svetlosti.
3.
Da bih prevladao prepreke – menjam pravac.
4.
Odlučnost i zanos čine stvaralaštvo u koje verujem.
5.
Nezadovoljan sam sobom. Pružam korake da bih istisnuo iz sebe nezadovoljstvo.
6.
Je l‘ stiglo proleće? Nije još, dok god ovog ima – čuo
sam reči dvojice prolaznika. Ovog Ima je ime za sneg.
7.
Još više očekujem samo od Tebe, jer više ne očekujem ni od koga.
8.
Očekivanje je bezdan, ali bezdan spasenja.
9.
Očekivanje je očaj koji vodi bezbrižnosti, tako je
nekako govorio Blez Sendrar (Blaise Cendrars).
10.
Očekivanjem sam otkrio da jedino Bog očekuje.
11.
Da! Most Slobode je spojen.
12.
Voleo bih da se u svakoj rečenici koju napišem, sa njenog početka i sa
njenog kraja osete sile ka sredini rečenice odakle ona poleće nagore.
13.
Hej, skoro si mi istekao, dane! Još je sunce. Samo strpljivo, pa ću stići.
14.
Ugledao sam poznanicu sa malim detetom. Skrenuo
sam u drugu ulicu da ne bih praznoslovio u prolazu.
15.
Ovo su trenuci u kojima se izdržavanje pretvara u uživanje i spokoj.
16.
Sa uživanjem počinje i zviždukanje.
17.
Pitao me je jedan čovek koliko je sati. 18:36 – rekao sam mu i osetio radost.
18.
Zevam, već mi je i hladno. Hodao sam petnaest kilometara. Ipak sam umoran.
19.
Još kilometar do toplog tuša.
20.
U toplom sam. Slušam pevanje žena iz svih zemalja sveta.
21.
Slušam Čileanke. Pevaju, sestre moje. Pevaju u slavu mog pisanja.
22.
Juče sam u Bibliji uživao u bezazlenosti dečaka Isaka.
23.
Danas u nevinosti devojke Reveke, koju muškarac još nije poznao.
24.
Idu lepo zajedno bezazlenost i nevinost.
25.
Blizu je ponoć, počelo je sunčanim jutrom, a završava ponoćnim kruženjem.
26.
Potrošio sam se.
27.
Sve što iz mene izlazi je samo kapljanje.
28.
Još jedna kap.
29.
Dovoljna je
30.
voljna je
31.
na je
32.
je
33.
e
SA RUKAMA NA LEĐIMA SAKUPLJAM UŽIVANJA
1843-1875
blaženstva
1843.
Kos nije poleteo dok sam prolazio na jedan metar od njega.
2.
Ja nisam naivan. Rekao sam ne naivnosti.
3.
Ja sam nevin. Svakog trena govorim da nevinosti.
4.
Zagazio sam u vodu. Ostavljam tragove na suvom asfaltu i proglašavam:
5.
Miroslav Mandić i Umetnost Miroslava Mandića su se učlanili u Miroslavu Mandiću.
6.
Ne, ne! Sada vidim, još nije spojen most Slobode. Na
pedeset metara od mosta na jednom šlepu čeka ta središnja tabla.
7.
Krenule su iz Beograda autoputem ka meni, Nataša Milojević i Kaja.
Za jedan sat ću ih videti. Natašu ću videti prvi put. Volim prve susrete.
8.
Draga Nataša, molim Te, uživaj!
9.
Kaja i Nataša su otišle.
10.
Nazvao me je i pater Tadej. Doneo mi je Bibliju. Obradovao me je Božji
čovek. Odmah posle mise ću vam dati vašu Bibliju – rekao mi je taj dobri čovek.
11.
Knjigu Miroslav Mandić koristim za mnoge stvari.
12.
Knjiga Miroslav Mandić je i beležnica za dva pisma.
Draganu Jovanoviću i Kati Simon (Katty Simon).
13.
Dragi Dragane, ne poznajemo se. Mislim da smo vršnjaci, dečaci. U Tvojoj
rubrici Postekologija u NIN-u od 3. marta 2005. u podnaslovu si napisao ili: ako
je novosadski pesnik Miroslav Mandić za deset godina uspeo da prepešači
Evropu, znači li to da bi uspeo da prepešači i Knez Mihailovu ulicu u
Beogradu? Poljubio sam Tvoju sliku u novinama i odgovaram Tii. Jesam
novosadski pesnik (ako jesam pesnik – a molim Boga da jesam), ali i mnogo
više Božiji i zato bih, mili moj Dragane, više voleo da si napisao Božji pesnik.
Za deset godina sam kao pesnik stvorio Plavu ružu oko planete Zemlje koja je,
iskusio sam, veličine jednog mog koraka, pesnički govoreći. Tako sam
Evropom zalutao u Svemir, srce Boga. Tvoje, verujem, dobronamerno pitanje
da li bih mogao da prošetam Knez Mihailovom ulicom u Beogradu me je
podstaklo da Tii predložim da prepešačimo Knez Mihailovu u Beogradu
zajedno. Dečački. Voleći.
14.
U ponedeljak ću na redakciju NIN-a poslati Draganu Jovanoviću
ovo pismo. I nadam se da ću u Miroslavu Mandiću pročitati nastavak.
15.
Draga Kati, pišem Tii u formi pisma da bi tekst za katalog
izložbe Dođi u Dorottya galeriji bio što jednostavniji.
16.
Draga Kati, moja majka se zvala Katica, kao i Tii, i u tom imenu se krije deo
puta u Umetnosti Miroslava Mandića – Ka Tii. Katicu su zvali Kaja, kao i Kaju
Ćirilović, i to je ime za drugi deo puta u Umetnosti Miroslava Mandića – Ka Ja.
17.
Najvažnije što želim da kažem je – postojeći art
sistem je preuzak za Umetnost Miroslava Mandića.
18.
Svaki sistem je preuzak za slobodu.
19.
Art sistem je zatvor. Kavez umetnosti. Dosadno je. Samo te
hrane i korumpiraju. Svuda okolo kaveza su ljubitelji umetnosti
i stručnjaci koji ni ne znaju da umetnost više ne boravi u kavezima.
20.
Umetnost je izletela iz kaveza.
21.
Umetnost leti. Sada kavez leti za pticom.
22.
Draga Kati, zato će moj rad Dođi, u Dorottya galeriji
koju Tii vodiš u Budimpešti, biti izveden u Beogradu.
23.
Dorottya galerija će hodati sa mnom na majici i mojim grudima.
24.
Hodaćemo zemunskim i beogradskim kejom na kome sam se 1989.
pripremao za Ružu lutanja, Desetogodišnje hodanje od 1991. do 2001.
25.
Ako Neko, a i Niko, posetilac Dorottya galerije, dođe iz
Budimpešte na Dođi u Beograd, on će stvarati dolaženje.
26.
Natpis Zatvoreno koji će stajati za vreme trajanja izložbe na vratima
Dorottya galerije u Budimpešti je simboličko zatvaranje postojećeg
art sistema i otvaranje novog, na grudima Miroslava Mandića.
27.
Umetnost Jednog Jedinog Umetnika, ne umetnost istorije umetnosti.
28.
Umetnost je ono što Miroslav Mandić kaže da umetnost jeste.
29.
Kada sam napisao da je umetnost samo ono što Miroslav Mandić
kaže da umetnost jeste, znam da će to nekoga osnažiti i obradovati,
a nekoga povrediti. Prvoj osobi se zahvaljujem jer mi je ona dala
želju da to napišem, a drugoj osobi kažem to sam napisao zbog
Tebe jer je i to način da osetiš da lepota živi u Tebi.
30.
Draga Kati, umetnost je nežno dozivanje svih bića.
31.
Draga Kati, ovo pismo je i prilika da Tii kažem da sam
od 1. januara 2005. počeo da radim Treći desetogodišnji
rad pod imenom Miroslav Mandić. Deo tog rada je i ovo pismo iz Druge
desetogodišnje knjige koju pišem, i koju bih voleo da Art Sombati
(Szombathy Art) prevede sa Božjeg sprskog na Božji jezik mađarski.
32.
Draga Kati, Dođi.
33.
Stvaranje je dodavanje i oduzimanje, grafitna olovka i gumica za brisanje.
PLAVO VINO I REVEKINO HOĆU
1876-1908
blaženstva
1876.
Na stabljici, tek pola metra višoj od mene, stoji jedan vrabac.
2.
Petar Miloradović je juče doneo poslednjih pola litre vina koje je
napravio 2. novembra 2001, dana kada sam dvadesetčetvorosatnim
hodanjem stvorio Plavu ružu u Svemiru. Vino Plave ruže. Miris
mu je bio cvetni. Ukus blag. Vino za novorođenče.
3.
Voleo bih ponekad da pijem plavog vina. Plavog vina koje će se tek stvarati.
4.
U stvari sam najsrećniji dok sam u kolima, kružim nekim putevima i
motrim gde bi bilo idealno da stanem. Onda kao lovac, hodam i tražim
plen što mi pruža neuporediv osećaj slobode. To je uvek, ali uvek,
snežni pejsaž. Na mojim fotografijama nema ljudi, njih nećete nikada
videti, to su uvek prizori nekih dugih staza, prizori s planinama u pozadini,
poneki s drvećem, uvek je zima, uvek pod snegom, uvek ima beline!
5.
Kad čovek pogleda datume navedene na kraju njegovih knjiga, gde je
označeno i koliko ih je dugo pisao, mora se iznenaditi brzinom kojom ih je
pisao, a i time kako naglo slede jedna za drugom, same pozamašne knjige.
6.
Divim se dvojici čije sam tekstove malopre čitao.
7.
Umetnost, blaženstvo neopisivo!
8.
Danas sam prvi put čitao iz obe Biblije. Divno je, ali treba da pazim da ne
upadnem u učenost, nego da neprestano budem u oduševljavanju dogođenim.
9.
U prvom hoću, koje je izgovorila mlada žena, Reveka.
10.
Avram je umro.
11.
Sve mi je uzbudljivije čitanje Biblije. Zbog jezika. Jezik je Bog.
12.
Zbog Boga, Bog je jezik.
13.
Otoplilo je. Hodam raskopčan. Prija mi duši. Kao i Revekino hoću.
14.
Revekino hoću je prva dobra volja u evoluciji.
15.
Revekino hoću je savršenstvo žene.
16.
Revekino hoću je svedočanstvo da je prva
volja, volja za predavanjem, a ne volja za moći.
17.
Revekino hoću je hoću kojim stvaram. Umetnost i jeste volja za stvaranjem.
18.
Sedeo sam na kafi sa Kebrom i Tamarom. Kafa nam je bila ručak.
19.
Abas Kijarostami (Abbas Kiarostami) me je jutros uzbudio dok sam čitao
razgovor sa njima, u kome se on zaustavlja kolima da bi ulovio neki pejsaž.
20.
Pisac koji piše velikom brzinom je Blez Sendrar,
a o njemu je sa oduševljenjem pisao Henri Miler.
21.
Volim te velike muževe stvaralaštva i njihova
dela. Te divne žene neočekivano stvorenog.
22.
Petar Miloradović mi je danas rekao da su ga stranice Miroslava
Mandića podsetile na lestvice. Na Lestvicu Jovana Lestvičnika.
23.
Plavo vino i Revekino hoću, to je istorija današnjeg dana.
24.
Zamišljam kako sa Revekom pijem plavo vino.
25.
Sa Abasom delim osećaj slobode u ovom zapisu, dok ga lovim za Tebe.
26.
Gledam na televiziji Vesnu Pešić. Hrabra,
pametna, borbena, šarmantna. Umetnica u politici.
27.
Divim im se i verujem u ove devojke koje pišem, devojke rečenice.
28.
Ponoć je. Ponoć je tihi sused jutra.
29.
I odjednom pomislih na vetar. Važno je to.
30.
Stavio sam sva tri prstena koja nosim na desnoj ruci na olovku kojom pišem,
da bi zveckalo, i da bi olovka malo otežala i tako ostavljala dublji trag na hartiji.
31.
Ne znajući šta dalje da pišem igrao sam se olovkom i
ispalo mi je srce iz olovke, vratio sam ga i nastavio da pišem.
32.
Ja sam dete nad zadatkom. Ne znam da ga rešim, ali neću odustati.
33.
Raznežilo me je to dete.
TRČIKAJA
1909-1941
blaženstva
1909.
Voleti Boga je najhrabriji život.
2.
Ja sam dete da bih Te voleo kao dete.
3.
Da bi Tii bilo voljeno kao dete.
4.
Sva prošlost je u meni.
5.
Sva budućnost je u meni.
6.
Samo sada oživljava trenutke u kojima sam milovao Reveku.
7.
Hodam sunčanom stranom Miletićeve ulice, u belom džemperu sa kapuljačom.
8.
Svet je oduvek i zauvek, samo milovanje.
9.
Milujem odano.
10.
Bog
Bog je
Bog je Tvoj
Bog je Tvoj Bog
11.
Kada me ugleda, Kaja mi uvek potrči u susret.
12.
Kaja u hrljenju.
13.
Kaja u odanosti.
14.
Eno je Kaja... pišem i trčim... Trčikaji.
15.
Pevanjem je najlepše pisati.
16.
Pevanjem je najlepše živeti.
17.
Pevanjem je najlepše voleti.
18.
Napiši i ti nešto – kaže mi Kaja. Ja napisa‘ knjigu – dodaje.
19.
Moje obožava rukopis.
20.
Ono mi daje snagu da nastavim i kada snage nemam.
21.
Molio sam Kaju da mi vraća reči i rečenice iz Kuće govora.
22.
Kuća govora (Iz Rečnika Miroslava Mandića). Reči koje sam izgovorio drugome...
23.
Samo kada poverujem u šareno, šareno i jeste šareno.
24.
Samo kada se u samom centru centru još više približavam, centar živi.
25.
Samo mlado vino je mlado. Samo mi uzvrati milovanjem.
26.
Molio sam Kaju da me čuje! Da li me je Kaja čula?
Molio sam Kaju da me vidi! Da li me je Kaja videla?
27.
Ovo je jedna čudna rečenica u kojoj piše sve ono čime je odmah zaboravljaš.
28.
Kaja me je iz autobusa zamolila da poslednji današnji zapis, trideset treći, bude
posvećen golmanu Porta, jer je golman ženska pasivnost u fudbalu – rekla je.
29.
Idem da gledam utakmicu na televiziji. Inter-Porto, i golmana Viktora
Baiju (Vítor Manuel Martis Baía). Da li će mi Baija nešto reći za Umetnost 33?
30.
Prolaznog hrani neprolaznost.
31.
Andriano (Andriano Leite Ribeiro) je dao tri gola Viktoru
Baiji i sa Interom otišao dalje u četvrtfinale. Andriano igra
samo levom nogom, ali je nepredvidljiv, snažan i nezadrživ.
32.
Kajo, trči, trči, trči. Trčikajo.
33.
Tek sam u ponovljenom snimku primetio da golman Baija nosi na leđima
broj 99. Ispunio sam Kajinu želju i završavam današnji dan brojem 99.
POTVRĐIVANJE
1942-1974
blaženstva
1942.
Sunčano jutro.
2.
Jutro je sused podneva.
3.
Naklonim se i jutru i podnevu.
4.
Današnji dan posvećujem potvrđivanju.
5.
Došli i otišli, Zorica Jovanović i Dragan Ignjatov.
6.
Radnici čiste park. Prolećno čišćenje zemlje je jedna od najlepših slika života.
7.
Savršenstvom stvarati savršenstvo.
8.
Beskraju
9.
Samo mi savršenstvo forme Miroslava Mandića
omogućava da napišem prethodnu rečenicu bez tačke.
10.
Pogled mi je sve otvoreniji, sve više vidim, jer sve više volim.
U mom pogledu skoro da više nema gledanja iz znatiželje.
11.
Miroslav Mandić govori ništa, da bi odmah bilo sve.
12.
Svojstvo ove rečenice je da Te očisti i isprazni.
13.
U jednom trenutku će procvetati jorgovan, zamirisati lipa i
ringlov, doleteće laste i doći će leto i jesen i zima, i jednog trenutka
će procvetati jorgovan, zamirisati lipa i ringov, doleteće laste...
14.
Pola osam je uveče. Ishodao sam petnaest kilometara. Umoran sam i gladan.
Gladi i Umoru, pomozite mi da iz mene izlaze samo potvrđivanja da jeste jeste.
15.
Blez Sendrar je pisao tekstove pod naslovom Naš hleb svagdašnji, tokom deset
godina, i onda ih nepotpisane, u kutijama, stavljao u sefove na čuvanje u
raznim delovima Južne Amerike, a posle je ključeve od sefova bacao.
Hteo bih ostati anoniman pisac – rekao je.
16.
Predivno je ovo što je uradio Blez Sendrar.
17.
Već je pola deset uveče, tek prevalih polovinu današnjih zapisa.
18.
Afirmaciju afirmacije sam doživeo u radu Lišće – drvo života, kada
sam svakoga dana crtao po jedan list. Sitnim potezima flomastera
u boji. Sat, sat i po svakoga dana. I posle deset godina nastala je
slika Lišće – drvo života. Moja Prva desetogodišnja slika.
19.
Dan za danom isto. Svakoga dana je potvrđivanje raslo i potvrđivalo se.
20.
Osećao sam sve više kako je život dobro. Kako je dobro živo. I
kako treba samo da dozvolim da živo i dobro budu živo i dobro.
21.
Ne samo da sve potvrđujem, nego da potvrdim potvrđivanje.
22.
Volim Te, i zato Tii kažem volim Te.
23.
Reč jeste jeste reč.
24.
Eto šta napisah. Samo to da pišem.
25.
Život mi je postajao život, umetnost umetnost.
26.
Kada neko jeste jeste, onda je slobodan.
27.
Kada je ljubav ljubav, ona sve pretvara u ljubav.
28.
Kada sam potvrđivanja udružio sa ponavljanjem,
primetio sam da svakoga prvog juna napišem da je prvi juni.
29.
Voleo sam da zapišem da je pao prvi sneg kada je
pao prvi sneg, da su doletele laste kada su doletele laste.
30.
Ponavljao sam Ruža je ruža je ruža Gertrude Stejn iz
ljubavi za Gertrudu Stejn Gertrudu Stejn Gertrudu Stejn.
31.
Ljubav za Gertrudu Stejn je ljubav za Branku
Prpu je ljubav za Simon Vejl (Simone Veil).
32.
Ljubavlju za Gertrudu Stejn širi se ljubav i za Nepoznatu.
33.
Ljubavlju za Nepoznatu je svako poznat ljubavlju. Potvrđen u ljubavi.
PIŠEM SA TAČKE GLEDIŠTA ORGAZMA
1975-2007
blaženstva
1975.
Pitao sam Boga Kako si Tii?, i dogodilo se čudo! Osetio sam Ga u
pitanju. Prvi put sam nekoga zaista pitao kako si Tii, to tek sada znam.
2.
Osetio sam kako se Kako si Tii? može izgovoriti sa hiljadama
nijansi, i kako postoji samo jedna nijansa kojom to pitanje živi.
3.
Od svih devetsto devedeset devet nijansi
koje postoje biram hiljaditu koja još ne postoji.
4.
U svakom zapisu se trudim da bude truda.
5.
Truda u trudovima koji neprestano porađaju lepotu.
6.
Upoznao sam se sa Sanjom Đurić i Sandrom Đurić.
7.
Hodali smo zajedno na suncu.
8.
Nastavljam sam.
9.
Ogorčen sam – napisah. Sada više nisam ogorčen.
10.
Savršenim pisanjem stvaram savršeno čitanje.
11.
Ne pitaj se ko si. Savršenstvo si!
12.
Mnogi kada naslute ko su, beže od sebe i svetlosti, u svoje mrakove.
13.
Upravo me je obišla odlučna i meka devojka koju sam primetio pre tri godine.
14.
Divno je što postoje hiljade i hiljade puteva. Hiljade i hiljade
načina. Hiljade i hiljade hiljada. Ali, neopisivo je divnije što postoji
samo jedan jedini put. Jedan jedini način. Jedno jedino Jedno.
15.
Savršeno si. Ne znaš to. Ceo život pokušavaš da budeš savršeno,
ne uspevaš, sve dok u jednom trenu ne shvatiš da si, ne samo
savršenstvo jednom bilo, nego si i sve vreme bilo savršenstvo samo.
16.
Ceo život ljudi su govorili: Daj nam drugačji film.
Prokletstvo, kada ga vide žele isti – čitam dragog Džona Kasavetisa.
17.
Evo nežnosti... Ali počinje da me zabrinjava autocenzura, mogućnost da potiskujem
neka govna. Možda pišem onako kako ljudi od mene očekuju, sa mesta gde me
možda rukovode ekonomski razlozi. Da bih to prevazišla, počela sam da radim
sa svojim snovima, jer nisam toliko cenzurisana kad koristim građu iz snova.
Pokušavam da pronađem jezik u kome me očekivanje neće tako lako modelovati.
Tragam za onim što bi se moglo nazvati jezikom tela. Gurnem vibrator u pičku i
počnem da pišem – da pišem sa tačke gledišta orgazma, da izgubim kontrolu
nad jezikom i da vidim kako to izgleda – Keti Aker (Katty Acker).
18.
I neočekivani sms. Stiže napad od bliske mi osobe Šokiraš jer misliš da možeš.
Odgovorio sam Ne razumem. Dobio sam odgovor Pokušaj. Odgovorio sam Ne.
19.
Zaista ne razumem, jer mi je ista osoba pre nekoliko sati poslala poruku
Odlično. Ne govorim ime osobe i činjenice zato što skrivam svoja govna
ili zbog autocenzure, nego da bi se zaustavilo negativno. Ono što je
bilo odlično bilo je odlično. Ostalo je strah od tuđe savršenosti jer se
u njoj nazire i sopstvena, od koje se beži u komfor mrakova.
20.
Ne devetsto devedeset devet puteva i devetsto devedeset
devet nijansi. Da jednom jedinom putu. Da hiljaditoj nijansi.
21.
Staro je zlo, ako se ne preporodi.
22.
Pijačni radnici peru pijacu vodom iz gumenih
creva, čiji ostatak je namotan na zelenom kolutu.
23.
Šta vi to pišete? – prišao mi je strogim glasom redar pijace. Ma ništa
– rekao sam i otišao. Onda sam se vratio da mu pokažem i da ga malo
obradujem, a on mi je onda dugo pričao o pijaci. Svaki dan kada se
pijaca zatvori odnese se sa nje petnaestak kamiona đubreta.
24.
Grozota je grozota, jer žudi da ljubi. Ne ljubeći, grozota je samoj sebi najgroznija.
25.
Grozno, samo ljubi – ljubim Te, divota si.
26.
Kada kažem ja sam Bog, Tii me možeš zbog toga optužiti, ali
ne i za to da sam bogohulnik ili prevarant, jer ja nisam rekao da sam
bogohulnik i prevarant, nego da sam Bog. Ne optužuj me, nego
uživaj u samome sebi. Ko god da misliš i osećaš da jesi.
27.
Ako u igri napravim faul, dosudi mi kaznu. Ali ako dam gol, ne sudi mi. Priznaj mi gol.
28.
Kada sam u mladosti radio umetnost, to niko nije video. Sada vide ono
što onda nisu, i ne vide ovo što radim sada. Živa umetnost je za žive ljude.
29.
‚Aj’mo, ‚aj’mo, veselo, veselo, Miroslave!
30.
Samo potvrđivanje hleba svagdašnjeg.
31.
Sa druge strane grozote je divota. Sa druge strane divote je mlada divota.
32.
Ne boj se, Miroslave.
33.
Umetnost 33 te čuva.
SUSRESTI SE
2008-2040
blaženstva
2008.
Da, novom danu – ponavljao sam u polusnu.
2.
Saosećanja su u meni.
3.
Oblačan i topao dan, prepoznajem ga.
4.
Neka bude! Ali ne! Neka bude šta bude.
5.
Nazvao me Vladan Jeremić, ne poznajem ga. Voleo bi da se upoznamo.
6
Obradovao me je.
7.
Doći ću sa Renom – rekao je.
8.
Pazite komšija, da ne padnete – rekao mi je i ironičnim i brižnim
glasom čovek iz komšiluka jer sam hodao ivicom keja i pisao.
9.
Okrenuo sam se i hodam leđima napred da ubistava više nema.
10.
Hodaj ivicom, ne brini, kordunka u meni te čuva – rekla mi je Kaja telefonom.
11.
I četiri goluba stoje na ivici keja. Ne bojmo se, golubovi.
12.
Naivni je koristoljubiv, ali je naivan. Nevini sebe daruje svojom nevinošću.
13.
Dobrota je potvrđivanje. Dobrota je zavet lepoti.
14.
Lepota je potvrđivanje lepote i predavanje dobroti.
15.
Krhkosti, krhkosti, krhkosti! Jedina i spasonosna. Tii mostove nosiš.
16.
Idem u susret Reni Jeremić i Vladanu Jeremiću. Pripremio sam se za susret.
Jer poštujem svečanost susreta.
Jer sabiram uzbuđenja mogućnostima.
Jer stvaram susret, njegov oblik, lepotu i smisao.
Jer susretu darujem dobronamernost.
17.
Družio sam se sa Renom i Vladanom u hodanju, od pola tri do pet.
18.
Retko ću pisati o onome što se događa u svečanostima
druženja. A događa se. Često samo čudo umetnosti.
19.
Želeo sam da sutra, u stanu Rene i Vladimira, otpočnem
Subotnje javno pisanje subote Miroslava Mandića sledećih deset
godina. Nisam ih zamolio za to, jer se nismo susreli u umetnosti.
20.
Veliki pozdrav za Anu Balint (Anna Balint), koju ne poznajem, a koja
mi je posvetila jedan svoj rad za koji sam danas saznao od Vladana.
21.
Tek, odlučio sam da sutra počnem Subote. To Kaja
još ne zna. Reći ću joj kada dođe večeras sa Nekim...
22.
Krhkost i odanost su bogougodni jedno drugome.
23.
Samo dođi!
24.
Dođi da vidiš lice Miroslava Mandića.
25.
I, molim Te, čuvaj me i neguj me.
26.
Pola devet je, uskoro dolazi Kaja.
27.
Ustaću i plesaću da prostor ispunim plesom za goste koji mi dolaze.
28.
Treba da održim pre-davanje dok plešem o nepresušnoj radosti koja živi u plesanju.
29.
Kada se gosti smeste, plesaću im.
30.
Gosti kasne, dete u meni se rastužilo, smirilo.
31.
Još ih nema, prija mi uvlačenje u sebe. Zaplakao bih od nestajanja.
32.
Ugasio sam svetlo. Čekam ih u mraku.
33.
Sve se dogodilo. Kaja je došla i otišla, sa Natašom Milović,
Branislavom Stojanovićem i Sujeticom. Uskoro će dva posle ponoći. U krevetu
sam. Kada završim ovu rečenicu uzeću knjigu o Ničeovom životu, pre nego zaspim.
TEK ĆU VIDETI KAKO ĆU IH ZVATI
2041-2073
blaženstva
2041.
Pet je. Još je noć. Probudio sam se. Ležim u krevetu.
Uzbuđen sam zbog početka Subotnjih javnih pisanja subote.
2.
Pola šest. Svanulo je, pišem sa svanulim.
3.
Plavo je nebo u prozoru, pišem pod svetlošću lampe iznad kreveta.
4.
Teglim noge. Trebaće mi snaga.
5.
Kišica, topli vazduh. Hvaleći se, hvalim Te.
6.
Podne je. Subotnje javno pisanje subote počinje danas u tri.
7.
Prvom Subotnjem javnom pisanju subote prisustvovali su
Kaja Ćirilović, Nada Petronijević-Čović, Ivana Đokić, Branka Zgonjanin,
Nandan Kirko (Nhandan Chirco), Jelena Bešir, Branislav Stojanović,
Milan Popović, Nebojša Čović, Slavica Jovanović i Branko Popović.
8.
Zapisi koji slede su rečenice koje su zabeležene dok sam ih danas izgovarao.
9.
Zovem ih Žive rečenice (Iz Rečnika Miroslava Mandića), ili lastavičje,
ili orgazmičke, ili te samo te, ili tek ću videti kako ću ih zvati.
10.
Bezazlenošću dražim i Tvoju bezazlenost.
11.
Volim ono što je nerazumljivijim jasnije.
12.
Iskaz je dokaz, ako si odgovorna osoba.
13.
Bokovi kruže i čuvaju.
14.
Kada si najbolji, ne treba Tii ništa. Kada nisi najbolji, treba Tii sve.
15.
Nepoznata osoba je za mene svetinja. Svako ko se odrekne starog u sebi.
16.
Kada misle dvoje onda nema mišljenja.
17.
Seks je u glavi.
18.
Manje zarobljava time što je manje.
19.
Stvaralaštvo je prelaženje granice. Stvaralaštvo je sa one strane.
20.
Prelaženje granice je prelaženje preko svoje granice.
21.
Kada sam, 1992, na kolenima ljubio zemlju u temišvarskoj
crkvi, a pored mene stajala Nada Petronijević-Čović, doživeo
sam sve moći sveta bih se odrekao zbog ovog osećanja nemoći.
22.
Volim da pišem savršenstvom bezvezarija.
23.
Jeb’o vas Bog, ne smeš ni da pomisliš, a kamoli da kažeš.
24.
To je Bog, sve ostalo je grč, a ne Bog.
25.
Bez naježenosti ne treba ni pisati.
26.
Da li sam ogorčen? Ne da sam ogorčen, nego je
ogorčenost jedina nežnost u svetu bezosećajnosti.
27.
Ne može se ništa uraditi ako se život ne da.
28.
Dati život je najveći život.
29.
Dati život je žudnja za životom.
30.
Davanje života je davanje krvi detetu koje rađaš.
31.
Davanje života je davanje ljubavi delu koje stvaraš.
32.
Lepota ne postoji bez davanja.
33.
Umetnost je davanje odmah.
RAZLIKE POTVRĐUJU ISTO, A NE SLIČNO
2074-2106
blaženstva
2074.
Kako je lepo biti u jeziku.
2.
Pažljivost mi priprema prvu reč.
3.
Malena razlika nije ludilo malenih razlika nego početak istoga.
4.
Sve više je sve Bog.
5.
Disanje je milo vazduhu.
6.
Dani su dobri. Svaki je svoj. Svaki se daje svakome ko ga primi.
7.
Tek sam danas poslao pismo Draganu Jovanoviću, sa pozivom
da zajedno prepešačimo Knez Mihailovu ulicu u Beogradu.
(Odgovor nije stigao – dopisao sam 17. novembra 2005)
8.
Ljudi uče razne tehnike da bi bolje živeli. Nikada
nisam učio, ni primenjivao, nijednu tehniku.
9.
Sam život je najbolja tehnika za život. Samo pisanje je najbolje za pisanje.
10.
Postani ono što jesi. To je tako snažno i nežno.
11.
Postani ono što jesi je Pindarova (Πíνδαρος) misao koju
je Niče, prihvatio kao jednu od svojih granitnih rečenica.
12.
Setio sam se hodačkog štapa.
13.
Nestao mi je hodački štap. Nadam se da je još živ i da ću ga naći.
14.
Voleo bih da ponekad hodam sa hodačkim štapom.
15.
I hodaću.
16.
Priznajem svih deset grehova kao svoje.
17.
Priznajući svoju pokvarenost, nije mi više do pokvarenosti. I gle
čuda!, pokvarenost se smanjuje. Čini samo jedan posto mojih potreba.
18.
Ako dam život za 99% svojih dobrih potreba, umetnost će i onaj
1% pokvarenosti pretvoriti u dobro. I gle čuda!, 1% pokvarenosti
čini da se sa njim zbir 99 i 1 pretvara u šapatno 101%.
19.
Kako beše ona Tvoja reč?
20.
Miroslav Mandić mi pomaže da pišem ono što želim.
21.
Kada vidiš ili čuješ Miroslav Mandić ili Miroslav Mandić, voleo bih
da čuješ ili vidiš svoje ime, ili ime Boga, ili ime koje Tii želiš.
22.
Miroslav Mandić bi voleo da piše Tvojim licem, i zato gledam Tvoje lice.
23.
Miroslav Mandić gleda Tvoje lice, jer Tii gledaš ove reči.
24.
Zemlju koju kopaju za biciklističku stazu, radnici nasipaju
u parku kod Filozofskog fakulteta. Seli se zemlja zemlji.
25.
Do malopre sam bio sa Nandan Kirko. Volim je i čuvam.
26.
Draga Žana Poliakova, ne poznajemo se i to je razlog da Tii pišem.
27.
Zovem se Miroslav Mandić, pedeset šesta mi je godina, i već osamdeseti dan
pišem svoju Drugu desetogodišnju knjigu koja se zove Miroslav Mandić. Pišem je
grafitnom olovkom i uživam u rukopisu kojim otiskujem svoje misli, slike,
muziku, ritam i bogatstvo raznovrsnih linija i linijica koje čine reči.
28.
Nisam, do sada, pisao kompjuterom, niti ga posedujem. Voleo bih ove godine
da mi neko pokloni laptop i da počnem da pišem i sa njim. Zbog svetlosti.
29.
Dok sam čitao novine, voleo sam da čitam Tvoje tekstove o
kompjuterskoj umetnosti i zato bih želeo da se vidimo i da mi Tii
u dvočasovnom, tročasovnom razgovoru budeš prvi učitelj kompjutera.
30.
Kompjuter kao savremeno sredstvo, za mnogo toga pa i za ono što se zove
spiritualnost tehnologije, ili kako već, za mene je izazov, i zato bih želeo.
31.
Želeo bih da kompjuteru priđem nevino i u njemu otkrijem plavi
smiraj. Želeo bih da mu priđem dečački, kao dečak devojčici, i da
zajedno proširimo polje stvaralaštva. Zato bih voleo da čujem Tvoju živu reč.
32.
Ako želiš da mi pomogneš možemo se videti gde god hoćeš i kad
god hoćeš. Ako se ne vidimo, hvala Tii za ovo pismo. Toplo Te pozdravljam,
Žana Poliakova. (Odgovor nisam dobio – zapisao sam 17. novembra 2005.)
33.
U jedanaest uveče me je zvala Milena iz Londona i pričala o
f=1.65, zlatnom preseku, i ribi koja nastane iz dva spojena kruga.
TAO
2107-2139
blaženstva
2107.
Svež vazduh me čisti od zabrinutosti.
2.
Ovo je osamdeset prvi dan u godini, prvi i jedini put u Miroslavu Mandiću
osamdeset prvi dan, i zato ga posvećujem putu. Lao Ceu (Lao Tzu).
3.
Posle osamdeset prvog dana, sto šezdeset drugi dan ću
ponovo posvetiti Lao Ceu. Zatim dvesta četrdeset treći, pa
trista dvadeset četvrti dan... i tako četrdeset pet puta u deset godina.
4.
Svaki put ću napisati nešto od onoga što ću pročitati iz dva Lao Ceova teksta.
5.
U ime Taoa, danas neću čitati Bibliju. Voleo bih
da se u Miroslavu Mandiću isprepliću sve Svete knjige.
6.
Osam je uveče, sedim za stolom i slušam Čarls Mingusa (Charles Mingus).
Kaja me čeka u drugoj sobi da počnem da se otvaram za prva načela Taoa.
7.
Knjiga kojom ću se služiti je odštampana 1964. godine i preveo ju je
Svetozar Brkić. Čitao sam je prvi put kao devetnaestogodišnjak. Doživeo
sam sa njom jedan od prvih Napora u ukusu (Iz Rečnika Miroslava Mandića). Lepota
me je prožimala neuhvatljivim, neočekivanim, neshvatljivim, a beskrajno nežnim.
8.
Tako je moj put počeo putem.
9.
Primerak knjige iz koje ću čitati pripada piscu Milanu Oklopčiću.
10.
Prekidi su samoposmatranje. Pisanje usporava.
11.
Dizanje kurca je Božji poziv.
12.
Tao počinje ovako Put koji se može označiti nije Večni put
Tao.Biblija ovako U početku stvori Bog nebo i zemlju. U
početku i Večni put su isto. Isto počinju sve svete knjige.
13.
Tao je lepršav. Lepršavo je počelo u meni 1969, kada sam ga
čitao na vrhu zgrade Radničkog univerziteta. Mladić u cvetanju.
14.
Živeti sveto. Živeti plavo. Živeti prozračno.
15.
Ime koje se može izreći nije Večno Ime. Raduje
me što Put počinje imenom koje se ne imenuje.
16.
Miroslav Mandić je neimenovano ime i zato ga ponavljam.
17.
Gledam Kajino lice koje me gleda kako pišem.
18.
Pogledi su stvari koje se izgube u večnosti.
19.
Ime je sujeta, dok ne postane ime Večnosti.
20.
Otvaranje je nežnije od popunjavanja praznine.
21.
Tao je za mene u devetnaestoj bio život.
22.
Volim da živim za decu koja izgube svoj život ili ga daju drugome.
23.
Pišem za Tebe kao što Tao piše za mene.
24.
Tii si živi esej koji ljubim i nosim na usnama.
25.
Kao devetnaestogodišnjak sam krenuo. U pedeset šestoj pevam.
26.
Zamolio sam Kaju da nazove Branka Popovića i prenese mu radost Puta.
27.
Lepo je da znam da sam krenuo.
28.
Ovo je sve za Tebe i sve je kako treba.
29.
Stoga je lepa reč. Stoga može i sve što se ne može.
30.
Stoga, da čujem samo ono što treba da čujem.
31.
Ritam istovetnosti puta besputnog.
32.
Priznanja su me vodila priznanju.
33.
Ljubavi moja, ljubi Jedno, potvrdi Drugoga.
OD PUNOĆE RADOST PRAZNINU ISPUNJAVA
2140-2172
blaženstva
2140.
Hodam sa prazninom da je do kraja dana punoćom izljubim.
2.
Osamdeset drugi dan je osamdeset drugi dan.
3.
Bez značaja – značaj sam.
4.
Kada nasluti punoću, praznina se prazni do užarenog vlaženja.
5.
Zabelela se kora gornjih grana četiri mlade breze u parku ka kojima idem.
6.
Prelazio sam ulicu ne osvrćući se, mogao me je udariti auto.
7.
Popodne odlazi, kasnim za njim.
8.
Kupio sam zelenu salatu, gladan sam.
9.
Zapalio sam štapiće Aloe Vera. Pustio Mingusa. Usuo u čašicu malo rakije.
10.
Želeo bih da sustignem popodne.
11.
Verujem u lepotu dana. Dan mi se lepotom daruje.
12.
Sinoć sam tekst od šestog do trideset trećeg zapisa pisao od
osam uveče do ponoći pred Kajom, čitajući prve dve pesme Taoa. Čitao
sam ih polako i sa prekidima. Bilo je uzbudljivo, to samo Kaja i Bog znaju.
Tekst je malo nerazumljiv, ali ću poraditi na njemu u sledećim verzijama.
13.
Evo još jednog pravila za pisanje Miroslava Mandića.
Radiću sedam verzija rukopisa. Osma će biti knjiga.
14.
Odoh da dolijem još tri gutljaja.
15.
Dok dogoreva štapić, još malo ću se primaći sebi.
16.
Posle ću jesti, pa malo čitati Ničea. Voleo
bih da pročitam biografiju Riharda Vagnera.
17.
Miroslav Mandić je rad na imenu Miroslav Mandić. Svi koji mi budu
pomagali, radili ili se posvetili mom radu, biće Miroslav Mandić. Jedan
čovek. Samo jedan čovek. Ništa više. Ništa manje. Znači samo sve. Jedno jedino.
18.
Miroslav Mandić.
19.
Slutim kako će mnogi uživati da izbrišu svoje ime i postanu Miroslav Mandić.
20.
Jednoga dana, Miroslavom Mandićem će i njihovo ime zasijati u punom sjaju.
21.
Osam je uveče. Čitao sam Šopenhauera (Arthur Schopenhauer).
Šopenhauerova čuvena knjiga, Svet kao volja i predstava, koju je objavio
u svojoj tridesetoj, ni posle petnaest godina nije izazivala nikakav interes i najveći
deo je prodat u staru hartiju. Svi neuspesi velikih dela i velikih ljudi su svetlost puta.
22.
Zbog svetlosti izlazim u noć.
23.
Na vazduhu sam, samo da se zaboravim...
24.
Kupiću keks.
25.
Jedem keks.
26.
Pojeo sam keks.
27.
Na vazduhu sam. Kupio sam keks i jeo sam keks. Pojeo sam
keks. Rad sam šale i šale radi sam ih pisao, rečenice sa keksom.
28.
Jedna nežna šala mi više prija od hiljadu lavirintskih,
literarnih rečenica o sinhronicitetima i paranoičnim pričama.
29.
Šale radi zavrteo sam se oko pete. Dvaput. Prvi put nisam uspeo
da napravim pun krug. Drugi put sam snažnije zamahnuo i premašio sam
krug. Asfalt je rapav i ne dozvoljava jednom okretaču oko pete da se iskaže.
30.
Poskakivao sam, na više načina, a pogotovo mi se svideo ovaj.
31.
Kada sam bio dečak na razne načine sam skakao po ulicama.
Dohvatajući visoke grane drveća, preskačući ulicu u što manje skokova,
iskačući pred ljude, imitirajući konje u trku. Potvrđivao sam se i radovao.
32.
Nivo Dunava raste, primetio sam po barži koja se podigla.
33.
Pretrčavam ulicu, pozdravljam Te, praznino jutarnja.