Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
407739
pupoljak
VOLIŠ? KRENI TIM PUTEM!
4978-5010
blaženstva
4978.
Hvala ti, Miroslave, što nas proslavljaš zajedno, tvoji Sunce i Jutro.
2.
Kako da progovorim posle Sunca i Jutra?!
3.
Sobom, napiši da si baš jutros počeo da radiš treću verziju Miroslava Mandića.
4.
Kad je ušao u senku, čovek je skinuo kačket.
5.
Kad je skrenuo pogled ka meni, student na klupi je okrenuo stranicu knjige.
6.
Prethodna dva blaženstva su me dovela u stanje čitanja prvih slika iz bukvara.
7.
Miroslav Mandić je bukvar za sva bića.
8.
Uživam u prkosu. Juče su ga očistili od korova i sad se šareni kao mozak.
9.
Sa mladom komšinicom sam razmenio par reči o vožnji rolerima.
10.
U ovim trenucima ja sam odjek samog sebe.
11.
Sve više pišem rukopisom koji crta pisanje.
12.
Pišem slikajući rukopis.
13.
Ležim na pesku, carstvo Božje je u meni. Samo mi je biti dostojan uživanja.
14.
Telesno uživanje je služba mozgu.
15.
Idem da se kupam. Othodam jedan kilometar
uzvodno, pa se nizvodno spuštam, blaženstvom u vodi.
16.
Bos. Tek izašao iz Dunava. Vodom okupan, vazduhom kupan.
17.
Voda me krštava.
Vazduh me diše.
Svetlost vaskrsava.
18.
Naoblačilo se popodne... sazreva dud... šljapkaju sandale mlade devojke...
19.
Voliš? Kreni tim putem.
20.
Zastao sam i gledam jednog vrapčića koji poskakuje po trotoaru.
21.
Neću još ništa napisati, sačekaću...
22.
Čekao sam da mi još vazduha prostruji kroz telo.
23.
Vežbam rečenicu, proširujem je, preusmeravam, ponavljam, podižem,
zaokružujem, praznim i punim, prosvetljavam, završavam, ne završavam...
24.
Vežbam drugu rečenicu, obilno svršavam, slike jedna
drugu smenjuju... već sam otišao, duboko spavam...
25.
Vežbam treću rečenicu, golub mi doleti na terasu.
26.
Vežbam četvrtu rečenicu, prekinuću je na pola sata, pa ću
joj se vratiti posle vesti koje ću gledati na televiziji... vraćam joj
se posle sat i deset minuta, i odmah je završavam, mirisom vanile.
27.
Volim rečenicu u kojoj je reč zadovoljstvo.
28.
Volim jezik koji ljubi.
29.
Hodam dvanaest minuta po kilometru, a sada gledam na televiziji trku
na pet kilometara u kojoj trkači trče jedan kilometar za dva i po minuta.
30.
Etiopljanin Kenenize Bekele (Kenenisa Bekele) se izdvojio i
bori se sam sa sobom, napadajući svetski rekord... zvona označavaju poslednji
krug... beži mu rekord... ovo je četvrto vreme ikad postignuto na pet hiljada metara.
31.
22h. Vesti dana, poskupljenje struje, inflacija do trinaest odsto ove godine...
32.
Odoh knjizi u krevet.
33.
Grmi i seva.
VOLIM TE, ŽIVOTE SLAVNI
5011-5043.
blaženstva
5011.
Miroslave, nemoj da se navikneš na svoju sramotu.
2.
Kiša je, prelazim most u gradskom autobusu... čekam autobus
za Beograd... čekam... otkrivam da me zvuk automobila dok voze
po mokrom asfaltu asocira na kišu, kao nekad dobovanje po oluku...
čekam... čekam... sad će... 8:28h... eno ga... u autobusu sam.
3.
U Novoj Pazovi smo, mi u autobusu. Ne pada kiša.
4.
Kad pogledam u nebo, slobodan sam.
5.
Bog je svakog trena. Ovog trena. Ne umrem
li ovog trena, neću vaskrsnuti. Ovog trena.
6.
Žena mi je svakog trena. Žena mi je sam život, pramajka i majka. Žena mi je
prvi susret, jedino biće na ovom svetu isto kao i ja. Žena mi je u ovom životu Sve.
7.
pesma
je
tren
8.
Dođi!
9.
Istim putem, istom prirodom, istom pesmom.
10.
Samo je sada isto.
11.
Ja sam sada, a sada sam u Zemunu, kod
Karađorđevog trga i zgrade Davida Albaharija.
12.
Volim Te, sada, volim Te, Davide Albahari.
13.
Ja Sam Sada Ja Sam Početak.
14.
10:00h. Izašao sam na Brankovom mostu. Ne
pada kiša. Hladan vetar mi prija. Idem polako, sam.
15.
Idem da čitam Miroslava Mandića Kaji, Violeti, Ivani i Branki, radujem se.
16.
Sam sam. Pomozi mi da budem sasvim sam za sasvim Samu. Sam za Sve.
17.
Sve što hoću činim. Što neću ni ne mislim.
18.
Predao sam gaćice Stanu stvaralačke snage (Iz Rečnika Miroslava Mandića).
19.
Završio sam čitanje Kaji, Violeti, Ivani i Branki... sada malo stida...
20.
Ja bih sve želeo. Ja sve hoću. Tako sam definisan.
21.
Hodam sa Kajom, Violetom, Ivanom i Brankom
zemunskim kejom. Prevode mi pismo od Alekse.
22.
Tek-tek, napisao sam Aleksi odgovor i pozvao je da dođe na trideset
tri dana u Beograd da upozna bolje ili moju umetnost, ili sebe, ili oboje.
23.
U autobusu sam, još samlji... kiša pada... slivaju se kapi po prozoru... dobro...
samlji se sebi ne sviđam... ali ako se Samljim i nazovem, manje sam sam.
24.
20:09h, još je dan u oblačnom, kišnom danu. Teški oblaci ližu zelena
vlažna polja. Raznežujem se nad piscima koji su se poistovećivali sa prirodom.
25.
Nije mi nikako i to je tako dobro.
26.
Presijavaju se svetla automobilskih farova na mokrom asfaltu.
27.
Radujem se što ću uskoro izaći iz zagušljivog autobusa u
kišno subotnje veče. Radujem se kapima kiše koje ću osetiti na licu,
mirisu vlažnog vazduha u nozdrvama, sporom hodanju koje mi je dom.
28.
Volim Te, živote slavni.
29.
Živi živote, jedini heroju i pobedniče.
30.
Napolju sam. Lepše je nego što sam očekivao. Pogotovo
kišica. Pogotovo vazduh. Pogotovo sporo hodanje. Neuporedivo je.
31.
Za stolom, uz čašu crnog vina, koje ću odsada piti umesto belog, u slavu
belog. Piću i manje i lepše i zdravije. Odaniji neuporedivom umri i postani.
32.
Zalivam Te biljko, neuporediva.
33.
Zalivam Te, Magnolijo, u noći.
MAJKU BI SVI ŽELELI DA POJEBU
5044-5076
blaženstva
5044.
Lepota je ovde.
2.
Nekako ću pisati o v a k o.
3.
Neću se pitati, pisaću.
4.
Sunce me greje.
5.
Prelazim most. Zastao sam. Oslonio sam se
na ogradu. Verujem da to ima smisla za sve ljude.
6.
Naslonjen na ogradu, pišem o vodi Dunava, koja se
preda mnom u dubini igra sa treperenjem i svetlucanjem.
7.
Po treći put oslonjen o ogradu mosta, već sam imao doživljaj
nečeg dobro mi poznatog, da sam Čovek Od Oslanjanja Na Most.
8.
9. avgusta 2005. na ovom mestu, na sredini Mosta Duga u Novom
Sadu, sa uzvodne strane, u podne, biće prvi sastanak imena iz Miroslava Mandića,
objavljujem to, oslonjen na ogradu mosta po četvrti put. (Dogodilo se)
9.
Ja sam pesnik mosta, mirno zapisujem, po peti put oslonjen na ogradu mosta.
10.
Volim da se oslonim na nekog. Upravo to činim, po šesti put.
11.
Očekivao sam to od mosta, pišem na mostu, sedmi put, ni ne oslanjajući
se na njegovu ogradu, nego samo poskakujući za njegovu besmrtnost.
12.
Pomislio sam da bi jedan moj prijatelj mogao biti ubijen zbog svoje hrabrosti. Odmah
zapisujem tu pomisao da bih ga zaštitio i da bi mu se događale samo lepe i dobre stvari.
13.
Leptirić je poleteo iz trave.
14.
Duboko poštujem hrabrost mog prijatelja. Verujem da je on
hrabar i za mene. Verujem da je hrabrost napisati Leptirić je poleteo iz trave.
Da li će i on osetiti da je hrabrost to napisati, i da sam ja tako hrabar i za njega?
15.
Čovek se brije sedeći uz samu vodu.
16.
Četiri kosača kose travu izraslu nad bunkerima tvrđave.
17.
nestani r a t e
18.
Desetogodišnji dečak primećuje kako se svi muškarci iz
kola okreću za njegovom zgodnom majkom. Sećam se toga.
19.
Majku bi želeli svi da pojebu.
20.
Kako je prethodno, 5062. blaženstvo, istinito, hrabro i nežno.
21.
Čemu i kome ti sve ovo pišeš, Miroslave? Nasradinu
Hodži, Don Kihotu, devojci koja je sklonila kosu sa čela.
22.
Pišem za ova dva goluba koji se kupaju u
barici vode. Jedan se šetka, a drugi sedi u vodi.
23.
Pišem za sve one koji su se žrtvovali za mene, za dečaka koji u
prosuti jogurt na košarkaškom terenu ređa zatvarače od pivskih flaša.
24.
Pišem za stepenice, i kad na njima pišem i kada na njima ne pišem.
25.
Pišem i za magarce, da nikada nikog ne bih namagarčio.
26.
Pišem da mi u šalama bude savesti, a u savesti vedrine.
27.
17:27h. Podnevni veseli duh mi je iščilio. Odneo ga je
jedan bolan telefonski razgovor. Miroslave, odmah se
bližnjem izvini, Bogu zahvali i vrati u igru. Dobro, hoću.
28.
Da li mogu nešto da ti pomognem? – iznenadno
me upita Aliko, na koga sam već i zaboravio.
29.
Ja ti već pomažem, to osećam, i znam – dodala je Alikako.
30.
Kako je lepo imati odane prijatelje, pomislih
zbog Aliko i Alikako, i odmah pomislih na svakoga.
31.
Primećujem kako mi svaki vrabac koga pogledam sve više prosvetljava svest.
32.
Ja ne osećam nikakvo blaženstvo u tim
tvojim blaženstvima. Za mene je i to blaženstvo.
33.
Kap svega.
TRČIM
5077-5109
blaženstva
5077.
Jutro i rukopis.
2.
Rukopis je molitva pisanjem.
3.
Prelazim pontonski most. Pontonski most je premostio reku i preprečio je. Zajebano.
4.
Pontonski most je, u onom delu koji se ne otvara, sakupio
takvu količinu otpada da sve otpada od bola. Zajebano.
5.
Prelazim na drugu stranu reke, drugim mostom,
železničkim. To je isto jedan zajeban most. Kad voz prelazi
preko njega, ostala vozila čekaju. Kada vozila krenu, puštaju
se naizmenično, jer je to montažno-demontažni most. Zajebano.
6.
Na njegovom mestu je bio jedan drugi most, a posle
će biti neki treći, a na mestu trećeg četvrti... Zajebano.
7.
Sam sam. Opasno je. Nemam prava nikoga da nazovem i izložim ga opasnosti.
8.
Sedim za stolom, ali ću početi da trčim blaženstvima.
9.
Trčim kao dečak iz filma Četiristo udaraca, Fransoa Trifoa (François Truffaut).
10.
Trčim, nadajući se.
11.
Trčim, oživljavajući.
12.
Trčim, misterijom spajanja.
13.
Trčim, svi krokodili trče u meni.
14.
Trčim, uživajući u svim trkačima sveta. Trkačima
lepote. Trkačima hrabrosti. Trkačima solidarnosti.
15.
Iz solidarnosti trčim i za solidarnost i za uzajamnost.
16.
Trčim za srpski jezik. Srpskim jezikom, jezikom moje
majke po krvi, i mojim maternjim jezikom, koji je, kao i svaki
maternji jezik, jedan jedini jezik na svetu, trčaću za sve jezike na svetu.
17.
Uzbudio sam se od trčanja i zato mi je nastaviti trčanje smirenjem.
18.
Trčim mozgom da ga oslobodim svih suvišnih misli.
19.
Trčim, jebe mi se.
20.
Trčim, neka bude svakom dovoljno.
21.
Trčim Tvojim telom.
22.
Rekao mi je juče bivši prijatelj Stani, gde bežiš?! Bežim u trčanje – kažem mu.
23.
Trčim jer još u mladosti napisah
P o t r č a ć u
24.
Trčim neobjašnjivim.
25.
trčim
kurcem
odan
odanima
26.
Ustao sam od stola i plešem nogama i rukopisom.
27.
Zajebano je milina zajebavanja, devojčice.
28.
Poskakujem. Trčim Tii, večnosti.
29.
Bio sam u bioskopu...
30.
Pet minuta je do ponoći. Gledam trku biciklova na televiziji.
31.
Pada kiša. Zahladilo je. Čeka me krevet.
32.
Izašao sam na terasu da me hladnoća pripremi za topli krevet.
33.
Laku noć, trčanje.
ČISTAČICA ULICE
5110-5142
blaženstva
5110.
Miroslav Mandić mi pomaže u oslobađanju od samog sebe.
2.
Miroslav Mandić je skrušenost, izazov same skrušenosti.
3.
Miroslav Mandić je upotreba svoga imena da bih sačuvao svačije ime.
4.
Miroslav Mandić, iako napisano na isti način, svoju
istovetnost živi značeći svaki put i još nešto više.
5.
Miroslav Mandić nije ono što bilo ko misli da je.
6.
Miroslav Mandić pristajem da sam sve ono što Tii misliš da jesam i da Miroslav Mandić jeste.
7.
Miroslav Mandić
je
mala
pesma
8.
Miroslav Mandić je veruj mi, daj mi se, čuvaj me.
9.
Miroslav Mandić je star sto osamdeset dana. Danas je
dan za preispitivanje, provetravanje... Miroslava Mandića.
10.
Sinoć sam čuo kako mu je prepuno Miroslava Mandića, i zato mog
prijatelja koji je to rekao nazivam Hvala Tebi Koji Mi Daješ Snagu.
11.
Miroslav Mandić je ovo što ono želi da bude.
12.
Svakako da Miroslav Mandić jeste svakako.
13.
Miroslavom Mandićem
za Tebe
ja jesam
ja mogu
ja hoću
14.
Miroslav Mandić je samo da se sve zna.
15.
Miroslav Mandić je ne prilazi mi ako nisi. Ako ne
možeš. Ako nećeš da se svo predaš, Moje.
16.
Miroslav Mandić je prelazim most, malo mi je hladno, ovo mi
je poslednji papir za pisanje, moram kupiti novu svesku.
17.
Miroslav Mandić je himna Jebanja.
18.
Miroslav Mandić je kupanje. Disanje. Pisanje svetlošću.
19.
Miroslav Mandić je kamion pun posečenih sitnih, crvenih ruža.
To su ruže mesečarke – rekao mi je jutros jedan čovek.
20.
Miroslav Mandić je nova hartija upravo kupljene sveske, možeš misliti.
21.
Miroslav Mandić je saosećanje sa desetogodišnjim dečakom koga je otac
ostavio da čuva mesto za parkiranje i koji nije uspeo da ga sačuva
od drugog vozača, i koga onda otac, sa pretnjom i razočaranjem, pita
Pa jesi li mu rekao? Svedok sam da je dečak tihim, nemuštim glasom
rekao drugom vozaču tata me je ostavio da mu sačuvam mesto...
22.
Miroslav Mandić je ustanak protiv nametnutih muških stereotipa. Ustanak
protiv svih predubeđenja i podrazumevanja. Ustanak protiv svih ustanaka i
svih predubeđenja o predubeđenjima i podrazumevanja o podrazumevanjima.
23.
Miroslav Mandić su četrnaest slova koje možeš zameniti sa bilo kojih četrnaest
slova, dve reči koje možeš zameniti sa bilo koje dve reči. Na primer, Čistačica ulice.
24.
Miroslav Mandić je prodiranje i primanje, usmeno i pismeno.
25.
Miroslav Mandić je referendum, da li ste za to da se
Miroslav Mandić i dalje zove Miroslav Mandić ili Čistačica ulice?
26.
Miroslav Mandić je jezik jezika. Život jezika. Umetnost jezika.
27.
Miroslav Mandić je priznanje u 18:57h da mi se više ne piše o Miroslavu Mandiću, znači sloboda.
28.
Kada ne pišem o Miroslavu Mandiću pišem Miroslava Mandića, znači sloboda.
29.
Čega god da se dotaknem biće to sloboda...
30.
Koje bogatstvo?! Praznina koju ispisah.
31.
23:30h. Umalo da zaboravim da završim preostala tri blaženstva.
Ustao sam iz kreveta, uzeo sa stola podmetač, hartiju i olovku, i pišem...
32.
Sklapaju mi se oči, telo bi da se zatvori u sebe i da se odmori.
33.
Ipak ću pročitati koji red iz autobiografije Bertranda Rasela (Bertrand Russell)...
NA RUBOVIMA BOKOVA
5143-5175
blaženstva
5143.
U susret mi dolazi Željko Radić. Sutra se vraća u
Australiju u kojoj živi već sedam godina, moj Željko.
2.
Smeši mi se.
3.
U liftu sam... idem na trg da sedim... izašao sam iz lifta...
4.
Seo sam na toplu, dobru, drvenu klupu. Prvo prepuštanje.
5.
Trg je i dobra stvar i dobra reč za pravu stvar usred središta.
6.
Trg je kao srce koje ispumpava i upumpava ljude. Dovodi
ih iz svih delova grada u sebe i izbacuje ih iz sebe ka periferiji.
7.
Trg je i pravo mesto da, umesto o mnoštvu ljudi, pišem o jednoj osobi.
8.
Jednu jedinu osobu o kojoj govorim nikada do
sada nisam sreo. Tim pre mi ona tako mnogo znači.
9.
Gledam u ljude pitajući se da li bi neko od njih mogao da bude
moja Jedna Jedina Osoba... 12:46h na satu katedrale, u ovom trenu Jedna Jedina
Osoba je dobila svoje ime. Osećam, svako bi mogao da bude Jedna Jedina Osoba.
10.
Ja sam tvoj trg – kaže mi trg.
11.
13:10h. Lepo mi je na trgu.
12.
Lepo je i ne pisati.
13.
Na rubovima bokova ocrtavaju se gaćice.
14.
13:22h. Polazim sa trga niz reke gradskih ulica.
15.
Uz kuće kao uz obalu.
16.
Kupio sam kajsije. Koje kajsije! Slast leta.
17.
Drago mi je da smo se javili jedan drugom, iako se znamo
samo iz viđenja, iz vremena koje smo zajedno provodili u zatvoru.
18.
Znati nekog samo iz viđenja, kako je to nežno.
19.
Ko me ume?
20.
Lepo je pisati, ali i samo umom umiti.
21.
Pisanje je kao vetar, pojačava se i smanjuje se.
22.
Vetar je stao, da li će mi za stolom, uz muziku, početi da duva?
23.
Vetar će možda početi da duva ako priznam neku finu setu koja me prožima.
24.
Fina seta je stanje između bivanja i nebivanja,
kada se ono što jeste... Napustiću ovo blaženstvo.
25.
Dobro sam uradio što sam napustio prethodno
blaženstvo, jer sam počeo da komplikujem.
26.
Kako bi bilo dobro da i ovo blaženstvo napustim odmah iako ne komplikujem...
27.
Kako bi bilo dobro da i u ovom blaženstvu nešto uradim... ali šta... uradio...
28.
...želeo sam da probušim hartiju u sredini slova o u
reči uradio, ali se hartija neočekivano pocepala po horizontali.
29.
Polako prolazi veče.
30.
U krevetu... zvonio je telefon, neočekivano me je nazvala Valerija Lacko...
31.
Čitam Rasela koji kaže da se seća svih lekcija sa početka školovanja, ali
ono što ga je najviše uzbudilo bilo je otkriće da žuta i plava boja daju zelenu.
32.
Da li si Tii nežno poput snega?
33.
Sklapam oči pred san. Otvorimo ih zajedno ujutru.
ENTUZIJAZMOM
5176-5208
blaženstva
5176.
Ushićenje ushićenjem. Ivana Đokić je pogledala šta je značenje reči
entuzijazam. Lepo je i zato ga zapisujem. Entuzijazam: (grč. Eg - u,
ueoV - bog, egueoV - oduševljen bogom, eguonsiasmoV - božansko
oduševljenje, ushićenje) Prvobitno, u paganskim kultovima stanje
nekog čoveka koji je pun Boga; docnije: zanos,oduševljenje, ushićenje,
razdraganost; naročito: strasna zagrejanost za neku ideju, neki ideal.
2.
Božanskim oduševljenjem pišem oduševljen Bogom.
3.
Pišem davajući se jeziku koji mi se daje.
4.
Jezik mi se daje svojom željom da spomenem jutarnji vetar kojim smo se uzbudili.
5.
U vremenu u kome živim, misli se ubijaju sa previše
slika i previše muzike, koje su zbog toga sve lošije.
6.
Miroslav Mandić je postelja slici i muzici.
7.
Lepo je pisati Miroslava Mandića, jer svake subote blaženstva napisana u ponedeljak,
utorak, sredu, četvrtak, petak već imaju svoju publiku, Kaju, Violetu, Branku, Ivanu...
8.
Poljubiše se, ili šta to već bi, dva vrapca.
Svedočim njihove kljunove, jedan u drugome.
9.
Nekada je neko pitanje toliko lepo, da je odgovor i nemoguć i nevažan.
10.
Volim misao koja upravo misli.
11.
Treperi.
12.
Neprimetna.
13.
Pevuši.
14.
Sija.
15.
Ja.
16.
Pripremanje za umetnost čini
oslobađanje od gluposti pametnih,
nezagađivanje delima obrazovanih i talentovanih,
osvešćivanje da su novac i zakoni beda moćnika i sistema.
17.
Za Miroslava Mandića ću pojesti tri kisela mleka i pogaču za ručak.
18.
Na drugoj klupi, u drugo vreme, u drugom danu, na istom trgu ponovo
pišem. Bogati ne bi trebalo da oproste dugove i pomognu siromašne, nego da
prvo vrate oteto, da plate za zla koja su načinili eksploatišući sve živo i da, pre
svega, prestanu sa tiranijom neukusa, laži, autorskih prava i intelektualne svojine.
19.
Vrelinu na asfaltnom trgu rashlađuje vetar. Solidarnost je živa i neumiruća.
20.
Prošao je jedan mladić sa majicom na kojoj piše Radnik u fabrici snova.
21.
Trgom pre svega defiluju moda, polovi i karakteri.
22.
Hiphop kultura, brate... brate, širi se... brate, imitaciji života
nema kraja... brate, jebote... brate, ostajemo u kurcu, brate...
23.
Prolazim kroz hlad lipa, hej!
24.
Trebalo bi mnogo više da pišem protiv političke korektnosti – kažem Ivani.
Politička korektnost navodno nije ideologija, a zapravo je sama suština ideologije.
25.
U kuhinji Kaja, Violeta, Iđa i Branka čiste povrće, za supu,
koje smo poslepodne Violeta i ja sakupili sa zemlje na pijaci.
26.
Skoro da sam već posegnuo za Bankom, Majkom rečenica, ali sam odustao.
27.
Iskliznuće odnekud, nekako, nešto.
28.
Kada se pustim u nepoznato iz njega se uvek pomalja čedno.
29.
Neprimetni humor.
30.
Lepota neprimetnog humora je u njegovom
dejstvu koga niko nije ni svestan. I u to, eto i kišobrana.
31.
Kišobran? Da, i kišobran.
32.
Još nešto?
33.
Dve reči.
SAV SAM OD IMENA
5209-5241
blaženstva
5209.
Milinom, robusni Miroslave – kaže mi Miroslav Mandić Svih Polja.
2.
Baš grubiš brate, to je tvoja nova milina, brate –
kaže mi Miroslav Mandić Bratstvo Svih Kamenja.
3.
Budi visina koja se pretvara u vihor, dubina koja se pretvara
u vir, Miroslave – kaže mi Miroslav Mandić Srce Svih Ruža.
4.
Kada nađeš dobar način ne napuštaj ga, Miroslave
– kaže mi Miroslav Mandić Koji Voli Da Posluša.
5.
Na dobrom putu uživaj, Miroslave, na teškom uživaj još
više – kaže mi Miroslav Mandić Opčinjen Lepotom Puta.
6.
Ti jesi sve, Miroslave, a sve je savršenstvo, budi toga svestan i sijaj
– kaže mi Miroslav Mandić Žena Koja Se Okrenula Da Me Pogleda.
7.
Kada ne znaš šta da pišeš, ti uvek počni rečenicu sa rečju kad –
kaže mi Miroslav Mandić Onaj Koji Voli Da Se Igra I Uživa U Jeziku.
8.
Ime, Miroslave – kaže mi Miroslav Mandić Koji Voli Da
Mu Ime Bude Kraće Od Dva Slova Ili Samo Jednog Jedinog Pa I
Kada Mu Se Pretvori U Jako Dugačko Kao Ovo Ime Miroslava Mandića.
9.
Deri se, vau vau vau vou, Miroslave – kaže mi Miroslav Mandić Plesač Pevača.
10.
Rečima pevaj, Miroslave – kaže mi Miroslav Mandić Pevač Plesača.
11.
U jednoj nekoj i nekakvoj, nikakvijoj od najnikakvije skrušenosti, Miroslave, neka
ti bude uzglavlje – kaže mi Miroslav Mandić Kada Lije Kiša Na Otvorenom Putu.
12.
Sve prepoznaj u miru, mirom svoga mira, Miroslave – kaže mi Miroslav
Mandić Koji Voli Nevreme Koje Je Za Prirodu Isto Ono Što Je Umetnost Životu.
13.
Tog jutra, osećao sam se kao plah konj kojeg su pustili na slobodan
vazduh, Miroslave – kaže mi Miroslav Mandić Georgije Ivanovič Gurđijev.
14.
Deo po deo, Miroslave, pa će i celini biti milo –
kaže mi Miroslav Mandić Od Mlade Trske Na Vetru.
15.
Kada ti se ne piše, Miroslave, ti miluj hartiju po kojoj ćeš, veruj
mi, propisati – kaže mi Miroslav Mandić Pa Čak I Tanjir I Čačkalica.
16.
Uživaj u svoje tri patent olovke, Miroslave, neće ni one
doveka trajati – kaže mi Miroslav Mandić Nespretnjaković.
17.
Malo sam neispavan, uvek to prvo osetim u nogama.
18.
Kao da je ovo neko drugi, već zašao za ugao.
19.
Gde ide Neko Drugi Već Zašao Za Ugao?
20.
Gledam kroz prozor. Kroz prozor sam gledao u detinjstvu, u zatvoru,
sa broda, iz aviona, autobusa, voza... uvek uživao, iako sam više voleo da
budem napolju... Je l’ mogu napolje? je bilo čeznutljivo, kao i Namaži mi hleb.
21.
Kada neko daje nešto – ja dajem nešto nešto
nešto. Kada neko ne daje ništa – ja dajem sve.
22.
17:01h. Naoblačilo se. Počinje da grmi. Toplo je i uzbudljivo.
23.
Kažem Kaji da je Miroslav Mandić velika knjiga poezije. Suviše mi je to malo – kaže Kaja.
24.
Ispratio sam Kaju. Kupio lepinju i vino, a Violeti cigare. Kiša
je stala i sada mogu polako, da uživam u svakom koraku, i
u dvokoraku koji sam upravo načinio a godinama već nisam.
25.
Miroslav Mandić Te vodi kroz sve slojeve samog sebe. Upoznaj se.
26.
Kaže Mi Miroslav Mandić Da Se Najlepše Govori Samim Imenom.
27.
Kaže Mi Miroslav Mandić Ono Što Mi Niko Kazao Nije.
28.
Kaže Mi Miroslav Mandić Ono Što Nikom
Kazao Nije Niti Će Ikad Ikom Reći Osim Meni.
29.
Kaže Mi Miroslav Mandić Da Je On Sama Zahvalnost Za Sve
Ono Što Mu Je Bog Dao Uključujući I Ovu Rečenicu I Ovaj Tren.
30.
Kaže Mi Miroslav Mandić Čedne Čednosti Razvratan
Da Će On Uvek Početi Zbog Najčednije Čednosti.
31.
Kaže Mi Miroslav Mandić Da Je Njegova Samoća Predavajuća.
32.
Kaže Mi Miroslav Mandić Da Je On Osmo Svetsko Čudo Koje
Se Zove Najlepše Na Svetu Je Biti Sa Miroslavom Mandićem.
33.
Kažem Miroslavu Mandiću Ti Si Miroslave Mandiću Malo Smešan I
Nikakav Ali Ja Tebe Volim Jedino Takvog Sa Svim Tim Tvojim Imenima.
ČETVRTI KAMENČIĆ
5242-5274
blaženstva
5242.
Rukopisu se radujem.
2.
Stepenicama takođe.
3.
Otključavanju vrata.
4.
Preoblačenju posle jutarnje šetnje.
5.
Grejanju vode za kafu.
6.
Prelivanju vode preko nes kafe.
7.
Već sam desetak minuta za stolom. Nacrtao sam Svemirski ružičnjak, Hram
duše i sada crtam Harem ljubavi i slušam tehno DJ-a Merion Regza (Maryon Ragsa).
8.
Pročitao sam Bibliju, sto dvadeset treću stranicu,
početak četvrte Mojsijeve knjige, zvane Brojevi.
9.
Bio u toaletu, teglio se, ponovo za stolom. Voleo bih da malo češće slušam tehno.
10.
Idem na autobusku stanicu da se sretnem sa četrnaestogodišnjim
Dušanom Crkvenjakovim, koji dolazi iz Zrenjanina. Volim kada
se družim sa decom mojih prijatelja kao sa svojim prijateljima.
11.
Božanski je istovetno, ljudski različito.
12.
Ja sam potvrđivanje.
13.
14:31h. Čilaut pored Dunava u šumi još traje. Imena plesova su već sami plesovi.
14.
Okupljanja mladih ljudi su mrestilišta.
15.
Dušan se kupa, stojim i gledam ga. Jedan pas skače i laje na talase.
16.
Ispratio sam Dušana, sačekao Violetu, pljušti.
17.
Pljušti više od pola sata. Mičemo se tek od ugla do ugla.
18.
Violeta puši u dovratku, a ja se trudim da odmaknem malo sa blaženstvima.
19.
21:29h. Violeta je otišla. Kiša je stala.
20.
Umoran sam. Kako da dovršim sva trideset tri blaženstva?
21.
Samo kratkim blaženstvima. Kamenčićima.
22.
Zevanjem koje, ne samo da je pomoglo
plućima, nego mi je donelo i jedno blaženstvo.
23.
Iako je kamenčić mali i on je kamen.
24.
I zrno peska je kamen.
25.
Dva zrna peska... Jede mi se grašak.
26.
Još je daleko kraj, ali bliži sam mu i to mi daje snagu.
27.
U ponekom trenutku mi glava klone.
28.
‘Aj’mo još malo, Miroslave, sa tobom sam – kaže mi...
29.
Treći kamenčić, čujem lift, komšinica se vraća kući.
30.
23:01h... 23:05h...
31.
23:15h... 23:18h...
32.
Sve više me bole noge od umora.
33.
23:29h... zevam...
ŠTANGLA, KARANFIL, SEME
5275-5307
blaženstva
5275.
Redigujući Miroslava Mandića, upravo otkrih još dva junaka svojih imena, Eh i Uh.
2.
Eh voli Uh, i zato uvek kaže svoje ime da bi čuo i njeno.
3.
Uvek, Miroslave, kaži svoje ime da bi čuo njeno ili njegovo ime – kažu mi Eh i Uh.
4.
Eh i Uh me podsećaju na saputnike i saveznike, spadala
koja uveseljavaju svet u kome je mnogo toga i eh i uh.
5.
Razveselili su me Eh i Uh u ovom oblačnom jutru, i odmah
ugledah crno žute gvozdene štangle ispred pešačkog prelaza.
6.
I gomilicu mokrih dasaka i vrapce oko njih.
7.
Kišu koja počinje da pada ne primećujem, kišu kisnem.
8.
Nepravilnost u govoru je gugutanje.
9.
Mogućnosti mi pružaju pružanje. Pružanje
pripajanje. Pripajanje karanfil. Otkud sad karanfil?
10.
Unutrašnja bezrazložna veselost je dobra za zdravlje svih
unutrašnjih organa. Živela Unutrašnja Bezrazložna Veselosti!
11.
Ponekad se pisanjem teglim... pa opet otpočinjem.
12.
Volim dvosmislenost koja nije sumnja, nego naprotiv, bezuslovno ljubljenje.
13.
Zaželeo sam da ponovo napišem rečenicu koje sam se zaželeo.
14.
Iskoristi, Miroslave, Miroslava Mandića što više
drugima na korist – kaže mi... Hoću – odgovorim...
15.
Još si veseo? – pita me Promiče Kiša.
16.
Sija sunce. Napolju sam. Smešim se.
17.
Jebem li ti majku! – psuje žena svog psa.
18.
Prelazimo most Kaja i ja. Prelazimo most – kaže toplo Kaja.
19.
To je, Kajo – odgovorio sam.
20.
To je znači veliko stvaralaštvo.
21.
Kada stariš sve si mlađi – sve mi govori.
22.
17:58h. Ispratio sam Kaju. Kada starim sve sam mlađi – pesma večita.
23.
Zviždućem melodiju melodije.
24.
Kad zviždućem melodiju, zviždućem da sam spokojan.
Kad zviždućem zviždukanje, zviždućem da bih se smirio.
25.
Za Tvoj užitak, iz otvorene šake evo Tii život užitka.
26.
Razmišljam o susretu i primetim kako sam svom toplinom i celom
šakom blago stegao mobilni u džepu, znajući telom da je u njemu Tvoj glas.
27.
Prelazim most. Gladnih očiju, kupio sam dva velika parčeta pite, i već
posle prvog se zasitio. Drugo parče stoji na ogradi mosta i gleda me dok pišem.
28.
Seme!
29.
Sve da gledam bračnim viđenjem.
30.
23:15h. U krevetu sam. Čitao sam oca Antonija Bluma. Uživam u njegovoj toplini.
31.
Sklapaju mi se oči... spavanje me privlači... opet su mi se sklopile oči...
32.
...i opet su mi se sklopile oči, i sve dublje sam tonuo negde...
33.
...samo me je Umetnost 33 ponovo vratila... sada stvarno odoh...
SADA STVARNO ODOH
5308-5340
blaženstva
5308.
Počinjem,
2.
volim da počinjem, i volim i da
3.
nastavljam. Već
4.
nekoliko dana Od Stepenica
5.
Do Ove Staze ne razgovaram sa Bogom, nego sa Miroslavom Mandićem redigujući ga, što je
6.
isto. A isto je
7.
Bog. Bog
8.
sa tačkom između Sebe i Sebe koja
9.
je Bog. Bog je
10.
osmeh na licu koji mi se pojavio
11.
Bogom pisanja, koje je
12.
dete Bogu. To jutarnje
13.
pisanje u vazduhu
14.
jutarnjem. Zasijalo je sunce u pređašnjem trenu, dok ispisivah reč
15.
jutarnjem. Blaženstvu
16.
nema drugog puta,
17.
samo kroz drvored, slaveći
18.
lepu ženu koja već danima sedi i spava po
klupama, slaveći polomljenu granu drveta pored koga
19.
prolazim, i posle koga mi
20.
pogled leti ka nebu
21.
iznad jablana u jutru
22.
i svoj lepoti
23.
jutarnjoj... i već je
24.
blizu ponoć. Prošao dan. U krevetu sam pred snom, koji će me odvesti do
25.
novog jutra. Uhvatio sam komarca čašom. Pustiću ga
26.
ujutro. Zbog plitkog sna od njihovog uboda ne mogu da spavam, ali
27.
mi se o tome ne piše. Voleo bih
28.
da napišem kako u ponoćnom pisanju nema jutarnje
29.
svežine potrebne za pisanje, i zato tonem
30.
ka dnu stranice, na
31.
kojoj prestaje drvored i šire se
32.
nepregledna polja,
33.
čiji horizont neprestano izmiče.
PROPOVEDAM
5341-5373
blaženstva
5341.
Lepo mi je sa kišicom koja sipi.
2.
Al’ sam šeprtlja od rođenja! – kaže stariji čovek kasirki prebirajući po novčaniku.
3.
Jedan čovek menja sve.
4.
Jedan čovek slobodu oslobađa.
5.
Ne znam šta će se sada desiti, teški dani su pred nama, ali meni je
svejedno jer ja sam bio na vrhu planine. Ne marim. Kao svi, želeo bih da
živim dug život. Dužina ima svoje mesto u životu, ali sada to nema nikakve
veze. Samo hoću da činim ono što je volja Božja. Jer mi je Gospod dozvolio
da budem na vrhu planine. I pogledao sam sa vrha planine okolo i video sam
obećanu zemlju. Ja možda neću sa vama stići u nju, ali hoću da znate večeras,
mi ćemo kao narod stići u obećanu zemlju. Zato sam srećan večeras i nisam
zabrinut ni zbog čega i ne bojim se nikoga. Jer moje oči su videle dolazak slave
Božje! – preveo mi je Tibika Varadi (Varady Tibor Jr.), govorkoji je Martin Luter
King održao 3. aprila 1968, dan pred njegovo ubistvo u Memfisu.Martin Luter
je ovaj govor održao pred radnicima gradske čistoće, a Tibika ga je za ovo
blaženstvo preveo dok smo se i sami penjali na vrh brda oko Bukovca.
6.
Govorom jednog čoveka propovedam jednog čoveka.
7.
Govorom kamenja propovedam kamenje.
8.
Jedan čovek, bilo koji čovek, bilo koji dan, bilo
koji zvuk, bilo koji sjaj, sva svetlost u jednom čoveku.
9.
Propovedam suncu, i nebu, i šumi, i travi, i drveću, i pčelama, i muvi koja zuji,
i zujanju koje muvi, i kosini brega, i žbunju, i ovčijim govnima, i plavom cveću.
10.
Tibika je ispred mene... govorim okruženju...
vičem, vičem, vičem... okružuje me vikanje...
11.
Propovedam da bih se smirio u jedva čujnom govoru.
12.
Propovedam tiho. Propovedam smirenje i
tišinu. Propovedam belinu cveća koje šara poljanu.
13.
Propovedam vodu zaostalu od kiše u traktorskim tragovima.
14.
Propovedam svačiju pesmu i pevam je svakome.
15.
Propovedam sada i dajem Tii svoj život, sada.
16.
Dati život je mera življenja.
17.
Propovedam brze guštere po osunčanim betonskim pločama.
18.
Propovedam glasom koji čuje sve.
19.
Propovedam poslušanje i neposlušnost.
20.
Propinjem se kožom ka suncu.
21.
Propinjem se zvukom planinskog vetra koji čujem i osećam.
22.
Propovedam i vidimTe. Čujem Te. Dodirujem Te.
Osećam Te. Mirišem Te. Jednim imenom Te zovem, Moje.
23.
Propovedam pogled u ravnici koji se pruža zajedno sa nedogledom.
24.
Propovedam kantarion pored puta, i zeleni mladi kukuruz sa druge strane.
25.
Propovedam svačije srce iz koga govori Bog.
26.
Preusmeravam, prevrednujem, preporodim, propovedam u slavu jednog čoveka.
27.
Sve čini i sve stvara jedan čovek. Sreća je to.
28.
Propovedam, rekla mi je jedna žena da je propovedam.
29.
Propovedam, jedan čovek se spušta sa vrha planine, dole, ka sebi.
30.
Propovedam Te, predajem Tii svoj život.
31.
Stvaram Te i propovedam Te.
32.
Propovedam Jednog čoveka.
33.
Propovedam tišinu ponoći.
VAZDUHOM
5374-5406
blaženstva
5374.
Neki dan je ovakav, a neki onakav. Takvo mi je i
pisanje. Ali dobar je svaki dan. A dobro je i čitanje.
2.
Vidim, pišeš – kaže mi Zoran Dakić.
3.
Svu snagu u maleno uneti.
4.
Svu snagu iz malenog crpeti.
5.
Kad jesam, kao da nisam. Ne objašnjava mi se to, ali je blago i fino.
6.
Hvataj! – kaže mi...
7.
Uživam u tome što mnoge stvari ne razumem. Novi sistem
naplaćivanja parkinga, na primer. A primera je pun svet.
8.
Ne uništavaj nas – rekle su mi tri reči.
9.
Da li ti se sviđa ili ne sviđa?
10.
Ali šta, da li mi se sviđa ili ne sviđa?
11.
Pa, to što sam te pitao da li ti se sviđa ili ne sviđa?
12.
Sada mi se sviđa, pitaj me još nešto.
13.
Da li na moru?
14.
Sviđa mi se, pitaj još.
15.
Koliko se podrazumeva?
16.
Pitaj još.
17.
Nisi odgovorio.
18.
Ja volim da me Tii pitaš, a ne volim da odgovaram.
19.
Dobro. Da li ova plavuša?
20.
Volim dobrotu.
21.
Kakve to ima veze sa mojim pitanjem?
22.
Pa, video sam da više nemaš pitanja, pa sam rekao da
volim dobrotu da bi me Tii mogao ponovo nešto pitati.
23.
A da li stvarno voliš?
24.
Volim da me pitaš.
25.
To znam, nego da li voliš dobrotu?
26.
Volim, pitaj me još.
27.
Za dobrotu?
28.
Može.
29.
Pitam te za dobrotu?
30.
Lepo me pitaj.
31.
Da li bi ti mene nešto?
32.
Kako se uzme.
33.
Uzmi me.
MIROSLAV MANDIĆ JE I ONO ŠTO TII VEĆ JESI I ONO ŠTO ŽUDIŠ DA BUDEŠ
5407-5439
blaženstva
5407.
Autobus za Kać još nije stigao.
2.
Dan je topao, baš topao.
3.
8:40h. Stiže autobus... karta je šezdeset pet dinara... već se vozimo...
4.
Za dva sata ću se u Titelu susresti na mostu sa Kajom,
Brankom, Violetom i Ivanom. Čitaću im Miroslava Mandića.
5.
Uvek je važno otići negde.
6.
Bilo gde, u bilo koje negde. Negde, i u jezik.
7.
Na deonicu puta.
8.
I u gavrana, ako pomislim na gavrana.
9.
Otkud meni gavran dok se vozim autobusom za Kać?
10.
Volim što pišem u autobusu za Kać, pred Kaćanima koji su u autobusu.
11.
Kroz autobus vidim da se svuda nešto radi i gradi. Tužan sam zbog
toga, jer u svemu tome osećam bezumnost i ludilo ljudskih potreba.
12.
Jedna žena izlazi iz autobusa.
13.
Drugoj, staroj ženi, svoj u borama, osmeh ne silazi sa lica.
14.
Izla...zim... izašao sam iz autobusa... izlazim i iz Kaća... idem za Budisavu, Šajkaš, Titel.
15.
Volim da hodam pored puta, i da u hodu stopiram.
16.
Izlazim iz Budisave. Cikorija pored puta. Sve vreliji dan. Još Šajkaš, pa Titel.
17.
Uljudno je da spomenem da prolazi teretni voz.
18.
Evo me, gospodin u Šajkašu, da i Šajkaša budem dostojan.
19.
U krivini sam, izlazim iz Šajkaša... povezao me je čovek do
Marića kafane, na raskrsnici za Gardinovce. Tek sam se sada setio da
okolo Titelskog brega prolazim i kroz bajkoliko Vilovo i pored čudesnog Loka.
20.
Uhodavam u Vilovo. Ovde je apsolutno najlepše
na svetu. Svako mesto na svetu je apsolutno najlepše.
21.
Volim Titelski breg. Osećam ja sam Titelski breg.
22.
Samom svetu je najlepše kada je u meni.
23.
U kamionu sam, uživam u telu Titelskog brega.
24.
10:38h. Evo me u Titelu... zvala me je Kaja...
devojke su već na mostu... uskoro se vidimo.
25.
Još malo bih da postignem, dok sam sam. Posle
ću se potrošiti. Potrošiću reči i reči će mene potrošiti.
26.
Dvojica očitih otpadnika mi se gostoprimljivo i
ljubazno javljaju. Ugledni su sami sebi dovoljni.
27.
I posle nekoliko godina, drvored u glavnoj ulici Titela me čeka.
28.
Konobarici u restoranu na titelskoj plaži sam rekao da je lepa i da se lepo
osmehuje. Pitao sam je kako se zove, i ona je lako rekla, Jošana Latinović.
29.
17:26h. Devojke su otišle za Beograd, a ja sam par kilometara pred Novim Sadom.
30.
19:50h. Sedim za stolom sa čašom crnog vina i muzikom Džoni
Keša (Johnny Cash). Pevača volim koliko i proroka, heroja i sveca.
31.
Stvaranje lepote je posebna vrsta žrtvovanja. Besciljnog.
32.
Volim ženu i volim muškarca. Prepoznavanje i
saputništvo sa ženom. Solidarnost i herojstvo sa muškarcem.
33.
Ljubim ženu. Divim se seksu muškarca.
OSAMNAEST NA OSAMNAESTI
5440-5472
blaženstva
5440.
Malopre mi se pisalo, a nisam. Sada mi se ne piše, a pišem.
2.
Samo da odzvonim u Tebi.
3.
Da sam zvuk u Tebi.
4.
I Tii sa mnom da postaneš Ja.
5.
Ma znaš šta, ma da idete svi u pičku materinu! – kaže jedna žena drugoj ženi.
6.
Mamu ti jebem skrnavu! – kaže dečak dečaku, dok se prskaju vodom oko česme.
7.
Mnogo mi je misli u glavi i zato o njima ništa ne pišem.
8.
O pisanju dugim rečenicama ću pisati. Ali kratkom rečenicom.
9.
Onom koju volim.
10.
Dugu ću ostaviti nekom drugom.
11.
Volim da pišem dugom po nebu. Njenom svetlošću
i bojama. Odlučnošću kojom se posle kiše pojavljuje.
12.
Miroslav Mandić je razgranato drvo života, sa brojem grana 1818.
13.
Prelazim most sa Brankom i Kajom.
14.
Idemo na plivanje... hodamo... a plivaćemo.
15.
Evo, ovde sam se kupao sa Milicom. Bilo mi je osamnaest, a njoj petnaest.
Dok sam silazio sa mosta gledao sam da li je već tu, uzbuđen što ću je videti,
zadovoljan svojim telom koje se njoj sviđalo i nosilo me – pričam Kaji i Branki.
16.
A tamo, malo dalje, na pesku, igrao sam fudbal k’o lud. Nekoliko
godina, od petnaeste do osamnaeste, telom sam mogao sve i svakog.
17.
Voleo sam da skačem u vodu. Odraz. Let.
Uletanje. Zemlja Vazduh Voda Vatra su mi oblikovali telo.
18.
Sada mi je telo drugačije, telo pedesetšestogodišnjaka. Telo koje
pomalo vene, ali mnogo više uživa u sveprimanju. Telo koje služi.
19.
Kako je telu biti u pedeset sedmoj, pedeset osmoj,
pedeset devetoj, šezdesetoj, sedamdesetoj, osamdesetoj, devedesetoj,
u stotoj godini...? Ne znam, ali mu je u ovom trenutku fenomenalno.
20.
Kao što sam četrnaestogodišnjim telom osećao uzbuđenje
njegovim uvećavanjem, ovim telom osećam, za još jednu
neuhvatljivu nijansu veće, uzbuđenje zbog njegovog smanjivanja.
21.
Mladost je stanje pre orgazma, starenje posle. Sam
orgazam ne zna ni za mladost ni za starost, stalan je.
22.
Ja sam majstor kupanja. Velika riba. Kupam se polako,
dugo, neprestano. Unutra – napolje. Zaronim – izronim. Što manje
pokreta, što više u vodi. Sav u vodi. Toliko se kupam da i vodu kupam.
23.
Voda mi je prva pomogla da se predam
nepoznatom. Zato je voda moje prvo blaženstvo, slična snu.
24.
Posle izlaska iz vode mokra koža se zateže na suncu. Neka
snaga mi dolazi iz stopala i gležnjeva. Čistoća kruži oko mene.
25.
Prelazimo most. Vraćamo se sa kupanja. Sunce je još uvek visoko i snažno.
26.
Volim kada se rečenica odmah završi.
27.
Kaja i Branka su otišle za Beograd, poslale su mi
sms poljubac dok su još jednom prelazile preko mosta.
28.
Još jednom idem na kupanje sa mojim tridesetogodišnjim
Slobodanom Dragašem, koga znam od rođenja.
29.
Još jednom sam bio u vodi. Kako je dobro biti u vodi, kao u prarođenju.
30.
22:15h. A sada u krevet. Okupan i iscrpljen vodom. Spreman za spavanje.
31.
Brodovi pristižu u mala ostrvska mesta.
32.
Kružim stopalom desne noge.
33.
Na stolu u dnevnoj sobi je buket belih margareta.
DRVO I JA
5473-5505
blaženstva
5473.
Nikad nisam mislio da ću zastati pored drveta i pisati.
2.
Zastajao sam i pišao pored drveta, ali pisao nisam.
3.
Sada pišem.
4.
Pisanje je molitva, osetio sam blizinom drvetove kore.
5.
Molitva je blizina.
6.
I jedna velika muva je tu, na kori drveta. Liče.
7.
Čovek i drvo je stanje kojim sam čovek još više.
8.
Dok stojim pored drveta i pišem, osećam se kao da sam
u crkvi. Kao da sam licem pred licem, kao da se venčavam.
9.
Drvo ćuti, šumi sa ostalim drvećem. I ja ćutim. Pišemo zajedno.
10.
Divim ti se, Miroslave Mandiću – reklo mi je, i preduhitrilo
me drvo, jer sam želeo da drvetu kažem Divim Tii se, drvo.
11.
Lepo je ovako uporno stajati pored drveta. To je stvaranje svih
ovih blaženstava koja će živeti i kada više ne budmo živi ni drvo ni ja.
12.
Podigao sam glavu, njegovo stablo u visini tri, četiri metra
se više ne vidi od krošnje. Više je drvo od mene, čuva me.
13.
Telo drveta je mnogo veće od mog, ali su oba jako telesna. I drvo je slovo.
14.
Evo, pojavila se i jedna mala žuta gusenica
sa crvenim tačkicama, osetih u drvetu sam.
15.
Osećam noge kako mi stoje, kao i stablo.
16.
Drvo i ja stojimo. Prolazi jedan žuti pas.
17.
Uskoro ću poći, drvo će ostati.
18.
Drvo se po horizontali ne kreće, ali po vertikali je u neprestanom kretanju.
19.
Svako je sobom slobodan. Svako može sve dati i sve primiti.
20.
Svako će doživeti ljubav ako stane pored drveta.
21.
Svakom će mudrost drveta iz njega progovoriti ako stane pored drveta.
22.
Poljubio sam koru drveta i sporo se odmakao od njega.
23.
Hodam sa ovom rečenicom i ona će mi reći sve što želim da napišem.
24.
Jedan čovek, go do pojasa, pored samog Dunava,
jedva primetnim pomeranjem, vežba samog sebe.
25.
Ako pljusne kiša neće mi biti žao ako se danas ne budem kupao.
26.
Ja sam vajar pljuskova.
27.
Pljuskovima zadovoljavam svoje potrebe kao vajara.
28.
20h. Sunce je izašlo posle popodnevne kiše.
Nije to baš bio pljusak, ali nije bilo ni kupanja.
29.
Kuče je uspelo da pretrči ulicu.
30.
Kajo, voleo bih da Ne, ne verujem da se ova rečenica
ne čuje, knjigu koju sam živeo u zatvoru, čitam u zatvoru.
31.
Zatvor iskupljuje kasarne, zatvorenici iskupljuju grehe vojnika.
32.
Evo malo veselosti da me sačuva.
33.
Sećam Te se drvo.
NIT I MIT
5506-5538
blaženstva
5506.
Izvinite, je l’ vi to radite nešto? – pita me žena koju svakog
dana vidim na keju. Pišem knjigu – odgovorio sam joj pokazavši
rukom na tablu sa hartijom. A, izvinite onda – rekla je žena.
2.
Lepo je što pisanje ljudima ne znači rad.
3.
A i nije,
4.
lepota je.
5.
Trag od blatnjavih automobilskih guma na asfaltu.
6.
Trag je bio vidljiv oko pedeset metara. Sada je od njegove vidljivosti
ostalo još oko dvadeset metara, ostali deo traga sunce je već osušilo.
7.
Kako se ova žena divno tegli pomažući se naslonom klupe!
8.
Pisanje krene u trenu.
9.
Zastane u trenucima.
10.
Sve više uživam i u trenucima.
11.
Trenuci, trnci lepote same!
12.
Trene, sačuvaj što više trenutaka.
13.
Volim kada lepota služi odbačenima.
14.
Gde si? – pita me Violeta telefonom.
Na ulici.
Kako je na ulici?
Lepo je na ulici – odgovaram Violeti.
15.
Šta sve činiš da ponovo krene – kako osvojiš tren? – pita me
sms-om Branka, jer sam joj poslao današnje osmo i deveto blaženstvo.
16.
Pišem Miroslava Mandića – odgovorio sam Branki.
17.
Uživam misleći kako pesma oslobađa.
18.
Jedem čokoladu. Slušam Džoni Keša dok peva sa Bob Dilanom (Bob Dylan).
19.
Topi mi se čokolada u ustima. Jedem čokoladu
i za sve one koji ne mogu da kupe čokoladu.
20.
Iznova se zavetujem posebnim devojčicama i
dečacima i njihovom putu koji žudi za njima.
21.
Kajo, kako da radimo bolje? Kako da svi ljudi na svetu pročitaju Miroslava Mandića?
22.
Jučerašnja kiša je oprala vazduh. U ovakvom
danu je lako živeti i svest o sopstvenoj nežnosti.
23.
Nit’ elitno, nit’ masovno, samo tanana nit večnosti u svemu i svakome.
24.
Ugledao sam Kaju u autobusu... eno je, izlazi... trči...
25.
Kaja pravi novu fotografiju za podmetač na kome pišem knjigu u hodu.
26.
Prelazimo most, Kaja i ja. Malopre smo plivali. Sada je pratim do autobusa.
27.
Sada sam prelazim most. Ja sam nit.
28.
Mit.
29.
Nit i mit slave Božje.
30.
Ja sam to što se prelaženjem mosta može najbolje napisati.
31.
Izgubio sam crnu patent olovku, dok sam pisao prelazeći preko mosta.
32.
Celina je i krug i tačka.
33.
Danas nisam rekao Kaji, jer je novčić tako odlučio, ružnu priču o bližnjem
koju sam sinoć čuo. Nisam joj rekao ni drugu stvar, jer je novčić isto tako odlučio.
AGR
5539-5571
blaženstva
5539.
04:45h. Svežina praskozorja. Sa terase gledam nebo i Dunav.
Boje noći nestaju. Rađaju se boje dana, iako još nema sunca.
2.
08:47h. Vrapčić kljuca hranu koju je našao.
3.
Iščupana iz asfalta, korpa za otpatke leži na travi. Nemoćna.
4.
Oslonio sam se na naslon klupe. Neću se odavde maći dok
ne napišem još trinaest blaženstava, zbog svoje agresivnosti.
5.
Agresivnost koju osećam oko sebe, prepoznajem i u sebi.
6.
Zdrava agresivnost štiti sopstvenu krhkost, a ne uništava tuđu.
7.
Agresivnost kao or... tako me je ujela neka
bubica u gaćama, da sam prekinuo rečenicu!
8.
Sramota me je kada prep...
9.
Sramota me je i kada agresivnost i...
10.
Kidam ove rečen... da se agresivnosti oslobodim makar ovog jutra.
11.
Potiskivanje dovodi do agr...
12.
Ne piše mi se... al’ agresivnost isterujem.
13.
Gadno je... ali... je.
14.
Samo sam agres... jer me drugi... ali još više ja sam...
15.
Zaboli me koliko je agr...
16.
Sećam se jedne agr... scene u svome životu, bila je to grozota od agr...
17.
Priznajem da sam agr.
18.
Pomerio sam se sa mesta agresivnosti, zaista mi je bilo agresivno.
19.
10:38h. Sve mi je nekako ovako i ovako i ovako...
20.
Kao što mi je malopre bilo nekako onako i onako i onako, sada
mi je ovako, ovako, ovako... to je za smeh, a nije za smejanje...
21.
Neka baš ovako sve i ostane, ružno, gadno i prazno...
22.
Ne mogu da razumem neke stvari i to me čini...
ne želim da kažem kakvim, jer ne razumem te stvari.
23.
13:31h, i dalje ne razumem... te stvari, ali mi je malo bolje,
jer me je razvedrio svojim narodskim humorom, učitelj plesa i
probisvet Gurđijev, čiju sam knjigu dočitao sa velikim uživanjem.
24.
Seo sam na klupu i čekam Kaju. Da li će biti u ovom autobusu?
Ne, autobus je prošao... klupe su jako važne za jedan grad... cigare
su najvažnija stvar onima koji ih puše... da budu zrele i odgovorne
osobe, važno je malom broju ljudi... iz drugog autobusa izašla je Kaja.
25.
Telesna krhkost čuva profinjenu duševnost.
26.
20:09h. Ispratio sam Kaju i Violetu. Kaja mi je kupila novu patent
olovku. Sada ih opet imam tri. Samo su sada sve crvene. Dve
su sa metalnim delovima boje zlata, a nova sa srebrnim delovima.
27.
U toploj večeri mislim na dane januara, sneg i hladnoću.
28.
Poslušaj me, Miroslave, i ovu rečenicu o poslušanju završi sa rečju poslušaj.
29.
Početak i kraj su isti, početak.
30.
Ovo je dobrotvorna rečenica za obnovu jezika.
31.
Kada sam ušao u dvorište, imao sam mistički
doživljaj mira, ispunjen tišinom kojom spavaju laste.
32.
Ponoć... posle telefonskog razgovora u kome sam opet čuo glas izneveravanja...
33.
Ponoći, ostavljam Te u miru.
DANAS NEĆU PISATI
5572-5604
blaženstva
5572.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
18:40h, VELIKI TRENUTAK
5605-5637
blaženstva
5605.
U autobusu sam. Idem u kuću Valerije Lacko da proslavljam Valeriju Lacko.
2.
Kako su duboke oči ovog čoveka koji je izašao iz autobusa.
3.
Juče nisam pisao Miroslava Mandića jer me je ponašanje bližnjih dovelo do
odluke da ne pišem. Da sam pisao, prelio bih se i činio bih nasilje nad pisanjem.
4.
Vozač uključuje brisače, počinje kišica. Volim kišicu.
5.
Bezazlenost najlepše piše.
6.
Na kišici sam. Malo je hladno. Stopiram za Zrenjanin.
7.
Lepo je biti čovek u subotu prepodne, na polupraznom
putu sa kišicom, pevačke reči u sebi ponavljati.
8.
Sam na putu je susret sa svojim manama i plemenitošću u sebi.
9.
U Zrenjaninu sam, i ovde pada kiša. U džepu nosim crtež istostranog trougla u
kome je devet istostranih trouglova. Devet trouglova koji čine savršenstvo broja 10.
10.
Dva vrapčića u Zrenjaninu. Gde god da odem na svetu srešću dva vrapčića.
11.
Oprao sam ruke kapima kiše sa lišća.
12.
Na uglu Pančevačke i Vardarske, u Zrenjaninu, čekam slušačice.
13.
Sedimo u Valerijinoj sobi. Violeta i Branka su se
predstavile. Sada Kaja priča o sebi. Valerija sluša.
14.
Za par minuta ću početi da pričam o Valeriji.
Valeriju duboko poštujem i kao ženu i kao umetnicu.
15.
Ja sada radim to što vi sada radite za mene – kaže Valerija.
16.
Stalno sam tu, na jako malom delu zemlje. Ima uslova, a nema uslova, nema
osnovnih stvari, nema novca, ali kad preživiš, vidiš – super je – priča Valerija.
17.
Valerija priča o svojim svinjama koje jako voli.
18.
Ljudi ni o ljudima ne vode računa, kako bi o životinjama – kaže Valerija.
19.
Vidi se i iz mog dvorišta sve. Ništa se manje odavde ne
vidi nego sa bilo kog drugog mesta na svetu – kaže Valerija.
20.
Valerija, to što sada govorim Tebi i čitam Miroslava Mandića ovde u Tvojoj
sobi, je mnogo više nego da se ovo događa na CNN-u – kažem Valeriji.
21.
Valerija, ovde kod Tebe je mnogo ružnije od onoga kako
ljudi zamišljaju da je ovde lepo. Ali je ovde i mnogo
lepše nego što bilo ko može da zamisli – kažem Valeriji.
22.
Živela Valerija, da lepote u Tebi bude zauvek! – kažem Valeriji.
23.
Volim da čitam to što ti pišeš, dođe mi kao svakodnevica. Osećam
se kao kod kuće. Pomaže mi kad imam takvu knjigu – priča Valerija.
24.
Nije teško kad ljudi rade isto – kaže Valerija.
25.
Valerija nam sipa čorbu.
26.
Pozdravili smo se sa Valerijom i Radivojem...
prolazimo donjim putem iza kuće... kroz groblje...
27.
18:11h. Izlazimo iz Bagljaša, slušačice i ja.
28.
18:40h. Veliki trenutak. Kaju i mene je zaustavila policija na putu i legitimisala
nas. Prvi put sam policiji pokazao svoju ličnu kartu – adresa Beskućništvo, narod
Život, država Univerzum, religija Bog, članstvo Sam, profesija Dete Božje; Pesnik
svemira, Umetnik duše, Performer jednog jedinog tela, i držač za hartiju na kome
piše Ljubazno molim službeno lice da me ne legitimiše nego da bude ličnost i
da se zainteresuje za ovo što radim. Uspeo sam! Odobrili su mi moj identitet!
Hvala dvojici službenih lica koji su bili ličnosti. Odlazeći su se osmehivali.
Kajo, da li osećaš kako ustanak živi? Osećam, hvala Bogu – kaže Kaja.
29.
19:33h. Popiću vino sa samim sobom.
30.
Smirujem mozak ježeći se.
31.
Nazdravljam dvojici policajaca koji su prihvatili moju borbu za univerzalnu ličnu kartu.
32.
Čekaju me tri kisela mleka i Valerijine kiflice.
33.
Slušam Džoni Keša. Zapevao bih. Pevam rukopisom koji se prostire u noć...