Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
407743
pupoljak
PRVI JUN
4120-4152
blaženstva
4120.
Opet prvi jun.
2.
Prelazim most u čast Opet prvog juna koga uvek spominjem u svojim knjigama.
3.
Kada god na nečiju sujetu odgovorim sujetom, to znači
da je korenčić osmeha na mom licu još jako slabašan.
4.
Ne samo da su me juče pogodila neka mišljenja o meni, nego
priznajem da danas uživam što su me pogodila i što su izrečena.
5.
Oblačno je. Pada kišica. Malo mi je hladno jer sam se slabo obukao.
Čekam autobus za Beograd. Staviću podmetač za pisanje... dolazi autobus.
6.
Šakama grejem kolena u autobusu.
7.
Velikim slovima kojima pišem... ne, krupnim
slovima kojima pišem, zadovoljavam telesnost pisanja.
8.
Kondukter, kojeg već treći put srećem u autobusu kojim putujem za Beograd,
izmamio mi je osmeh jer sam video kako posmatra putnike kojima naplaćuje
karte. Energično im da kartu i, kad oni spuste pogled, bezbedno ih proučava.
9.
Umetnost je žrtva, nevino koje se žrtvuje i koje žrtvuju.
10.
Umetnost je žrtva, koja nepotkupljivo iskupljuje neiskupljivo.
11.
Umetnost je žrtva, nezaštićena dobrota koja potvrđuje lepotu nezaštićenosti.
12.
Umetnost je žrtva, nerazumljivo koje
zagrljajem osnažuje pokleklo zdravlje razuma.
13.
Umetnost je žrtva, bezrazložna požrtvovanost.
14.
Umetnost je žrtva, nešto tako jednostavno da sve nestane u njoj.
15.
Umetnost je žrtva, dobra i lepa volja koja čini pre drugih.
16.
Umetnost je žrtva, žrtvovanje umetnosti za umetnost koja
se žrtvuje, da bi se umetnost žrtvovala za lepotu samu.
17.
Umetnost je žrtva, usamljeni dečak koji sedi na klupi i gleda u vodu.
18.
Umetnost je žrtva, borba radosti, rad uživanjem, sloboda.
19.
Umetnost je žrtva, telo svetlosti u svetlosti.
20.
Umetnost je žrtva, samo jagnje, sva mlad.
21.
Volim definicije umetnosti koje pišem, mekane su.
22.
Govorio sam Kaji definicije o definicijama.
23.
Šapućem – ustančim.
24.
12x12x12 definicija Umetnosti od rođendana Jelene Bešir
(24. maja) do rođendana Kaje Mandić (4. juna). Prvi put 1. juna
2005. Uživamda pišem definicije umetnosti. Pišem ih brzo. One su već
u meni i žele da izađu nasvetlost dana. Definicije umetnosti se nadovezuju,
prepliću, jedna drugoj protivreče, afirmišući se i u protivrečnostima i u
istovetnostima. One same jedna za drugom ustaju. Prokrvljuju me, ustanice.
Definicije u umetnosti su Ustanak u umetnosti sada. Definicijesu ustanice u
umetnosti. Ovo je prvi ustanak koji su podigle ustanice, ne ustanici.
25.
Ja sam Dođi, a Glorija je Doći. Ljubavni par, Dođi i Doći.
Kao što su ljubavni par Jesam i Sveja. Parovi koje stvaram.
26.
Ja Javnosti (Iz Rečnika Miroslava Mandića). Duša javnosti. Javnost svih ja u
Univerzumu koji su sabrani u duši javnosti. Postojeća, ljudska javnost je mala,
toliko mala da je bedna, i to ne zato što je mala nego što misli da je velika i što
ne zna koliko je mala. Glas Ja Javnosti ne može biti zaustavljen, kao što rukopisi
ne gore. Svaka izgovorena reč, svaka misao, svako osećanje koje zatreperi unutar
čoveka je zabeleženo u Ja Javnosti. Za Ja Javnosti nisu potrebni ljudi, tehnika,
dodela frekvencija, novac, nije potrebno ništa. Potrebno je samo ja i ja.
27.
Miroslav Mandić
Adresa: BESKUĆNIŠTVO
Narod: Život
Država: UNIVERZUM
Članstvo: Sam
Religija: BOG
Profesija: DETE BOŽIJE;
Pesnik svemira, Umetnik duše, Plesač jednog jedinog tela
Ovo nije ID kartica Miroslava Mandića, nego ID kartica
ptice Miroslava Mandića. Lična karta jedne ptice.
28.
Tek, došla je Glorija Martinović.
29.
Glorija kaže Kanta Samoskrivljena nezrelost.
30.
Samoproizvedenom iscrpljenošću – blago milovan
predvečernjim vazduhom,osamdeset kilometara daleko od
trase na kojoj sam danas prošao dvadeset jedan kilometar.
31.
Za stolom mi je da još malo odlažem glad.
32.
Danas mi je na trasi sa leđa prišao mladić, kucnuo po ramenu i
rekao Samo želim da vas pozdravim, čitao sam vaše knjige i uz vas
sam. Pitao sam ga ko je on, odmahnuo je rukom i samo rekao Bane.
33.
Bane, u Tvoju čast završavam današnji dan. Prošao je prvi jun.
ŠTA SI MI REKLO
4153-4185
blaženstva
4153.
Miris pokošene trave... sunčano jutro... svetluca površina reke... miris trave
se pojačava... nestaje... sada samo svežina prohladnog vazduha iznad reke.
2.
Prelazim most u Novom Sadu, krećem na trasu u Beograd.
Namazao sam stopala kremom za noge, treba i danas sa uživanjem izdržati.
3.
Do Zemuna, standardno? – pitao me je moj kondukter koji mi je juče izazvao osmeh.
4.
Gledam u rukohvate na zadnjoj strani sedišta da mi osmeh izmame, i oni to i učine.
5.
I u Zemunu svetluca reka, Dunav je velik. Stari deo Zemuna
uz samu reku, ribarski i mali, svi kažu ovde je kao da si na moru.
6.
Bela majica i bele pantalone u kojima hodam su široki i na vetru lepršaju.
7.
Vetar je stao, sve se utišalo. Malo je ljudi. Sunce peče.
Sa uživanjem udišem uživanje a izdišem zabrinutost.
8.
Uživanju dodajem i jednu čokoladu, širi mi se njena
slast kroz telo. Sa slašću se zavetujem saosećanjima.
9.
Ljubim Te, Gladni. Ljubim vas, Siromašna i Siromašni. Ljubim Te, Blažena.
10.
Umetnost je da, molitva, preobražavanje. Prihvatanje
i odobravanje, osmeh koji se naslućuje samo u očima.
11.
Umetnost je da, molitva, preobražavanje.
Predavanje kosmičkoj struji. Potvrđivanje.
12.
Umetnost je da, molitva, preobražavanje.
Odobravanje i ulepšavanje. Potvrđivanje potvrđivanja.
13.
Umetnost je da, molitva, preobražavanje. Da molitvi
koja preobražava. Preobražavanje koje se moli za da.
14.
Umetnost je da, molitva, preobražavanje. Prelepo koje teče i ovim
rukopisom, menja se, menja se, menja se, teče i doteče do prelepog.
15.
Umetnost je da, molitva, preobražavanje. Isto koje pristaje. Isto
koje se moli. Isto koje preobražava i isto koje se preobražava.
16.
Umetnost je da, molitva, preobražavanje. Prepoznavanje.
17.
Umetnost je da, molitva, preobražavanje. Umetnost je da, sve ostalo je Bog.
18.
Umetnost je da, molitva, preobražavanje. Molitva
za umeće umetnosti. Molitva za um lepote.
19.
Umetnost je da, molitva, preobražavanje. Molitva za lepotu molitve.
Molitva za da koje se daje. Molitva za božanstvenost preobražavanja.
20.
Umetnost je da, molitva, preobražavanje.
Molitveno da, sada već Božji lik u očima.
21.
Umetnost je da, molitva, preobražavanje. Da lepoti
Božjoj, koja se zbog same lepote u lepotu preobražava.
22.
Sunce mi greje leđa, ćutim i miran sam. Sleću golubovi u travu i još više me smiruju.
23.
Da svemu lepom u meni.
24.
Sa da se i beznađe u meni ponada.
25.
Kada se voda Save povukla ostalo je sasušeno i otvrdlo
blato na pločnicima keja. Juče i danas su ga šmrkovima vratili
u reku, a pločnici su se zabeleli i lepo je po njima hodati.
26.
Uživam, gledam. Sve je u meni. Sve jedno u drugo gleda. Nebo
zemlju. Ova obala onu obalu. Kamion iza gleda kamion ispred. A obe
sletele vrane na katarki broda Loredo gledaju mene dok pišem o njima.
27.
U šenji sa Brankom Zgonjanin i njenom majkom
Danicom, prvi put. Volim ljude koji nose odoru istovetnosti.
28.
U šetnji mi je prišao jedan poznanik koga nisam video petnaestak godina,
očito raspoložen za visokoparno ironisanje. Kada sam to osetio, naglo sam se
okrenuo i otišao. Hvala mu što mi je, želeći da me povredi, pokrenuo sujetu
zbog koje mu se izvinjavam i molim ga za oproštaj ako sam ga povredio.
29.
Hvala Tii na umoru i na trenucima radosti, današnji dane.
30.
Još dva dana na trasi.
31.
Samo se u sebi smiri, Miroslave,
32.
i ako niko ne vidi lepotu ovog pisanja,
33.
ti samo piši u samome sebi, Miroslave - kaže mi...
SAMOĆOM
4186-4218
blaženstva
4186.
Prelazim most, vazduh me kupa. Golube, beskućniče,
oprosti ako sam Te povredio svojim beskućništvom.
2.
Lepota jutarnjeg sunca je u tome što Te ono vodi ka
gore, ka podnevu. Koposlušava, sudbina ga vodi; ko se
opire, sudbina ga vuče – pročitao sam jutros u knjizi.
3.
Opet moj dragi kondukter. Čavrlja sa putnikom, i kada mu putnik poželi neka
bude bolje, on se šeretski smeje i kroz smeh odgovara E, samo da ne bude gore.
4.
Kada bih živeo među ljudima, samo bih se budalašio i veselio sve i svakog.
5.
Sa svim svojim maskama, moj kondukter uživa u svom
poslu koji mu omogućava da nijansira i stvara nove maske.
6.
Dve devojčice se ljuljaju na ljuljaškama. Ljuljaška nije sama.
7.
Je l’ bekstvo ka Dunavu? – pita jedan Zemunac drugog
Zemunca. Sada spremamo teren, pa da pobegnemo –
odgovara mu drugi zaverenički, pokazujući rukom ka Dunavu.
8.
Prvi Zemunac, očito stari mangup iz kraja, malo kasnije kaže
dečaku, koji se zaigrao na samoj obali Dunava, i koga otac
zove u kuću da doručkuje, Nidžo, sakrij se tu, i ne mrdaj.
9.
Dvojica momaka skaču u vodu. Kada izađu iz vode, mašu rukama da se malo ugreju.
10.
Dok ih uvrće... sredovečni snažni muškarac... one
zamirisaše i do mog nosa... pun tanjir još vrelih špageta.
11.
Umetnost je smiraj ljubavlju. Sve je voljeno i smireno voli. Lepota je blaga.
12.
Umetnost je smiraj ljubavlju. Prepoznavanje da je sva
ljubav stvorena samo za Tebe. Umetnost je velikodušna.
13.
Umetnost je smiraj ljubavlju. Rasuđivanje da je samo
ljubav za svakog stvorena. Umetnost je nesebična.
14.
Umetnost je smiraj ljubavlju. Prošlost je nestala, budućnost se
već dogodila, sada je zauvek. Umetnost je sloboda svakoga trena.
15.
Umetnost je smiraj ljubavlju. Samo Tii
šapne sve je dobro, sve je lepo. Umetnost je podatna.
16.
Umetnost je smiraj ljubavlju. Ne čini ništa, ništa
i ne preduzima, nema je. Umetnost je Sve-Jedno.
17.
Umetnost je smiraj ljubavlju. Neko, ime joj je Doći. Umetnost je bezimena.
18.
Umetnost je smiraj ljubavlju. Snaga koja više nije bolno
mučena od ljubavi, sada sama snaga ljubi. Umetnost je nemoćna.
19.
Umetnost je smiraj ljubavlju. Zviždukanje, dok čekam
da mi se definicija umetnosti javi. Umetnost se zvižduće.
20.
Umetnost je smiraj ljubavlju. Um koji se smeši. Umetnost Tii se daje i predaje.
21.
Umetnost je smiraj ljubavlju. Duboka zahvalnost ometanjima.
Ometanja i sama žude za ljubavlju. Umetnost je javni poljubac.
22.
Umetnost je smiraj ljubavlju. Opet zviždućem. Umetnost
je svako ko je svojim smirenjem umetnost ljubavi sačuvao.
23.
U podne ću videti Katalin i Katalin. I majku i ćerku. Nisam ih dugo video. Došle
su sinoć na Dođi. Radujem im se, iako sam malo ustreptao, kao i uvek pred susret.
Smiraji ljubavlju mi pomažu jer Katalin i Miroslav i Katalin su Umetnost ljubavi.
24.
Volim reči koje me misle kao jedinog plesača svih Kosmosa.
25.
Hodali smo od Brankovog mosta do Radeckog. Jako
sam im se obradovao. I jednoj Katalin, i drugoj Katalin.
26.
Radecki je poslednja tačka do koje se može doći zemunskim
kejom. Za mene je to najlepše mesto u Beogradu i Zemunu. Radecki
je prezime čoveka koji je palio fenjere i bio pokretni svetionik ribarima.
27.
Volim pogled kojim ljubim.
28.
Volim kad u sebi uživam u svemu.
29.
Za jedan sat će se, između Brankovog i tramvajskog mosta, dogoditi
susret gostiju iz Budimpešte i ljudi iz Beograda, u kome će gosti biti domaćini
domaćinima. Uveče će biti pre-davanja i sutra otvaranje Umetnosti Jednog
Jedinog Umetnika. Pišem sve to unapred dok još imam snage za pisanje.
30.
Da bih prikupio snagu za ono što me čeka u sledećih
dvadeset sati, završiću današnji dan već sada, u 17:30h.
31.
Sednuvši i izuvši se na klupi, pokrenuo sam umor
koji je počeo da ističe iz mene kao potpuna nemoć.
32.
Samo duboko diši, Miroslave – kažem samom sebi.
33.
Miroslave, smiri se samo – kažem samom sebi.
SVAKOGA DANA ŽIVETI SNAGOM 144 GODINE
4219-4251
blaženstva
4219.
U hodu sam napisao svih dvanaest definicija,
da bih ih pokazao gostima iz Budimpešte.
2.
Žao mi je što duhovnu baštinu čovečanstva, o kojoj je
pisao, Bela Hamvaš (Hamvas Béla) nije nazvao svojim imenom.
3.
Žena Miroslava Mandića je zauvek četrnaestogodišnjakinja.
4.
Pesma Miroslava Mandića je zauvek dvadesetogodišnjakinja.
5.
Zastao sam između mirisa Tvog dupeta i
Tvoje pičke. Miroslav Mandić je samo spomenik svetinje.
6.
Miroslavom Mandićem Imenom Svojim Tii Se Dajem To Je Moje Ime.
7.
Prsnula bih od tebe u sebi, Miroslave Mandiću – kaže mi...
8.
Volim sve one koji žive vatru svoga života, njihovim imenom živi Miroslav Mandić.
9.
Samo se hvali, Miroslave Mandiću, za tim žudi dubina bića – kaže mi...
10.
Ozdravila je moja duša u žudnji za tvojom dušom, Miroslave Mandiću – kaže mi...
11.
Svim ljudima ove civilizacije je dato da žive sto četrdeset četiri godine.
Nažalost, skoro niko ne dostiže te godine. Mladost tih godina se nalazi u
svakodnevnom življenju. Svakoga dana treba živeti snagom svih sto četrdeset
četiri godine. Kada živiš u danu manjom snagom, manje i živiš. Slede, poslednjih
dvanaest definicija koje sam pisao dvanaest dana, sto četrdeset četiri definicije
umetnosti dozivaju novih sto četrdeset četiri, koje ću pisati iduće godine.
12.
Umetnost je Bog. Bog mi je ime. Ime umetnosti na mom vratu.
13.
Umetnost je Bog. Nestajanjemnastajanje. Na leto
ubrana lipa, čiji ću miris ispijati čajem u zimu.
14.
Umetnost je Bog. Lepota kojom Bog voli da Ga se voli.
15.
Umetnost je Bog. Hvala Tii Bože da je umetnost Bog.
16.
Umetnost je Bog. Bog kojim se uživa u Bogu koji je samo Bog.
17.
Umetnost je Bog. Sve lepote kojima su umetnici spoznavali i ljubili Boga.
Nikada ne prestajući da Ga ljube i kada su svojom ljubavlju deliće Boga ubijali.
18.
Umetnost je Bog. Potreba Boga da ja budem Bog.
19.
Umetnost je Bog. Moja potreba za Bogom. Potreba Boga za Bogom.
20.
Umetnost je Bog. Ljubav ljubavi, umetnost umetnosti.
21.
Umetnost je Bog. Umetnost lepote u lepoti.
22.
Umetnost je Bog. Bivanje Boga bi Boga.
23.
Umetnost je Bog. Reč Boga, Umetnost.
24.
Kad pogledaš u Svemir videćeš me kako plešem svemu.
25.
Pored Stare kapetanije, na obali Dunava, govorio sam pred Bogom,
Kajom Ćirilović, Katalin Kešeri, mlađom Katalin (Böszörményi Nagy Katalin),
Violetom Jovanović, Ivanom Đokić, Brankom Zgonjanin, Majom Klisinski, Milanom
Popovićem, Aleksom (Csizmadia Alexa), Bibliotekarkom, Žofi, Šoferkom (Csikai
Maria), Ćutljivom, Đurikom i Balint Sombatijem (Szombathy Balint) o Umetnosti
Jednog Jedinog Umetnika, i na taj način otvorio Umetnost Jednog Jedinog Umetnika.
26.
Hvala ti, Miroslave Mandiću, jer me svojom uzaludnošću čuvaš – kaže mi...
27.
Mazi me svojim poduhvatima, Miroslave Mandiću – kaže mi...
28.
Krenuo sam sam, ponovo, da bi mi se svi i sve pridružili.
29.
Bog je mogu. Bog je moja potreba.
30.
Ja pišem slikarski.
31.
Važno je da koren osmeha raste, zalivanjem i zanimanjem. Čim me
nešto pogodi, znači sujetan sam. Dobrovoljno biti na dnu, to je jedino.
32.
Bog je reč
Bog je Bog
Bog
33.
Pevanje jednim tonom.
U JEDNOM TRENUTKU
4252-4284
blaženstva
4252.
Žena i muškarac, ruku pod ruku, skladno hodaju u zajedničkom ćutanju.
2.
Dve nedelje nisam bio na novosadskom keju. Uočavam
promene. Na površinama za cveće je zasađen prkos koji volim.
3.
Sada samo da vibriram.
4.
Intenzitet dana posle Dođi se smanjio i sada je izazov u odsustvu izazova.
5.
Sada mi je snaga u slabosti.
6.
U prepoznavanju mladog, tek izraslog lišća na krošnjama drveća.
7.
U poverenju da će mi blaženstva sama doleteti.
8.
Zasijati.
9.
Zastao sam. Okrenuo se. Video nebo koje se oblači. Osetio mir. Čuo tišinu...
10.
Vidim ne samo da je sve lepo, nego vidim kako sve i želi da bude lepo.
11.
Ništa se ne događa a sve se događa.
12.
Nervni završeci svega što postoji su u meni i zato je dobro da sam dobro.
13.
Kada sam dobro sve je dobro.
14.
Dok sam kupovao čokoladu bio sam malo usporen i pažljiv, prijalo je i meni i kasirki.
15.
U parku sam. Tek padne po koja kap kiše. Čujem je.
16.
Tako mi je već pola sata lepo, u sporom
hodanju i ćutanju, da čokoladu još nisam ni načeo.
17.
Sada već pada lepa kiša.
18.
Već desetak minuta stojim pod mostom dok kiša pljušti. Malo
mi je, ali samo malo, hladno, pa mogu da uživam i u tome.
19.
Mogu da zamislim kako u ovoj rečenici možeš da pronađeš ljubav, samo za sebe.
20.
Ova, i sledeća rečenica, daju Tii snagu da preokreneš svoj život.
21.
Samo rečenice koje Tii daju snagu su napisane samo za Tebe.
22.
Zastao sam i stojim da bih gledao... gledam... crveno crvenih ruža.
Ne mogu da se nagledam i načudim crvenom koje je tako crveno.
23.
Sa prijateljem, Danijelom Starim, idem na grob Milomiru Mandiću, mom ocu
po krvi. Danas mu je osamdeset četvrti rođendan. Njegovoj ženi, mojoj majci po krvi,
pre dva dana bio je sedamdeset deveti rođendan. Nisu živi odavno, tim su još življi.
24.
Ljubav ljubav ljubi.
25.
Ljubav ljubav ljubi u stanju bivanja, u stanju ljubavi, u stanju stvaranja.
26.
Sav se tresem. Bože, hvala Tii!... Prišao mi je jedan izbezumljen
čovek, učinilo mi seda u ruci drži pištolj, i počeo da viče Marš kući!
Počeo sam da uzmičem i on me je nekim metalnim predmetom udario
u rame i odmah počeo da se povlači... Šta sam Tii uradio? – pitao sam ga.
Dok je odlazio, uspeo sam samo da mu doviknem Bog neka Te čuva, čoveče.
27.
Smirio sam se. Bilo je za tren užasno. Nasilje? Nasilje, smiri se, ljubim Te.
28.
Hvala čoveku koji me je napao, jer mi je pokazao da
sam samo prah i pepeo, ipodsetio me na užase sa kojima
se suočavaju svi ljudi i sva živa bića izložena nasilju.
29.
Prepuštam se džezu, da me ispuni lepotom i
nahrani posle izgladnelosti od adrenalinskog šoka.
30.
Smirujem se da se ne bih bojao, uživam da bih bio hrabar za smiraj.
31.
Smirujem se da bi i čovek koji me je napao osetio da je voljen.
32.
Blizu je ponoć, otvorena su vrata terase, uzeću knjigu u ruke. Čitati i zaspati.
33.
U jednom trenutku trenutak preuzima odgovornost za večnost.
NISAM
4285-4317
blaženstva
4285.
Dva goluba, koji mi idu ispred nogu i ne poleću, eto to lako zapisah.
2.
Otkud ovde crvene?
3.
Bliska osoba kasni. Uznemirila me je. Oduzela mi snagu.
Ostaje mi samo da se predam i tome i vidim šta je smisao toga.
4.
Kada sam napisao prethodno blaženstvo, koje ne da nije blaženstvo
nego govori o očaju, osetio sam se bolje i malo snage mi se povratilo.
5.
13h. Ispratio sam blisku osobu. Kupio sam vino da mi pomogne u pisanju.
6.
Očekivani susret sa bliskom osobom, za koji sam jutros pomislio da će
biti uteha, pretvorio se u brzi rastanak kao jedini lek protiv nebudnosti.
7.
Oh, kako su se grane orlovog nokta uspele uz brezu u ulici Đurđa Brankovića!
8.
Sada kada padam važno je da ne izdam.
9.
Sada, kada mi se, ponovo, po ko zna koji put, pokazuje i oduzima svaka
šansa, ponovo mi je da se prožmem time da je to moja najveća šansa.
10.
Sada tek ljubim sebe kao što ljubim Bili Holidej, Gertudu Stejn...
11.
Sve da zaboravim, samo da jesam i Ništa ne mogu da učinim da bih
zadobio ljubav su dva zapisa koja sam držao na prozoru nekoliko godina.
Obojio sam ih i oblepio selotejpom da bi bili sugestivniji. Selotejp je pustio
lepak i obojio drvo na kome su ležali moji zapisi. U ovom trenutku sam ih
bacio u korpu za otpatke. Nadam se da su sada obe spoznaje već u meni.
12.
Pijem vino. Dođite još dvadeset dva blaženstva!
13.
Prepoznavanje i slaganje, a sve manje prepoznavanja i slaganja. To boli. Neka boli!
14.
Poremetila me je bliska osoba. Tužan sam, ali ne
da bih tugu pamtio, nego da bih se od tuge ispraznio.
15.
Da bih se od tuge ispraznio, gledam kroz prozor u nebo i u
neprestano pojavljivanje po koje laste. Moja tuga je to što mi nedostaješ.
16.
Pošto mi tako mnogo trebaš, odmah ću Tii reći – ne trebaš mi.
17.
Samo hartiju pred sobom ljubim. Ljubim slovo lj kojim sam napisao ljubim.
18.
Ljubim pritisak kojim ostavljam trag pisanjem ovog blaženstva.
19.
Ljubim jer ne znam da ljubim.
20.
Pišem jer ne znam ni da ljubim, ni da pišem.
21.
Jesam jer nisam, i zato se predajem Nisamu, iako ga prvi put napisah i sretoh.
22.
Nisame moj, samo Tebe ljubim ja.
23.
Više mi nije važno da li je to dobro ili nije, samo mi je da Tii se sav dam, Nisame moj.
24.
Nisame, ustaniče moj, obojica smo ustali za sve, a ni protiv koga.
25.
Sada si Tii, Nisame, sve, i samo Tii, Nisame, jesi.
26.
Nisame, bliskosti!
27.
Ljubim Te jer Te napisah, Nisame.
28.
Nisam i Niko smo.
29.
Uskoro ću završiti, i nadam se svršiti u mladosti koju ću zadovoljiti.
30.
Svakoga ko zadovoljava sebe pred drugim i ja zadovoljavam, jer
je i mene zadovoljilo svojim zadovoljavanjem, to Božansko biće.
31.
Ljubim svakog ako je izgubio da bi drugi pobedio.
32.
Ljubim svakoga ko je pobedio da bi i drugi osetio Boga.
33.
Svršavam... sve ostalo što je bilo ne spominjem.... Crvene krave
vole ljubičasto nebo... ne ustanak... nego... ustanak orgazma.
MALA
4318-4350
blaženstva
4318.
ja
sam
mala
u
kišnom
jutru
dobro
jutro
pesma
2.
Slušam prvi put audio snimak Čarlsa Bukovskog
(Charles Bukowski), dok čita svoje pesme.
3.
Uživam u Bukovskom.
4.
Uživam u pisanju.
5.
Piše mi se dok slušam Bukovskog.
6.
Tišinom kojom pišem sabiram glasove svih velikih pesnika.
7.
Orgazam je ustao.
8.
Malopre mi je Branka telefonom rekla da je juče srela
mladića koji traži osmu, devetu i desetu knjigu Ruže
lutanja. Taj mladić mi daje snagu za pisanje Miroslava Mandića.
9.
Bukovski piše Miroslava Mandića.
10.
Volim događaje, ali u pisanju najviše volim sam događaj pisanja, stanje pisanja.
11.
ovo je
podnevna pesma
junskog sivog vlažnog
hladnog podneva u pesmi juna
12.
Voleo bih da mi iz rukopisa čuješ pesmu.
13.
Voleo bih da mi u rukopisu vidiš ples.
14.
Voleo bih da me vidiš pod kišobranom dok pišem
i uživam u dobovanju kiše po platnu kišobrana.
15.
Istina je lepa.
16.
Lepo u pisanju je pisanje grafitnom olovkom, kišom, vetrom i istinom.
17.
Okrenuo sam se za ovom ženom sa crnom
rol kragnom i platnenim crnim pantalonama.
18.
Posle sam se susreo sa Violetom. Bilo je oko
15h. Sada je oko 18h. Pokisli smo i pričali.
19.
Jako sam sam.
20.
Dobro je da sam sam kada sam već jako sam.
21.
Dobro je da do kraja današnje Umetnosti 33 samo variram isto.
22.
Sam. Ljuljaju se kišne kapi na ogradi terase.
23.
Sam. Dva dana stara brada.
24.
Sam. Hartija je suva, ali je kruta, i vide se
tragovi na mestima na kojima je bila mokra.
25.
Sam. Neka sam sam, Bog zna zašto je to dobro.
26.
Sam. Kiša je padala celog dana i još uvek pada.
27.
Sam. Nemam ništa da kažem osim da sam
sam i da sve činim što mogu da činim sam.
28.
Sam. Kada sam napisao slovo s u reči sam, zaličilo mi je na labuda.
29.
Sam. Sam mi jedino pomaže da budem sam.
30.
Sam. Obožavam sve one koji su sami i, gle! duša
im je topla, um čist i na licu jedva primetni osmeh.
31.
Sam. Gledam površinu Dunava osvetljenu svetlošću sa mosta
i tamno zelenilo krošnje drveća koje se nazire od uličnih svetiljki.
32.
Sam. Neka dobro putuju sami.
33.
Sam. Samo ljubiti.
DEVEDESET I DEVET MINUTA
4351-4383
blaženstva
4351.
Kiša neprestano pada.
2.
Samo padaj kišo.
3.
9:03h. Napisaću sva današnja blaženstva, što pre, ovde za stolom. Zašto?
4.
Zato što sam sam, i želeo bih još više u sebe da se uvučem.
5.
Zato da bih prepoznavao sebe u sebi.
6.
Zato da bih ostatak dana ćutao.
7.
Zato da bih promislio Miroslava Mandića i doveo ga u pitanje.
8.
Da pripovedačko postane pevanje.
9.
Da pišem još jednostavnije, sa što manje rada na tekstu.
10.
Da bude još više kože u rečima.
11.
Da me duh i božanstvenost prigrle.
12.
Da u svakom satu, svakom minutu, svakoj sekundi budu sva trideset tri blaženstva.
13.
Da svoju samoću prihvatim kao uživanje i da je delim sa Miroslavom Mandićem.
14.
Da volim Miroslava Mandića sada kada sumnjam
u njega, kada mi i samom nedostaje ljubavi.
15.
Da bih se svojski zgadio nad sobom i sebe od sebe ispraznio.
16.
Zato da bi sva blaženstva bila jedno blaženstvo.
17.
Da se raznežim u nemoći, i u nemoći osnažim prepoznavanje.
18.
Snagu mi odnose bliske osobe koje žive sa rezervom a hrane se bezrezervnim.
19.
Sramota me je ako u samom sebi prepoznam rezervisanost.
20.
Želim da vidim sebe.
21.
Pomislih načinom kojim je pisao Kafka (Franz Kafka).
22.
Želim da budem otvoreniji, i ne želim da povredim otvorene ljude.
23.
U sklupčavanju negujem otvorenost i let.
24.
Nova ljubav je ista stara ljubav, neumrla
ljubav. Ljubav umire kada se uplašim ljubavi.
25.
Ljubav će mi se javiti sama, ako sam sam, i pristanem da sam sam.
26.
Ovo je način da proslavim ljubav.
27.
Još ne polećem, još se bezrezervno prepuštam samoći.
28.
Samoćo, lepotice, dobrotice, predajem Tii se.
29.
Predavanje je ustanak ljubavi.
30.
10:12h. Miroslave, sat i po Tii je potrebno za trideset tri blaženstva.
31.
brojevima pišem
zatvaranjem se otvaram
samoćom ljubim
32.
Trojica nas je. Sam i Nisam i Jesam.
33.
Nastavljam Te Miroslave Mandiću.
KIŠA NEPRESTANO PADA
4384-4416
blaženstva
4384.
Juče sam, posle pisanja, tri sata kisnuo hodajući oko grada. Sve na meni je bilo kiša.
2.
Sam sam, počnimo, Miroslave.
3.
Zašto ti osećaš da si sam kada sam ja sa tobom?
Zato što sam sebičan i uvek zaboravim na Tebe.
4.
Da li sada osećaš da nisi sam? Naravno da nisam sam.
5.
Niko nije sam. Hajde da se otkačimo od toga.
6.
Hajde. Hajde.
7.
Ja bih i danas da što pre završim sva trideset tri
blaženstva i da opet što pre idem napolje. Slažem se.
8.
Ali šta da pišem? Ništa.
9.
Kako ništa? Lepo, ništa.
10.
To mi je lepo, to lepo ništa. I meni.
11.
Otkud Tebi to poverenje u lepotu samu? Od tebe.
12.
Od mene? Da, vidim lepotu u tebi, i to je sve.
13.
Kako je vidiš? Vidim da je pišeš.
14.
Vidim i ja, ali zar je to lepota? Jeste.
15.
Lepo je to kako Tii tvrdiš. Jeste, lepo je. Jeste je lepo.
16.
Jeste, sada osećam i ja. Znam, lete laste u tebi.
17.
I Tii voliš laste?! Ja sam lasta.
18.
Jesi. I ti si.
19.
Jesam. Jesi.
20.
Sam. Si.
21.
Je. Je.
22.
Lepo mi je sa Tobom. I meni sa tobom.
23.
Hajde da ja tebe nešto pitam? Hajde.
24.
Kada te ne bih ništa pitao da li bi i onda rekao hajde? Hajde, ne pitaj me.
25.
Ne pitam. Pitaj.
26.
Pitam? Ne pitaj!
27.
Prepoznajem. Znam da prepoznaješ.
28.
To je onaj lepi vic. Da, o dva albatrosa koja lete nad šumama Bosne.
29.
Pitaj. Da li si zadovoljan ovim blaženstvima?
30.
Da. Zašto?
31.
Zato što su tanana? Jesu.
32.
‘Aj’mo još tananije!
33.
Dada.
DANAS JE DRUGO ČITANJE LAO CEA
4417-4449
blaženstva
4417.
Upravo sam mom kondukteru objasnio da sam pisao o njemu i da ga
zovem moj kondukter. Opisao sam mu tehniku njegovog rada sa putnicima,
i on je zaista uživao i nasmejao se, potvrđujući moju priču klimanjem glave.
2.
Draga Aleksa, ovo pismo na srpskom će Tii poslati Kaja Ćirilović,
Violeta Jovanović, Ivana Đokić i Branka Zgonjanin. Svaka će Tii
poslati svoju verziju prevoda da možeš da ih uporediš i uživaš u ovoj igri.
3.
Svaka od njih će Tii napisati i svoje
mišljenje o mojim stavovima u ovom pismu.
4.
Draga Aleksa, molim Te, nemoj pisati o meni za časopis Balkon, jer suviše
malo znaš o meni i mom radu. O meni i mom delu prvo treba da piše neko
ko se tom delu posvetio. Kada to nije tako, a u kulturi je to uobičajeno, događa
se inflacija vrednosti, stvari postaju osrednje, sve je mlako i mlako ubija sve.
5.
Fotografije koje si napravila sa mnom, pogotovu fotografije
mojih tatua na telu, samo su za Tebe. Intimne su. Nisu za javnost.
6.
Javnost?
7.
Postojeća javnost je javnost pobednika, a pobednik je uvek
tiranin. Javnost je tiranska. Javnost je spektakl. Javnost je polje
hleba i igara. Javnost je bekstvo od slobode. Javnost je stručnost.
8.
Zato ja radim za ja, za Ja-javnosti, ne radim za ja-vnost.
9.
Draga Aleksa, ako Te interesuje moje delo,
pozivam Te da provedeš mnoge sate sa njim.
10.
Draga Aleksa, ako Te moje delo ne interesuje, napisaću za Tebe jednu pesmu.
11.
samo pesmom
pesma peva
12.
Aleksa, kao što vidiš
pesma je em mala
em lepa
em peva
13.
Draga Aleksa, draga bila svima.
14.
Sve je divno na ovom svetu, sve su stvari savršene, a ljudi
ubijaju ljude, a ljudi umiru od gladi, a ljudi sve uništavaju.
15.
Kao što je lepo komentarisati, tako je lepo i samo ovo.
16.
Ako nemam potpuno zadovoljenje u ovome, onda ovo ne vredi.
17.
Stvarati je najteže.
18.
Hrabrost da se nešto napravi je nesamerljiva.
19.
Svaku moju grešku neko drugi plaća, pogotovo najneviniji.
20.
Uloga zla je da otrezni od uspavanosti.
21.
Čovek koji me je udario šakom dao mi je snagu, a bliska
osoba mi je i bez udarca snagu oduzela. To su paradoksi.
22.
Osećam da gubim svaku šansu.
23.
Ono što se vidi, prvo vidim pa napišem. Ono što se ne vidi, prvo napišem pa vidim.
24.
Ustanak je spas. Spasavanje onih protiv kojih se ustalo.
25.
Ljubav je vodi me gde god hoćeš.
26.
Škola je bolest, jer tumači, a ne stvara.
27.
Imam dar da proglasim.
28.
Sad ponovo da stvorim Boga.
29.
Ja sam Najzauvekskiji.
30.
Zloupotreba je kada se neko koristi vrednošću a ne žrtvuje se za nju.
31.
Pišem lepo ništa. Najskuplje je! To prodaj!
32.
Niko ne zna jezik.
33.
Niko ne zna ni prvo slovo, a kamoli poslednje.
OD TREŠANJA DO VIŠANJA
4450-4482
blaženstva
4450.
Stepenicama proglašavam ponedeljak Ponedeljkom Od Stepenica.
2.
Muva! Hoda prozorskim staklom. Koji posao Božji ona obavlja?
3.
Svako bla, bla, bla, bla, bla, bla, bla... blaženstvo neka bude blaženstvenost.
4.
Prelazim reku.
5.
Mostom.
6.
Pisanjem.
7.
Rosom.
8.
Kako rosom? Rosim pisanjem.
9.
U ruci mi je knjiga Pogled.
10.
Izašao sam naglo iz autobusa za Sremske Karlovce da bih što pre napisao
izboriti se za bez-smislenost u pisanju je najteža i najlepša borba u životu samom.
11.
Pred Sremskim Karlovcima se zeleni sva nabujalost,
kao velike grudi mlade devojke malopre u autobusu.
12.
U Sremskim Karlovcima čekam Ivanu Đokić. Voz ulazi u stanicu... eno je Ivana!
13.
Mali espreso i gusti sok od kajsije na terasi hotela Boem u Sremskim Karlovcima.
14.
Nek sve nestane da se sve desi.
15.
Bez najlepših želja ne vredi ni razgovarati.
16.
Maraton je dobra vest starog sveta.
17.
16:40h. Posle tri i po sata ustajemo od stola. Sada ka
Novom Sadu preko brda, kroz voćnjake i vinograde.
18.
Zastao sam, Ivana hoda ispred mene.
Uživam u slici žene koja hoda putem kroz polja.
19.
Blaženstvo ovog trenutka hodanja Sunčanom obalom iznad Bukovca.
20.
Zvao sam Borisa Kovača mobilnim sa brda Vezirac, iznad njegove
kuće, da se pojavi na kapiji i da mašemo jedni drugima. Tako je i bilo.
Prvo je izašla Vlatka, pa smo Ivana i ja mahali. Posle je izašao Boris, pa smo
mahali jedni drugima na vazdušnoj razdaljini od sedamsto, osamsto metara.
21.
Šake su mi crvene i ulepljene od trešanja i višanja koje smo usput brali Ivana i ja.
22.
20:00h. Zvone zvona petrovaradinske crkve.
23.
Ivana je otišla za Beograd. Izuo sam se, izbacio suve travke iz
patika, u jednom kafeu oprao ruke i umio lice, i sada ću, hodajući
sledeća 3 kilometra do stana, na nogama ispisati preostala blaženstva.
24.
Zevam, suze mi čiste prašinu iz očiju.
25.
Miriše lipa. Mirisi čuvaju čovekovu dušu.
26.
Već mi je malo prohladno na golim rukama.
27.
Uskoro ću na most i nadam se da ću na njemu zatvoriti radnju za današnji dan.
28.
Kupio sam jednu štrudlu sa orasima i jednu pitu sa višnjama.
29.
Pala je noć. Na mostu proslavljam gospodstvo beskućništva.
30.
Dunav plovi. Proslavljam Te, Dunave.
31.
Sav sam od dečaštva u ovim trenucima.
32.
Nasred reke gledam u nebo i mesec. Uživam u svežem vazduhu.
33.
Stepenicama se penjem i u večernjim satima, zatvarajući radnju ponedeljka.
5. PUT PO 33 DANA
4483-4515
blaženstva
4483.
Razmišljao sam kojim blaženstvom da započnem dan da bi me ono vodilo kroz dan. I?
2.
Ugledao sam malu prosjakinju na pijaci. Dao sam joj novac i više nisam mislio.
3.
Ona već nekoliko godina prosi, od svoje treće, četvrte
godine. Sada joj je šesta, sedma. Plava je, bledog tena,
krhka, lepa. Divim joj se, poštujem je. Zavetujem joj se.
4.
Sto šezdeset peti dan Miroslava Mandića su mala prosjakinja i peti krug od 33 dana.
5.
Postupnost me dovodi do zanosa.
6.
Stojim u hladu, pod lipama, i čekam Kajin autobus, iz Beograda.
7.
Zamoliću Kaju, Violetu, Ivanu i Branku, da beleže za
Miroslava Mandića sve primedbe, kritike i laži koje čuju o Miroslavu
Mandiću, da bih u Miroslavu Mandiću mogao na sve njih da odgovorim.
8.
Prelazimo most. Vazduh nas kupa. Kaja priča, slušam.
9.
Kaja priča, slušam. Sunce prži, na putu smo višanja.
10.
Kaja priča, slušam. Priča o ukućanima dvorišta i kuće u Koste Stojanovića 6.
11.
Kaja priča, slušam. Priča o Emiliji Rafajlović, vlasnici
stana koji su Kaja, Violeta, Ivana i Branka iznajmile.
12.
Suviše je kuća na ovom svetu! Stanova đavolski previše! Čoveče,
prestani da gradiš! Čuvaj Zemlju. Useli se u svoj um i u njemu živi.
13.
Kaja priča, slušam. Priča mi o mojoj ženi.
14.
Kaja priča, slušam.
15.
Kaja ćuti, slušam.
16.
Kaja ćuti, slušam, i muva je sletela na reč slušam.
17.
Kaja ćuti, slušam. Zvuci se slivaju u jedno zvučanje.
18.
Kaja ćuti, slušam, priča o svojoj prvoj viziji.
19.
Moja prva vizija je slika. Apstraktna je. To su kvadrati u kvadratima. Deset kvadrata.
Od najsvetlije plave, skoro bele, spolja, do najtamnije plave, skoro crne, unutra.
20.
Kaja priča, slušam. Moja vizija je moja ikona, plavo koje prevazilazi bol.
21.
Kaja priča, berem crne višnje i slušam. Moja prva vizija je bar jedan zna da ja znam.
22.
Mirišem cvet jasmina, nažalost ubrao sam ga.
23.
Tvoj miris proslavljam, cvete jasmina.
24.
18h, stupili smo na most. Lepo si pričala Kajo, kažem Kaji. Lepo
si mi dao, i to je tako potresno kad ti neko da da kažeš – kaže Kaja.
25.
Volim vas oboje – kaže nam most.
26.
19:10h. Zvala me je Violeta iz Beograda. Sa njom su u stanu bile i Ivana i
Branka. Ja sam bio sa Kajom u stanu Varadijevih. Predložio sam Kaji, Violeti,
Ivani i Branki da u naredna tri meseca ustaju u šest ujutru, a da svetlo gase
u jedanaest uveče. Posvećujući to iskustvo vojsci – porodilištu, zatvoru –
ludnici, gradilištu – fabrici, svim savremenim ropstvima. (Nažalost, Kaja,
Violeta, Ivana i Branka u tome nisu uspele – dopisao sam 23. septembra 2005)
27.
20:37h. Pijem Merlot iz mađarske vinarske oblasti Szekszardi, za koju
Bela Hamvaš u Filozofiji vina kaže To je svet dionizijskog, mediteranske
intoksikacije, polusanjive meditacije u avgustovsko popodne, ispod drveta
lešnika, u čistoj i sjajnoj mudrosti Orfeja – neki od retkih trenutaka idile.
Još preciznije, to je čaša szekszárdi vina uz koju toga postajemo svesni.
28.
Maleno, pridruži mi se.
29.
Pišem verovanjem.
30.
Prosjakinjom.
31.
Prosjakinjo, devojčice!
32.
Prosjakinjo, devojčice na svetlosti jutarnjoj!
33.
Svetlosti jutarnja, sačuvaj devojčicu – prosjakinju.
VA – GA
4516-4548
blaženstva
4516.
Podne je. Mekoćom ću.
2.
Negovaću... skinuo sam majicu... isteglio se u
desnu stranu... vrhovima prstiju dodirujem neravnotežu.
3.
Mlada majka, pomaže malom sinu da piški, držeći ga za kurčić.
4.
Zašlo je sunce, dodirujem oblačno.
5.
Stojim i pišem... stojim i pokrenuću se... pokrenuo sam se... stao sam...
stojim... pišem da ću se pokrenuti... i evo me još... ali... evo, pokrećem se.
6.
Hodanjem negujem celinu.
7.
Hodanjem negujem reč.
8.
Hodajući nežno mislim o Tvom struku. Nudim Tii svoj stomak.
9.
Predahom stvaram, držeći predah.
10.
Hajde da se dobijamo... dodavanjem!
11.
Leđa, upoznajte me sa sobom – kažem leđima.
12.
Svi pokreti u istoriji umetnosti su sve umetnosti
pokreta koje su sačuvane u mojim petama.
13.
Pisao sam v...eć bivajući u vagi... sada sam na tabanu jedne noge...
14.
Hteo sam da nastavim rečenicu, ali sam izgubio ravnotežu i
prekinuo je. Njenu nedovršenost poklanjam riziku preduzimanja.
15.
Sam rizik ostavljam na miru.
16.
Pevanje pevanja ili Duh novca je pevanje.
17.
Plesanje plesanja ili Telo novca je plesanje.
18.
Šareni rascvetani cvetovi prkosa me raznežuju, kao neke devojčice su.
19.
Kao i jedan desetogodišnjak, i ja kroz ogradu
gledam kako ljudi iz kraja igraju mali fudbal.
20.
Lopta je odletela preko ograde i dečak ju je s ponosom vratio u teren.
21.
Predvečernjom svetlošću osunčane su krošnje drveća.
22.
Nazvala me Violeta i kaže sedim u parku i
na mene pada sunčeva svetlost kroz krošnje.
23.
Miriše Dunav. Šareni cvetovi prkosa se polako zatvaraju.
24.
Nečujan je moj spori hod u sandalama. Moja dužnost je da proslavljam lepotu.
25.
Hod je nečujan, a trag se čuje kao cvrkutanje.
26.
Sa osmehom gledam kako mi se veš suši na jednoj od terasa četvrtog sprata.
27.
Volim da radim sa predvečernjom svetlošću, za stolom ili u šetnji, i zato
sam prekinuo razgovor sa Ivanom Đokić. Treba mi svetlosti – rekao sam joj.
28.
Ujutru ću ustati u 04:15h da bih video svetlost praskozorja.
29.
21:03h. Pala je noć. Raznežen sam pisanjem.
30.
Volim vas blaženstva.
31.
Voljena blaženstva vole.
32.
Otvoren sam.
33.
Radujem se sutrašnjem buđenju.
MOJ POSAO JE POSMATRANJE SVETLOSTI
4549-4581
blaženstva
4549.
04:28h. Svanulo je. Napolju sam. Ulične svetiljke su još upaljene.
2.
Na istoku nebo se crveni. Jedan beskućnik spava
na klupi. Dunav plamti od neba koje se crveni.
3.
Napaljen sam zbog rane svetlosti, i Kajinih, Violetinih,
Ivaninih i Brankinih ranih ustajanja u sledeća tri meseca.
4.
Kaja, moja majka po krvi, ustajala je svakog jutra trideset godina,
zimi i leti, u četiri ujutru i odlazila na slavni posao spremačice.
5.
Ugasile su se ulične svetiljke. Površina Dunava je mirna. Duva blagi vetar.
6.
Sunce se diglo u visini tornja gradske toplane.
7.
Sunce je već žuto. Oko njega treperi crveno i narandžasto.
Odsjaj sunca u Dunavu je mnogo veći od samog sunca.
8.
Prošao sam kroz pijacu, pijaca se već probudila.
9.
Osunčani sat na katedrali pokazuje 5:40h. Crveni
bokori krupnih ruža suše se ispred Vladičinog dvora.
10.
Glavna ulica još spava.
11.
Prošlo je podne, još sam pod utiskom ranog ustajanja.
12.
Zapara je. Gde je, onaj jutarnji vetar, ona svežina?
13.
Da ispravim ramena, jedan je od mojih osnovnih poslova. I Tvojih.
14.
Sa belom kapom, dolazi mi u susret Slobodan
Tišma. Sledećih sat i po ću biti sa njim.
15.
Dva sata smo kružili Slobodan i ja, sve pretresli, nauživali se u bezbednom druženju.
16.
Okrenuo sam se, podigao glavu, jako zažmurio
i za trenutak pogledao u moje jutarnje sunce.
17.
Uskoro, za nekoliko dana, kupaću se, i uskoro, za nekoliko minuta, usisavaću sobu.
18.
Uvek piši dok se penješ – kažu mi stepenice.
19.
Kad god pišem penjući se stepenicama, ne umorim
se, i ne primetim da sam već na četvrtom spratu.
20.
17:30h. Sunce slabi. Ponovo osećam vetar. Ipak je sunce
još jako. Namazao sam malo lice, posebno svoj poveći nos.
21.
Draga Ona Žena Na O, draga Jelena, voleo bih da Tii ovo pismo da još
malo nežnog zamaha u leđa, u kruženju rolerima, i svim drugim Tvojim
zamasima. Dok diktiram preko mobilnog, ovo pismo Ivani, sporo hodajući
pored Dunava, i sam sam se malo dobio na reč zamasima. Gledao sam Te na
televiziji u nekim polemičkim emisijama, a onda slučajno ugledao na Adi kako
voziš rolere. Dva puta si prošla pored mene, lako i snažno ih vozeći. Mogao
sam da osetim svu snagu devojčice u Tebi. Želim Tii da tom snagom i
lakoćom devojčice izvozaš sa radošću sve krugove svoga života.
Najlepše Te pozdravljam, Miroslav Mandić
22.
Ivana je saznala ime One Žene Na O. Zove se Jelena, i nadam se da će
joj Ivana uskoro odneti ovo pismo. (Ivana je odnela pismo 21. juna 2005)
23.
Zastao sam i gledam Dunav. Vidim svoju senku u vodi.
Motorni čamac plovi sredinom Dunava. Sivilo vode, zelenilo
šume i plavetnilo neba se u daljini stapaju jedno u drugo.
24.
U okretu me uzbudi pokret sopstvenog ramena.
25.
Telo je uzbudljivo u prostoru. Ako mu se predam, telo uzbuđuje samo sebe.
26.
Teretni voz prelazi preko gvozdenog mosta. Gvožđe bruji kao osveta metala.
27.
Voz je stao... na sred mosta... ponovo kreće... pri ubrzanju počinje
da bruji... poslednji vagoni su prešli most... brujanje se gubi u daljini.
28.
Voleo bih da pišem kratka pisma ljudima. Da ih
obradujem za tren, tim pismima napisanim u trenu.
29.
23:05h. Za šest sati izlazi sunce.
30.
Gledam film na televiziji. Dogledaću ga. I onda u krevet.
31.
Gledam film, ali je važnije da zapišem još ću raditi sa suncem.
32.
Junak filma prolazi kroz uličnu paradu... reklame prekidaju film...
33.
Ništa nije dosadnije od zanimljivih filmova.
LOKOMOTIVA
4582-4614
blaženstva
4582.
Prelazim most. Dve devojčice se drže za ruke.
2.
Žurim na autobus za Beograd i mislim o
mnogim stvarima. Ne misli, piši – kažem samom sebi.
3.
Ja sam zrelost zemlje. Cvet okeana. Plod neba. Iskra svetlosti u Tebi.
4.
Dobar dan, kako ste? – upitao me je moj kestendžija. Kajo,
molim Te da Miroslav Mandić dođe u ruke kestendžiji i njegovoj ženi.
5.
Kestendžija je meni Čovek Od Kestena. Plemić.
6.
U autobusu uživam u autobusu.
7.
sve mogućnosti
ovoga sveta
su u ovoj
pesmi
kako je
dobro
biti
pesnik
8.
Pesma je bogata, nemoj tražiti od nje nešto, kada Tii može dati sve.
9.
Podigao sam i raširio noge visoko na naslone sedišta, kako je divno biti žena.
10.
Dobro je biti telo drugom telu.
11.
Ja sam ljubavnik svim telima.
12.
Ja sam čovek u autobusu koji stoji u centru Batajnice... a sada već vozi dalje.
13.
Opet sam po... po... digao noge... Mozak Tii kroz kičmu dajem.
14.
Zemlja
Nebo
15.
Voleo bih da pišem reči preko reči. Sva slova jedne reči u jednom od slova.
16.
Poezija je dovođenje mozga u njegovu punoću,
stanje nerada. Kada mozak ne radi, mozak peva.
17.
Teško je pisati poeziju u ovom svetu, jer u njemu
ništa ne vidimo kao poeziju, baš zato što je sve poezija.
18.
Uvek piši dok se penješ – kažu mi opet stepenice.
19.
Kaja, Ivana i Branka su otišle preko mosta... Violeta se
smeje, ali prošlih pola sata... godinu – dodaje, plakala je.
20.
Posečeni stubovi od nečega, u visokoj travi.
21.
Hej, posečeni stubovi od nečega, stotinak metara sam daleko od
mesta na kojem sam vas ugledao. Sedim na klupi i smirujem se.
22.
Ko ne zna ko je sad, on je ili prošlost ili nije.
23.
Zašto je ovo naše druženje toliko iscrpljujuće? – pitam Violetu.
24.
25.
Ostalo ti je prazno blaženstvo, jer neću da objašnjavam – kaže Violeta.
26.
Iscepao sam hartiju po kojoj sada pišem u slavu slobode, radosti i odmah slaganja.
27.
Iscepana hartija je i ustanak protiv sebičnosti.
28.
Iscepana hartija nije svedočanstvo da se takve stvari više ne bi
događale, nego je to Mali nežni tautološki rad koji je Violeta otkupila za 10€
(novčanica N.39013295259) da bih mogao sledeće cepanje da prodam za 20€.
29.
Novčanica N.39013295259 u vrednosti od 10€
je od sutra na Ja Tržištu (Iz Rečnika Miroslava Mandića).
30.
Harmonijo ovog trenutka, Tii si drevnost nastala u ovom trenu.
31.
Haj’mo rečenična harmonijo, lepoto šarena.
32.
Šarenilo šareno.
33.
I onda odnekud ona, Sveja.
PRODAJEM SAMO NOVAC
4615-4647
blaženstva
4615.
Najvažnije je da Pisanje čitanjem počne sporim čitanjem.
2.
Novinom koja ječi.
3.
Razigravam sebe.
4.
Pesnik je zakonodavac.
5.
Doneo sam i kutiju i šibice i kremen, Tii kresni.
6.
Ženski glagoli su mekši.
7.
Žena i muškarac su u Bogu bespolni.
8.
Savršen muškarac ne nosi oružje, nije predsednik i ne radi za novac.
9.
Plešem ćutanjem.
10.
Ne želim da stanujem.
11.
Pesnik je zakonodavac.
12.
Svako šta pretvaram u ko.
13.
Ponavljanje, najveća stilska figura, zasnovano je na ritmu.
14.
Osnovna celina u Miroslavu Mandiću je blaženstvo. Atom. A u
blaženstvu rečenica, a u rečenici reč. A u reči slovo. A u slovu blaženstvo.
15.
U osnovi blaženstva su trideset tri blaženstva. Umetnost 33.
16.
Duh novca je pevanje novca. Ovaj novac peva Ja sam sto dinara. Novac peva ko je.
17.
Svojim duhom novac peva svoju stvarnu vrednost. Vrednost žrtve i davanja.
18.
Telo novca je plesanje svih ruku koje ga predaju iz ruke u ruku.
19.
Gubim razne snage, treba i to da proslavljam.
20.
Povremeno sam gladan male umetnosti.
21.
Umetnost me radi. Sve što uradim je Umetnost.
22.
Kada ostanemo jedan na jedan, tri su puta pred nama.
23.
Put savršenstva.
24.
Put sukoba.
25.
Put prosečnosti.
26.
Interesuje me savršeno.
27.
Sukob me ne uzbuđuje i ne želim ga. Prosečnost je za razlaz.
28.
Biti pesnik je najbolji posao. Jedan jedini posao.
29.
Kad nema jakih, velikih i novih formi, zavlačimo se u stare forme.
30.
Dolazim kod Žene, Žena mi daje snagu.
31.
Hrabrost je reći Drugog, i za Drugog.
32.
Pred Kajom, Brankom, Violetom i Ivanom sam otvorio Ja
Tržište sa novčanicom N.39013295259, i za sada, da bi joj vrednost
rasla, odustao od njene prodaje i ostavio je u rukopisu Miroslava Mandića.
33.
Prodajem samo novac.
LEO I LIM
4648-4680
blaženstva
4648.
Hvala na čokoladnim bananicama koje si mi ostavila u fioci
– poslao sam poruku Veri Varadi koja je otputovala vozom.
2.
Vetrić ljulja veš na terasi.
3.
Uživam slušajući snimak vežbanja Bili Moje Holidej dok peva Bože, blagoslovi dete.
4.
Voleo bih da je sam Miroslav Mandić vežbanje.
5.
Leo bih da zabeleška bude dovoljna, samo delo.
6.
Leo bih da se savršenstvo(m) oduži(m) prapočetku.
7.
Pukla je jedna od grana velikog drveta. Tek ovom palom
krošnjom mogu da opipam veličinu nebeskog prostranstva.
8.
Leo bih da smiraj bude lepota svega.
9.
Leo bih da u iskri bude sva vatra.
10.
Leo bih da ovaj mršavi, plavooki dečak, što trči
okolo da ga mama i baka ne vide, a baka mu kaže šta s’
mislio da te ne vidim, bude zapamćeni junak Miroslava Mandića.
11.
Leo bih da je i Tebi leo već u uhu.
12.
Leo bih jer leo sam, i zato sada samo lim.
13.
Lim Bili Holidej i njene reči U dosta nevolja možeš upasti i tako što si glupav.
Isto kao što, i kada si nevin, možeš kršiti zakon. To sam naučila na težak način.
14.
Leo i lim. Lim reči. Neka liju kiše reči kroz ovu knjigu.
15.
Težak put, kojim je prošla Bili Holidej i mnogi ljudi, obavezuje
me na lakoću pisanja koja je slava njihovim teškim životima.
16.
Stormy weather, zapevao sam na sav glas, gledajući u
nebo i drveće, i osetio takvu lepotu da sam zaplakao iz grudi.
17.
Kasno popodne je. Ponovo slušam Bili Holidej, lim je.
18.
Zavoleo sam Bili Holidej u mladosti, lim je i danas. Priroda ljubavi je nepromenljiva.
19.
Prepodne sam slušao ranu Bili Holidej, sada je slušam u njenim
kasnim godinama. Razlika je ogromna i samo potvrđuje istu Bili Holidej.
20.
Bili peva isto kao Bog koji mi kaže Budi svet, jer sam Ja svet.
21.
Li me! To što iz mene izvire je ljubav za Tebe.
22.
Obožavam žene koje rađaju. Još više obožavam žene
koje nisu rodile decu nego pesmu, kao Bili Holidej. Žene koje
rađaju pobožnost, ljubaznost, predavanje, materinstvo samo.
23.
Lim kada kroz jagodice prstiju, koje jedne o druge mijem, propustim blaženstvo.
24.
Lim lastavice, lim crvendaća, lim im nebo.
25.
Lim mekoću grafitne olovke, ovu, a ne ovu, pa ni
ovu. Tu su negde od b do 2b, 3b, zavisi od proizvođača.
26.
Odlučih... ipak samo pomislih... Miroslav Mandić će biti knjiga sa belim koricama.
27.
Bele korice – nevinost u rukama.
28.
Lim seks u svakoj reči... Lim seks svakog blaženstva... Lim seks Miroslava Mandića...
29.
Jin i jang su Leo i Lim. Neopisiva radost.
30.
Lim, evo me! Li me ovako, ne onako.
31.
Još jednom mislim na polomljenu granu, koja se svojim delom krošnje
rasprostrla po zemlji, na dečaka koji je trčao okolo, na bridenje usana.
32.
Lim kristal koji se raspršio u pupoljak Bili Holidej.
33.
Lim! Učinjeno je sve. Najuspešnije. Najlepše. Najodanije.
SUPICA
4681-4713
blaženstva
4681.
Sve sam odaniji odanosti.
2.
Mirišu lipe. Pre dvadeset četiri minuta je počelo leto.
3.
Kuvam supu. Malo mladog kupusa, tri glavice mladog luka i kocka vegete.
4.
Volim kada reči lako prolaze grlom.
5.
Grlo grli reči. Reči izlaze i ulaze grlom.
6.
Blage reči, kao i blaga supa, prijaju telu, raznežuju mi mozak.
7.
Supa je lekovita jer me razneži.
8.
Prozračnost me udomljuje.
9.
Promešao sam supu, gotova je. Dodao sam joj par listova bosiljka sa terase.
10.
Celu stranicu ću upotrebiti za 10. blaženstvo. Blaženstva radi.
11.
Puna su mi jaja ljubavi za Tebe.
12.
Sandale, kratke pantalone i laka košulja prvog
dana leta su blagi, kao i supa koja se hladi i čeka me.
13.
Značenje reči kosmos i jeste sam Kosmos.
Zato bih voleo da više saznam o reči kosmos.
14.
Prijatno značenje reči mogu osetiti i u reči supica.
15.
U plavim očima ove žene, koja je upravo prošla pored mene.
16.
Od tri tiranije u dvadesetom veku fašizam, komunizam i
liberalizam, bio sam izložen komunizmu i sada liberalizmu. I pored
sve svoje monstruoznosti i nakaznosti, tiranije nisu vredne pomena.
17.
Sada vlada tiranija informacija. Hod niske žene ispred
mene je i više nego jebežljiv. Upravo sam kupio porno časopis.
Seks čini 70% preokupacije vrste. Svaki čovek i svako biće
je i vrednije i jače od fašizma, komunizma i liberalizma.
18.
Lepo je hodati, pogotovo kada osetim kako sav svet u meni hoda.
19.
Savršenost mog pisanja proizilazi iz savršenstva pisanja samog.
20.
Želeo sam da napišem savršenstvo mog pisanja proističe iz savršenstva trenutka
u kome pišem. Ali se pisanje potvrdilo i potvrdilo svoju sopstvenu savršenost.
21.
Posle sat i po hodanja, još desetak minuta do supice.
22.
O porno časopisu i lepoti prepoznavanja da i ne govorim.
23.
Supica je bila blaga. Blaga voda.
24.
I seks je bio blag, iako snažan.
25.
Uživam do nestajanja... umalo me udario bicikl jer
nisam pazio... do prepoznavanja života u životu samom.
26.
Lepše je kad si sam, lepo gledaš šta ‘oćeš – kaže jedna lepa
tridesetogodišnjakinja drugoj tridesetogodišnjakinji na ulazu u park.
27.
Dečak sedi na stepenicama zgrade ispred svog plavo srebrnog bicikla.
28.
Začiniću lepo koje sam osećao napolju ovim blaženstvom na stepenicama.
29.
Kada me je jutros zapahnuo miris lipe, nisam
ga spomenuo, spominjem ga sada pred ponoć.
30.
Pun mesec se nametnuo kao i miris lipe. Volim kad ne odolim.
31.
Vodom iz cisterne, oko ponoći, mlada radnica zaliva prkos. To mi je i lepo i važno.
32.
Fina ponoćna samoća.
33.
Ponoć je, poslednjim naporom volje zapisujem odoh u san.
VESEO DAN
4714-4746
blaženstva
4714.
Kosač trave je ustao sa kosilice, ugasio motor, otišao
par metara od nje, zapalio cigaru, i sada gleda u Dunav.
2.
Svežinom se šareni noćas zaliveni prkos.
3.
Na raspolaganju sam Tii, dane moj – kažem danu,
slušajući Bili Holidej dok peva Sometimes I’m Happy.
4.
Celo prepodne sam čekao da mi iz Beograda stigne
pošiljka sa odštampanim Miroslavom Mandićem. To me je poremetilo.
5.
U knjizi Milutina Milankovića, Kroz carstvo
nauke, sreo sam reč uživljavanje, i ona me je otvorila.
6.
Uživljavam se sabiranjem. Sve knjige ulivam u jednu jedinu.
7.
Sve knjige se ulivaju između korica jedne bele knjige, na
kojoj će najvidljiviji tragovi biti od ruku koje će je držati.
8.
Miroslav Mandić zrači šakama u kojima je.
9.
Uživam misleći na knjigu Miroslav Mandić. Zanosi me lepota njenog tela.
10.
Miroslav Mandić je nedodirljiva knjiga u slavu svih odbačenih.
11.
Kuvam tri krompira. Pošiljke još nema. Smešno je uvek lekovito.
12.
Provetravam pazuhe na terasi. Nadam se da će proći ono što me boli.
13.
Propao dan! 15:30h, pošiljka nije stigla. Idem po nju. Nisam hodao, od planiranih
osam dana Miroslava Mandića za redigovanje nisam uradio nijedan. Tim pre će mi jedino
pažljivost i strpljivost pomoći, kao i to da se izvinim danu koji nazvah propalim.
14.
Pod miškom mi je pošiljka. Odštampan Miroslav Mandić od sto dvadeset drugog
do sto trideset drugog dana. Poštar je bio u 10:20h, ali nije našao adresu.
15.
Na ulazu zgrade spazih Bogdanku Poznanović. Danas joj je rođendan.
16.
Slučajno ugledah i Rajku Sredojević. Ovo je neki veseli dan.
17.
Kupio sam čokoladu da mi pomogne za stolom, ali evo pojedoh
je i ništa ne napisah, samo primetih kako je jedem nervozno.
18.
19:11h. Vodoinstalater je otčepio odvod iz kade. Malo se naoblačilo.
19.
Uzbudile su me upale oči starog ribara koji je prošao pored mene.
20.
Vetrić me miluje po do pojasa golom telu. U oblačnom i toplom
predvečerju Dunav izgleda dalek, miran i ozbiljan. Neodgonetljiv.
21.
Sve što postoji želi da bude pogledano, osetih gledajući
stari brod na kome je haos od cevi i raznoraznih gvožđurija.
22.
Blaženstva su mikrokosmičke himne.
23.
Ne... da... ipak sam iscrpljen.
24.
Kada već nemam snage onda neka nemam snage.
25.
Neka neka bude mera.
26.
Neka slabost sjaji.
27.
Neka me neka vodi i čuva.
28.
Kada je već tako neka mi i tako pomogne.
29.
Kada neka, neka kada.
30.
Pomozite mi moje reči!
31.
Kada samo pomislim da će Nekome moja slabost pomoći!
32.
Kada samo osetim Nekoga, lakne mi.
33.
Kada kažem Nekome volim Te Neko, lepo mi je.
STAZA
4747-4779
blaženstva
4747.
16:22h, ništa nisam napisao. Sada ću.
2.
Dobre su ove ispucale kocke po kojima hodam, u ulici Vojvode Putnika.
3.
Na ovom prelazu me je već dva puta mogao udariti auto, moram da pazim.
4.
Nikada ovu ogradu od šimšira ne bih spomenuo... ni ovu
devojku... ni ove dve... to se ne može pisanjem, nego, samo
direktnim prenošenjem, Kajo moja – kažem Kaji preko telefona.
5.
Da li Tii, Kajo, znaš da ja jako volim ove žute
prepečene cigle? Da li znaš kako se one zovu, Kajo?
6.
Jedan čovek je zamahnuo rukom... joj, ne može to da se opiše... Kajo!
7.
Auto registracije NS 127-419 je upravo upalio motor... i polazi, Kajo.
8.
Pijaca se prazni. Preostali prodavci se pakuju.
Vetar se pojačava. Vidim ga po cveću na terasi, Kajo.
9.
Da li Tii, Kajo, znaš da je pesma brzina, i da u nju sve stane, Kajo?
10.
u
najmanju
pesmu
najviše
stane
Kajo
11.
Da Boga ne spominjem, hvala Bogu, lepo je, Kajo.
12.
Umetnost je prepoznavanje, Kajo.
13.
Da li Tii, Kajo, znaš da je jednom naše obdanište posetilo ovo obdanište, Kajo?
14.
Da li Tii, Kajo, znaš da je ovo ona tiha ulica Milovana Vidakovića, Kajo?
15.
Lepo je što si pustila Čarli Parkera da ga čujem iz Beograda u Novom
Sadu, da čujem u ovom vremenu muziku iz nekog drugog vremena, Kajo.
16.
Da li Tii znaš da je Miroslav Mandić hram, dobrodošlica svima i svemu, Kajo?
17.
Da li Tii znaš da sam hteo, ali nisam... vratiću se... da
podignem... kako se ono zove... napolitanka... podigao sam je...
ipak je neću pojesti, jer je puna mrava... ostaviću je na ovim ciglama, Kajo.
18.
Da li Tii znaš kako i koliko uživam sa Tobom, ili je
bolje reći u Tebi? Ili još bolje, sa Tobom u meni, Kajo?
19.
Ivana, sada je 20:22h. Da li Tii, Ivana, znaš šta sam sve propustio da
Tii kažem u ovih pet minuta, zbog Tvog nepredavanja? – kažem Ivani Đokić.
20.
Ivana, da li Tii razumeš da to nije to, to što Tii
misliš da je to. To što je to – to je mnogo jednostavnije.
21.
Ivana, žao mi je što sam propustio neke stvari da Tii kažem u
ovih šesnaest minuta, ali ovu stazicu ne propuštam. Upoznao sam je pre
trideset dve godine, u svojoj dvadeset petoj godini. Vodila me je na Dunav.
22.
Ivana, njenu lepotu sam prepoznavao kasnije u svim stazama.
Utabanost, uzanost, vitkost, tananost, vijugavost, neprimetnost.
23.
Ivana, staza je uzbudljiva, jer nikako ne može da se
prepozna ko nju neprestano utabava kad po njoj niko ne ide.
24.
Ivana, stazu utabavaju anonimni umetnici.
25.
Ivana sada je 20:47h. Stojim na jednoj raskrsnici i prenosim saobraćaj sa
raskrsnice. Upravo je prošao jedan automobil u kome je suvozač imao gipsanu
kragnu i pričao je telefonom. Sada je raskrsnica prazna. Dolazi jedan beli auto. Iz
istog pravca za njim ide drugi. Sad dolaze automobili iz drugog pravca. Jedan skreće
i drugi skreće, evo ga i taksi, ovaj vozi sa ugašenim svetlima, i ovaj nema upaljena
svetla. Saobraćaj i dalje teče. Mušica je sve više. Jedan beli automobil propušta
drugi sa prvenstvom prolaza. Evo ga, nastupa i jedan veliki kamion. 20:51h je,
raskrsnica je prazna, saobraćaja nema, završavam prenos.
26.
Ivana, da li Tii znaš koliko volim Dunav, i koliko je on meni dao?
27.
Ivana, uleću mi leptirice u košulju i kosu. Zakopčao sam gornje dugme.
Zaista je život zahvalnost životu samom. Baš kao što se životu zahvaljuje
ovaj crni pas, ležeći sklupčan u pesku. Da li će on tu provesti celu noć?
28.
Ivana, joj, kako je sa malo svetla osvetljen usidreni ratni brod.
Zaista su mnogi trenuci života samo sećanje na mnoge trenutke
života. Život je neprestana živa nostalgija za životom.
29.
Ivana, i ovaj žuti pas koji hoda je, kao i prethodni, sama dirljivost.
30.
Ivana, ja volim vinjavanje. Već je pala noć. U sandalama
sam, sa krstićima u šaci. Hodam, pišem, srećan sam.
31.
Ivana, sreća je tako laka stvar, lako dostižna... ne ni dostižna, nego je tu...
ne možeš je ni prepoznati koliko je blizu, a kamoli osetiti, da si sreća sama.
32.
Ivana, brod gurač je isplovio ka sredini reke. Ploviti kroz noć!
Drugima snove čuvati. Brod je upravo upalio svetla pred mostom.
33.
Ivana, talasi od broda udaraju o obalu.