Bog Miroslav Mandić Bog

18772 - 18804

blaženstva

ODAodanaNOSTI

ODApogledaj meNOSTI

ODAmladićstvom čuvam ceo životNOSTI

ODAsvemu što vidimN

ODAsvemu što dodirnemN

ODAnajstarijem i najmlađem – jedinomN

ODAmokraći koja me čistiN

ODAbluzuN

ODApesnicima koji su moje pesme pevali pre nego što sam se rodioN

ODAjajima kojima ti se divimN

ODAkurcu kojim te ljubimN

ODAmaloj beloj šoljici za espresoN

ODAslučaju igri božijojN

ODAmirisu orhidejeN

ODAprefinjenim jagodicama prstijuN

ODAnemoći koja proslavlja lepotuN

ODAsusretu od istorijske važnostiNOST

ODArazgovoru pod lipamaNOST

ODAmozgu koji mozgove proslavljaNOST

ODApoverenjuN

ODAtvojim lažima koje su me za ljubav otvorileNOST

ODAtvojoj žrtviN

ODAnežnoj prekretniciN

ODAiskušenjima i bližnjimaN

ODAidejama koje su samo surogati tugeNOST

ODAidejama koje potvrđuju rođenje bogaNOST

ODAmagarcima i morskom vazduhuNOST

ODAdetinjem stidu koji me je bogu umetnosti i ženi usmerioN

ODAkojom plaćam čudo životaNOST

ODAželjiN

ODAružiN

ODAputuN

ODAtihom preokretuNOST

18805 - 18837

blaženstva

18805.

Uovim rečimaSPEH

Uje prilika da ovo pišemSPEH

Uje da jesam i kada sam malo tužanSPEH

Uje što sam i u samoći sa svimaSPEH

Uje što se sve više podajem muziciSPEH

Uje što su reči ples i pesma i u meni i na meniSPEH

Uje što volim i dobrotu i lepotu i njihovo jedinstvoSPEH

Uje ovaj pogled u plavo neboSPEH

Ubogu mioSPEH

Uu boguSPEH

UbogomSPEH

Uje da svi uspeju pre meneSPEH

Uje da sve uspe pre meneSPEH

Uje da budem uspeh svima i svemuSPEH

Uje svaka pesma koju napišemSPEH

Usu tri ruže koje ugledahSPEH

Uje i ovaj roze pupoljakSPEH

Uje humor u matematici i matematika u humoruSPEH

Uje kobila konju konj kobiliSPEH

Ukobilo lepoto uspehaSPEH

Uptičice u grudimaSPEH

Uje mir u sebiSPEH

Uje biti bolji od najboljeg sebeSPEH

Uje nežno šakom po licuSPEH

Uje dodir večnostiSPEH

Uje trenutak u kome pička prima sve u sebeSPEH

Uje pozdraviti nekogSPEH

Uje u sebi smiriti ljubav i smiriti se ljubavljuSPEH

Uje kada napišem baš ono što tii osećašSPEH

Uje prineti usne usnamaSPEH

Uje prisloniti misli na misliSPEH

Uje krenuti odmahSPEH

Uje biti na putu zajednoSPEH

18838 - 18870

blaženstva

Nema Boga bez mog tela.

Jutros sam prvi put video noćašnji led.

Hodam tramvajskom prugom… Dolazi zeleni tramvaj.

Pada prvi sneg.

Pada vlažan.

Beli se moja jakna.

Pisanje mi greje hladne ruke.

Ovo su blaženstva po kojima pada prvi sneg.

Prve pahulje.

Pahulje su pupoljci večne prolaznosti koja slavi večnost.

Samo padaj prvi sneže.

Radujem se što padaš.

Radost u duši je meka kao sneg.

Duša je u neposrednoj promeni kao i sneg.

Plačem od radosti.

Sneg mi pada po licu.

Zatvorio sam oči i bezbrižno hodam.

Ove reči su pune hladnog svežeg vazduha.

Ove reči su izdašne ljubavlju samo za Tebe.

Ove reči su nežni dodiri.

Ove reči Te gledaju.

Ove reči se tope kao pahulje snega na mojim rukama.

Ove reči se šire mirisom mirisnog štapića po mojoj maloj sobi.

Ove reči oplemenjuju moju tugu kojoj se smešim.

Radost je i od tuge sačinjena.

Ja sam tugica koja se raduje radosti.

Ja sam izdašnost koja se ne premišlja.

Ja sam mala priča koja pokreće gradove.

Ja sam sveprožimajuća ruža.

Piši me!

Pevaj me!

Ljubi me!

Nema Boga bez moje pesme.

18871 - 18903

blaženstva

Subota uveče. Kraj nedelje. Potrošio sam se.

Suviše sam sam i to je tako nežno.

Cveće sam.

Bilo šta napisano sam.

Blagi uvijajući pokreti telom.

Prepoznavanja.

Gutljaj pljuvačke.

Prepuštanje bremena blaženstvima da ih blaženstva načine lakim.

Zahvalnost pasulju krompiru kestenju.

Razneženost nad drvećem – drveće su moja deca.

Razneženost nad travama – trave su mi sestre.

Razneženost nad vrapcima – vrapci su mi braća.

Razneženost nad idejama – ideje su mi prijatelji.

Razneženost nad iznenadnim susretom.

Osmehom na licu Tii prelazim preko obraza.

svaka

reč

peva

Pišem mirisom jagoda.

Pišem putem.

Ruža me piše.

Ja sam cveće i jedna ruža.

Pišem da bih se odmorio i preporodio.

Ove tri reči – mi je poslala sms-om prijateljica.

Sada ih ugledah – odgovorio sam prijateljici.

Tako je važno da napišem tako je važno.

U ovom je sve.

Ovo je celo.

Razlika i isto su isto.

To je moja kičma.

Staza do Tebe.

Privijam Te na grudi.

Nedokučivo nam je u naručju.

Blagi uvijajući pokreti telom.

lepota lepote je lepota lepote

18904 - 18936

blaženstva

milinicom

tri

reči

pesme

vlažni vazduh

putujući kroz sebe doputuj do mene

putujući kroz mene doputuj do sebe

samo sam nit

rečca

jedva vidljivi trag

žmurim

cupkam nogama

gladan sam umetnosti

idem dalje

umetnost oduševljava

izjednačava

nagoveštava

jedna žena gleda u neprimetno

jedan čovek miluje svoje oči

ljudi se venčavaju imenima zvezda

topla je i vlažna noć

tišina je i u sobi i u mom telu

uskoro ću čitati neku knjigu

knjige mi sve više znače

muzika mi sve više znači

vazduh mi sve više znači

nit

trag

nežnost usana

odakle dolaze ove reči

vijugave

rečima dišem

širim nozdrve

ispijam poslednji gutljaj vina

stavio sam srednji prst na čelo

18937 - 18969

blaženstva

radosnom skrušenošću da vidim dan

Prošao je dan. Pustio sam pesmu Oh What A Good Thing We

Had koju pevaju Džun Karter i Džoni Keš da se vrti bez prestanka

samo ću plesati

i to će biti ovaj dan

dobar dan dan plesanja

svi dani i jesu plesanje

tapšem rukama

udaram kolenom o koleno

ramena ne zanemarujem

tek vrat pomeram

očima sve pokrećem

usnama ne prestajem

guzovima se potpomažem

evo ga i veseli stomak

pa grudi

i raznežena leđa

i jaja i ud pomalo

telo je svetinja

veselim ga

radujem ga raduje me

prsti na nogama

pete i pod

dlan i lakat lakat i dlan

Džun i Džoni ne prestaju ne prestajem ni ja

plešem za bolesnog prijatelja da brzo ozdravi

lelujam i treperim šakama

evo ih opet guzovi i kukovi

i sramežljivi stomak

i pucketajući palčevi

trepteće oči

uvijanje

podrhtavanje

i skrušenost je radosna

18970 - 19002

blaženstva

Oh What A Good Thing We Had sam ponovo pustio da se vrti bez prestanka.

Ponovo je veče. Izmoren sam. Prepešačio sam petnaest kilometara.

Pre pet godina na današnji dan sam napravio poslednji korak Ruže lutanja.

Gladan sam. Pijem malo rakije.

I ove noći ću sa velikim uzbuđenjem čitati Isidoru Sekulić.

Kao dete sam srećan kada se nekome divim.

Večeras blaženstva ne cure jer ne igram i jer sam skinuo prstenje.

ipak ako se zaljuljam

ako pomislim na Isidorinu rečenicu Popijen od one skrivene

tuberkuloze koju, tipično, dobijaju lepi, vitki brđani, još je držao svoju

divnu glavu, i očarao njom advokata kojom ću nastaviti da čitam Gospa Nolu

ako promenim ritam

ako krenem za rukama kroz vazduh

ako pomislim kako sam je ugledao

osetim priliv ljubavi

zavetujem se kao i uvek

pupoljku u sebi

život se porađa u meni

ljubav me traži

sloboda mi se predaje

uzvišeno se prostire preda mnom

odan samTiigledam Tii usnedevojčice

odan sam Tiizatvorila si očidevojčice

odan sam Tiidvebu buljice ispod Tvog desnog okadevojčice

odan sam Tiivolim Tii nosdevojčice

odan sam Tiibretelice Tii se spuštaju niz vratdevojčice

odan sam Tiiobrazi su Tii nežnidevojčice

odan sam Tiikrenula sidevojčice

odan sam Tii Rumunijomdevojčice

odan sam Tiimoj život je u Tebidevojčice

odan sam Tiizeleno srce Tii je na vratudevojčice

odan sam Tiizatvorila si očidevojčice

odan sam Tiisve što jesam devojčica je u menidevojčice

odan sam Tiiljubav ne povređujedevojčice

odan sam TiiTii si pesma moja nezaustavljivadevojčice

19003 - 19035

blaženstva

Pre petnaest godina na današnji dan sam napravio prvi korak Ruže lutanja.

Za petnaestogodišnjicu Ruže lutanja Saja

Gligorijević mi je poklonila plavu i narandžastu ružu.

Plavu i narandžastu ružu sam poklonio ženi

Božijoj sa kojom sam danas prvi put razgovarao.

Svako blaženstvo je ruža koju poklanjam sledećem blaženstvu.

Blaženstva talasaju i nadovezuju se.

Jedna drugo podstiču.

Beskrajem okeanskim.

Moja ramena govore o Tebi ženo Božija.

Oči Tii svetle ženo Božija.

Tvoje ime je lepo.

Vetar je otvorio prozor. Počinje kiša.

Svaka devojčica je žena Božija. Svaka žena je devojčica.

Munje sevaju. Gromovi se prolamaju kroz noć. Odlučih

čitaću Marinu Cvetajevu (Марина Ивановна Цветаева).

Munja je čedo mozga.

Munje sevaju nad talasima. Obožavam more.

Velike kiše pljušte mirisom magnolije.

Dubokim naklonom dami vaskrsavam ljubav vitešku.

Dubokim naklonom čuvan sam.

Tii si moj blagoslov.

Sve ću Te poslušati.

Tvoja ljubav me čini slobodnim.

Tvojom ljubavlju ljubim slobodu i ljubim slobodno.

Sve u meni od Tebe zavisi.

Reč koju pišem je Tvoja.

Upućeni smo jedno na drugo.

Put nas vodi.

Ruža čini.

Nevinosti zanosna.

Ekstatični smiraju.

Obožena čežnjo čežnjo oboženja.

To ali samo tako.

Tako ali Bogu milo.

Talas od pre petnaest godina se klanja jednoj ruži. Ženi Božijoj.

19036 - 19068

blaženstva

Veče je. Krećem radošću.

Soba je topla.

Cveće je još sveže.

Žuti beli i ljubičasti cvetovi.

Šakom polagano vijorim.

Desnim kažiprstom sporo krećem ka gore.

Svaki pokret je put.

Tii si sada žena.

Ja sam bibap.

Pesmom smo venčani.

Sutra ću Te videti.

Tii si moj povratak.

Tečem ovim večem.

Soba je još toplija.

Cveće sveži.

Osvetljeni žuti beli i ljubičasti cvetovi.

Šakom još laganije vijorim.

Desnim kažiprstom Tii se zavetujem.

Svakim pokretom sam put.

Tii si sada moja žena.

Ja sam Tvoj bibap.

Pesmu venčanja pevamo.

Sutra ću Te videti zauvek.

Tii si moj povratak i sudbina.

Sudbina ljubavi Božije.

Bog je naša ljubav.

Ljubiti je biti.

Biti ljubeći. Ljubeći Bogom biti.

Tii si Dama.

Ja Tvoj muž.

Pesmom venčavamo nevenčano.

Hrist nam u srcima.

Laste dve.

19069 - 19101

blaženstva

Radu se radu-jem rad-ovanjem.

Pišem – ljubim.

Pišem olovkom ljubavi.

Subota je. Sam sam sa venčanjem.

Venčanje je trenutak.

Trenuci venčavaju.

Jedno je srce.

Mir je.

Zanos tišinom.

Peva Bili Holidej (Billie Holiday).

Čitaću Isidoru Sekulić.

U nedelju ću poraniti na liturgiju u crkvu na

Topčiderskom groblju gde služi otac Dejan Dejanović.

Ime mi je Srešćemo Se Mi Ponovo.

Peva Džoni Keš.

Čitaću Atonske podvižnike.

Pevam.

Ljubeći sam pisan.

Pišem subotom ljubavi.

Trenuci venčavaju Jedno srce.

Miri me.

Tihujući grlim zanose.

Sledeći ljubav ponovo.

Čitaću Stare majstore Tomasa Bernharda.

Sutra ću se videti sa Veselinom Simonovićem.

Slušam pesme s radija u busu. Smirujem se. Piši, pleši,

moje srce je s tobom. We’ll meet again… – dobio sam sms.

Plačući slušam Just a closer walk with Thee Patsi Klajn.

mir

je

miri

me

Srešćemo se mi ponovo – kaže Srešćemo Se Mi Ponovo.

Pišem venčavajući.

Pevam TVOmojuJU pesmu.

Tii i ja smo kotrljajuće kamenje.

Vesnici svih Srešćemo Se Mi Ponovo.

Miri me Tvojim mirisom i večnim mirom

19102 - 19134

blaženstva

Tri prsta na uglu usana.

Dodir brade.

Prst na vrhu nosa.

Blagi dodir čela.

Milovanje slepoočnica.

Zatvaranje očiju.

Radujem se poslušanju.

Miris tople supe u beloj šoljici na stolu.

Šakom po kosi.

Jezikom vlažim usne.

Blago zabacujem glavu.

Lepota neprimećenog.

Snaga nagoveštavajućeg.

Spori uvijajući pokreti celog tela.

Zvuci koji nastaju dok prstenjem dobujem po stolu.

Volim kada pišem u brzom ritmu – volim kada pišem u sporom ritmu.

Možeš me voleti.

Prelazim most Gazelu. U glavi pišem Knjigu Predsedniku Srbije.

Hodanje je sabiranje svih koraka u korak koji me vodi dalje.

Ludost darova.

Apostol je video lice Gospoda.

Uživam u darovima drugog čoveka.

Hrist je svojom smrću skupo platio i moj život.

Disanjem udišem slobodu.

Preosetljivošću živim u ovom svetu.

Preobražavam se voljom.

Lepo je i dobro je smejati se.

Doživim doživljaj.

S-misao čini melodiju.

Bezazlenost broja.

Snishodljivo snishodljivima.

Na-hodim.

uskočim

u

pesmu

19135 - 19167

blaženstva

Trenom odlučujem.

Nemam ništa.

Ništa je sve.

Sloboda je sloboda.

Ljubav ljubi. ™

Volim da napišem ljubav.

Ljubav ljubi i opšta mesta ljubavi.

Otkuda dolazi iznenada?

Bog – Tii i ja – to sam ja.

Ja sam mali od Boga.

Ja sam dečak muž.

Ja sam nema me.

Pišem nestajući u pisanju.

Ljubim Tebe koja si i danas bacala kamenje na mene.

Kamenje izdišem na praznim putevima.

Čuvam se ne čuvajući se.

Čuvam Te čuvajući Tii sebe za Tebe.

Urličem nežnošću.

Pre nego smo se prepoznali.

Priušti me.

Jezik je hrabrost jezika.

Jezik peva.

Dvadeset osma Tii je a ponovo si u devetnaestoj.

Pedeset osma mi je a dvadeseta mi je.

Ljubim pustinjske oce četvrtog petog i šestog veka.

Moje ime je na Tvojoj koži.

Nosim Te u rečima dobrota i lepota istetoviranim na mojim rukama.

Zaplešimo.

Bogom plešimo.

Tii si ja ja sam Tii

Radosna krhkosti.

Pesmo skrušenosti.

Radosna pesmo skrušene krhkosti.

19168 - 19200

blaženstva

Prav put nestaje u daljini.

Tačka perspektive u meni zrači besmrtnošću.

Trava u kljunu vrane.

Od zapadajućeg sunca moja senka se prostire

tridesetak metara po asfaltu travi i opet po asfaltu.

Tutnje gvozdeni tramvaji na gvozdenom mostu.

Ohladio mi se nos. Grejem ga prstima.

Pišem za dve žene Voljene.

Vidim drvored u ovom blaženstvu za vas Voljene.

Dugački pravi kanali.

Ravnica bez kraja.

Besmrtnost se širi.

Dve bordo zimske ruže su mi na stolu.

Iscrpeli su me neuspesi.

Ovo blaženstvo je početak uspeha.

áâãäíîïðõà

Ovo je jedna ptičica.

Ovo je jedan vrh planine.

Ovo je jedan čovek.

Ovo je jedan matematički zadatak.

Ovo je još topao hleb.

Ovo je brzina.

Ovo je polazak u susret.

Ovo je jedna čitanka.

Ovo je novac.

Ovo je aplauz.

Ovo je bariton saksofon.

Ovo su geografski pojmovi.

Ovo je zbornik novogovora.

Ovo je zvuk koraka u noći.

Ovo sam ja kao dete.

Ovo je Tiibukvar.

Ovo pogled kroz prozor.

Ovo je početak gradnje Sedmospratne staklene kule

Umetnosti Miroslava Mandića (iz Rečnika Miroslava Mandića).

19201 - 19233

blaženstva

Crtam Plavu ružu snimam je i pišem o tome.

Škrabotina nestaje u uređenom haosu.

Kružim i zvučim.

Papir je sve glatkiji.

Pojavljuju se prve svemirske neravnine na Plavoj ruži.

Prvi put crtam snimam i pišem diktirajući Violeti.

Pišem samo ono što vidim a to što vidim se neprestano menja.

Vidim kako se neprestano menja neprestano menjanje.

Neprestanim menjanjem nastaje lepota Plave ruže.

Sada kružim u samom centru da i centar nestane u celini.

Celina u centru.

Sve se više plavi Plava ruža.

Gušća je.

Sve se više talasa.

Sužava se i širi se.

Zarezujem sve četiri plave olovke.

Tom Vejts peva o bivšoj ženi.

Nastavljam da crtam.

Tajna je u pronalaženju mere potpunog zasićenja.

U trenutku kada olovka počne da guli nanose plave boje Plava ruža je gotova.

Kruženje i trljanje se nastavljaju.

Plava ruža mi otvara mozak.

Mozak je Svemir.

Svemir je lepota.

Lepota otvara srce.

Volim da gledam kako crtam Plavu ružu ali

volim i da gledam kako snimam Plavu ružu.

Sada volim i da pišem Plavu ružu.

Na taj način bih voleo da radim.

Bile bi mi potrebne 33 kamere 33 laptopa 33 nepoznatosti.

Duboka je ova ruža.

Pri kraju sam. Ispustiću olovku iz ruke. Pašće na Plavu ružu i to će biti kraj crtanja

Plave ruže. Sve ću to snimiti zaustaviti kameru i to će biti kraj Plavog filma za danas.

Ispustio sam plavu olovku na Plavu ružu.

Kameru polako spuštam ka Ruži.

19234 - 19266

blaženstva

Prazna je bela hartija.

Stavio sam plavu tačku.

Počinjem da kružim.

Crtam kruženjem.

Pomažu mi prstenje i brojanice.

Svidelo mi se jučerašnje crtanje snimanje i pisanje pa sam poželeo da ih ponovim.

Još je na Plavoj ruži dosta beline. Uskoro će sve to nestati u plavoj monohromiji.

Dubini slike.

Slika je lepa jer je duboka a mi vidimo samo njenu površinu.

Laka je težina slike.

Najlakše je najteže.

Menjam uglove snimanja. Uvećavam lepotu Plave ruže.

Oko kamere vidi više. Otkriva ono što moje oko ne registruje.

Slika je sve dublja.

Gustinom se prostori otvaraju.

Molitvena je ova Plava ruža.

Ona je sestrinstvo svih monahinja i monaha.

Zarezao sam bojice.

Snimam prstenje. Uživam u njihovoj lepoti.

Prstenje su hramovi.

Sve ono što sam pisao o jučerašnjoj Ruži i sada mogu da napišem.

Sve je isto.

Ruža me vodi svome kraju.

Dovršenoj lepoti.

Lepoti koja će od sada samo zračiti.

Ostalo je još da načinim desetak krugova.

Olovka sve više guli nanešenu plavu boju.

Sada crtam da bih pisao.

Plava ruža sada traje zbog blaženstava.

Sve jedno drugome služi.

Lepota crtanja lepoti snimanja.

Lepota snimanja lepoti pisanja.

Lepota pisanja lepoti čitanja.

19267 - 19299

blaženstva

Crtam Plavu ružu snimam je i pišem o tome. Prazna je bela hartija.

Haj’mo po treći put crtanje snimanje pisanje.

Škrabotina nestaje u uređenom haosu. Stavio sam plavu tačku.

Tradicija ni iz čega.

Kružim i zvučim. Počinjem da kružim.

Tradicija plavog.

Papir je sve glatkiji. Crtam kruženjem.

Plavi Svemir na stolu.

Pojavljuju se prve svemirske neravnine na

Plavoj ruži. Pomažu mi prstenje i brojanice.

Očitost lepote.

Nezaustavljivost reči. Nezaustavljivost snimanja. Nezaustavljivost crtanja.

Reči kruže. Crtež kruži. Snimak kruži.

Kruženje je lepo samo po sebi.

Bistra voda. Bistra čaša. Bistro grlo.

Crtanjem se molim da se ne bojim.

Snimanjem se molim da radim radosno.

Pisanjem se molim da slobodno volim.

Zarezujem sve četiri olovke.

Kružim sporo posmatram šaku koja kruži.

Vidim joj vene. Žuto istetovirano drvo. Prstenje. Brojanice.

Svaki deo tela je živi stvor.

Šaka koja crta radi svoj posao.

Kamera koja snima radi svoj posao.

Reči koje pišu ljubeći rade svoj posao.

Osećam ljubav prema Plavoj ruži na hartiji.

Osećam ljubav prema Plavoj ruži na snimku.

Osećam ljubav prema Plavoj ruži u rečenici.

Sve je to jedna ruža.

Sve ruže jedne ruže.

Zumiram sliku. Usporavam. Svetlost prstenja i Plava ruža.

Kamerom sam uvećao nanose plave boje. Liče na nanose pustinjskog plavog peska.

Na svemirski beskraj.

Na opčinjavajuću blizinu.

Na lepotu smiraja.

Udišem – istrajavam dobrotom.

Izdišem – strpljiv sam lepotom.

Dišem dobrotom – lepotom verujem.

Kraj.

19300 -19332

blaženstva

Izlazim iz zgrade prožima me osećaj krivice.

Noćas sam se budio u strahovima.

Skratio sam hodanje. Kupio sam sveću. Sto grama žita. Litar

crnog vina. Sutra ću kupiti hleb i bele zimske ruže i to će biti slava.

Iscrpljen sam samoćom. Prepuštam se da bih predahnuo.

Pomažu mi knjige koje čitam.

Sve zavisi od mene – sve predajem Bogu.

Blaženstva koja slede su svedočanstvo moje nemoći.

Svedočanstva iscrpljenosti.

Kada završim blaženstva skupiću se u sebe da preživim nalete samoće.

Otvoriću se svetim tekstovima koje ću čitati.

Zamišljaću Tvoje telo.

Ustajaću. Paliću svetlo. Ponovo čitati.

Prihvatam svoju nemoć. Mislim na hasidske priče.

17:17h. Obradujem se kada mi vreme pokaže ove lepe pravilnosti.

Zavisim od drugih – to je spasonosna opasnost.

Da sam blaženstva pisao jutros ona bi bila drugačija.

da sam blaženstva pisao jutros ona bi bila drugačija

zavisim od drugih i ta je opasnost spasonosna

17:33h – obradujem se kada mi vreme pokazuje sebe

prihvatam svoju nemoć i mislim na priče o jeziku

ustajaću

paliću

svetlo

čitaću

zamišljaću Tvoje telo

otvoren sam svetim tekstovima

kada završim blaženstva skupiću se u Tebe da preživim nalete samoće

iscrpljen sam samoćom

ljubim vas blaženstva moje nemoći

ljubim te samoćo Tii nisi sama

sve zavisi od mene

sve predajem Bogu

pomaže mi muzika koju slušam

ujutru ću kupiti hleb

bele zimske ruže

i to će biti slava

budiću se u Tebi

izlazim iz blaženstava prožima me osećaj praznine

19333 - 19365

16:36h. Nazirem – pišem pod svetlošću sveće.

Sam sam – potvrđujem Tvoje prisustvo.

Na stolu sveća. Hleb i vino. Žito i zimske ruže.

U jednoj nozdrvi svežina prastarog – u drugoj večnost tek stvorenog.

jebao

bih

Te

jedina

Ja sam slava svetlosti Božije.

Bog je u meni Bog

pevaj

me

Želim Ovo da napišem.

Sabiram se u nežnim šakama.

Slavimo radost svih duša Srećko Stankoviću!

Dubok naklon Tolstoju (Лев Никола́евич Толсто́й). Dubok naklon Dostojevskom.

Dubok naklon Savi Mrkalju. Dubok naklon Đorđu Markoviću-Koderu.

Ovo je spisak od 333 ljudi koje pozivam na Deset godina.

Ovo je spisak od 333 ljudi koje pozivam na susret Licem k лицу.

Ovo je spisak od 333 ljudi koje pozivam na Ružu Mosta.

Ovo

je oglasna

tabla samo

za Tebe

Ovo je poslušanje starcima koji poverovaše mladićstvu.

Svetlost sveće mi oživi divljenje prema najstarijem.

Najstariji su najseksualniji – znaju samo tek rođeni.

Svetlosti kako si lepa!

Stvaranjem proslavljam stvaranje.

Devojčice! Svi mirisi izviru i utiču u Tvoju pičkicu.

pičkica ribica

ribica

okean

nove

civilizacije

ribica put

ribica ruža

ribica reč

ribica klitoris

pišem Tvojom hrabrošću

Indijanci na grudima početka

Tvojom hrabrošću ove reči vaskrsavaju devoMarija

raširene ruke blagoslove svetlost

19366 - 19398

blaženstva

I ptičicu ponese vetar.

I galebove.

I Tiišinu nosi.

Tiiho je.

Tiišim.

Tiiši mi se.

Tiišinom ću danas.

Tiihom milinom.

Tiihujući.

Tiihujući tiišinom.

Tiidrvećem.

Tiihim danom.

Tiihodušjem.

Tiihodarjem.

Tiihanom.

Tiihom daljinom još tiišom blizinom.

Tiihim smehom tiihom smehu.

Tiihozagrljajem.

Tiihom Tiiha Tiihoj Tiihi.

Tiihokrili Tiihokriloj.

Tiihoslavlje tiihe pobede.

Tiihni me.

Tiihuj slavuj.

Tiihe reči tiihom uhu.

Tiiha nada mi povrati nadu.

Tiihe reči mi sačuvaju druge reči.

Kako je tiiho i nežno kako.

Tiiha samotinjica.

Tiiha uzaludnost lepota jedina.

Tiišina Ničeom. Tiišina Van Gogom.

Tiišina novembarskog sumraka.

Tiišina neprimetnog.

tiiho vaskrsava Bog

19399 - 19431

blaženstva

Ljubim vas odbačeni.

Odbačeni Hriste.

Odbačeni Niče.

Odbačeni Van Gogu.

Odbačeni Indijanci.

Odbačeni Roberte Valzeru.

Odbačeni Tolstoju.

Odbačeni Dostojevski.

Odbačene manjine.

Odbačena lepoto.

Odbačeno saosećanje.

Odbačena dobroto.

Odbačena bezrazložnosti.

Odbačena bezbrižnosti.

Odbačeni bolesni.

Odbačeni ludi.

Odbačeni zatvoreni.

Odbačeni ružni.

Odbačeni siromašni.

Odbačeno drveće.

Odbačena deco.

Odbačeni trenu.

Odbačena radosti.

Odbačeni orgazmu.

Odbačena molitvo.

Odbačeno vaskrsenje.

Odbačeni novcu.

Odbačena travo.

Odbačene ptice.

Odbačeni pute.

Odbačena ružo.

Odbačeno prijateljstvo.

Odbačeno ja.