Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
407965
pupoljak
UMETNOST JE TII
3922-3954
blaženstva
3922.
U gradskom autobusu 95. Sam sam. Idem na osmočasovnu
trasu, od deset do osamnaest časova. To je radno vreme
galerije Dorottya u Budimpešti, pa i ovde na mojim grudima.
2.
Obukao sam majicu, moje radno odelo, sa fotografijom Dorottya
galerije i svim podacima o izložbi. Prelazim Brankov most preko Save.
Umetnost je Tii.
3.
Umetnost je Tii, koje nazovem telefonom, ono
će mi doneti košulju jer mi je malo hladno.
4.
Umetnost je Tii, žena koja makazama seče žute ruže.
5.
Umetnost je Tii, i kada Te nema, i kada me
Tii poništavaš, i kada Tobom umire moje ja.
6.
Umetnost je Tii, i sam sam sebi Tii, Drugi kojim sam.
7.
Umetnost je Tii, sve vrste ratova, računajući one najgore, polne.
8.
Umetnost je Tii, sve banalnosti ovog sveta.
Svi koji poništavaju Večnu umetnost.
9.
Umetnost je Tii, mladi platan zasađen na novobeogradskom keju.
10.
Umetnost je Tii, mačka koja je preskočila
vlažni deo asfalta da ne bi ovlažila svoje šape.
11.
Umetnost je Tii, pozdrav Arpada Genca (Gönc Árpád), bivšeg predsednika
Mađarske, koji mi je Kaja upravo prenela telefonom iz Budimpešte.
12.
Umetnost je Tii, gubici. Negde među tezgama na zemunskoj
pijaci, dok sam spuštao kragnu na košulji, ispala mi je hartija
koju sam držao pod miškom, i na kojoj su bila ispisana prolazna
vremena na trasi izložbe. Sada ih moram meriti ponovo.
13.
Umetnost je Tii, Tii koje nas u sebi vaskrsavaš kao večno Jedno.
14.
Ova, ne ova klupa. Miroslav Mandić je sve ono što možeš zamisliti.
15.
Ležao sam par minuta na klupi. Neispavan sam. Malo
me je preporodilo, ne baš preporodilo, ali malo mi je lakše.
16.
Doneo majske trešnje Marko Paunović,
dvadesetjednogodišnji mladić, koga sam tek upoznao.
17.
Još jedan sat.
18.
Muti mi se u očima, od umora. Miroslav Mandić je sve ono što ne možeš zamisliti.
19.
Nikada nisi čuo tako sporo, tako lenjo pevanje sa
otezanjima – govorili su za pevanje mlade Bili Holidej.
20.
Mladi me uvek pitaju odakle potiče moj stil, kako se on razvijao i
sve to. Šta im mogu reći? Ako pronađeš melodiju i ona ima nešto sa tobom,
onda ne moraš ništada razvijaš. Samo je osećaš, a kada je pevaš drugi ljudi
mogu da osete to isto. Po meni to nema nikakve veze sa radom ili aranžmanom
ili vežbanjem. Dajte mi pesmu koju mogu da osetim i to onda nikad nije posao.
Ima nekoliko pesama koje toliko jako osećam da ne mogu da podnesem
da ih otpevam, ali to je opet nešto sasvim drugo – priča Bili Holidej.
21.
Kao i juče, i danas je Ivana Đokić napravila
dvanaest fotografija za dvanaest definicija umetnosti.
22.
U autobusu sam, iscrpljen k’o pas, da predahnem bez predaha mi je.
23.
Sada kada mi je radno vreme završeno, tek sada počinje borba za Umetnost 33.
24.
Autobus se spušta niz Banstol. Malo sam dremao. Sinulo je sunce.
25.
Gledam finale Kupa šampiona Evrope u fudbalu, ali ga neću prenositi.
26.
Snaga mi se posle tuširanja i večere povratila. Ipak sam ispražnjen.
27.
Utakmica je zaista fantastična, utakmica za infarkt.
28.
Kako je dug ovaj dan.
29.
Jutros sam čitao uzbudljivu Batajevu knjigu o Ničeu.
30.
Sve više me uzbuđuju knjige u kojima osećam dah samog pisca.
31.
Izmorio me je današnji dan, sve nepoznatosti u njemu, osmočasovna
izloženost, hladnoća, rad na nekoliko nivoa, ali radujem se sutrašnjoj trasi.
32.
‚Ajde, Miroslave, šibni ovo blaženstvo i uđi u trideset treće!
33.
Opet sam zastao, predajem se...
KADA SAM ČUO CIJUKANJE LASTA
3955-3987
blaženstva
3955.
Sunčano jutro, odmorio sam se. Idem Petrovaradinom do autobusa za Beograd.
2.
U Zemunu me je sačekala Branka Zgonjanin. Dobar
početak. Sašila mi je malu bisagu u kojoj ću nositi sve stvari...
3.
Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog. I kada
sam sam, sa ženom sam. Sam sam. Branka je otišla, maše
mi sa mosta. Gledaću je sve vreme kao ženu na mostu, a ne
kao Branku koja se zbog straha od visine boji da prelazi most.
4.
Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog. Dve noge u hodanju.
Desni taban leve strane mozga, levi taban desne strane mozga.
5.
Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog. Brak.
Sveti brak koji stvara harmoniju iz koje se rađa harmonija.
6.
Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog.
Venčanje bez početka i kraja. Venčanje svega sa svime.
7.
Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog.
Večna devojčica u ženi, večni dečak u muškarcu.
8.
Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog. Ona žena koja
se žrtvovala Ženi, onaj muškarac koji se žrtvovao Muškarcu.
9.
Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog. Žena i
muškarac su sami na svetu. Stvoreni da stvore sve u Jednom.
10.
Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog. Žena čiji
je sav život u muškarcu, muškarac čiji je sav život u Bogu.
11.
Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog.
Dugi spori razgovori, još duža topla ćutanja.
12.
Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog. Istorija
odnosa žene i muškarca pretvorena u malenu pesmu.
13.
Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog. Žena i muškarac,
umetnici zajedničkog življenja, umetnica i pesnik Večne umetnosti.
14.
Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog. Orgazam. Bilo Boga.
15.
Dve žene peru tepih pored Save. Vreo je dan.
16.
Izuo sam se, sve stvari iz džepova stavio na
pločnik. Legao na klupu u hladu. To je dobro.
17.
Retko sam ležao pod krošnjama drveća i
gledao lišće, iako mi je to uvek prijalo mozgu.
18.
13:50h. Definicije su iza mene, sada mi je malo lakše.
19.
Objašnjavam ženi i mužu iz Petrovca na Mlavi koja je reka Sava, a koja Dunav.
20.
Maja Klisinski mi je dotrčala sa leđa i donela
dvanaest jagoda za dvanaest definicija umetnosti.
21.
Pojeo sam dva sladoleda. Prvi mi je toliko prijao da nisam odoleo ni
drugom. Na trasi ima malo hlada, a dan je vreo. Sve je dobro, sve je dobro.
22.
Nema nikakvog rada u Radu.
23.
Četiri je sata. Ležim na klupi i pišem sa hartijom iznad glave. Pre minut,
kada sam legao, odmah sam sklopio oči i od umora sve iz sebe izdahnuo.
24.
Joj, kako sam spavao petnaestak minuta! Sav sam u sebi nestao.
25.
U autobusu sam za Novi Sad.
26.
U Novom Sadu sam. Idem da kupim rotkvice
ili zelenu salatu... Kupio sam zelenu salatu.
27.
Još se nisam istuširao, zalivao sam cveće na terasi, a kada
sam čuo cijukanje lasta, oh, kada sam čuo cijukanje lasta...
28.
Laste me oslobađaju umora.
29.
Slušao sam Bili Holidej, sada Cesariju Evoru (Cesaria
Evora). Gospodin Miroslav Mandić uživa u svom umoru.
30.
Pola jedanaest je. Mic napred.
31.
Spava mi se, i to je priča o noći, način na koji se završava dan.
32.
Spava mi se, to je želja za jutarnjom svežinom.
33.
Prekidam da gledam film. Jutro, dolazim Tii.
JOJ, TE LASTE, KOJE SE VRTE SVAKO PREDVEČERJE U DVORIŠTU!
3988-4020
blaženstva
3988.
Dobro jutro, Jutro. Povedi me u današnji dan.
2.
Stari autobus se kreće sporo. Vreo je dan. Kako da sačuvam lice
od jakog sunca? Uskoro ću videti Kaju, sinoć se vratila iz Budimpešte.
3.
Na zemunskom keju su sve klupe u hladu zauzete. Gledam ljude. Svi
šire svoja osećanja oko sebe. Liče na životinje, jedino što su obučeni u odeću.
4.
Umetnost je sada, početak i kraj. Ribar koji razvlači ribarsku mrežu
iz čamca, žena sa prelepim dupetom koju sam ponovo ugledao.
5.
Umetnost je sada, početak i kraj. Sve što je ikada postojalo u
sada se potvrđuje. Sve što će ikada postojati iz sada se rađa.
6.
Umetnost je sada, početak i kraj. Sada je tren u kome je Bog stvorio svet.
7.
Umetnost je sada, početak i kraj. Svaki početak pre početka, i svaki
početak posle početka. Svaki kraj pre kraja, i novi početak posle kraja.
8.
Umetnost je sada, početak i kraj. Prelepo dupe
one iste žene na koje sam sada samo pomislio.
9.
Umetnost je sada, početak i kraj. Jebem Tii sunce današnjeg
dana! Sunce moje, sunce Tii jebem, sačuvaj me, lice mi sačuvaj.
10.
Umetnost je sada, početak i kraj. Neshvatljivost
i neuhvatljivost, neprepoznatljivo i neprimetno.
11.
Umetnost je sada, početak i kraj. Pognuo sam glavu da lice malo
sačuvam od sunca. Umetnost je pognuće ka unutrašnjem suncu.
12.
Umetnost je sada, početak i kraj. Sada kada je tu i Kaja, u crvenim
platnenim pantalonama. Donela mi je kačket i piše dok joj govorim, sada.
13.
Umetnost je sada, početak i kraj. Ko je sada, sve razume i oseća,
nisu mu potrebne reči, nije mu potrebno ništa, ono je sada i jeste sve.
14.
Umetnost je sada, početak i kraj.Umetnost sada je umetnost svih sada.
15.
Umetnost je sada, početak i kraj. Umetnost sada je u
nestvaranju umetnosti sada,jer stvaranje sada već nestaje,
i zato nestvaranje jedino stvara umetnost sada, sada.
16.
Kajo, kako je bilo u Budimpešti? Bilo je to mojih pet dana koji će
trajati sledeće šezdeset dve godine – kaže Kaja u crvenim pantalonama.
17.
Izvedenost umetnosti pre svega izvodi umetnost iz izvedbe.
18.
Dok sa uzbuđenjem slušam Kaju koja mi priča o susretu sa Arpadom
Gencom, ugledao sam, kao i juče, istih pet velikih žutih pasa, koji sa
takvim uživanjem leže na travi u hladu, da ovoga puta nisam odoleo
da ih ne spomenem u blaženstvu, jer su oni samo blaženstvo.
19.
Kaji i meni su se pridružile Branka i Ivana, sedimo
na klupi. Brzo mi prolazi vreme sa Kajom.
20.
Kada svoje ne uradimo, jedino što radimo je da
krademo drugima. Zato se borim da svoje uradim.
21.
Ivana, da li i zašto izdaješ?
Zato što izdajem samu sebe.
Zašto izdaješ samu sebe?
Zato što ne mogu da vidim sebe kao Božansko biće.
Zašto misliš da bi Tii trebalo da budeš Božansko biće?
Zato što bi svi ljudi trebalo da budu Božanska stvorenja.
Hvala Tii, Ivana, što me upozoravaš na moju sujetu.
22.
Da li me Tii i kako izdaješ Branka?
Izdajem te u samozaboravu, kao i sve, bukvalno sve.
Zašto budeš u samozaboravu?
Prvo zato što sam se samozaboravila, hrlila sam u ludilo.
Da li i sada to radiš?
Sada više ne hrlim u ludilo, ali još nisam osvestila čemu hrlim.
23.
U autobusu sam, dan je proleteo jer nisam bio sam.
24.
Kaja mi je donela kačket i on me je malo
sačuvao. U starom autobusu je i vrućina i zagušljivo.
25.
Žena u autobusu ne samo da mi je pomogla da nađem oslonac za ruku na sedištu,
nego se tako lepo nasmejala da mi je odnela svu zabrinutost zbog Ivane i Branke.
26.
Zemljače, mi ne možemo preko vozila
skakati – opravdava kondukter kašnjenje autobusa.
27.
Ako u autobusu napišem još ovo i sledeće blaženstvo, i
na putu do stana još jedno,onda će mi uz kapućino i mirisni
štapić ostati još samo četiri, da ih napišem sa uživanjem.
28.
Iz autobusa izlazim za par minuta, dok uđe u Petrovaradinsku kapiju...
evo sada... dođe na most... na mostu smo... i izla... izašao sam iz autobusa.
29.
Kupiću tri kisela mleka, kiflu već imam. Kupiću i jednu čokoladu. Živeo život!
30.
Menjam plan, napisaću sva blaženstva napolju, da za stolom
budem slobodan samo sa štapićima, kapućinom i muzikom.
31.
I redigovanjem još nekoliko dana Miroslava Mandića, samo da bi me osvežila.
32.
Kupio sam tri kisela, čokoladu i pastu za zube.
33.
Joj te laste, koje se vrte svako predvečerje u dvorištu. Sve je dobro s lastama.
KADA BIH BILO KOJE BLAŽENSTVO...
4021-4053
blaženstva
4021.
Isti vreo dan. Isti Vreli Dane, radujem Tii se.
2.
U autobusu sam, redigujem pedeset deveti dan, u kome piše u autobusu
sam. Krećem. Volim da radim u autobusu, vozu... dok putujem. Volim da se
pripremim za susret. Volim susret. Svaki susret je prvi susret. Isto je i sada.
3.
Kada bih bilo koje blaženstvo svakoga dana prepisao trideset tri
puta, i to radio deset godina, Miroslav Mandić bi i onda bio Miroslav Mandić.
4.
Svako mora da bude različit. Ne možeš kopirati nekoga i da na kraju
dobiješ nešto. Ako kopiraš to znači da radiš bez pravog osećaja. Bez
osećaja šta god da radiš, količina je ništa. Ne postoji dvoje istih ljudi na
zemlji i tako to mora biti i u muzici, ili nema muzike. Nikad ne zaboravljam
onog divnog Španca, Pabla Kazalsa (Pablo Casals), koji je jednom svirao
čelo na televiziji. Završivši nekog Baha, intervjuisala ga je neka američka ženska.
Kad god svirate uvek je različito – prokomentarisala je. Mora da bude različito.
Kako bi moglo inače? Priroda je takva, a mi smo priroda – rekao je Kazals. Tako vam je
to. Čak ni vi sami ne možete biti neko drugi. Ne mogu da podnesem da otpevam
istu pesmu na isti način dve noći za redom, pa čak ni dve godine za redom ili
deset godina. Ako to možete, to onda nije muzika, to je uređena uvežbanost
ili trening. Ili jodlovanje ili nešto, ne muzika – kaže Bili Holidej Koja Je Muzika.
5.
Umetnost je plesanje i pevanje. Moje istetovirane
potkolenice. Na desnoj reč plesanje, na levoj pevanje.
6.
Umetnost je plesanje i pevanje. Ne bih mogao živeti
da život ne doživljavam i kao plesanje i kao pevanje.
7.
Umetnost je plesanje i pevanje. Sve što stoji i sve što se kreće
samo čini plesanje, sve što jeste i sve što nije, samo peva.
8.
Umetnost je plesanje i pevanje. Sva kosmogonija je samo
ples Boga, svako u Univerzumu je samo pevanje pesme Božje.
9.
Umetnost je plesanje i pevanje. Sve zakonitosti se
zasnivaju na plesu, svi sudovi samo imitiraju pevanje.
10.
Umetnost je plesanje i pevanje. Svež vazduh koji sam udahnuo me je zaplesao,
svest kojom znam da me je svež vazduh udahom zaplesao je pevanje.
11.
Umetnost je plesanje i pevanje. Pisanje je plesanje, napisano je pevanje.
12.
Umetnost je plesanje i pevanje. Ples je pevanje, pesma je plesanje.
13.
Umetnost je plesanje i pevanje. Drevna umetnost i ona
još nestvorena plešu zajedno, pevajući o istovetnosti.
14.
Umetnost je plesanje i pevanje. Jebanje
je plesanje, ljubav ljubavnika je pevanje.
15.
Umetnost je plesanje i pevanje. Zavet
plesanja pevanju i odanost pevanja plesanju.
16.
Umetnost je plesanje i pevanje. Drhtureće i trepereće.
17.
10:50h. Jutarnja svežina mi pomaže da u
jednom zamahu napišem svih dvanaest definicija.
18.
A sada Kaja i Violeta. Subota je i Pisanje čitanjem. Pisanje bezbrižnošću.
19.
Ovo nisu ponavljanja, tautologije radi tautologija. To je punoća koja transformiše.
20.
Ne volim da ubijam životinje. Zato odmah
uradim najvažniju stvar, najtežu, i onda uživam.
21.
U Miroslavu Mandiću svako dodaje svima. Tri puta uzmem, devet puta vratim.
22.
Miroslava Mandića oblikujem nomadski.
23.
Priča Miroslava Mandića su krugovi koji proizlaze jedan iz drugog,
objašnjenje u pričanje, pričanje u objašnjenje. Sve ostalo je pevanje i plesanje.
24.
Ko se svađa, ili izdaje ili laže. Ili oboje.
25.
Ja sam nimfoman Bogu mio.
26.
Nisam hteo da se učim komunikaciji ni na srpskom ni na engleskom.
27.
Ljudi koji su rodili decu su se decom već iskupili.
28.
Živim kao da u ovom svetu ništa ne postoji, a
sve što postoji tek treba stvoriti, ponovo, svaki dan.
29.
Svi treba da smo sve, ali svako da čini svoje.
30.
Sve što vidim je ples. Sve što čujem peva.
31.
Pogrušenje je smrt sujete. Kad umre sujeta, tek onda sve iznova počinje.
32.
Za umetnost nije potrebno zanatstvo ni majstorstvo.
33.
Ko laže Drugome ubija dušu.
ZAĆUTATI NIJE ZAĆUTATI. ZAĆUTATI JE...
4054-4086
blaženstva
4054.
Voleo bih da saznam datum nastanka Pesme o meni Volt Vitmena (Walt
Whitman) i posvete samom sebi Seren Kjerkegora (Søren Kierkegard) u knjizi Ili-ili.
2.
Ljubim Te, vreli dane. Ništa više. Ništa manje.
3.
Ovo je svetska pozornica, ova autobuščina
koja me voza sa Ivanom, Brankom i Kajom.
4.
Pričam Branki, Ivani i Kaji o ćutanju. Rečenica Trebalo bi da
zaćutim je pogrešna. Ispravna rečenica o ćutanju je Trebalo bi da...
5.
Je l’ želiš teget kaiš? – pita me Kaja. Da, ovaj me zeza – odgovorim.
6.
Ovo još treba da napišem u autobusu.
7.
Umetnost je sve. Pevanje, reč i svi načini na koje se reč izgovara. Otpeva.
8.
Umetnost je sve. Plesanje svim dodirima i pokretima. Pokreti
svih tela koja čine svet. Neprestana promena svih oblika.
9.
Umetnost je sve. Odricanje od umetnosti. Napor u ukusu. Za umetnost se
odreći umetnosti. Glađu za umetnošću iskusiti je. I bezukusno i neukusno.
10.
Umetnost je sve. Umenički vrtovi i vrtovi umetnosti.
Sva rajska stanja. Pupoljci, cvetovi umetnosti.
11.
Umetnost je sve. Sva muzika. Etnička, muzika zemlje.
Popularna, muzika vode i vazduha. Umetnička, muzika svetlosti.
12.
Umetnost je sve. Majka slike. Jedna slika svih slika. Svetlost sama.
13.
Umetnost je sve. Nesnimljeni film i filmovi
života i sveukupno umetničko delo. Večna mladost.
14.
Umetnost je sve. Duhovno u svim umetnostima. Umetnost svih
ideja. Nematerijalno i nevidljivo. Misli koje sijaju svetlošću čina.
15.
Umetnost je sve. Hodanje. Ustanak u umetnosti i duboka zahvalnost.
16.
Umetnost je sve. Performans, prvi prizori. Mali nežni tautološki radovi.
17.
Umetnost je sve. Da. Projekat ni iz čega,
ni za koga. Sveta bezbrižnost i bezrazložnost.
18.
Umetnost je sve. Umetnost postupaka. Umetnost
žrtve. Umetnost odluke.Umetnost molitve. Umetnost
Miroslava Mandića. Umetnost Jednog Jedinog Umetnika.
19.
Sunce je vrelo, vetrić spašava dan. Pridružujem se svoj trojici.
20.
Zaćutati nije zaćutati. Zaćutati je...
21.
Završio sam definicije. Diktirao sam ih Violeti. Hvala Tii, Bože, što volim čoveka.
22.
Samo me je zapahnuo miris dafine... sada sam tek shvatio zašto sam
napisao ovo blaženstvo... upravo osetih... prvi put ove godine... miris lipe.
23.
Maja Klisinski mi je donela sladoled... hodam polako, ćutim... blizu je
četiri... uskoro će doći Kaja, pričaću joj o Umetnosti Jednog Jedinog Umetnika.
24.
Ustanak u umetnosti (Iz Rečnika Miroslava Mandića). Ustanak je zanimanje
heroja. Ja sam heroj. Nikolaj Fjodorov (Николај Василевич Фјодоров) kaže
da je čovek, kao ljudska vrsta, napravio samo jedan jedini ustanak. Jedna jedina
evolutivna stvar se desila čoveku. Čovek je ustao na noge. To nije priča o nogama
nego o mozgu. Mozak je podigao čoveka na noge. Čovek se digao, uspravio.
Ustao. Načinio ustanak. Ustanak i dalje traje. Čovek je ustaničko biće.
25.
Umetnost Jednog Jedinog Umetnika (Iz Rečnika Miroslava Mandića). Ono što me
čini velikim umetnikom je ćelija Jednog Jedinog Umetnika. Baština umetnika
u umetnosti o kojoj ne znamo i o kojoj se ne može saznati, osim sobom samim.
Vreme, materija, energija dovodedo satiranja, sagorevanja, nestajanja. Sve nestane
i preobrazi se u neprepoznatljivo. Umetnost Jednog Jedinog Umetnika je slava
svakog umetnika u kome živi dete Božje. Jedan Jedini Umetnik stvara Večnu
Umetnost, nekom vrstom mita i mitologiziranja. Pesmom bajkolikom.
26.
Počinjem da dremam u autobusu. Pomislim na rudare.
27.
Na trasi nosim belu majicu sa fotografijom na kojoj sam ja dok hodam na
trasi. Na grudima je snimak od napred, a na leđima od pozadi, sa natpisom Dođi.
28.
Za stolom sam. Pola devet je.
29.
Volim što mi je na vratu istetovirana reč Bog.
30.
Zapalio sam još jedan mirisni štapić.
31.
Lelujanjem se iskupljujem. Uživaj Lepoto, u svojoj lepoti.
32.
Dajem Tii svoje ime da ga nosiš neizbrisivo.
33.
Nosim reč. Nosim Tvoje ime.
ZA VELIKO DRVO
4087-4119
blaženstva
4087.
Ivana Đokić je na svojim leđima istetovirala ime Miroslav Mandić.
2.
Svakoga dana za jedno blaženstvo pomerim početak pisanja dvanaest definicija.
Danas počinjem od broja 8. To su neprimetna pomeranja u slavu neprimetnog.
3.
Neprimetnim pomeranjem kroz dan, pažljivije živim i pažljivije dodirujem dan.
4.
Dobro je i za Dobrotu i za Lepotu, Miroslave, što si se
usudio da kreneš besmisleno, tako se novi smisao rađa – kaže mi...
5.
Ustankom definicijama umetnosti i sam ustanak se preobražava u vaskrsenje.
6.
Tek u ćutanju i nepreduzimanju ustanak se diže i sam.
7.
Jer kad se ritam i svest spoje, i jedno u drugom nestanu, počnu da cvetaju definicije.
8.
Umetnost je isto. Levom rukom, kojom ne znam da pišem, napisano.
9.
Umetnost je isto. Samosavladavanje,
samopregor, opet levom rukom napisano.
10.
Umetnost je isto. Opet levom rukom pisano,
proživljavanjem detinjstva, samom sebi mio.
11.
Umetnost je isto. Sve u meni što bi htelo da pišem
desnom, i onda saosećanje za levu, koja i dalje piše.
12.
Umetnost je isto. Jer prepoznavanje istog objašnjava Boga i levom rukom.
13.
Umetnost je isto. Ne samo prvi put pisanje levom u
hodu, nego i prvo brisanje gumicom, isto levom rukom.
14.
Umetnost je isto. Saosećanje sa onima koji ne znaju da pišu,
ni levom, ni desnom, i divljenje za ono što znaju umesto pisanja.
15.
Umetnost je isto. Ne, kritičkom mišljenju.
Da, pobožnom mišljenju. Napisano levom.
16.
Umetnost je isto. Oduševljenost slaganjem,
nadovezivanjem, nomadskim razgovorom, pisano levom.
17.
Umetnost je isto. Ista radost, isto pisanje
dahom Božijim i levom rukom. Levom za desnu.
18.
Umetnost je isto. Zahvalnost levoj ruci koja ne
zna da piše, i zato piše svetim neznanjem, dečijim.
19.
Hvala levoj ruci koja mi je priuštila zadovoljstvo
da ponovo pišem – kaže levina desna ruka.
20.
Umetnost je isto. Greška u brojanju, brojanje
koje mi čuva pisanje, još jednom napisano levom.
21.
Sam sam, pišem o samom sebi. Tek će doći oni koje dozivam.
22.
Pesma samom sebi se piše kada još nikoga nema da je čuje, Moje.
23.
Zašlo je sunce za oblake, prijatnije je na trasi. Miran sam, sve
je mirno. Uživam misleći na Doći i Dođi, kako se susreću i lepo druže.
Uvek sam voleo prijatelja i prijateljstvo, ali prijatelja malo više, i malo bolnije.
24.
Ljudi me gledaju dok hodam, i proveravaju da li je čovek
kojeg vide da hoda isti onaj koji hoda na mojoj majici.
25.
Volim Boga.
Volim ženu.
Volim umetnost.
Volim sve.
Ja sam Bog.
Ja sam muškarac.
Ja sam umetnost.
Ja sam sam.
26.
Svi vole da vole. Ali retki vole. Ostali pate što ne vole ili su ljubomorni i mrze one koji vole.
27.
Kopajući rov za neki električni, telefonski ili kanalizacioni vod, zarad
kablova koji su postavljeni u zemlju, grubo je pokidano i odsečeno
korenje velikogstabla pored Brankovog mosta, pod kojim sam spavao u
svojoj dvadesetoj godini. I druga stabla su teško ozleđena. Ublažujem
im bol tako što saosećam sa njima. To što je naizgled normalno da
njihovo korenje bude posečeno, ne da nije normalno, nego je užasno!
28.
Isto je neuhvatljivo, kao i sada.
29.
Pošto smo napravili dvanaest fotografija za današnjih dvanaest definicija
koje sam pisao levom rukom, Ivana je otišla. Duva jak, ipak topliji, vetar. Umoran
sam, al’ žurim da pola sata ranije odem sa trase da se malo bolje odmorim.
30.
U autobusu mislim na ime Miroslava Mandića, koje sam video istetovirano
na leđima Ivane Đokić. Volim obeleženost, volim slikanje i pisanje po koži.
31.
Nije tačno da me nigde nema zato što nisam na tržištu. Tržišta nema
u meni, jer sam biće u biću, pesnik u pesniku, bez prostora i vremena.
32.
Na televiziji gledam prilog o knjizi Eduarda Galeana (Eduardo Galeano),
Sjaj i tama fudbala, koju sam sa zadovoljstvom pročitao. O knjizi govore
prevodilac Vuk Šećerović i Krsto Petrović koga bih voleo da upoznam.
33.
Umalo da zaboravim ove reči, spavalo mi se.