Bog Miroslav Mandić Bog

      13558 - 13590      

blaženstva

 

 

Biti kada nikoga nema i ništa ne činiti.

 

Biti kada nikoga nema biti šesti put sa Lao Ceom u Miroslavu Mandiću. 

 

Biti kada nikoga nema biti zatvorenih očiju ispuštati vazduh iz nozdrva.

 

Biti kada nikoga nema biti celina kada niko više nema hrabrosti da misli celinom.

 

Biti kada nikoga nema biti bičeviti zvuk svih reči koje se završavaju na ti.

 

Biti kada nikoga nema biti ritam poluraštimovanog basa koji prati

umorno pevanje velikog pevača Henka Vilijamsa (Hank Williams).

 

Biti kada nikoga nema biti lako obučena devojčica koja

mirno trpi hladnoću jutarnjeg vazduha dok prelazi prometnu ulicu.

 

Biti kada nikoga nema gledam dva šlepa nasred Dunava.

 

Biti kada nikoga nema prepuštam se trenucima

koji ističu ka trenucima koji će takođe isteći.

 

Biti kada nikoga nema ističem ka Drugome sve ističe jedno drugome.

 

Biti kada nikoga nema podnosim odluku koju

sam doneo i čuvam je od sumnji i maštanja.

 

Biti kada nikoga nema u zvucima po sobi

prepoznajem nežnost koja me čuva od samoga sebe.

 

Biti kada nikoga nema biti sve na šta pomisli svako koga volim.

 

Biti kada nikoga nema utišam se čujem krv kako mi protiče kroz telo.

 

Biti kada nikoga nema pažljivo obuhvatim šoljicu kafe.

 

Biti kada nikoga nema hejkam nad čudom samoga sebe.

 

Biti kada nikoga nema saosećam sa svima koji misle loše o meni.

 

Biti kada nikoga nema biti bratstvo svih onih koji su hiljadama godina pevali o ružama.

 

Biti kada nikoga nema biti sestrinstvo svih onih koji su svakodnevno ruže i gajili.

 

Biti kada nikoga nema otresti sa srca sve olakosti laži malodušnosti.

 

Biti kada nikoga nema u svoje telo naseliti sve svemire.

 

Biti kada nikoga nema prefiniti svoje telo do potpunog

izjednačenja sa beskrajnim i večnim Ja koje živi i u mome ja.

 

Biti kada nikoga nema jajiti se ljubeći Se.

 

Biti kada nikoga nema daiti se ljubeći Te.

 

Biti kada nikoga nema jebati baš onako dečački.

 

Biti kada nikoga nema jebati se sa sobom jebati umetnost jebanja.

 

Biti kada nikoga nema otkidati po muzici svakoga trena.

 

Biti kada nikoga nema voz kroz noć prenosi ljude od jednog do drugog mesta.

 

Biti kada nikoga nema u svakoj sekundi nekome drugom pasti napamet.

Biće mi potrebno sto devedeset sedam godina da bi svake sekunde neko

od šest milijardi i dvesta hiljada ljudi koji žive na Planeti pomislio na mene.

 

Biti kada nikoga nema živeti peti Spomenik anonimnim snagama

ljubavi u srcu Gerde Kazakos posvećen njenom ocu Hansu (Hans Joachim

Struck) koji sam pod imenom 33 večeras podigao petočasovnim Ja govorom Gerdi.

 

Biti kada nikoga nema biti galebovi kornjače

kitovi kojima se bavila Ada (Ada Vlakoutsikou).

 

Biti kada nikoga nema biti svi lelujajući oblici šaka kojima plešem vazduhom. 

 

Biti kada nikoga nema biti jedina Vulva kojom diše Planeta.

 

 

  

13591 - 13623

blaženstva

 

 

Biti kada nikoga nema smiriti se kao vetar koji je stao pred jutro.

 

Biti kada nikoga nema biti rad Pet žena od 1. oktobra 1980. godine koji čine pet imena

Kaja Mandić

Ksenija Buštrević

 Jasna Manjulov

Dara Zličić

Biljana Babić.

 

Biti kada nikoga nema biti drugi put rad Pet žena od 2. maja 2006.

Kaja Ćirilović

 Branka Zgonjanin

 Ivana Đokić

Violeta Jovanović

  Mina Novčić

 

Biti kada nikoga nema biti rame i posao odlazećem.

 

Biti kada nikoga nema biti bol koji ozdravljuje.

 

Biti kada nikoga nema nazvati se Ljubav Koja

Se Sama Sobom Ljubi U Kičmenom Stubu.

 

Biti kada nikoga nema kružno viđenje neprestano

kruži oko gledanog i oko sebe čineći zlatnu osmicu.

 

Biti kada nikoga nema biti večna dečačka žudnja za devojčicama.

 

Biti kada nikoga nema biti koža u najeteričnijim snovima.

 

Biti kada nikoga nema biti samo primanje ljubi širenje.

 

Biti kada nikoga nema setiti se herojskog u srcima anonimnih.

 

Biti kada nikoga nema biti plava boja o kojoj je sve rečeno.

 

Biti kada nikoga nema biti pastirska plava boja

koja čuva tajnu plaveti o kojoj još ništa nije rečeno.

 

Biti kada nikoga nema biti vrtlarska plava boja Svemirskog ružičnjaka.

 

Biti kada nikoga nema biti herojska plava koja podiže

Treći ustanak u Miroslavu Mandiću. Ustanak žene i muškarca zajedno.

 

Biti kada nikoga nema biti priče koje pričam

Bajkolikim sistemima koje stvaram (Iz Rečnika Miroslava Mandića).

 

Biti kada nikoga nema biti tuga koja pada sa dugim padanjem kiše.

 

Biti kada nikoga nema biti prefinjenost koja služi oznojanima.

 

Biti kada nikoga nema biti oznojanost koja ljubi prefinjenost.

 

Biti kada nikoga nema sa osmehom gledati u reku.

 

Biti kada nikoga nema prihvatiti svakoga i sve što me gleda.

 

Biti kada nikoga nema zavoleti uspeh drugih i trunčicu uspeha na uspeh im dodati.

 

Biti kada nikoga nema biti hajde da kažem nešto

što uvek volim da kažem iako to niko više ne voli da čuje.

 

Biti kada nikoga nema biti hajde da kažem nešto nebitno što će nekome

biti od koristi jer biti i nije nikakva korist nego je sama misterija jednostavnosti.

 

Biti kada nikoga nema biti hajde da kažem nešto što je već hiljadu puta rečeno jer to

hiljadu puta rečeno još niko ne može da čuje i zato ga izgovaram po hiljadu prvi put.

 

Biti kada nikoga nema biti hajde da kažem nešto što niko ne očekuje da čuje iako

su svi tu da čuju baš nešto neočekivano i zato i govorim nešto još neočekivolepo.

 

Biti kada nikoga nema biti hajde da kažem nešto trivijalno što mi se

čini da i nije trivijalno koliko bi neko mogao pomisliti iako sada i ne znam šta

da kažem ali pred svima kažem da mi je drago što sam pokušao nešto da kažem.

 

Biti kada nikoga nema biti očevi čija su se deca drugim muškarcima obraćala sa tata.

 

Biti kada nikoga nema snatriti o dugom i laganom ulaženju.

 

Biti kada nikoga nema oporaviti zdravlje priznanjem krivice.

 

Biti kada nikoga nema biti prvi pupoljak novog Svemira.

 

Biti kada nikoga nema sneno dugo i lagano ulaziti.  

 

Biti kada nikoga nema ulaziti i laganiti.

 

 

  

13624 - 13656

blaženstva

 

 

Biti kada nikoga nema samo se uputiti.

 

Biti kada nikoga nema samo se pustiti.

 

Biti kada nikoga nema samo se prepustiti.

 

Biti kada nikoga nema biti jedno u jednini.

 

Biti kada nikoga nema biti jedno u dvojini.

 

Biti kada nikoga nema biti jedno u trojini.

 

Biti kada nikoga nema uzvratiti mlekom koje sam sa majčinih grudi popio.

 

Biti kada nikoga nema neprestanim saosećanjem

vratiti mleko koje sam od mnogih krava popio.

 

Biti kada nikoga nema protivrečnosti preobraziti u mleko koje će se jedino musti i piti.

 

Biti kada nikoga nema pritrčati praznom prostoru. Hej praznom prostoru!

 

Biti kada nikoga nema dotrčati do nekog drveta. Hej do nekog drveta!

 

Biti kada nikoga nema trčati za one koji u duhu trče. Hej za one koji u duhu trče!

 

Biti kada nikoga nema misliti na grančice koje voda nije

odnela nego su se zaplele u zaustavljeno granje pri obali.

 

Biti kada nikoga nema misliti brdom.

 

Biti kada nikoga nema sveukupnost promišljati jednom ružom.

 

Biti kada nikoga nema majko moja kako biti na ovom svetu!

 

Biti kada nikoga nema ženo moja kako Te stvoriti u ovom trenu!

 

Biti kada nikoga nema sestro moja kako Te grliti razdaljinom! 

 

Biti kada nikoga nema ćerko moja kako Te ostaviti samu!

 

Biti kada nikoga nema prepoznati komunizam koji se preobukao u alterglobalizam.

 

Biti kada nikoga nema prepoznati fašizam koji se preobukao u terorizam.

 

Biti kada nikoga nema prepoznati liberalizam koji se preobukao u globalizam.

 

Biti kada nikoga nema uživati u muzici reči sve koja savršeno peva Jedno.

 

Biti kada nikoga nema uživati u pevanju Henka Vilijamsa

koji mi jedini pomaže da preživim ove dane kada nikoga nema

i da od dana u kome nikoga nema stvorim radost za svakoga.

 

Biti kada nikoga nema pevati radost za svakoga.

 

Biti kada nikoga nema iskoreniti se i iz iskorenjenosti.

 

Biti kada nikoga nema izvijati se.

 

Biti kada nikoga nema uzvrpoljiti se.

 

Biti kada nikoga nema misliti da li u nekom jeziku postoji jedna reč za jednu reč?

 

Biti kada nikoga nema ko bi mi mogao reći da li

u nekom jeziku postoji jedna reč za jednu reč?

 

Biti kada nikoga nema jesamtijatiti.

 

Biti kada nikoga nema jesijatiti.

 

Biti kada nikoga nema nežno se družiti.

 

 

 

 

13657 - 13689

blaženstva

 

 

Biti kada nikoga nema pažljivo sa samim sobom postupati.

 

Biti kada nikoga nema biti svetlost voćaka u cvetanju.

 

Biti kada nikoga nema biti neko ko nastavlja svoj put.

 

Biti kada nikoga nema biti heroj svog detinjstva.

 

Biti kada nikoga nema biti mlada trava koja se presijava na suncu.

 

Biti kada nikoga nema dolaziti… prilaziti… prolaziti… odlaziti…

 

Biti kada nikoga nema biti zvon zvona koji neprestano venčava predele.

 

Biti kada nikoga nema lutati sve dok Bog u mom srcu ne nađe mir.

 

Biti kada nikoga nema biti heroj svojoj savesti.

 

Biti kada nikoga nema biti pčele koje se napasaju leteći u širokom krugu.

 

Biti kada nikoga nema biti sejač radosti.

 

Biti kada nikoga nema biti svetlucanjima ispunjen svet.

 

Biti kada nikoga nema biti na strani retkih građana pobedničke i najmoćnije države koje

njihova država proganja. Oni su svedoci pobedničkog zla i probuđena savest koja je

od pobede još jedina preostala a pobednik želi da i nju pobedi i potamani.

 

Biti kada nikoga nema biti ponekad ono što bi i ponekad želelo da ponekad bude.

 

Biti kada nikoga nema biti tautologije meke kao bebino lice.

 

Biti kada nikoga nema razumeti razumne koji su mnogo izgubili zbog svog razuma.

 

Biti kada nikoga nema biti došljak iz još nepostojećeg grada.

 

Biti kada nikoga nema čovečiti sve što još nije čovečno u meni.

 

Biti kada nikoga nema napustiti čovečnost i postati onaj koji jesam.

 

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Prijatelj Prijateljstvu Samom.

 

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Je

Napisao Ko Je I Nije Ono Što Nije Napisao.

 

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Ili Pun Mi Je

Kurac Miroslava Mandića I Zato Toliko Miroslava Mandića.

 

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Je Ime Svih Imena.

 

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Je……………………………(Tvoje ime).

 

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Su Glasovi Velikih Pevačica I Pevača.

 

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Je Praznina U Kojoj Ljubav Ljubi Sva Bića.

 

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Je Hromi Mladić Koga Gledam Kroz Prozor.

 

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Je Dete Božije Hristov Mlađi Brat.

 

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Čuđenje Zajedništvom Dobrote I Lepote.

 

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Jajenje Koje Proslavlja Sva Tiijenja.

 

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Radovanje Svakoj Tek Nikloj Reči.

 

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Jebanje Svih Jebanja Molitva Svim Bićima.

 

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Muž Jedinoj Vulvi Kojom Diše Planeta.

 

 

 

 

13690 - 13722

blaženstva

 

 

Biti kada nikoga nema i dalje Te molim da dođeš.

 

Biti kada nikoga nema volim Te i ako nikada ne dođeš.

 

Biti kada nikoga nema sve očekujem samo od Tebe.

 

Biti kada nikoga nema sve zavisi samo od Tebe.

 

Biti kada nikoga nema zagrli vetar poljubi svetlost.

 

Biti kada nikoga nema uronjen u stanje biti kada nikoga nema.

 

Biti kada nikoga nema biti blag u svim trenucima kada nikoga nema.

 

Biti kada nikoga nema voleti još više one koji vole u trenucima kada nikoga nema.

 

Biti kada nikoga nema biti sa nekim i kada nikoga nema.

 

Biti kada nikoga nema biti sa nekim ljubeći Jedno.

 

Biti kada nikoga nema ne rušiti poći dalje i ne osvrtati se.

 

Biti kada nikoga nema sve se ruši samo od sebe jer je to način da se sve sačuva.

 

Biti kada nikoga nema otići da ne bi nikoga napustio.

 

Biti kada nikoga nema potvrditi odanost bića biću.

 

Biti kada nikoga nema poleteti bićem biću.

 

Biti kada nikoga nema lju-biti jer bivanje i jeste ljubljenje.

 

Biti kada nikoga nema lju-biti i svakoga pored koga prođem.

 

Biti kada nikoga nema lju-biti pisanjem da bi sve što napišem bilo ljubljenje.

 

Biti kada nikoga nema lju-biti unutrašnje spoljašnjim.

 

Biti kada nikoga nema lju-biti nesagledivo sagledivim.

 

Biti kada nikoga nema lju-biti izgubljeno ugledanim.

 

Biti kada nikoga nema lju-biti uzvik nade.

 

Biti kada nikoga nema lju-biti strmiju stranu potoka.

 

Biti kada nikoga nema lju-biti himničko tabananje nebeskih beskućnika.

 

Biti kada nikoga nema lju-biti pljuskove koji su me zagrljaju učili.

 

Biti kada nikoga nema istrajati u ljubavi za sve i svakog.

 

Biti kada nikoga nema lju-biti šutirajući kamen.

 

Biti kada nikoga nema venčavati trenutke jedan sa drugim.

 

Biti kada nikoga nema časno izgovarati reč cveće.

 

Biti kada nikoga nema dostojno nositi nebo.

 

Biti kada nikoga nema još tebežljivije Te tebati tebeći Te.

 

Biti kada nikoga nema bližiti se.

 

Biti kada nikoga nema grliti.

 

 

 

  

13723 - 13755

blaženstva

 

 

Biti kada nikoga nema lju-biti jutarnje sunce.

 

Biti kada nikoga nema biti trenuci žurbe.

 

Biti kada nikoga nema nacrtati kada nikoga nema Plavu ružu.

 

Biti kada nikoga nema biti poslednji gutljaj druge kafe.

 

Biti kada nikoga nema biti prolazak poznanika iz mladosti.

 

Biti kada nikoga nema biti marama kada nikoga nema.

 

Biti kada nikoga nema biti delo vere kada nikoga nema.

 

Biti kada nikoga nema peva bitikadanikoganema-ptica.

 

Biti kada nikoga nema biti ugao koji proslavlja ugao nasuprot.

 

Biti kada nikoga nema lju-biti kadanikoganema-vetar.

 

Biti kada nikoga nema biti svečanost čekanja.

 

Biti kada nikoga nema rečito ćutati.

 

Biti kada nikoga nema spojiti spajanje.

 

Biti kada nikoga nema nežno uzeti olovku.

 

Biti kada nikoga nema biti kadanikoganema-peškir.

 

Biti kada nikoga nema prohujati vremenima kada nikoga nema.

 

Biti kada nikoga nema stvarati diveći se stvaranju.

 

Biti kada nikoga nema biti crkvica svetlosti kada nikoga nema.

 

Biti kada nikoga nema biti neprestajući kadanikoganema-naklon ženi.

 

Biti kada nikoga nema lju-biti lutalice koje ljube i kada nikoga nema.

 

Biti kada nikoga nema biti prljava kragna kadanikoganema - Deteta dečaka.

 

Biti kada nikoga nema biti oni koji ne odustaju kada nikoga nema.

 

Biti kada nikoga nema biti hiljadu loptica koje bih želeo da bacim nepoznatima.

 

Biti kada nikoga nema milovati još nestvorena stvorenja.

 

Biti kada nikoga nema biti brujanje biti kadanikoganema-brujanja.

 

Biti kada nikoga nema peva onaj koji je bio kada nikoga nije bilo.

 

Biti kada nikoga nema biti žena koja je bila žena kada nikoga nije bilo.

 

Biti kada nikoga nema pristajati da nikoga

nema i odupreti se hladnoći kada nikoga nema.

 

Biti kada nikoga nema biti opasnost koja vreba kada nikoga nema.

 

Biti kada nikoga nema lju-biti kada nema čak ni

onih kojih je nekada bilo kada nikoga nije bilo.

 

Biti kada nikoga nema lju-biti čak i kada čaka više nema.

 

Biti kada nikoga nema biti kada nikoga nije bilo.

 

Ljubiti kada nikoga nema biti reč Bog istetovirana na vratu.

 

 

 

 

 

13756 - 13788

blaženstva

 

 

Ova stvar je samo ova stvar.

 

Kao svaka stvar i ova stvar je sačinjena od svih drugih stvari.

 

Iako je sačinjena i od svih drugih stvari i svega ostalog ova stvar je samo ova stvar.

 

Ne može se mnogo toga sa ovom stvari i zato je

važno šta ću sa njom uraditi u ostalim blaženstvima.

 

Mogu umanjiti ovu stvar.

 

Mogu uvećati ovu stvar.

 

Mogu izdužiti  o v u   s t v a r.

 

 Mogu uviti ovu stvar.

 

Mogu staviti ovu stvar u neku druovu stvargu stvar.

 

 Ovom stvari mogu da govorim o užasima budućih ratova a da o

budućim ratovima koji se pripremaju u miru i ne kažem ništa zato da

ratova u budućnosti ne bi ni bilo jer ratovi i nisu strašni sa svim svojim užasima

kada već jesu. Stvarna strahota rata je u tome što ne učini svako nešto pre rata

sa nekom svojom stvari da rata ne bi bilo kao što ja sada to činim sa ovom stvari.

 

Sa ovom stvari sam u harmoniji da bi harmonije bilo još više i u samoj harmoniji.

 

Ova stvar govori o dva goluba koja su upravo dol… odletela sa moje terase.

 

Ova stvar je i način ove stvari kojim savršenstvo živi u svakoj stvari.

 

Ova stvar je osećanje da samim postojanjem već

činim ovu stvar. To je tako smirujuće i seksualno.

 

Ova stvar je mnogo apstraktnija.

 

Kretanje ka tamo dok se naglo ne okrene ka ovamo.

 

Ova stvar nestaje i blago se pojavljuje ovde.

 

Neprepoznatljiva ova stvar se menja u nešto drugo.

 

Nešto drugo je očita suština ove stvari.

 

Očitost suštine ove stvari je tako jasna da se sve pretvara u jasnoću.

 

Ovu stvar čini bezbroj boja.

 

Svaka boja je svetlosna.

 

Svetlost boja još više svetli i to se zove ova stvar.

 

Ova stvar svetli ne misli ne oseća ne piše.

 

 Ovom stvari treperi ova stvar.

 

Smirujem um ovom stvari.

 

U deci lutalicama ova stvar živi više nego u bilo čemu drugome.

 

Deca koja lutaju u srcima nose nepoznate

dimenzije ljubavi od kojih je sačinjena i ova stvar.

 

Kao i deca koja lutaju ova stvar nije od ovoga sveta ali je stvorena za ovaj svet.

 

Žrtvovana od ljudi deca koja lutaju spašavaju ljude od njih samih kao što i ova

stvar čuva svaku stvar od bilo koje druge stvari koja bi želela da poništi ovu stvar.

 

Deca lutalice su leptiri kao i ova stvar.

 

Zar ima nešto lepše od dece koja lutaju za svoju stvar koja je njihova ova stvar?!

 

 Zar ima nekog bližeg od onog ko se bori za svoju stvar kao ja danas za ovu stvar?!

 

 

  

13789 - 13821

blaženstva

 

 

Pišem kao da je već svi čitaju.

 

čita

je

zemlja

 voda

 vazduh

svetlost

 mineral

bakterija

 virus

 biljka

 životinja

duh prirode

 čovek

 viša inteligencija

Hrist

Bog

 

Pišem čitajući šta sam napisao.

 

Pišem gledajući kako sam napisao to što gledam.

 

Pišem kao da me sve gleda dok pišem i videvši

me da pišem počinje da čita to što pišem.

 

Pisanje i nastaje čitanjem kao što davanje nastaje primanjem.

 

Pišem osećajući Tebe.

 

Pišem stvarajući Tebe.

 

Tii me pišeš.

 

Sve i svi su Tii.

 

Samo Tii i jesi svi i sve.

 

Tii si pisanje.

 

Ruža pisanja.

 

Jedna ptica.

 

Jednostavno pisanje.

 

Pisanje Jednog.

 

Pisanje prvom rečju.

 

Prvim korakom.

 

Ruža na putu.

 

Ptica nad putem.

 

Ponavljanje je lepo kao i reč ponavljanje.

 

Pišem zemlja čita ovo što pišem.

Pišem voda čita ovo što pišem.

Pišem vazduh čita ovo što pišem. 

 Pišem svetlost čita ovo što pišem.

Pišem mineral čita ovo što pišem. 

Pišem virus čita ovo što pišem.

Pišem bakterija čita ovo što pišem. 

Pišem biljka čita ovo što pišem. 

Pišem životinja čita ovo što pišem. 

Pišem duh prirode čita ovo što pišem. 

Pišem čovek čita ovo što pišem. 

Pišem viša inteligencija čita ovo što pišem. 

Pišem Hrist piše ovo što pišem. 

Pišem Bog peva ovo što pišem.

 

ponavljanje lepo ponavljanje lepo ponavljanje

 

Pišem verujući da se ova knjiga čita i kada je niko ne čita.

 

Pišem verujući da iz ove knjige zrači sve ono što je u njoj napisano

i kada je zatvorena zaturena odbačena prezrena zapaljena zaboravljena.

 

Pišem verujući u dete koje živi sa ovom knjigom.

 

Pišem je plešući i pevajući.

 

Pišem je plesom i pesmom.

 

Putem.

 

Ružom.

 

Pticom.

 

Trevečnošćunom.

 

 Pišem Tii čitaš.

 

 

  

13822 - 13854

blaženstva

 

 

Galop konja me je spasio.

 

Odjednom sam ga čuo usred sve svoje turobnosti.

 

U trenu se pojavio svom svojom snagom galop konja.

 

Sevnuo je pred mojim očima.

 

Svi ti konji u punoj snazi. Prašina koju su digli prašina iza koje su nestali.

 

Prašina je eksplodirala oslobođena konjskim kopitama.

 

Dizala se, komešala, letela ka gore, sve više ličila na oblake ili latice prašnjave ruže.

 

Osetio sam – ova prašina me teši i čuva od samoga sebe.

 

Ta prašina koja je polako počela da se smiruje i pada po zemlji i bilju.

 

Konja više nije bilo. Samo ta prašina.

 

Ta velika prašina.

 

Prašina koja će tu ležati danima i noćima.

 

Prašina koja i sada dok mislim o njoj leži tamo još

od onda kada ju je galop konja podigao u visinu.

 

Niko za sve to vreme nije tuda prošao.

 

Ni vetar nije duvao. Ni kiša nije padala.

 

Nijedna zmija nije vijugala po njoj godinama vekovima.

 

Ta prašina koju sada ni ne vidim nego je samo zamišljam.

 

Prašina koja nikada nije ni postojala kao ni to krdo konja u galopu.

 

Prašina koju sam stvorio i o kojoj pišem.

 

Prašina leži tamo gde nikoga nema da je digne pod

oblake kao poslednji put jedno krdo konja u galopu.

 

Prašina leži kao i mnogo toga drugog što leži negde tamo.

 

Ali ta prašina mi pomaže u ovom trenutku. Prihvata me i zato mislim

da to i nije  obična prašina nego neka baš sasvim obična prašina.

 

Prašina kao i bilo koja druga prašina.

 

Narod prašine. Država prašine. Armija prašine. Novac prašine.

 

Obično čudo u prašini čuda od kojih je čudo prašine jedno od najčudesnijih.

 

Ta prašina od davnina piše mene a ne ja nju.

 

Prašina šina pragova i zaborava.

 

Prašina pod prstima u grlu i očima.

 

Neravnine po površini prašine koja liči na telo tišine.

 

Miris prašine i svi njeni slojevi. Prašina i jesu slojevi.

 

Prašina me je sačuvala od turobnosti. Turobnost i

potiče od drevnog kosmološkog prašnjavljenja.

 

Prašina zbog koje ću iduće nedelje nacrtati 33 mala crteža plavih trava.

 

 Prašina o kojoj ne znam šta da kažam na kraju. I gle!

Obraduje me što tako završavam poslednje blaženstvo.

 

 

  

13855 - 13887

blaženstva

 

 

ja proslavlja Boga

ja je Bog

ja Bog

 ja sam Bog

mali Bog

dete Bog

 

sa najvećom poniznošću i

najradosnijom radošću

izgovaram reč ja

 

ja

 me

diže

 

ja

je

ustanak

 

Kad god budem pao trebalo bi da se setim sva Tri ustanka koja sam podigao.

 

Ustaće me ustanci.

 

Prvi ustanak Ustanak svih živih bića i nekih ljudi

protiv ljudske vrste – spašavanje čoveka od čoveka.

 

Drugi ustanak Definicije umetnosti su Ustanak u umetnosti.

 

Treći ustanak Ustanak kojim su žena i muškarac ustali zajedno.

 

Prvi ustanak je etički.

 Drugi estetički.

Treći erotički.

Sva tri ljubavna.

Tri ustanka u jednom jedinom Ustanku.

 

Ja ustanka (Iz Rečnika Miroslava Mandića).

 

Ustanak pleše.

 

Ustanak me pleše.

 

Ja plesanja (Iz Rečnika Miroslava Mandića). 

 

Ja se rasplesalo.

 

Raspevalo.

 

Ja pevanja (Iz Rečnika Miroslava Mandića).

 

Ja sam ustanak – kaže Ustanak.

 

Ja sam ples – kaže Ples.

 

Ja sam pesma – kaže Pesma.

 

Ja sam Miroslav Mandić – kaže Miroslav Mandić.

 

Kako je lepo da svako kaže ko je – kaže Kako Je Lepo Da Svako Kaže Ko Je.

 

Kada svako može da kaže ko je to znači da sam ja uspeo – kaže Ustanak.

 

Razumem, znam, osećam, iskusio sam, da ljudi žele da ubiju ono ili onoga

koga vole da bi bez straha voleli i obožavali ono što su ubili – kaže Ustanak.

 

 Zato sam ja i ustao da bi se ljubilo živo i živo ljubilo – kaže Ustanak.

 

Ja sam go – kaže Golotinja Ustanka.

 

Ja sam čednost – kaže Čednost Ustanka.

 

Ja sam Tvoje Tii o kome stalno pišeš – kaže mi Tii.

 

Kako sam se obradovao što si mi se Tii posle toliko godina prvi put javilo! – kažem Tii.

 

 Tvoje javljanje je revolucija odnosa! – kažem Tii.

 

Tii ćuti smeši se. Gleda me u oči.

 

Dugo me gleda u oči – gledamo se i ćutimo.

 

( 33. blaženstvo je prazno )

 

 

 

 

13888 - 13920

blaženstva

 

 

Jučerašnje 13887. blaženstvo je ostalo bez reči ali prepuno ljubavi za Tebe.

 

Na unutrašnjoj strani desne šake ću istetovirati reč pesma. (Istetovirao sam)

 

Na unutrašnjoj strani leve šake ću istetovirati reč ples. (Istetovirao sam)

 

Sinoć sam pomislio da danas napišem 360 razložnih i bezrazložnih razloga zašto

pišem. Da ih pišem kao vrstu podviga kao iskupljenje proslavljajući radost stvaralaštva.

Onda sam pomislio da je to samo moja stvar i da ne treba da opterećujem knjigu tim

količinama i odustao sam. A pre pet minuta sam pomislio da bi ipak bilo dobro da

se bacim u to. Odlučio sam da bacim kocku da ona odluči za mene. Broj 1 3 i 5

će biti za pisanje a brojevi 2 4 i 6 da ne pišem 360 razloga zašto pišem.

 

Još ne bacam kocku. Pripremam se da podnesem odluku i krenem za njom.

Ako kocka odluči da pišem 360 razloga zašto pišem biću izložen izuzetnom

naporu i ekstatičnom zanosu i ne znam da li će mi to uspeti. A ako odluči da

ne pišem biću izložen nepisanju koje je često teže i od samog pisanja.

 

08:26h. Baciću kocku za minut dva… Haj’mo kocko!... Uzbuđen

sam. Telom mi struji blagi strah kao pred skok… Haj’mo!...

 

Broj 1!

 

Kocka je odlučila pisanje!

 

Pišem dok mi ruke još drhte posle odluke

Pišem jer mi je pisati kao i reci teći

Pišem jer me daljina očekuje

Pišem jer me blizina ogoljuje

Pišem jer volim herojstvo u pisanju

Pišem jer me oduševljavaju mogućnosti pisanja

Pišem bezazlenošću koju osetim pod mekim jagodicama prstiju

Pišem jer mi pisanje omogućava neiscrpne količine nepredvidljivosti

Pišem jer je pisanje otiskivanje ka pučini

Pišem jer je pisanje prolaženje kroz pustinju

Pišem jer je pisanje skok nad bezdanom

Pišem jer se pisanjem ispunjavam ritmovima koji se ulivaju jedan u drugi

Pišem jer volim da pišem o samom pisanju u kome se nalazi najlepše sada kojim pišem

Pišem o pisanju ne zato što nemam o čemu da pišem pa pišem o

pisanju nego zato što pišući o pisanju plešem pisanjem i pevam pisanjem

Pišem jer je kocka odlučila da pišem

Pišem 360 delića svih razloga koje neću napisati

Pišem 360 razloga koji čine 360 stepeni kruga stvaranja (iz Rečnika Miroslava Mandića)

Pišem 360 razloga za pisanje da bih pisao bezrazložnošću

Pišem kao hodač koji ostavlja tragove vidljive samo hodačima lutalicama i Bogu

Pišem jer pisanjem mogu da proslavim one koje su me spasli svojim pisanjem

Pišem da bih pisanjem napisao pisoljublje

Pišem da bih pisanjem napisao sveti tekst

Pišem da bi zauvek bilo živo ovo što pišem

Pišem da bih pisao uspavanku Bogu

 

Pišem jer Boga plešem pisanjem

Pišem jer Bog pleše

Pišem jer Boga plešu

Pišem jer Bogu plešu

Pišem jer Bogom plešu

Pišem Bože pleši

Pišem jer Bogom plešem

Pišem Bogu plesaču

Pišući ljubim Boga

Pišući Boga pišem slobodu

Pišući Boga pišem i slobodu i istinu

Pišući Boga pišem i slobodu i istinu i život

Pišući Boga pišem i slobodu i istinu i život i ljubav

Pišući pevam Boga pisanjem

 

Pišem jer plešem pisanjem

Pišem jer je pisanje vrsta ljuljanja

Pišem jer je pisanje iskušenje koje me svakom rečju iskušava

Pišem jer je iskušenje počelo zastajanjem u pisanju

Pišem iako već pola sata ne pišem uplašen pred pisanjem koje me čeka da ga proslavim

Pišem da bih samoga sebe ohrabrio u pisanju

Pišem jer je pisanje zamena za sve ostalo

Pišem jer verujem da ako uspem da dođem do kraja 360

zapisa u 33. blaženstvu Iran nikada neće biti bombardovan

Pišem jer je pisanje svedočanstvo vere i verovanja

Pišem jer svako može svoje lice nasloniti na ovo što pišem

Pišem da bi ratovi prestali da postoje

Pišem da bi svako dete slobodno treperilo trepavicama

Pišem jer su trepavice očni leptiri sleteli na oko-cvet

Pišem jer pevam i leptiram pisanjem

 

Pišem jer plešem i grejem noge pisanjem

Pišem jer pisanjem mogu da ubrzam i usporim

Pišem jer osećam kaoda pišem prvi put

Pišem jer nikada nisam ovako nešto napisao

Pišem jer proslavljam sve nijanse u pisanju

Pišem jer pevač ne može svoju pesmu da otpeva na isti način

Pišem jer je pisanje dosezanje istog

Pišem jer je pisanje prethodnica čovekovog letenja

Pišem da bih očistio puteve u mozgu

Pišem da bih počistio hram srca posle obavljenog svakodnevnog posla

Pišem da bih negovao telo koje je najizloženije i najkrhkije

Pišem da bih pisanjem današnji dan sav pretvorio u pisanje

Pišem jer pisanjem pevam o pevačima

Pišem iako ću sada prekinuti pisanje da bih ugrejao noge u toploj vodi

 

Pišem oblinama svog tela

Pišem jer pisanjem sve postaje nežno i prozirno

Pišem jer pisanjem izazivam talasanje svemirskog mora

Pišem jer pisanje ili jeste ili nije a i kada nije jeste ako priznam da nije

Pišem jer je pisanje lepo kao razneženost koju upravo osetih prema pisanju

Pišem jer je moje pisanje samo jedna travka u livadi pisanja

Pišem jer nebom pisanja verujem u svaku travku

Pišem zbog portreta Sezana (Paul Cezanne) koji je Gertruda Stejn napravila pišući

Pišem jer sam pre trideset pet godina napisao tekst

Pesma o filmu kojim sam želeo da napravim film pisanjem

Pišem jer ne mogu da se načudim kako sam stvorio sve što sam stvorio

Pišem jer bez pisanja ne bih saznao da život i jeste stvaranje samog života

Pišem jer verujem u odmicanje i bratstvo sa puževima

Pišem da bih priznao da sam pre neki dan zgazio jednog puža u travi

Pišem jer pevam svim puževima koje sam…

 

Pišem i svim greškama koje načinim u pisanju

Pišem kao i nekada kada sam pišući o pisanju želeo da preživim

Pišem jer često osećam da nemam pravo da živim

Pišem jer mnogim ljudima i bićima nije dozvoljeno da žive

Pišem jer je za pisanje potrebno samo ja kojim poverujem u pisanje

Pišem kao nekad pored kanala za navodnjavanje budućih polja narandži

Pišem kao u zatvoru osećajući slobodu u herojskom pisanju

Pišem jer pisanjem pomažem nekom da preživi

Pišem sećajući se kako sam pisao na praznim kutijama popušenih cigareta

Pišem osećajući kao i uvek neku misteriju dok pišem

Pišem misleći kako mi je mnogo puta bilo teško da pišem jer sam teško i živeo

Pišem smešeći se svim kišama pod kojima sam kisnuo da bih pisao o kišnjenju

Pišem verujući i sada da je u svemu što pišem zaživela lepota

Pišem pevušeći o pisanju

 

Pišem odmeravajući gde se nalazim u pisanju

Pišem igrajući se prstenjem na ruci

Pišem mazeći se poluzatvorenim očima

Pišem udišući vazduh da bih vazduh spomenuo

Pišem izdišući vazduh da bih spomenuo prazninu

Pišem misleći o driblingu kojim predriblujem samoga sebe

Pišem jer je to ono što sam želeo da otkrijem o driblingu

Pišem jer se radujem što sam otkrio nešto što sam želeo a nisam znao šta je to

Pišem da bih na svakom koraku Nekome bio crkvica pored puta

Pišem da bi svaka reč bila crkvica

Pišem snagom i lepotom Tvojih bokova

Pišem misleći kako se Tii osećaš kada pomisliš na svoje bokove

Pišem bokoreći Tvojim bokovma u mojim očima

Pišem bokovitim pisanjem

 

Pišem najvećom mogućom brzinom

Pišem čuvajući sve one koji su ugroženi brzinom

Pišem brzinom jer me oslobađa od nepotrebnog mišljenja

Pišem brzinom da bih pisao o neopisivom

Pišem brzinom da bih sporo uživao u brzini kojom sada pišem

Pišem brzinom jer verujem samo onima koji se bore sa samima sobom

Pišem brzinom da bih se poklonio svima koji su činili čuda Božija

Pišem brzinom za sve koji u životu osećaju čudo Božije

Pišem brzinom misleći bezrazložno o senu

Pišem brzinom ne misleći ni o čemu iako mi

se za tren učinilo da sam pomislio na nekoga

Pišem brzinom ali imam vremena da treperim prstima i brisuckam Crvendaća

Pišem brzinom jer je veliko zadovoljstvo brzo stići do cilja

Pišem brzinom o bliskosti brzine i sporosti

Pišem jer uživam u sporom pevanju

 

Pišem samoćama svih pisanja

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti one koji su otišli da bi drugi došli

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti ramena

koja su ponela ono što se ne može poneti

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti glasove koji ne prestaju da pevaju o Jedinstvu

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti decu

koja su svoje živote žrtvovala za živote odraslih

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti anđele koji vole da

pročitaju o sebi kako i oni vole da makar nešto pročitaju o sebi

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti ranoranioce

koji se susreću sa proslavljenim noćobdijama

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti ono nikad više u kome nada još jedino živi

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti lastavičiji let uzor i mom pisanju

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti Vlatku Vidić

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti tegljenja koja me osvežavaju

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti sopstvo

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti nit jednostavnosti i metaforičnosti

Pišem da napišem nešto ako se to nešto može napisati

 

Pišem orgazmičkim pisanjem

Pišem prolazeći kroz sve ono kroz šta prolazi svako ko želi da prođe

Pišem svakome ko je ustao da krene

Pišem lepotu koja ostaje za pisanjem i lepotu koja je pred pisanjem

Pišem samo da dovršim ovaj zapis

Pišem putevima

Pišem o kiši poljubaca koja pada po meni

Pišem o izgledu neizglednog

Pišem zalogajima i gutljajima

Pišem orgazmičkim grčevima pičke kojima ona

pomaže materici da u sebe usisa što više spermatozoida

Pišem orgazmima ljubavi i stvaranja

Pišem orgazmima jer pisanje je orgazmičko jebanje

Pišem jer pisanje je molitva za jebanja Bogu mila

Pišem jebežljivim pisanjem

 

Pišem za stolom

Pišem da bih ustao od stola i proteglio se ali tek kada dovršim devetnaesto blaženstvo

Pišem o odlaganjima kojima sam se borio protiv odustajanja

Pišem saosećajući sa decom nagovaranom

da odlažu a kada su uspela nagrada je izostala

Pišem da ne bih ništa obećavao nego odmah davao

Pišem plačući uz pesmu Ramblin Man Henka Vilijamsa

Pišem čudeći se lepoti kojom Bog živi u nekim ljudima

Pišem jer bih mogao samo pisati o lepoti koja živi u nekim ljudima

Pišem jer mene i piše dobrota nekih ljudi

Pišem da bi me pisanje i dalje pisalo kao što voda želi da bude popijena

Pišem jer je pisanje i litičije i guduričije a tek cvetovi

Pišem lepodušno

Pišem ljubodušno

Pišem verujućim pisanjem

 

Pišem plešući Božijim pisanjem

Pišem da bih uspeo i shvatio da je Bog uspeo a ne ja

Pišem da bih sve više voleo Boga

Pišem da bih pomilovao zastajanje a zagrlio nastavljanje

Pišem da bih sa svakom rečju malo prošetao i porazgovarao

Pišem da bih u svakoj reči osetio živo biće i prepoznao ja u svakoj reči

Pišem da bi svakom rečju zakucalo još jedno srce za svet

Pišem da bi dete u meni pisalo

Pišem da se ne bih okretao

Pišem da bih se molio

Pišem da bih ljubio

Pišem da bih pisanje oslobodio od pisanja

Pišem da bi mi se pisalo i kada mi se ne piše

Pišem dečijim pisanjem

 

Pišem jer sam jutros u parku video svetlucanje preostalih kišnih kapi na lišću drveća

Pišem jer sam jutros video svetlosnu prašinu kako se širila u najtamnijem delu parka

Pišem jer sam jutros u parku video kako rosom sija trava

Pišem jer sam jutros u parku video kako su porasle breze

Pišem jer sam jutros u parku video četrnaestogodišnjaka

koji me je gledao čednim pogledom

Pišem jer sedim za stolom i kao i uvek gledam lišće kako treperi

Pišem jer ja sve više grešim dok kucam a to u stvari slova hoće da me odmore

Pišem već više od četiri sata i pošto se približavam polovini kruga

izaći ću napolje da se odmorim i osnažim da bih nastavio da pišem do kraja

Pišem jer sam već pomišljao kako ću se možda istrošiti u drugoj polovini dana

Pišem jer verujem da će mi livada pisanja pomoći

da ostanem svež i kada to više i nije za očekivati

Pišem jer sam zahvalan kocki što se okrenula na

broj 1 i tako odlučila da se bacim u pisanje o pisanju

Pišem jer sam način pisanja kojim me možeš videti

Pišem jer sam način pisanja kojim se možeš videti

Pišem jer sam Tvoj čin pisanja

 

Pišem izvijajući se pisanjem

Pišem čineći pre pisanja sve što je potrebno da bi se pisalo

Pišem bivajući pesnikom i kada ne pišem

Pišem smirujući se i smirujući pisanje

Pišem zanoseći pisanje ka nanosima svih zanosa

Pišem smirujući se i zanoseći se istovremeno jer istovremeno je dete sada

Pišem detaljima samo kada je u njima Bog i celinom koja je Bog

Pišem da bih pisanjem bio sve ono za čim je žudela moja duša

Pišem samopišućim pisanjem samosvešću samog pisanja

Pišem dok hodam pored ljudi koji ni ne znaju da sam Ja Hodanje Koje Piše

Pišem košuljom koja me blago štiti od hladnoće

Pišem podsećajući se o čemu bih sve mogao pisati

Pišem planom koji mi omogućava da budem dete i onda

kada pri kraju današnjeg pisanja ne budem više imao snage

Pišem ohrabrujući se pisanjem

 

Pišem pitajući se kako pisati

Pišem kako kako hoće

Pišem kako kako hoće jer kako je duh koji hoće kako hoće

Pišem kako snaga u meni proceni da je potrebno da pišem da bih stigao do kraja

Pišem kako je dobro samom pisanju da ga pišem

Pišem kako nikada niko nije pisao

Pišem kako bih voleo da neko drugi piše a ja da pomislim i ja bih voleo tako da pišem

Pišem kako pišem i to je najbolji način

Pišem da bi svako mogao da oseti prisustvo samog pisanja

Pišem da bi svako mogao da se menja i sve više ljubi

Pišem sve se u Jedno preobrazi kada se ljubi i voli

Pišem da ljubav voli da se ljubi a pisanje da se piše

Pišem tako kako piše svako ko piše kako nikada niko nije pisao

Pišem samopisanjem

 

Pišem jer samujem pisanjem

Pišem sam uvek osećajući da si i Tii tu

Pišem sam kao što su pisali svi oni koji su se usudili

Pišem sam kao plavo nebo

Pišem sam kao krik

Pišem sam kao zagrljaj

Pišem sam kao svako ko poveruje u svoj put

Pišem sam jer niko nije sam na svom putu

Pišem proslavljajući samoću koja mi je pomogla da shvatim da nisam sam

Pišem sam jer tako piše svako ko svaki put piše kao da piše prvi put

Pišem sam da bih se pridružio tom čoveku koji piše sam

Pišem sam kao Čovek koji piše

Pišem sam kao Čovek koji hoda

Pišem čoveka koji piše

 

Pišem plešući u Tebi

Pišem Tebi sve ono što Tii nisam smeo reći

Pišem Tebi jer Te uvek osećam kada počnem da pišem

Pišem Tebi jer pisanjem stvaram ono za čim žudim

Pišem Tvom seksu čitanja

Pišem Tii da sam u 16:24h umoran i od pisanja i od hodanja a još mi je i pisati i hodati

Pišem da bih prilegao na Tvoje grudi

Pišem da bih se prepustio Tvom zagrljaju

Pišem Tii da mi je sada pao napamet neki krov kuće

Pišem Tebi jer Tii si umetnost primanja

Pišem Tebi jer Tobom jasno osetim kako da pišem

Pišem Tebi jer volim Tvoja leđa

Pišem Tebi jer volim kako me voliš

Dopisujem da volim da te volim i da bih volela da to ostane u knjizi da bi svako osetio da može

da ti odgovori onim što oseća, jer si ti tu, tvoje reči su istinite, ti njima stvarno dozivaš i dolaziš

(dopisala je Branka Zgonjanin)

Pišem o umetnosti Tvoje ljubavi

 

Pišem slikajući pisanjem

Pišem slikajući reči kao sliku slike same

Pišem slikajući slike velikih slikara koje su od mene načinile živu sliku

Pišem slikajući nalete vetra u mozgu koji oslobađaju bezbroj slika

Pišem slikajući slobodu kojom slikam

Pišem slikajući trenutke u svoj raskošnosti sada

Pišem slikajući ono što se ne može naslikati slikom nego samo rečju

Pišem slikajući sugestivnu slikovitost pojmova

Pišem slikajući slike veličine i boje neba

Pišem slikajući male slike koje ću tako malene tek slikati

Pišem slikajući puteve kojih se nisam niti ću ih se ikada naslikati

Pišem slikajući oduševljavanja koja me ispunjavaju

Pišem slikajući nanose slike sve dok slika ne počne da zrači samom sobom

Pišem pevajući slikanjem

 

Pišem svirajući pisanjem

Pišem svirajući reči kao muziku same muzike

Pišem svirajući rečima koje sam čuo prolazeći pored dve gospođe koje

su sedele na klupi a jedna je rekla pustoš te neka ubi pa moraš bazat van

Pišem svirajući zvukom gutljaja koji me je u samoći raznežio

Pišem svirajući zvucima kiše jedva čujnim padanjem snega i nečujnim sijanjem sunca

Pišem svirajući značenjima reči koja postaju muzika

Pišem svirajući ritmovima u rečima i ritmovima sa rečima

Pišem svirajući zviždukanjem i zviždućkanjem

Pišem svirajući istim da bih se razlikovao od onih

koji misle da je nešto isto iako je samo slično

Pišem svirajući puckajućim prstima i tapšućim dlanovima

Pišem svirajući dobujući prstenjem po stolu

Pišem svirajući i padajući u dert pisanja

Pišem svirajući mojim muzičkim telom

Pišem svirajući uzdisajima

 

Pišem rečimajući pisanjem

Pišem rečimajući svaku reč

Pišem rečimajući sve ćelije reči u mom telu reči

Pišem rečimajući bezazlenost malog žutog psa koji mi dolazi u susret

Pišem rečimajući ljude na keju

Pišem rečimajući jer ja pišem i rečima

Pišem rečimajući jer inače pišem i stavovima

Pišem rečimajući jer pišem i zavetima i odanošću

Pišem rečimajući jer pišem i kada ne pišem nego samo gledam u kosu ove devojke

Pišem rečimajući i čineći od svake reči njen logo

Pišem rečimajući po trgu reči

Pišem rečimajući strpljenje da mi da snagu na samom kraju

Pišem rečimajući ove reči ljubavlju jer i rečima treba ljubav

Pišem rečimajućimpisanjem

 

Pišem brojeći pisanjem

Pišem brojeći svaku reč koju napišem kao broj samoga broja

Pišem brojeći jer brojevima reči nisu same

Pišem brojeći o čemu bih sve mogao pisati

Pišem brojeći jer brojanje je način pričanja kojim volim da pevam

Pišem brojeći jer me brojevi i sami pišu

Pišem brojeći da bih pisanje spajao sa matematikom

Pišem brojeći kao moja majka koja je volela da broji novac a pisanje i jeste novac

Pišem brojeći koliko može da stane kolikog u jedno lepo kakvo

Pišem brojeći sve što se ne da izbrojati pa ga i

brojim samo da ga brojim a ne da ga izbrojim

Pišem brojeći jer brojanje čini reči istinitijim

Pišem brojeći da bih znao koliko je slova u svakoj reči

Pišem brojeći da se ne bih sećao nego bio reč

Pišem brojećim pisanjem

 

Pišem stvarajući pisanjem

Pišem stvarajući samo ono što se pisanjem

može stvoriti – leptiricu koja hoda po monitoru

Pišem stvarajući da uživa svako koga je moje pisanje taklo

Pišem stvarajući da svako može da se dokaže u pisanju

Pišem stvarajući i ne plašeći se stvorenog

Pišem stvarajući od propadljivog da bi stvoreno bilo nepropadljivo

Pišem stvarajući borbenost koja mi pomaže u borbi sa pisanjem

Pišem stvarajući nove količine zahvalnosti bez kojih nema mirnog odlaska niz ulicu

Pišem stvarajući molitve za sva bića

Pišem stvarajući svaki tren

Pišem stvarajući i kada nemam snage za stvaranje ali imam snage da Tii kažem dođi

Pišem stvarajući i kada nemam snage ali uživam u već stvorenom

Pišem stvarajući od pisanja misteriju pisanja

Pišem stvarateljskim rečima

 

Pišem snatrećim pisanjem

Pišem hodajućim rečima

Pišem milujući srce koje počinje da me boli od iscrpljenosti

Pišem pevušeći da se saberem i sačuvam

Pišem brujećim srcem

Pišem podignutom rukom onima kojima je moja podignuta ruka potrebna

Pišem umom

Pišem samo da bih dobio snagu da nastavim i završim

Pišem da bih se svakom rečju zavetovao novoj reči koju pišem

Pišem odan mladosti koja me je žrtvovala i otkrila mi ljubav prema pisanju

Pišem da bih ovim rečima ugrejao srca zatvorenih

Pišem Volim Te devojčice moja

Pišem da Tii se ostvare snovi

Pišem lutalačkim pisanjem

 

Pišem živeći pisanje

Pišem živećipisanje da bi pisanje živelo i da bih živeo pisanjem

Pišem živećipisanje reči lepota

Pišem živećimpisanjem Voli me stazice

Pišem živećipisanje i odmarajući mozak za nastavak pisanja

Pišem živećimpisanjem kako su poludeli Niče

(Friedrich Nietzsche) i Van Gog (Vincent Van Gogh)

Pišem živećipisanje dok me obilazi luda mlada devojka

Pišem živećipisanje kao pekar živećihleb

Pišem živećipisanje i približavajući se izvoru

Pišem živećipisanje i moja žeđ za pisanjem postaje voda kojom se krštavam

Pišem živećipisanje koje se izborilo da bude stvaranje

Pišem živećipisanje pred ponoć dana u kome sam kružio po krugu pisanja

Pišem živećipisanje i njime Te obuhvatam za bokove o kojima sam prepodne

pisao da bi mi dali snagu da preletim bezdan a sada Te za njih hvatam jer Te volim

Pišem živeći pisanjem

 

Pišem obožujući pisanjem

Pišem obožujući pisanje koje ne samo da me spašava nego me i stvara

Pišem obožujući pisanje ovog dana kojim se ne pitam ni za šta

Pišem obožujući pisanje koje se samoobnavlja

Pišem obožujući pisanje za kojim se neću okrenuti sve dok ga prvi put

ne pročitam Tebi (Nisam se okrenuo. Prvi put sam pročitao Kaji

Roretu Sunu Ivani Jeleni Violeti Mini Maji i Branki)

Pišem obožujući pisanje i misleći na belo-žute cvetove kamilice

Pišem obožavajući pisanjem Boga bez koga ništa ne bi bilo napisano

Pišem obožujući pisanje kojim se pisanje širi s   l   o    b      o       d         o          m

Pišem obožujući pisanje muzikom hrabrosti

Pišem obožujući pisanje dok ističu poslednji atomčići moje snage

Pišem obožujući pisanje dok trava raste i ove noći

Pišem obožujući pisanje Višnjom Petrović i njenom ćerkicom koje sam upravo sreo

Pišem obožujućim pisanjem dok se mir širi predelima

Pišem obožujući rukopis Tvojim bokovima

 

 

 

 

13921 - 13953

blaženstva

 

 

Još sam u šoku od jučerašnjeg pisanja o pisanju.

Celu noć me je bolela i još me boli glava.

 

Potrošio sam se. More se povlači. Sada samo strpljivo. Livada je sva u rosi.

 

Voleo bih da i dvadeset sedmog oktobra ove godine u dvadesetom blaženstvu

napišem ono isto što sam napisao i prošle godine. I tako četrnaest godina hej!

 

Radujem se rečima ples i pesma koje ću istetovirati na šakama.

 

 ovo je način kojim biće lepote jeste

 ovo je način kojim biće lepote jeste

 ovo je način kojim biće lepote jeste

ovo je način kojim biće lepote jeste

ovo je način kojim biće lepote jeste

ovo je način kojim biće lepote jeste

ovo je način kojim biće lepote jeste

ovo je način kojim biće lepote jeste

ovo je način kojim biće lepote jeste

ovo je način kojim biće lepote jeste

 

Prelazim most. Jutarnja svežina je uzdah.

 

Na obali je usidren veliki putnički brod A Rosa Riva.

Na boku pramca mu je iscrtana velika ruža.

 

Bilo bi dobro da opet pišem pesme o ružama koje ugledam. Kao i nekada.

 

Sunu Mandiću je danas rođendan. Dvadeset šesti. Pokloniću

mu predlog da ode malo u sedamnaesti vek i upozna se sa njim.

 

Pišem zbog ruže pisanja. To juče nisam napisao jer je Ruža pisanja

(iz Rečnika Miroslava Mandića) i sve ono što pišem ne pišući.

 

Sun ode u sedamnaesti vek – a ja da gledam ruže.

 

Ja sam ruža hodanja.

 

Ja sam ruža gledanja.

 

Ja sam erupcija nade u srcima obeznađenih. Bog umire za sva bića.

 

Ja sam rana Na psu rasla na psu i zarasla.

 

Poradovah se jer osetih da Ja sam ti je on 4 knjiga koju ću pisati

2011 – 2012. godine treba svaki dan da počne opet sa Ja sam…

 

Bože sačuvaj mi stvaralaštvo i sačuvaj me od kulture.

 

Branka voleo bih da Tii o svakom radu od radova o kojima se Tii sada brineš

u Gnezdu pričam i da od toga nastane Biografija umetnosti (iz Rečnika Miroslava Mandića).

 

Sinoć su pet žena Kaja Branka Iđa Violeta Mina otpočele svaka svoj rad.

 

Joj kako su žuta polja uljane repice!

 

Jelena Bešir je deseta lepota Harema ljubavi.

 

U centru Inđije sam upravo dovršio priču koju ću ispričati

Jeleni Bešir za šesti Spomenik anonimnim snagama ljubavi.

 

Sve što vidim je Spomenik anonimnim snagama ljubavi.

 

Jedan gospodin hoda Zemunom. To sam ja.

 

Nekada sam Tii govorio Dođi jer sam odlazio. Sada samo dolazim i šapućem Tii dođi.

 

Ja sam čovek koji je otišao da bi dolazio.

 

Zamoliću Minu da mi uradi jedan slikarski posao a ja ću joj zauzvrat ispričati jedan

književnički posao koji je jednom uradio književnik Aleksandar Tišma. (Mina je uradila

slikarski posao koji sam je zamolio da uradi a ja sam joj se odužio pričom)

 

Zamoliću ljude da im na današnjem čitanju

otplešem pesmu Ramblin Man Henka Vilijamsa.

 

Dok budem plesao zamoliću Kaju da prevede tekst pesme.

 

Plešem.

 

Henk Vilijams peva.

 

Treperećim srcem treperim telom.

 

Mogao bih da se smirim

i da budem dobro

sve dok ne čujem nešto

kako se kotrlja niz brdo

i onda kao da čujem strune

kako me stežu čvrsto

i tada kad ne bih otišao

to bi me rasturilo.

 

Volim te bejbi

ali moraš razumeti

kada me je Bog pravio

napravio je lutalicu.

 

Neki ljudi mogu reći

da nisam dobar i

da se ne bih smirio i kada bih mogao

ali kada me pozove taj otvoreni put

postoji nešto preko brda

što jednostavno moram videti.

 

Ponekad je teško

ali moraš razumeti

kada me je Bog pravio

napravio je lutalicu.

 

Volim da gledam gradove

prolazeći pored njih

i da klizim tom prugom

pod božanski plavim nebom.

 

Oh pusti me da proputujem

 ovu zemlju

od planine do mora

jer to je laž u koju verujem

a koju mi je On namenio.

 

Kada odem

a ti budeš stajao na grobu mom

samo reci

Bog te zove kući lutalice!

 

 

 

 

13954 - 13986

blaženstva

 

 

Tako su plave te vlati prve trave.

 

I druge su tako plave te vlati druge trave.

 

I treće su tako plave jer crtam te plave trave.

 

Dobre su za mozak te plave trave.

 

Dramatično je ovo crtanje jer pokušavam da budu jednostavne te plave trave.

 

Dok crtam plave trave slušam jednog pesnika koji govori o crnim ružama.

 

Lepo sam nacrtao sedmu plavu travu.

 

Evo osma plava trava!

 

Samo rastite moje plave trave!

 

Tek kada sam počeo da crtam jedanaestu plavu

travu video sam da sam desetu već nacrtao.

 

Posle jedanaeste sam pogledao sve i poželeo da budu

intenzivnije. Da li ću to uspeti  crtanjem ostalih plavih trava?

 

Crtam plave trave slušam uzbudljivu muziku i pišem. Sav sam natopljen umetnošću

ali ne da bih pobegao od sveta nego da bih bio hleb i vino sveta u promeni!

 

Jedne narode će zameniti drugi narodi drugi hramovi će zameniti prve

hramove treća učenja će zameniti prva učenja – svima njima crtam plave trave.

 

Crtanjem plavih trava sam utonuo u sebe i one se same crtaju te plave trave.

 

Sve mi je teže da pišem o plavim travama jer

me pisanje ometa u crtanju a crtanje u pisanju.  

 

Plave trave su sada tamnije. Gušće. Dublje.

 

Jer pušiti kurac nije rad nego davanje života za Život.

 

Osamnaestu plavu travu sam nacrtao sa tri različite plave boje.

 

Zarezači za olovke su mi tupi i ometaju me u radu

kao i mali sto na kome je tesno za crtanje i pisanje.

 

Ali idemo dalje sa dvadesetom plavom travom… Upravo mi je

zarezač polomio srce i način da se smirim jeste da tu banalnost

zapišem i pretvorim je u istoriju crtanja ove dvadesete plave trave.

 

Šta govore ove plave trave osim ritmova kojima rastu sve trave?

 

 Plave trave bi još plave ali ja nemam više plavih.

 

Treba da kupim dovoljno ove plave da bih istom plavom

deset godina crtao Plavu ružu ― Treću desetogodišnju sliku.

 

Crtajući ove plave trave setio sam se Trava koje sam crtao deset godina.

 

Sa novom voljom, jednu za drugom nacrtaću ostale

plave trave pa ću pisati o njima tek kada ih sve nacrtam.

 

Eno ih. Naslonio sam ih na policu da mogu da ih pogledam. Da to su moje plave trave.

 

Da ja bih što pre napolje. Potrošile su me plave trave.

 

Stvaranje troši.

 

Spava mi se.

 

Nedostaješ mi.

 

To bi Tii rekle i tek nastale plave trave.

 

Hej kakvih bih se sve plavih trava nacrtao da odlučim da ih crtam!

 

Ipak mi je sada crtati plave ruže te plave krugove koji nastaju svemirom kruženja.

 

 

  

13987 - 14019

blaženstva

 

 

Cveta bagrem. Juče sam pojeo jedan. Svež i sladak.

 

Mislim na bagrenje koje je bilo zasađeno u ulici u kojoj sam odrastao.

 

Penjali smo se, ne na drvo, nego na bagrem. Na dud. Višnju. Trešnju. Kajsiju.

 

Na jablan se nije moglo popeti.

 

Volim drveće. To veliko cveće vazduha.

 

Voleo bih da jednoga dana napišem 33 blaženstva o 33 različita drveta.

 

Čempresima!

 

Brestovima!

 

Hrastovima!

 

Platanima!

 

Tim džinovima nežnim kao njihovo lišće.

 

Volim drveće i tautologije.

 

Tautologija (grč. tautología ponavljanje rečenoga) ponavljanje jedne misli istim ili

različitim rečima, npr.: Obožavati idole i kumire; Uzmimo na primer, sledeći primer).

 

Volim da pišem tautologijama one su mi buket cveća. Cvetni krug.

 

Ponavljanje mi pomaže da osetim kako jeste ono što jeste.

 

Hodam i pišem o tome kako hodam. Hej!

 

Pišem i pišem o tome kako pišem. Hej hej!!

 

Ljubim i pišem i ljubim. Hej hej hej!!!

 

Hej i hejkam hej. Jebote!!!!

 

Samo kličem samo. Jebo me!!!!!

 

Igram se i igra mi se. Joj!!!!!!

 

Profinjuje ovo profinjavanje-finjavanje-njavanje-vanje-nje-e-!!!!!!!

 

Priznajem da mi je sada lakše da priznam ono što mi je nekada bilo teško da priznam.

 

Kada verujem da je moguće nešto što je nemoguće onda verujem da je

nemoguće moguće pa i to da se i ovo blaženstvo završi rečju kada.

 

Hajde da vidim kako mogu da završim ovo blaženstvo sa hajde. Hajde!

 

Da li mogu da završim ovo blaženstvo sa da li? Da li!!

 

Ako i ovo blaženstvo završim rečju ako onda neću

biti niko drugi nego neko ko sav zavisi od ako. Ako!!!

 

Protekao je dan. Umoran sam. Pokušavam da još budem tu.

 

Dan sam počeo sa bagremima i jorgovanima a sa lipama ću završiti dan.

 

Jelena je danas bila gola na Kajinom grobu i to je bilo lepo baš koliko je lepa Jelena.

 

Veštine u pisanju me ne ushićuju baš kao ni bilo koje druge veštine.

 

Ja volim zanose blaženih koji nose radost u svome ja.

 

Zahvalnost svakome ko ispoljava prema svemu zahvalnost.

 

 

 

 

14020 - 14052

blaženstva

 

 

Zmija je istrgla rep iz svrakinog kljuna i otplivala u vodu.

 

Oh Ona Žena Koja Spava Na Klupama! Prvi put sam je video ove godine kako

kao i uvek u kaubojskim čizmama u svežini jutra spava na klupi pored Dunava.

 

Prošle godine nisam prenosio utakmicu finala Kupa šampiona Evrope u fudbalu.

Ove godine hoću. Utakmica počinje za jedanaest sati. Prenosiću utakmicu jer volim

da jezik obogatim snagom prolaznosti kojom obiluju te neprolazne akcije u fudbalu.

 

Predložiću Ivani Đokić da snimi čuvene muzičke standarde

ali u različitim izvođenjima. Upravo slušam kako pesmu Cold

cold heart peva Henk Vilijams a kako Nora Džons (Nora Jones).

 

Pesmu Stand By Your Man od Tami Vinet (Tammy

Wynete) imam snimljenu u petnaestak izvođenja.

 

Sutra ću napisati pismo zatvorenicima u Sremskoj Mitrovici

jer se nadam da ću uskoro nekima od njih čitati Miroslava Mandića.

 

Zašto ne bih nacrtao još 33 plave trave?

 

I nacrtao sam ih. 33 manje plave trave.

 

Voleo bih da nacrtam 33 još manje plave trave. Ali sada

nemam snage. Podne je. Osećam neku bezrazložnu dramu.

 

Neko je nekome negde nešto rekao u nekom kutku Svemira.

Nešto se sa nečim spaja ili razdvaja u nekom vremenu.

 

Poješću jednu slatku i hladnu jabuku.

 

Zvala me je Dragana Vranješ novinarka banjalučke televizije

da me snimi za emisiju o čovekovoj potrebi za lutanjem. Ljubazno

sam je odbio jer mediji nisu u stanju da prenesu moje iskustvo…

 

Uznemirim se kad god odbijem ljude… ne mogu ni da pišem o tome…

sada mi je ipak malo bolje… a prestala je i kiša pa ću izaći na lutanje.

 

Sinulo je sunce. Vazduh se posle kiše rashladio a

mene posle četiri kilometra hodanja obuzima milina.

 

Bilo bi lepo da napišem Hiljadu razloga zašto odbijam učešće u javnosti i

medijima i hiljadu i jedan razlog kako bih i kada u javnosti i medijima učestvovao.

 

Bilo bi dobro živeti milionima godina jer život to zaslužuje. Zašto ne živimo

milionima godina je tajna koja se otkriva u plesanju i pevanju.

Tajna je u trenuživi vreme od milion godinacima.

 

Na stadionu, ispred televizijskog ekrana, sam u Parizu. Sedamdeset pet hiljada

gledalaca. Sve karte su razgrabljene. Počinje svečana šestominutna ceremonija…

Spektakli, pogotovo medijski, su sve veće sranje… pretencioznost prazna i glupa…

 

Evo ih igrači u tunelu! Najviše volim da gledam tu dramu pred početak… Igrači

izlaze na teren… Barselona je u crveno-plavim dresovima Arsenal u žutim…

Fudbaleri se rukuju… Zagrljaj dvojice najboljih Ronaldinja i Anrija (Thierry Henry)…

 

Igrači grleći se bodre jedni druge. Početni udarac izvode igrači Barselone.

 

Kakva šansa Anrija u trećem minutu!… Uh, kakav snažan šut Anrija još jednom!

 

1:0 za Barselonu… Ne, sudija je poništio gol… Leman (Jens

Lehmann) golman Arsenala je napravio prekršaj nad Etoom i dobio

je crveni karton… Arsenal nastavlja utakmicu sa deset igrača.

 

Evo gola!… 1:0 za Arsenal posle slobodnog udarca Anrija kojim je

pogodio u glavu Kembela (Campbell) koji dovodi Arsenal u vođstvo.

 

Navijači Arsenala su na nogama… puno uzbuđenja… Arsenal se brani Barsa pritiska.

 

Eto je pogodio stativu.

 

Kraj prvog poluvremena. 1:0 za Arsenal sa igračem manje.

 

Igrači su ponovo na terenu. Počinje da pada kiša… Počelo je drugo poluvreme.

 

Ronaldinjo se priprema da izvede slobodan udarac pravi

tri koraka unazad… lopta je udarila u nekog igrača u živom zidu.

 

Tim koji napada nije i tim koji vodi – kaže komentator prenosa.

 

Kakvu je sada šansu propustio Anri da Arsenal povede sa 2:0!

 

Sedamdeset šesti minut. Larson do Etoa i Eto postiže gol – 1:1.

 

Gol za Barsu. Strelac Beleti (Juliano Belletti).

Larson je ponovo sjajno asistirao i Barsa vodi 2:1.

 

Počinje Barsin ples na kiši u Parizu – kaže komentator.

 

Barselona je po drugi put u svojoj istoriji šampion Evrope u

fudbalu… Igrači Barselone slave... Zbog spektakla koji prate ovu

divnu igru više neću prenositi fudbalske utakmice u Miroslavu Mandiću.

 

 

 

 

14053 - 14085

blaženstva

 

 

Čoveče U Zatvoru pišem Tii sa željom da reči koje Tii upućujem dok si još u

zatvoru donesu Tebi nadu veru i ljubav u trenucima koje Tii niko ne može oduzeti.

 

Vazduh je sa Tobom i u Tvojim plućima – vazduh Tii niko ne može oduzeti.

 

Pokrete Tvog tela u kojima živi ceo svet Tii niko ne može oduzeti.

 

Sećanja na Tvoje detinjstvo Tii niko ne može oduzeti.

 

Tvoje srce u kome živi nevina duša Tii niko ne može oduzeti.

 

Niko ne može sprečiti ptice da Tii doleću u zatvor i niko Tii ptice ne može oduzeti.

 

Drveće trave i ruže rastu i cvetaju u zatvoru i za

Tebe i drveće ruže i trave Tii niko ne može oduzeti.

 

Dostojevskog, Žan Ženea, Markiz de Sada (Marquis de Sade)

Ezru Paunda (Ezra Pound) Oskara Vajlda (Oscar Wilde) Ivu Andrića,

Mihajla Mihajlova, Lazara Stojanovića, Slavka Bogdanovića, Gandija, Mendelu

(Nelson Mandela) koji su kao i Tii bili kažnjeni i robijali i njih Tii niko ne može oduzeti.

 

Džoni Keš će zauvek pevati za Tebe i Džoni Keša Tii niko ne može oduzeti.

 

Molitva Te čuva i kada se Tii moliš i ne moliš i molitvu Tii niko ne može oduzeti.

 

Priče koje pričaš u svojoj glavi i bajke koje živiš

u svojoj peti i njih Tii niko ne može oduzeti.

 

Čoveče U Zatvoru pišem Tii jer sam i sam bio u

zatvoru i poznajem užas kojem je izložen čovek u zatvoru.

 

Čoveče U Zatvoru u zatvoru sam bio broj 9094 i niko mi ga više ne može oduzeti.

 

Čoveče U Zatvoru ja se nikada nisam osećao krivim zbog onoga

zbog čega sam bio u zatvoru ali sam u zatvoru doživeo i otkrio da je

moja krivica mnogo veća. Kriv sam samim tim jer sam živ. To me je tek

užasnulo čoveče i tek me je to oslobodilo da preuzmem život u svoje ruke.

 

Čoveče U Zatvoru mene je zatvor poništio do smrti ali se u tom ništavilu,

gle paradoksa, rodila u meni sloboda i ljubav i ja sam odlučio da ću kada izađem

napolje svoju krivicu i krivicu drugih ljudi slobodom i ljubavlju iskupljivati do kraja života.

 

Bogom.

 

Bogom ljubavi.

 

Čoveče U Zatvoru oprosti mi što pišem o sebi i hvala Tii za reči koje Tii pišem.

 

Čoveče U Zatvoru za Tebe upravo slušam urlike kojima pevaju

crni zatvorenici čije pesme je sakupio Alen Lomaks (Alan Lomax).

 

Čoveče U Zatvoru ja sam u zatvoru bio željan hodanja muzike i zelene salate

i zato sam posle zatvora hodao i lutao da bih proslavio hodanje. Zato sam

neprestano sa muzikom i u savezništvu sa velikim pevačima. Zbog zelene salate

sam se zaljubio u biljni svet i zato sam godinama crtao drveće lišće trave i ruže.

 

Čoveče U Zatvoru napisaću Tii šta je meni pomoglo u zatvoru.

 

Pomogla mi je ^misao koju sam osetio, dok sam sedeo u umivaonici i

pušio, kako se odvojila od mene i čuvala me lebdeći nada mnom.

Pomoglo mi je to što sam jedne nedelje u proleće, dok sam se sunčao

oslonjen o zid zatvorske zgrade, podigao ruku uvis i rekao To je umetnost.

Pomogle su mi ptice koje su preletale zidove i sletale u zatvor.

Pomogle su mi ruže u zatvorskom krugu koje je negovao jedan od zatvorenika.

Pomogle su mi knjige koje sam čitao u zatvoru pogotovo

one koje su napisali oni koji su i sami bili u zatvoru.

Pomogle su mi pčele iz Meterlnikove knjige Život pčela.

Pomoglo mi je jer sam odbio i jedne i druge koji su me

razapinjali i vukli ka sebi ali ja sam krenuo napred ka Bogu.

 

Čoveče U Zatvoru sve čega si željan niko Tii ne može oduzeti jer Tii si sama želja.

 

Čoveče U Zatvoru čuvam Te! Čoveče U Zatvoru čuvaj me!

 

Čoveče U Zatvoru Tii si ponekad najnevinije ljudsko biće i to Tii niko ne može oduzeti.

 

Čoveče U Zatvoru ponekad Svemir jedino u Tebi

rešava probleme koje ljudi van zatvora odbijaju da reše.

 

Čoveče U Zatvoru prema Tebi osećam veliku

zahvalnost jer Tii robijaš i zbog moje cigle u zatvoru.

 

Čoveče U Zatvoru meni je pedeset sedam godina. Pre 33 godine sam izašao iz

zatvora i tužan sam što u te 33 godine nisam neprestano osećao radost života samog.

 

Čoveče U Zatvoru čuvaj ono što Tii niko ne može oduzeti i tako ne da

ćeš samog sebe sačuvati nego ćeš sačuvati i čoveka za samog čoveka.

 

Čoveče U Zatvoru da me je neko s ljubavlju pogledao u lice dok sam

bio u zatvoru pomogao bi mi i zato ja želim da pogledam Tebe u lice.

 

Čoveče U Zatvoru za Tebe ću na levoj šaci iznad tetovaže reči

ples istetovirati suzu kao topli plač kojim bića ljube druga bića.

 

Čoveče U Zatvoru za Tebe ću na desnoj šaci ispod tetovaže reči

pesma istetovirati osmeh kao znak ljubavi koja spaja sva bića sa Bogom.

 

Čoveče U Zatvoru budi sloboda uprkos i otkrij svoju

ulogu koju igraš jer nju Tii niko ne može oduzeti.

 

 

 

 

14086 - 14118

blaženstva

 

 

Sutradan sam zapisao Čitajući sinoć knjigu Odabrani zapisi i prepiska igumanije Ane

Adžić plakao sam i pomislio da jučerašnju ideju Voleo bih da jednoga dana napišem 33

blaženstva u kojima bih pisao o svemu što volim u seksu ne ostvarim iz pažljivosti i

ljubavi prema monahinjama. Ne znam da li ću pisati o svemu što volim u seksu, a volim

mnogo toga, ali i ako budem pisao pisaću i iz ljubavi i pažljivosti prema svim stvorenjima.

 

Zbog nevinosti i zahvalnosti koju osećam prema

jeziku i seksu pišem o svemu što volim u seksu.

 

Volim vodenasti miris jutarnjeg vazduha. Vazduh miriše na

reku baru ili slankasti miris mora koji me uzbude i povedu ka sebi.

 

Volim seks tišine i mira na grobljima. Staze, krstače,

uređeni grobovi, natpisi na nadgrobnim spomenicima.

 

Volim seks šimšira i grobljanske staze od cigala po

kojima i sada gazim posećujući  grob mog oca po krvi.

 

Volim seks Mine Novčić kojim ispisuje slova na spomeniku Milomira Mandića.

 

Volim seks prolećnog buđenja ispunjenog najprivlačnijom opasnošću.

 

Volim seks dobrote prema nepoznatom.

 

Volim duga besomučna trljanja kojima više

ništa neće biti isto na površini te istrljane stvari.

 

Volim seks od koga se prostor ispuni slutnjama.

 

Volim odlaske na otvorene puteve. 

 

Volim kada u kući osetim mogućnosti koje sam oduvek želeo.

 

Volim Tvoj seks kada se pojaviš na vratima.

 

Volim širenja vrelim danima leta.

 

Volim čežnje za golotinjom i golotinju samu.

 

Volim prohujalost u prelepoj prolaznosti.

 

Volim 33 najmanje plave trave koje sam malopre nacrtao.

 

Volim muzičke transeve koji me upijaju u sebe.

 

Volim jesenje slutnje kojima sve prestaje a samo nešto započinje.

 

Volim pljusak kojim osećam kako u meni pljušti sve što želi da voli.

 

Volim svetlost koja trne. Oslabi. Zgasne. Postane mlečna. Gušća. Belja. Neopisiva.

 

Volim što sam deset godina lutao da bih svakoga dana prelazio most od svetlosti.

 

Volim seks zelenog oraha ispod koga prolazim.

 

Volim predvečerja kojima stojim pred čudima noći.

 

Volim jezu stranca.

 

Volim seks nade o velikom susretu.

 

Volim seks hladnih snežnih tišina.

 

Svi osećaju potrebu da uđem u njih.

 

Volim listove žena koji nagoveštavaju misteriju tog savršenog tela.

 

Volim dizanje kurca gospodstva kojim osećam da sve volim.

 

Volim snagu koja se budi krvlju seksa.

 

Volim poslednje tragove svesti.

 

Volim seks n  e   s    t    a     j      a      n      j         a

 

 

 

 

14119 - 14151

blaženstva

 

 

Sinoć sam u poslednjoj večernjoj šetnji osetio da na ovom svetu nema nikoga.

 

Polomilo mi je kosti.

 

Poništilo me je.

 

Pomoglo mi je hodanje i detinja nada o velikom susretu sa Tobom.

 

Upravo osvestih kako Te osećam i kako si Tii živo za mene.

 

Otvorio sam vrata terase i jutarnja svežina me je ozarila.

 

Za dvadeset minuta ću izaći napolje i preći most obasjan devojačkim suncem.

 

Juče sam odlučio da se do 25. juna odselim iz stana Varadijevih. (Odselio sam se)

 

Prelazim most.

 

Usporio sam dok prelazim most.

 

Gledam Frušku goru. Nadimam grudi. Telom se

spajam sa svim telima vazduha dok prelazim most.

 

Zvezda je život sve drugo su sitnice – ispisao je neki zvezdaš na tabli autobuske stanice.

 

Hej bulke! Ugledao sam ih kroz prozor autobusa.

 

I ove subote u isto vreme u Zemunu ovaj gospodin sam ja.

 

… ceo će ti život proći u spavanju… šta hoćeš, da porasteš? – čujem kako

se srednjovečni muškarac šali pričajući telefonom sa nekim spavačem.

 

Zbog velikog poplavnog vodostaja još su svi

zemunski čamci na obali iako je već kraj maja.

 

Hodam i mislim kako volim da slikam mislima i da mislim slikama.

 

Volim da mislim muzički i izražavam muzičko mišljenje.

 

Dok sam mislio o muzičkom mišljenju i o pobožnom mišljenju

odlučio sam da o tome pričam ljudima danas na čitanju.

 

Lepo bi bilo da na ovom bilbordu na Brankovom mostu osvane

moj rad Došao sam u Beograd. Na njemu bi se videlo kako ispod

imena Miroslav Mandić dovršavam rečenicu Došao sam u Beograd.

 

 

Miroslav Mandić

Došao sam u Beogr

 

 

Žao mi je i nije mi žao što ne realizujem ovakve ideje.

 

Pitam mladog radnika koji u Vlajkovićevoj ulici nabija zemlju

kako se zove ta mašina kojom radi. Žaba – odgovorio je.

 

Ja sam niko i ništa. Više volim da sam niko i ništa nego učitelj. Luda jedino! Pesnik!

 

Sistemi koje pravim su moje bajke.

 

Telom mislim hodanjima.

 

Dušom mislim slikajući.

 

Duhom mislim muzički.

 

Voljom mislim odlukama i poslušanjem odluka.

 

Bilo je uzbudljivo kako sam Iđi Violeti Branki Jeleni i

cveću na sredini sobe govorio o načinima kojima mislim.

 

 Posle sam napisao dve pesme o ružama.

 

to su ruže

o kojima bih

voleo ponovo

da pišem

crvene u

zapuštenoj bašti

u Dalmatinskoj ulici u Beogradu

koje si mi Tii

Ivana pokazala

 

a ovi pupoljci

do crvenih ruža

 Ivana

 

a ova

već druga

pesma o ružama

 Ivana

 

Iscrpeo me dan. Sam sam. Cvećem sam.

 

 

 

 

14152 - 14184

blaženstva

 

 

Živim u Hotelu Života.

 

Radim u Ateljeu Umetnosti.

 

Molim se u Beskućništvu Boga.

 

Jednom mi je prijatelj koji nikada nije ni postojao i koga zato i izmišljam rekao

Sećaš se kako sam ti jednom rekao da u pruženoj ruci deteta

 koje nešto nudi osećam potpuno davanje i predavanje.

A sada mi izmišljeni prijatelj kaže

To dete je tvoj Hotel Života.

 

I juče sam u Kursulinoj ulici napisao jednu pesmu o ružama.

 

Pesme o ružama pišem Ružom pogleda (iz Rečnika Miroslava Mandića).

 

Ko za života zavoli vrapce puno toga je uradio u svom životu.

 

Silazim niz stepenice zgrade u ulici Draže Pavlovića broj 14 u Beogradu.

 

Prvo što sam ugledao kada sam izašao iz zgrade bile su crvene ruže u dvorištu.

 

Počinju topli dani zasićeni svim mirisima vreline.

 

Prolazim kroz nepoznate mi ulice Beograda. Svakim korakom potvrđujem da sam tu.

 

Ja sam istoričar koji se bavi Istorijom disanja Boga (iz Rečnika Miroslava Mandića).

 

Taj gospodin koji hoda tako meko i svojim mirom širi mir oko sebe sam ja.

 

Nasušni hleb zarađujem telom pažljivosti.

 

Telo pažljivosti je telo pažljivo prema svim telima.

 

Pred ponoć vrućina i u Novom Sadu.

 

Iscrpljen sam. Ne mogu da pišem. Boriću se da završim sva blaženstva.

 

Na šakama su mi nove tetovaže. Dve reči Ples i Pesma.

 

Ja sam sada čovek Plesa i Pesme.

 

Radujem se Plesu i Pesmi na šakama.

 

Na potkolenicama su mi istetovirane reči Plesanje i Pevanje.

 

Dok hodam neprestano plešem i pevam.

 

Dok pišem ja sam Pesma koja piše pesme. Ples koji pleše svime što pišem.

 

Iznad reči Ples mi je istetovirana suza za Čoveka U Zatvoru.

 

Ispod reči Pesma mi je istetoviran osmeh za Čoveka U Zatvoru.

 

Tetovirao me je slikar i majstor tatua prijatelj Nenad Kostić.

 

Dok me je Nenad tetovirao mislio sam na tigrove.

 

Gledao sam iz najvećih visina kako postajem Pesma i Ples.

 

Bolelo je po meri lepote koja mi je sada na šakama.

 

Prvi put ću u životu spavati sa Plesom i Pesmom zajedno u krevetu.

 

Pođimo u san tigrovi i reči!

 

Pleši me telo!

 

Pevaj me pesmo!

 

 

  

14185 - 14217 

blaženstva

 

 

 Današnja blaženstva će biti otvorena do kraja godine i u njima

bih voleo da prikupim varijacije velikih rečenica kao što su Ištite i

daće vamse; Tražite i naći ćete; Kucajte i otvoriće vam se.

 

Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom

svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom – Novi Zavet.

 

Nema ničeg trajnog gde izostaje Bog – Šekspir.

 

Ne mogu da shvatim kako čovek može da

gleda nebo, i da kaže da nema Boga – Linkoln.

 

Nemoguće je razumom shvatiti šta je Bog i šta je duša u čoveku,

isto tako teško je da Boga nema i da nema duše u čoveku – Paskal.

 

Najbolji način da se upozna Bog, jeste da se voli mnogo stvari – Van Gog.

 

Nema mesta za Boga u onome ko je pun sebe – Jevrejska poslovica

 

Svaki čovek žudi za Bogom – Homer.

 

 

dopiši

 

 

dopiši

 

 

dopiši

 

 

 

Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe – Novi Zavet.

 

Pravi prijatelj je kao drugo Ja – Ciceron.

 

Istinski čovek, želeći da izgradi svoj sopstveni karakter, pokušava, takođe, da

izgradi i karakter drugih ljudi i želeći da uspe, pomaže i drugima da uspeju – Konfučije.

 

Živeti za druge nije samo zakon dužnosti nego i zakon sreće – Komte (Auguste Comte).

 

Poštovanje prema čoveku, ljubav prema bližnjem treba da bude

konstruktivna snaga, a nikako filantropska slabost – Čapek.

 

Ne brinem se što me ljudi ne poznaju. Brine me što ne poznajem ljude – Konfučije.

 

Kriviti druge zbog naših nevolja, znak je neznanja, kriviti sebe, početak

shvatanja, ne kriviti ni sebe ni druge, znak je mudrosti – Epikur.

 

 

dopiši

 

 

dopiši

 

 

dopiši

 

 

Upoznaj – Ciceron

 

Upoznati samoga sebe, to je vrh saznanja – Sokrat

 

Spoznaj samog sebe! Kada bih samog sebe upoznao, pobegao bih – Gete.

 

Voleti sebe je početak doživotne ljubavi – Oskar Vajld.

 

Poznavati druge je mudrost; poznavati samoga sebe vrhunska je umetnost – Lao Ce.

 

Svoje sopstveno Ja, dobro je skriveno od samoga sebe: od

svih rudnika blaga, ovaj svoj najkasnije se kopa – Niče.

 

Zagledaj se u sebe: u tebi je nepresušno vrelo

dobra, samo ako ga stalno istražuješ – Aurelije.

 

Nepoznavanje samoga sebe opasno je po sam život – Adler.

 

Posmatranje samoga sebe je škola mudrosti – Gracijan.

 

Toliki ćeš biti drugima koliki sebi budeš – Horacije.

 

Strašna smrt preti onome koji, iako dobro poznat

svima, umire samom sebi nepoznat – Horacije.

Izabrala Ivana Đokić-Saunderson