Bog Miroslav Mandić Bog

 10852 - 10884

blaženstva

Leda je sve više na površini Dunava.

Uradite to sante ledene! Vodom se selite!

Pišem samo da vidim kako me piše.

Ne piše me ali ja pišem.

Pisanje je put.

Ples puta.

Put je veliki plesač.

Putevi plešu u obliku ruže.

Pisanje je uvek svedočanstvo ružine lepote.

Voleo bih da više čitam pesme Li Poa (李白).

malo je

 prevedeno

Li Poovih

pesama

kineski jezik

ne znam

ostaje mi

samo

da ih

sam

pišem

Volim Lokvanje Kloda Monea (Claude Monet). Malopre sam pročitao da je

Mone 1893. u dvorištu svoje kuće izgradio bazen sa lokvanjima da bi mogao da ih slika.

Podne je. Lepo mi je. Noćas me je u snu volela jedna nepoznata žena.

Volim Nepoznatu Ženu.

Lokvanje zovu i vodenom ružom ili barskom ružom.

Tek će doći oni koji će me voleti.

Pisanjem se volim i sam.

Voleći samog sebe nestajem u krhkosti i nežnosti.

Iz nežnosti raste moje delo.

Što sam krhkiji delo je snažnije.

Što sam nežniji delo mi je ogromnije.

Nestajući delo mi postaje svenastajuće.

Kapljica – Okean.

Trunčica – Svemir.

Centar – Misao.

Bilo – Pesma.

Obrijaću se da lep dočekam Kaju.

Jezička sposobnost od jezika čini čudo lepote.

Tabanska sposobnost od tela čini čudo ravnoteže.

Otisci stopala pokazuju da čovek nikada ne hoda sam.

Uvek je neko tu. Vazduh dragi. Svetlost mila.

Hodajući dugo prohodao sam ukorak.

Toliko blizu jedno drugom da se uvek u hodu dodirujemo.

10885 – 10917

blaženstva 

Santi je sve više. Bele se od snega koji je negde noćas popao po njima.

Sija sunce. Uključio sam mašinu da mi opere veš.

Ja sam stranac među ljudima.

Ja sam ruža stranstvovanja.

Plameno sklonište nade i utehe.

Pramenasto obilje nestvorenog.

Pletivo svih lutalica.

Kupola odbačenih.

Nežni dlan svakome ko je među svojima i u svom vremenu neshvaćen.

Gost.

Duh.

Nit.

I.

Bog.

I zvonko?

Slava rečima.

I pitko?

Ljubav za Drugoga koji stvara Prvoga.

I nežno?

Sveti orgazam.

Orgazam – Ruža ljubavi.

Volim Tvoj orgazam.

Sam na putevima. Gledam Te.

Gledam Drugoga i sretan sam.

Ponoć je. Dubina noći. Živi seks.

Svaka reč je samoj sebi seks.

Put! Kako je on seksualan!

Dobrota! Sama seksualnost.

Glas! Čisti seks.

Ozbiljnost – Seks. Seks – Budnost.

Seks je ljubav ljubavi.

Mak!

Mit!

Umetnost ljubavi.

Seks umetnosti.

 10918 - 10950

blaženstva

Sedim za stolom.

Led plovi Dunavom.

Hladno mi je na levom ramenu.

Tek kada sam desnom šakom uhvatio levo rame počeo sam da pišem.

I danas mislim kako je svaka reč seksualna.

Kako svaka reč voli da čuje sebe. I tišinu.

Ćutanje je sam seks.

Pokreti su sam seks.

Dodir je seks.

Zemlja je hrana telu seksa.

Voda je piće duši seksa.

Vazduh je orgazam duhu seksa.

Svetlost je vaskrsenje volje seksa.

O voljo sunčeva jedem Te!

O duhu vetrova pijem Te!

O dušo okeanska svršavam Te!

O telo zemaljsko vaskrsavam Te!

Seks je štititi slabije.

Seks je boriti se sa sobom i sebe se osloboditi.

Seks je zakopati oružje. Spakovati oruđe.

Seks je ružičnjak ljubavi.

Hram svakodnevice.

Harem jednostavnosti.

Pesma voli lepotu Crvendaća.

Crvendać lepotu Magnolije.

Magnolija lepotu Jelene Holcer.

Jelena Holcer lepotu Tanje Marković.

Tanja Marković lepotu Orgazma.

Orgazam lepotu Molitve.

Molitva voli Nepoznatu osmu lepotu Harema ljubavi.

Harem ljubavi su 144 lepote kojima treperi ljubav među svim bićima.

Dođi deveta lepoto Harema ljubavi!

Voleo bih da saznam ko je L. Ron Habard (L. Ron Hubbard)?

 10951 - 10983

blaženstva 

Tek je svanulo. Led neprestano plovi.

Danas ću ljudima čitati protekli ponedeljak utorak sredu četvrtak i petak Miroslava Mandića.

Danas ću početi i pre-davanja Pogledajte na ljiljane u polju 2.

Biće to sagledavanje moje umetnosti. Umetnosti Jednog Jedinog Umetnika.

144 puta – jednom mesečno sledećih 12 godina. Daće Bog. (Posle drugog puta sam odlučio

da zbog nebudnosti bližnjih prekinem Ljiljane 2 – dopisao sam 6. aprila 2006)

Pogledajte na ljiljane u polju 1 sam održao u prvoj polovini 2004. godine.

Sagledavanje je sabiranje u jednu tačku.

Počeo sam Pogledajte na ljiljane u polju 2. Govorio sam Kaji Branki Mini i Roretu.

Bog govori samo Bogu.

Vaskrsenje je uvek i unazad i unapred i sada.

Ja Boga (iz Rečnika Miroslava Mandića) je sama ljubav. Reč ljubavi. Ljubav preobražavanjem.

Hrist čini sve ljude Bogom.

Tii si Bog. Svako je Bog.

Ja sam Ja žensko-muškog odnosa (iz Rečnika Miroslava Mandića). Žena i muškarac nisu ni mi ni dvoje. Jedno su.

Tii bolje poznaješ mene nego sebe.

Dragi Vlado Petriću subota je 19:59:15h. U Beogradu sam u stanu sa

Kajom Ćirilović Brankom Zgonjanin Minom Novčić i Vašim Roretom.

Od podneva do tri popodne sam njima i još

petoro ljudi čitao blaženstva napisana ove nedelje.

Nadam se da će Rore dobro i na vreme prelomiti knjigu.

Nadam se da će Kaja naći dovoljno novca da knjiga počne da se štampa uskoro.

Nadam se da će knjiga biti odštampana do 10-15. marta.

Nadam se da ću knjigu u aprilu čitati zatvorenicima u Sremskoj Mitrovici.

Plavu ružu, Treću desetogodišnju sliku sam počeo da

stvaram pet minuta posle Nove godine. Bilo je jako uzbudljivo.

Crtam je svakog dana dvadesetak minuta. Neprestano

kružeći od središnje tačke ka kružnici i nazad.

Kružeći sve do potpunog zasićenja papira plavom bojom.

Svaku Plavu ružu i snimim. To je materijal za Plavi film, moj

Prvi desetogodišnji film. Dragi Vlado to je čudo od plave lepote!

Ja Vam i pišem zbog toga jer bih voleo da ga zamislite i uživate u Plavom filmu.

Na kraju bih voleo da vidite i čujete sa ove razdaljine između Evrope i Amerike

kako Vam nas petoro mašemo i vičemo Vlaaada Vlaaada Vlaaada!

Vas i Vašu Daru najtoplije zagrlim.

Prošla je ponoć. Za stolom sam. Sam. Iscrpljen i spokojan.

Lice mi je mirno u neprimetnom osmehu.

Gledam u noć. Vidim sebe u prozorskom staklu.

Uzbuđen sam ljubavlju.

Dragana Varadinac je deveta lepota Harema ljubavi.

10984 - 11016

blaženstva

Svaki dan je srndać.

Otvaram simpozijum današnjeg dana

Jutros u šetnji sam video labuda kako plovi među santama leda.

Mini i Branki sam pričao kako mi ponekad nedostaje posmatranje.

Dugo stajanje i strpljivo posmatranje. Ptica, ljudi, bilo čega.

Nežno posmatranje slova koje ukucavam na ekran.

Slušam Mocartov (W. A. Mozart) Rekvijem. Uživam u muzici.

Slušam Kaleksiko (Calexico). Slušanje muzike je ozbiljan posao.

Gnjurci poleću sa vode sleću na sante i plove njima.

Sve što vidim su spirituali neprimetnih događanja.

Led se topi. Voda isparava.

Pasulj na tihoj vatri.

Volim sve stvari koje ne izgovaramo a one unutrašnjim

doživljajima promiču velikom brzinom kroz našu svest.

Prirodni oblik strpljivosti je posmatranje.

Moja promena je u istom a Tvoja u promeni.

Ljudima nije potrebno da ih učiš nego

da jesu. Stvaram ono što jeste.

Volela Bih Da Dobijem Novo Ime je novo ime Branke Zgonjanin.

Pala je noć. Jebote prošao dan! – rekao bi Marjan Čakarević.

Svaka napisana reč je ptić koji probija jajetovu ljusku.

Dobar je bio pasulj. Hranio mi je mozak.

Stvaranje je stvaranje još nepostojeće lepote.

Lepota je dobro i lepo zajedno.

Negde u daljini violina.

Mir u očima.

Svedenost.

Zagrljaj trećim okom.

Tvojim uživanjem uživam za Tebe.

Radost nikada neće umreti.

Zvuci šume.

Daljina zrači.

Usne na usnama.

Proroštvo.

Srna je noć.

11017 - 11049

blaženstva

Eno ga! Labud.

Sam u Dunavu.

Pliva uzvodno.

Dao mi je snagu labud.

Osetio sam njegovu ljubav.

Sva bića stvaraju i emituju ljubav.

Jedan muškarac stoji na obali i gleda labuda.

Ove nedelje ću manje hodati da bih smirio bol u Ahilovoj tetivi i peti.

I danas kuvam pasulj.

Jedno golubije pero mi je proletelo ispred prozora.

Zamoliću Maju Klisinski da mi u sledećem blaženstvu ponovo opiše

onaj elektronski ritmički zvuk kojim se služe današnji muzičari.

Maja opisuje – Groove box. On simulira bubnjeve. To je kao tehno

zvuk. Skroz su pojačani svi zvuci. Nabudženi. Tuc tac tuc tac. Tum ćike

ćike ćak. Tum ćike ćike ćak. To su paterni koji se kombinuju i teraju te da đuskaš…

Evo ih 11:26:20h.

Evo ih i 20:20:33h.

Proverenim načinom.

Na kolenima ako treba.

Bez razmišljanja.

Sam sam sebi ulov.

Slušam Džoni Keša (Johny Cash). Dobro je što slušam Džoni Keša.

Uživam u mirisu borovine.

Ono što se još nije dogodilo nazvaću nostalgijom.

Blagim naklonom glave i blagim širenjem ruke

pozdravljam ono što mi izaziva osmeh na licu.

Dušom volim duše koje lutaju.

Dobra je moja samoća. Moja samoća ljubi vekove.

Pevam sa Džoni Kešom. Lepo je da pevam sa Džoni Kešom.

Mislim traume koje doživljavaju živa bića.

Pljusak me prati sve do Tvojih usana.

Zanosom i smirajem.

Važno je i što samo postojim.

Ja sam dvanaestogodišnja devojčica.

Ja sam ruža hodanjem stvorena!

Ja sam Srešćemo Se Mi Ponovo!

Ja sam pesma ljubavi.