Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
408704
pupoljak
ENO JE!... EVO GA!
6496-6528
blaženstva
6496.
Oh, opet ona žena koja spava na klupi, lepih usana.
2.
Primam te, ja sam tvoja žena, tvoje blaženstvo.
Znam ženo moja, ja sam Tvoj muž, Tvoja rečenica.
3.
Hodam sa Kajom i Brankom, posle kiše. Mirno je, nema
nikoga. Izmaglica je. Diktiraću Kaji dok hodamo u mom ateljeu.
4.
Na ovom mestu obično leži mali žuti pas,
a tu i jedan čovek svako jutro hrani golubove.
5.
Juče sam vam pokazao... evo ga... drvo pred kojim sam stajao.
6.
Ovo je rasadnik Poljoprivrednog fakulteta. Jednom sam tu kupovao hranu za cveće.
7.
Meni je ova žena s kojom smo se mimoišli lepa, a vama?
8.
Dovde je, na mojoj stazici, u mom ateljeu, jedan kilometar.
9.
Ovo je Đačko igralište. U osnovnoj školi smo tu dolazili na
gradska takmičenja u atletici. Sećam se jednog vraćanja kući
sa takvog takmičenja po vrućini. Kako su mi tada otpadale noge!
10.
Ovde je jedan kilometar i dvesta pedeset metara, kod Vodovoda smo.
Ovde fudbaleri Indexa treniraju, i zato je ovako, vidite, upropašćena trava.
11.
Ovde me je jutros mimoišla žena koju sam hteo da
vam pokažem. Ozbiljnog lica, predivnog stasa i hoda.
12.
Na onoj tamo klupi sedi stariji gospodin sa
štapom koji me uvek pita Kako napreduje knjiga?
13.
U ovom delu sam pre nekoliko meseci imao blag
mistički doživljaj koji sam opisao u 4261. blaženstvu. (Vidim
ne samo da je sve lepo, nego vidim kako sve i želi da bude lepo)
14.
Ovog čoveka nikada nisam video... Pa šta, iskren sam.
15.
U ovoj zgradi je stanovala Dragana Varadinac.
16.
Vidiš Kajo, kako je opet narastao Dunav, izgleda da nam
je završena sezona kupanja. Samo smo jednom preplivali
Dunav, a nismo ni uspeli da plivamo od Belegiša do Beograda.
17.
Sinulo je sunce, posle nekoliko pljuskova
danas prija mi jer mi greje kolena i potkolenice.
18.
Volim jako Dunav. Volim da plivam u njemu, volim da ga preplivavam,
da ga gledam, da hodam pored njega, ali na Štrand nikad ne dolazim.
19.
Ovde kod Štranda je dva kilometra staze.
20.
Ovaj deo staze, posle mosta koji će uskoro biti otvoren, manje je posećen.
Kada nisam baš raspoložen ne idem dalje, a kada jesam tek mi je ovde lepo.
21.
Ovo je češki magacin, nekada je ovde radio Milomir, moj otac
po krvi. Magacin je bio na samom kraju grada. A ovde ispred
njega je bio pesak. Tu smo u leto ’66. i ’67. imali ubitačne
pripreme za novu fudbalsku sezonu, mi omladinci Vojvodine.
22.
Ne znam da li ćemo sada ovde čuti dobar mjuz. Juče je bio dobar bluz... čuje se.
23.
To je klub bajkera. Sviđa mi se što su napravili ove stepenice od
starih cigala i crepova. Uglavnom šibaju automobilski i bajkerski rok.
24.
A ovde pored Dunavca je živela ona žena, stara beskućnica. Godinama.
Za mene je ona bila jedna od najlepših i najvažnijih pojava ovog grada. Oterali
su je odavde. Grad je bedan. Sada je, eno tamo, u parku, pod jednim drvetom.
25.
Ovde je kraj, ne može se dalje. Tužno je što vojska misli
da ima pravo da uzima za sebe najbolje delove grada.
26.
Eto, dovde je tri kilometra. Sada tri kilometra nazad. I to bi bilo to.
27.
Ovo mi se sviđa, iako ne volim gvožđe, ali je ovo neko
divno svedočanstvo, sa svim ovim detaljima, evo vid’te ovo
ovde. Pa ovu intervenciju, pa ovo. Dođite da pogledate, pogledajte! Tako
je ružno, da mi je lepo. Pogotovo što se ovako prostire kroz lišće i presvođava
prostor. A evo ga, dođite, i na ovoj je strani. Prešlo je preko puta, pogledajte tek ovu
divnu vinovu lozu koja ga je obujmila. To bi za mene sada moglo biti umetničko
delo, jer je ostalo samo ono što zaista jeste, što je preživelo. I to je jedan od
razloga zašto su mnoge stvari, i sama umetnička dela, vrlo često, odmah,
na samom početku ružna. Zbog svoje nametljivosti da budu lepa.
28.
Eno je! Nju jako volim, iako je uopšte ne poznajem, zato što tako
uzbudljivo sama vozi bicikl, na posao i sa posla, vrlo često obučena u
elegantne komplete, žute, crvene, ili, kao i sada u ovoj uzanoj suknji, koja je
primorava da pedale okreće priljubljenih kolena, uvek u cipelama s potpeticama.
29.
...Većinu ih prepoznajem već iz daljine, po hodu, pokretima...
svi kao da činimo istu scenu, predstavu, film, sliku, delo u pokretu...
30.
Vrlo često umetničko delo je, nažalost, samo relacija, samo
refleksija, samo reakcija, samo deskripcija, samo paradigma, diskurzivno,
kontekstualno... pak.. ja ga volim... bezrazložnog... svetlosnog... nikad postojećeg....
promislom... dalekom slutnjom i slutnjom dalekog... toplo... kosmički melodično...
stopalom oblikovano... obrazom posvedočeno... ljubljeno, ljubeće... Evo ga! Zar ne?
31.
A vidite njega... On je on.
32.
18:42h. Sunce je još visoko, velik je Dunav, prelazim most, sam.
33.
22:27h. Tišina sobe. U krevetu sam, uzimam knjigu Starca Tadeja...
ČUDO ČUDO
6529-6561
blaženstvo
6529.
Topao oblačan dan. Našeg je u njemu.
2.
Raznežio se Našeg kada je primetio kako je vetar
poneo pramenove kose žene koja je prošla pored njega.
3.
Vetar sve voli – pomisli Našeg.
4.
I meni se svidela Našegova pomisao da vetar sve voli.
5.
Našeg je zastao i gleda kako pčele sleću na cvetove prkosa.
6.
Ponovo je Našeg zastao i gleda vlažnu zemlju koja je nanesena na asfalt.
7.
Oh, ona žena koja spava na klupama je stala pored
Našega, sada oboje čekaju da pređu pešački prelaz.
8.
Našeg se oduševio studioznošću koju je primetio
na licu beskućnika koji je prebirao po kontejneru.
9.
A mene je opet oduševio Našeg kada sam osvestio kako se on otvara ka vetru.
10.
Našegu je tek osamnaest godina, i kad pomislim na njegovu budućnost
čini mi se da on neće ništa u životu raditi, nego će služiti bezrazložnosti koja u
njemu prebiva, i biće, ni ne znajući, Gospodstvo samo (Iz Rečnika Miroslava Mandića).
11.
Budi bezbrižna, Ester – rekao je Našeg Ester.
12.
Hoću – rekla je Ester Našegu.
13.
Našeg veruje da u svemu i svakome postoji delić Našegovog, i
da zato sve i svako njega oseća kao svojeg, šta više, kao samog sebe.
14.
Iz trulih delova drveta izrasle su gljive, i Našeg razmišlja kako život živi životom.
15.
Mladić ispred Našega nosi plavu majicu na kojoj piše jesam.
16.
Zašto se laste kače za osunčani deo zida
na vrhu zgrade? – pita se Našeg dok ih gleda.
17.
19:35h. Seo sam za sto. Nadam se da će mi
Našeg pomoći da napišem i sva preostala blaženstva.
18.
Verujem da će mi Našeg pomoći, ali ne znam gde je.
19.
Voleo bih da je Našeg u samom jeziku, iza nekog zareza,
20.
sa travčicom međ usnama, ili u onom Našegovom
bludećem pogledu kojim jezik teče gde hoće,
21.
noseći i samog Našega negde ka samom kraju.
22.
Stavljajući Našega pred !, začudnost samu.
23.
U Našegovom bezazlenom srcu začudnost se uvećava !!!!!!!!!!!!
24.
!!!!!!!! uvećava se kao miris belog luka iz siromaške
čorbe, koju Našeg najviše voli jer ga podseća na otvorena polja.
25.
Otvorenost i mene uzbuđuje kao i Našega.
26.
Našeg je dete svih sanjanja, svih spajanja. Našegu je samo do našeg spajanja.
27.
Samo mi je do krvi koja daje snagu i smiraj Našegovoj krvi.
28.
Sada već osećam kako mi Našeg pomaže u pisanju blaženstava.
29.
Kada se blaženstva pišu sama onda su to već nikakva, Našegova blaženstva.
30.
Nikakva, obična, najobičnija blaženstva, blaženstva koja niko i ne primećuje,
sve dok Našeg onako nežno ne izgovori meni je samo do našeg spajanja.
31.
Našeg stvara naša blaženstva.
32.
!Našeg, i meni je samo do našeg spajanja!
33.
!!
ZAŠTO?
6562-6594
blaženstva
6562.
Kako si Tii? Ja pravim čučnjeve na keju.
2.
Kako proslaviti rosu koju ugledah svetlucavu u travi?
3.
Ko daje lepotu i snagu devojci koja mi dolazi u susret?
4.
Zašto reč zašto nosi u samoj sebi hiljadu zato?
5.
Kako se samo podbočio čovek, u beloj majici i belim kratkim
pantalonama, dok je čekao trenutak da pređe put. Bio je sama pesma pokreta.
6.
33 blaženstva su 33 molitve
33 blaženstva su 33 susreta
33 blaženstva su 33 smiraja
33 blaženstva su 33 igre
33 blaženstva su 33 plesa
33 blaženstva su 198 pesama
svaki dan
7.
Sedamdeset devet stepenica do vrata kroz koja upravo ulazim.
8.
Zašto? Zato što su Hokusaijevi (Hokusai Katsushika) Talasi tako lepi.
9.
Zašto? Zato što je blagi vazduh blagost sama.
10.
Zašto? Jer idem da kupim grožđe. Hej, grožđe.
11.
Zašto? Jer, eno je Oh Ona Žena Koja Spava Na Klupama.
12.
Zašto? Jer mi sunce greje leđa i ohlađena kolena.
13.
Zašto? Jer lakoća nema mere.
14.
Zašto? Jer vrtlareći sebe, Svemirski ružičnjak se širi kroz svaki dan.
15.
Zašto? Jer sam kupio kilogram kardinala, danas mi je, kao i sredom voćni dan.
16.
Zašto? Zato što ponovo kažem vrh je sporost.
17.
Zašto? Jer obožavam kako me pevanje obožuje.
18.
Zašto? Da bi Tii osećalo radost svojim prihvatanjem.
19.
Zašto? Zato što mlada devojka njiše svojim bokovima kao da premašuje more.
20.
Zašto? Zato što sam se vozio liftom sa devojkom koja premašuje more, a da
ona ni ne zna da sam o njoj pisao i da je ona Devojka Koja Premašuje More.
21.
Zašto? Zato što nivo Dunava raste. Zato što bih voleo da imam
žutu košulju od mekog debljeg flanela. Zato što bih voleo da uživam
u laptopu kojeg ću dobiti sledeće nedelje. Zato što bih voleo da sam
oblikujem Miroslava Mandića. Zato što ću voleti i da nemam žutu košulju od mekog
debljeg flanela. Zato što verujem da je svako divan, iako realno to još ne
osećam. Zato što je prošlo više od četiri sata u pisanju ovog blaženstva.
22.
Zašto? Zato što sam zahvalan žutom psu na
njegovoj mudrosti, načinu na koji je legao u travu.
23.
Zašto? Zato što to,
nije to
i nije to
i nije to
i nije to
i nije to
i nije to,
nego je to.
24.
Zašto? Zato što sam prvo primetio onu u daljini, pa tek onda ovu ispred
mene, kako mašu jedna drugoj... sada su se srele i poljubile... dve devojke.
25.
Zašto? Zato što sam se dvoumio da li da pišem o tome da suviše čkiljim
očima, ili o belim lanenim pantalonama koje su mi se pocepale na turu.
26.
Zašto? Zato što bih voleo da neke žene i
muškarci žive za Miroslava Mandića i žive od Miroslava Mandića.
27.
Zašto? Zato što volim pažnju koja se oplemenjuje pesmom.
28.
Zašto? Zato što volim pesmu koja ne traži pažnju, a oplođuje pažljivošću.
29.
Zašto? Jer je 18:33h, i svi razlozi polako jenjavaju.
30.
Zašto? Jer Oh Ona Žena Koja Spava Na Klupama mirna sedi na klupi i puši.
31.
Zašto? Jer Svemir postoji onako i onoliko koliko ga stvorim.
32.
Zašto? Jer me je zašto nosilo kroz dan.
33.
Zašto? Jer ležim u krevetu, lepo mi je, ni ne znajući zašto.
KROZ OVE REČI SIPAM
6595-6627
blaženstva
6595.
Malo duhovitosti, kroz ceo dan.
2.
Evo je, još curi.
3.
I još malo, Erik Sati (Erik Satie).
4.
Lepo je i duhovito.
5.
I to malo duhovito.
6.
Malecno, nežno, duhovito.
7.
Samo malo plave.
8.
I bele.
9.
Žute, i kap znoja.
10.
I puce grozda.
11.
Hartija koju vetar ponese sa asfalta.
12.
Čekanje na semaforu, koje me osmehne.
13.
I nenamernog.
14.
I namernog, ali samo dobronamernog.
15.
I još Erika Satija.
16.
I još žute i bele.
17.
I još nežno-s-Tii, jer subota je.
18.
I Srpsko-srpski rečnik, koji mi je kupila Branka.
19.
I sagnem se, i cvet je tu.
20.
Sagnem se, i evo novac. Dao sam ga Kaji.
21.
I ova barica, sa već ušugalom vodom, i ona presušena koju smo
već prošli, spomenuta dvesta trideset prvog dana u 2365. blaženstvu.
22.
Pa malo za prošlost, no nipošto o prošlosti.
23.
I ova metrima dugačka kolona mrava na uskoj utabanoj zemljanoj stazi.
24.
I ovo pisanje za drveće i ptice, koji čuju ove
reči, i travu, koja primećuje da pišem o njoj.
25.
Malo grmljavine izdaleka u predvečerju.
26.
Koraci na mostu i vazduh nad rekom. Slutnja, pa nagoveštaj.
27.
Sjaj u očima mladića koji je video sjaj u mojim
očima dok sam mislio na kineske pesnike i Lazu Kostića.
28.
I večeri u kojima nestaje dan.
29.
Subotnje veče u sestrinstvu svih bića.
30.
I lice u lice.
31.
I Aron, sveštenik, Mojsijev brat, koji je umro na gori
Or, danas dok sam čitao Bibliju, beše mu 123 godine.
32.
I to, da je Neko već tu.
33.
U krevetu, kao u početku.
NEMAM NIKOME DA SE JAVIM, A JAVIO BIH SE
6628-6660
blaženstva
6628.
Naslov današnjeg dana je stanje, rečenica koju sam juče oko podne napisao.
2.
Ponedeljak je, u četvrtak ću dobiti laptop. Želim da budem dete sa njim.
3.
...Burali Forti (Burali-Forti) je već otkrio sličnu protivrečnost, i ispostavilo
se u logičkoj analizi da postoji sličnost sa drevnom, grčkom protivrečnošću
koju je pronašao Epimenida (Επιμενήδης), ili koja se prvi put pojavljuje kod
Epimenida o Epimenidu Krićaninu, koji je rekao Svi Krićani su lažovi. – Rasel
4.
Protivrečnost, suštinski slična ovoj Epimenidovoj, može se prikazati
tako što nekome damo parče papira na kome piše Izjava na drugoj
strani ovog papira je lažna. Kada osoba okrene papir, na drugoj strani
pronaći će zapis Izjava na drugoj strani ovog papira je lažna. – Rasel
5.
Izgledalo je bezvredno da odrastao čovek troši svoje vreme na ovakve
banalnosti, ali šta je trebalo da uradim? Nešto nije bilo u redu, čim se
takve protivrečnosti nisu mogle izbeći. Banalne ili ne, sama stvar je bila
izazov. Iako sam do polovine 1901. pretpostavljao da će rešenje biti lako,
do kraja iste godine morao sam zaključiti da je to bio veliki posao. – Rasel
6.
Kao pesnik, ja sam muškarac.
Kao umetnik, ja sam žena.
Kao plesač, ja sam dete.
7.
Mislim o mislima.
8.
Pišem bez strepnje, potvrđujem odobravanja.
9.
Hvala dvojici mladića što, i za mene, kose travu na šetalištu.
10.
Udahnem miris pokošene trave, i to pišem za prvog kosača.
11.
Izdahnem miris pokošene trave, i to pišem za drugog kosača.
12.
Sa o, mi, Tii i ja, dobijamo mi sa o.
13.
Miroslav Miroslavu.
14.
Postanem bližnji, da bih bližnjeg voleo.
15.
Postanem bližnji, da bi bližnji voleo.
16.
Pesnikom proslavljam, slaveći Boga.
17.
Slaveći sebe, proslavljam Boga.
18.
Pevaj, pevaj!
19.
pevam
pevam
pevam
20.
Kad mislim, volim da mišljenjem pevam.
Kad pevam, volim da pevanjem ljubim.
21.
Dunav nivoa raste.
22.
Prethodno blaženstvo mi je lepo, baš kao i dvojica dečaka koji uče da voze
rolere, a jedan pita mladu prodavačicu sladoleda Izvinite, da li je danas nedelja?
Ponedeljak je – odgovorila mu je ona. Ponedeljak je – kaže on svome drugu.
23.
Gde je sad Našeg da gleda pčele po prkosu čija lepota gori u jasnoći njihovih boja?
24.
19:40h. Kada sam pre dvadeset minuta ušao u knjižaru, bio je
dan. Kada sam malopre izašao, osetio sam radost i mir, pala je noć.
25.
Kupio sam čokoladu, ali barem tri blaženstva da napišem pre prvog zalogaja.
26.
U knjižari sam kupio lepi molitvenik. Želeo bih da molitvama brujim, pojem.
27.
Dok sam, malopre, držao molitvenik u ruci, osetio sam knjiga je molitva.
28.
Čokolada mi teče niz grlo i zadovoljava me.
29.
Ispravim se. Temenom se izvučem ka nebu, u slavu pogrušenosti koja me smiruje.
30.
Ne šta činim, nego ko sam.
31.
Ko sam?
32.
Ja sam pesnik i pevam da čuje Bog.
33.
Ja sam Bog.
SAMO LJUDI
6661-6693
blaženstva
6661.
Dugačkih nogu, uvek sa torbom o ramenu, u vojničkoj košulji, prosede
kose, usukan od samozanemarivanja i neprestanog pušenja cigara, beskućnik.
2.
Svako jutro na biciklu, ponekad sa dečakom iz komšiluka,
devojčica i u pedesetoj. Plave kovrdžave kose, preozbiljna, a sa
dečakom nežna i blaga. Neudata, živi sa majkom, rekao mi je prijatelj.
3.
Sedi u svom stojadinu, čita novine i puši, sa otvorenim vratima
automobila, koja naglo zatvara, primetivši da mi je njima zatvorio prolaz.
4.
Kesa ne treba, je l’ tako? – pitala me je mlada prodavačica u
pekari, dok mi je pružala upakovanu pitu sa makom. Upamtila
me je, iako sam bio samo par puta, i to pre mesec dana.
5.
Stari komunista, još držeći i uvek drčan, jedan
od onih koji predveče sede na klupi pored Dunava.
6.
Komšinica sa obe ruke iznosi đubre, dok visoki komšija šeta po dvorištu malo štene.
7.
Prodavačica sedi ispred svog butika i puši... jedan
par ulazi u radnju, ona baca cigaru, ustaje i kreće za njima.
8.
Vitki muškarac se blago pomiluje po stomaku, stilizujući svoj hod.
9.
Dva mladića, misionara, na sunčanoj strani ulice, koji
kao i svi misionari, nikada ne izneveravaju svoj izgled.
10.
Taksista je zaustavio taksi i prešao ulicu da kupi cigare.
11.
Mladić je bacio cigaru i ušao u neki drugi taksi sa velikom i punom najlon kesom.
12.
Devojčica u igri, okrenuta leđima, govori pretvorite se, pretvorite se u...
13.
Eno ga Milan Popović! Došao je iz Beograda, na majici mu piše Traži više.
14.
Poljubio sam ruku Radi Čupić koja se preselila na Popovicu.
15.
Milanu su više puta u našem razgovoru zasijale oči.
16.
Dve žene sede na klupi gradske autobuske stanice. Uživaju u sedenju,
iako im je malo neprijatno zbog blizine, jer ne poznaju jedna drugu.
17.
Devojka na motoru, iza muškarca, namešta brushalter ispod bele majice.
18.
Mladić i devojka zagrljeni hodaju i oboje
ukucavaju poruke na svojim mobilnim telefonima.
19.
Dežmekasti mladić, sa maramom oko crvene rastafarijanske
kose, prekrštenih ruku na grudima prelazi pešački prelaz na zeleno.
20.
O vid’ ti tebe! – kaže plavuša, zavodnica, čoveku koji joj
prilazi, a ona prekida razgovor ispred svog frizeraja sa mlađom
ženom sa kojom je uživala u popodnevnom ćaskanju.
21.
Odrasli ljudi glume deci decu, a deca ih gledaju kao odrasli i smeju im se.
22.
Ovo nisu ljudi, ovo su turisti.
23.
Ovo već ne hoda žena, nego njene grudi.
24.
17:24h. Seo sam u parku, umorio sam se. Malo sam gladan, ali mi je
još nekog ugledati... šest devojčica sa prvom vidljivom seksualnošću. Sve
je već u njima, i to ih čini najseksualnijim ženama, iako su one tek devojčice.
25.
Iz daljine dolazi jedna plavuša... pre deset godina je bila kao i šest devojčica.
26.
Ljupko lice devojke koja zadovoljno nosi svoje velikeguzove.
27.
Devojka i mladić nasred staze priljubljeni su jedno uz drugo.
28.
Izlazim iz parka, u njemu je malo ljudi, uglavnom su to majke i deca.
29.
Najlepša devojka, zabrađena maramom, u sporoj šetnji sa starijom ženom.
30.
Na koncertu Enriko Rave (Enrico Rava), u Dunavskoj ulici, jedna petogodišnja
devojčica je sve vreme u naručju svog oca. Prstićima ga češka po leđima.
31.
U gužvi su ljudi sliveni u masu, ne primećujem nikoga.
32.
Napustio sam koncert, ko će biti pretposlednja, a ko poslednja osoba?...
Svi su u parovima, ili u grupi... I evo ga, na klupi sedi... upravo je ustao,
usukani čovek od jutros, sa torbom o ramenu. Prešao je ulicu, i nestao u mraku.
33.
Triatlonac, rošavog lica, u kratkim pantalonama, žuri.
ONO KAO, RASTURAM SE OD PLESANJA
6694-6726
blaženstva
6694.
Vrapčići se u prkosu komešaju kao misli u glavi.
2.
Seo sam za sto. Stavljam zalogaj hleba u usta. Pred kafu.
3.
Žvaćem ga polako, to će biti jedino parče hleba
danas, jer mi je voćni dan. Ukus mi budi život.
4.
Pustio sam muziku, drum’n’bass. Prže ga!
5.
Prvi gutljaj kafe, kao nešto lepo i ozbiljno. Gorki ukus me upućuje danu.
6.
Osećam zahvalnost što su mi priuštena sva ta velika zadovoljstva.
7.
09:46h. Sada ću u rokovniku crtati osnovno
Svemirski ružičnjak
i
Hram duše
i
Harem ljubavi.
8.
10:13h. Završio sam osnovno.
Svemirskim ružičnjakom Svemir postaje vrt ruža.
Hramom duše duša se prazni za Boga sada.
Haremom ljubavi sve jedno sa drugim pleše, čineći jedno telo, telo ljubavi.
9.
Pročitao sam peto i šesto načelo Lao Cea. Danas je
treći put po osamdeset jedan dan, dan za čitanje Taoa.
10.
Mnoge reči iscrpljuju – Lao Ce.
11.
Duh doline je Mistično Žensko – Lao Ce.
12.
Samo me nezaštićenost čuva od čovekovih
idolatrija, komunizma, fašizma i liberalizma.
13.
Niko ne protivreči, i to me smiruje, da su protivrečnosti uslov sa kojim se biva.
14.
Hodam sa slušalicama od mobilnog u ušima. Počinjem pisanje Rečnika Miroslava Mandića,
diktirajući pojmove Branki Zgonjanin. Počinjem sa pojmom Stvaranje nestvaranjem.
15.
Da li si Tii Branka spremna?
16.
Branka, diktiraću Tii pojmove Stvaranje nestvaranjem, Odmah radovi,
Mali nežni tautološki radovi, Brzina svetlosti, Sveta nepredvidljivost, Novi novac.
17.
Branka, voleo bih da za sledeća tri blaženstva napišeš Tvoje iskustvo koje si
imala prošlih pedeset minuta, dok sam Tii diktirao pojmove iz Rečnika Miroslava Mandića.
18.
Prošlih pedeset minuta me je boleo stomak od menstruacije,
ali ponesena tvojim pisanjem bol uopšte nisam osećala.
19.
Zamislila sam te u tvom ateljeu. Prolaziš pored žutog psa. Sve žene iz
Miroslava Mandića su sada negde. Sunce i retki prolaznici. Uživaš, opuštenog
tela, malo landarašrukama i nogama, kao da je sve u redu. U bež si
pantalonama, savio si se lagano i skinuo jednu patiku, jednu čarapu,
drugu patiku, drugu čarapu, hodaš bosonog, i brojiš u sebidok pričaš sa
mnom. Glas ti je dubok, znači seksi, začinjen zvukovima tvog ateljea.
20.
Misliš i pišeš hodački. Stvaralačkom brzinom. Brzinom koja ništa ne propušta.
21.
Drvena topla klupa na trgu, greje me od dole do mozga.
22.
Ceo život provesti sedeći na trgu.
23.
Dok pričamo o Hildegard von Bingen (Hildegard von Bingen), Čovek
Iz Horgoša, Deneš Debrei (Dӧbrei Dénes), pripaljuje cigaru i govori mi.
24.
Za Čoveka Iz Horgoša su bitni i čovek i Horgoš. Čovek je priroda i
istina koja se stvara i ne nestaje. Horgoš vadi ljude iz močvara u koje
su oni upali. Horgoš to radi prolećnim gromovima koji udaraju u selo.
25.
Za Čoveka Iz Horgoša je bitno da bude glumac. Pogotovu jer
sam kao mlad želeo da budem sveštenik. Glumac i jeste sveštenstvo,
jer je glumac i svestan i odgovoran pred svojom crkvom, publikom.
26.
Za Čoveka Iz Horgoša je važno i da bude muž svojoj
ženi Heni. Mužom sam u braku dobio svoju drugu polovinu.
27.
Za Čoveka Iz Horgoša je važno i da bude otac
deteta Doroće (Dorottya). Želim joj zdrav i iskren život.
28.
Za Čoveka Iz Horgoša su važni i eliksiri prijateljstva.
Fojamotošag (Folyamatosság) se kaže na mađarskom,
ne znam kako se kaže na srpskom, pitaću nekog.
29.
U stanu me čeka grožđe i knjiga. Ukusi jutra
se pretvaraju u ukuse večeri, zagasitije, snoviđenije.
30.
22:50h. Gledam televiziju... već deset minuta sam u ovom
blaženstvu, ne želeći da objašnjavam... napuštam Te, blaženstvo...
31.
Blizu je ponoć dvesta četrdeset trećeg dana, Lao Ceovog.
Sledeći put ću Lao Cea čitati trista dvadeset četvrtog dana.
32.
Mislim na Tvoja leđa. Trgnuo sam se, bio sam zaspao.
33.
Verujem u odlučujuću važnost ovog blaženstva