Bog Miroslav Mandić Bog

20488 - 20520

blaženstva

ponoć je

ponedeljak

novogodišnja noć

Počinjem Ekspediciju ljubavi u umetnost samu

2007–2017. Ekspediciju čini deset godina koje od pre

pet minuta teku uz novogodišnji vatromet i teći će sledećih

deset godina čineći umetničko delo – Ekspedicija ljubavi u umetnost samu.

00:12h

Istinom pišem istinu.

Ustao sam od stola i plešem uz So many roads,

so many trains Džon Hemonda (John Hammond).

U beloj sam košulji. Bela ruža sam.

Za petnaest sati počeću da stvaram Ružu Mosta. Trogodišnje prelaženje mosta.

Mislim na Svemir – ljubav u svim bićima.

put

smiraj me zanosi smiraju

00:25:33h

Bog je živ – nazvao me je Drakče Dimitrijević.

Oh kako me pleše! Nestajem u ovoj noći.

podne je

12:06h

Danas počinjem i Drugu ekspediciju – Susret licem k licu

2007–2017. Ekspediciju čine susreti licem k licu u sledećih deset godina.

Od ove Ekspedicije sam odustao 20. septembra 2007.

12:21h

Za tri sata počinjem i treću Ekspediciju – Ruža Mosta. Uzbuđen

sam i neprirodno miran. Umetnost ljubavi se širi kroz srca svih bića.

15:50h

Prelazim Brankov most.

Jednom za Boga.

Drugi put za Ljubav.

Treći put za Umetnost.

Čudesno je Ovo prelaženje mosta. Isto je kao i u leto 1976.

kada sam prelazeći Brankov most osetio Gospodstvo u sebi.

Ja sam živi rukopis. Rukopis života. Život rukopisa.

16:16h

Pada sumrak. Završavam. Pale se svetla na mostu.

Preleću me tri ptice. Znamen.

Ptica bivanja.

Ptica ljubljenja.

Ptica stvaranja.

21:53h

Čekam ponoć da zatvorim krug prvog dana Ekspedicije ljubavi u umetnost samu.

Prelaženje mosta je bilo čudesno.

Radujem Tii se Zvonko. Kao što vidiš noćas sam počeo treću knjigu

Miroslav Mandić kao i prvu Ekspediciju ljubavi u umetnost samu. Pred sumrak

od 15:30h do 16:15h sam tri puta prešao most počinjući stvaranje Ruže Mosta.

Bilo je čarobno. Gospodstvenost! Veliko nebo! Ptice koje preleću reku! Uzbuđen sam

i smiren. Sada je 22:13h 1. januara 2007. Čekam ponoć da zatvorim krug prvog dana.

Dragi moj Slobodane Od Svega Beštiću sada je 22:29h. Ustaću od stola

i plesaću uz Soni Boj Vilijamsona (Sonny Boy Williamson). Na mostu je bilo

čarobno. Veliko oblačno nebo. Ptice. Gospodstvo tela. Osećanje da sam

živi rukopis koji peva. Ružom Mosta Ja Sam Telo Muzike.

Svakoga dana ću nekome pisati kako je bilo na Ruži Mosta i tako

će Ruža Mosta biti prenošena a knjiga Miroslav Mandić odmah čitana.

23:11h

Slušam iransku muziku.

23:22h

Ja sam Miroslav Mandić.

sami dodiri

23:23h

Ja sam Miroslav Mandić.

radost pisanja

23:47h

Vreme peva sebe!

In Your Arms Again Džon Hemonda je blaženstvo za Rajku

Sredojević i pirinač koji kuvam  poslao sam sms Rajki Sredojević.

23:58h

Dušo moja Tvoj sam.

23:58h

nenapisano blaženstvo

00:10h

Dva minuta pre ponoći zazvonio mi je telefon.

Pričao sam sa Rajkom i nisam uspeo da napišem u ponoć

ponoć

podne

ponoć

Bog

Ljubav

Stvaranje

20521 - 20553

blaženstva

01:26h. Dragi Miroslave već je počeo 02. januar 2007. Otvorio sam poštu i našao

tvoj mail, rukopis tvoje žive knjige... Rukopis koji diše, koji gleda u nebo, spušta

pogled na Dunav u kojemu teče siva, tamno siva voda. A onda pogled ide dalje... Ne

znam kamo je usmjeren, ali znam da je pogled dobar, da je u njega ušlo nešto obično

i lijepo. Javljam ti se da ti kažem kako si me razveselio. Ja ću još malo ostati budan,

nešto ću čitati, a bit će to vjerojatno Susan Sontag Prizori tuđeg stradanja – knjiga koju

sam čitao danas popodne, predvečer. Pozdravljam te. Osjećam kako dišeš, kako na

trenutak sklapaš oči i onda zadržiš dah. Zadržiš ga i računaš vrijeme koje protječe s

disanjem koje kontroliraš punom sviješću. Želim ti lijepo jutro, prelazak na drugu

stranu Dunava, da na mostu negdje zastaneš i udahneš prohladni zimski zrak,

zadržiš ga i osjetiš vrijeme koje te je ispunilo. Pozdrav, dragi Miroslave, tvoj Mak.

Kišovito je. Pišem pored otvorenog prozora. Obično je – lepo je.

Prozori Stančića – Hotela života u kome pesnički stanujem

gledaju na zeleni travnjak fudbalskog kluba Hajduk sa Liona.

Kisnem. Idem ka mostu.

Voda se na sve strane potočićima sliva niz ulice.

Praznik je. Beograd je prazan.

Mokri pločnici se presijavaju.

Do pola ispijena flaša piva na pločniku kod hotela Metropol.

Naučio sam da pišem i kada mi kiša pada po hartiji.

Svaka reč je seks. Pozdrav Petru Miloradoviću.

Putanja kojom hodam ka Ruži Mosta

Ulicom Milana Rakića do Đerma – jedan kilometar.

Bulevarom do Vuka – dva kilometra.

Do Pravnog – dva i po kilometra.

Do Pošte – tri.

Kroz Bezistan Terazijama do ulice Maršala Birjuzova – četiri kilometra.

Pored Sinagoge čiju obnovu pomaže fondacija The Bridge of Life.

Turskom kaldrmom Kosančićevog venca.

Uzanim prolazom niz četrdeset šest stepenica sam na Ruži Mosta i na petom kilometru.

Brankov most je u kišnoj sumaglici. Slavo Božija ljubim Te!

Ja sam ljubavnik mosta.

Ruža Mosta je bajka o mostu koji ljubi sve mostove.

Kao i juče snimio sam sedam fotografija na sredini mosta okrećući se u krug.

Dok sam fotografisao ruke su mi se smrzavale.

Lepo je biti na mostu.

Nekada je najlepše samo odraditi stvar.

Asfalt na mostu je valovit i u uvalinama je puno vode.

Kada autobusi prođu jako me isprskaju.

Ovaj autobus me je skroz zalio.

Nad rekom je vetar jak i hladan. Osećam kako samizložen i srećan.

Zastao sam jer mi je Zvonko Maković noćas poželeo

da na mostu negdje zastanem i udahnem prohladni zimski zrak.

Ja Sam Umetnost Mosta Na Mostu

Odlazim sa mosta.

Dok se penjem ka Knez Mihailovoj ulici osetim lice Boga na svom licu.

Sedim za Crvendaćem (tako zovem moj laptop – iBook G4 Macintosh)

slušam bluz pijem belo vino i srećan sam.

Volim

Te

Bože

Pesmo

Jedina

Samo Tebi.

Samom sebi.

Bilo kome ali uvek Bogu.

Na pantalonama beli tragovi od kišne soli.

Uzbuđuje me t r e p e r e nj e dobrote!

Ustajem od Crvendaća da stavim rižu da se kuva.

Draga Vera Tii još ne znaš da Tii pišem pismo i da je ono 33. blaženstvo.

Kada ga završim poslaću Tii ga. Mislio sam da li da pišem Nikom kome sam

odan ili Suzan Zontag (Susan Sontag) koju volim ili Tebi i odlučio sam se za

Tebe jer Tii si sada i Suzan Zontag i Niko (i nevina pevačica grupe Demonstrators

koju slušam). Na Ruži Mosta je danas bilo neopisivo lepo i zato Tii draga Vera ne

pišem o tome nego da se dvesta pedeset grama pirinča upravo skuvalo i da

u njemu ima i bibera i vegete i senfa i tajne Božije kojom Te ljubim.

20554 - 20586

blaženstva

Da da da. Blago si me obradovao! Jer ovoga jutra ja sam krenula u šetnju,

nebo je bilo plavo, bilo je sve potaman ali ja sam ipak pomislila (krećući): ovo

je šetnja za koju je potrebno da se podsetim Miroslava. Jer inače je besmisleno

onako ispod crte. Ali kad se podsetim, onda je iznad crte i sad, kad sam se

vratila, evo nagrade! odgovorila mi je Vera Varadi (Vera Varady).

Briga oko novca za štampanje druge knjige mi odnosi snagu.

Pišem da energijom pisanja treće knjige privučem novac za drugu knjigu.

Praznik je prošao i život se polako vraća na ulice.

Juče sam kisnuo jedan sat do mosta. Jedan sat na mostu. Jedan posle mosta.

Danas je sunčano ali i hladnije. Treba da čuvam grlo.

Da bolje vežem žutu maramu.

Zvona zvone. Pola četiri je.

Vetar briše na sredini mosta. Hladno je.

Sedamnaestogodišnja Anja Čović mi dolazi u susret.

Tužan sam i zato Tii predlažem da plešemo.

Tii niko i niko ja.

priznajem Tii izgubljen sam

nemam snage

nežno ćemo

još nežnije

sve do poistovećivanja

priljubljeni

seksom očajnih

sve mi više prijaš mila Niko

tobom je lepo biti niko

niko i ništa

samo Tii

ispunjavaš me

sklapaju mi se oči

vetar me je produvao

zaspao sam

nastavljam da spavam

lekovita je ova nemoć

Boga potvrđuje

nadu od nade odmara

osmehujem se

Niko ljubim Te

20587 - 20619

blaženstva

Svakoga dana osim nedeljom pišem.

Svakoga dana osim nedeljom crtam.

Svakoga dana osim nedeljom snimam.

Svakoga dana osim nedeljom pevam i plešem.

Svakoga dana teče Deset godina.

Pišem četrnaestogodišnju knjigu Miroslav Mandić.

Crtam treću desetogodišnju sliku Plave ruže.

Snimam desetogodišnji Plavi film.

Muzikom stvaram Ružu Mosta.

Teku dani u prvoj Ekspediciji ljubavi u umetnost samu.

Ponavljam sebi ono što radim da ne zaboravim.

Ponavljam sebi da se ne izgubim.

Ponavljam sebi da bih sve to mogao podneti.

ponavljam da bih se radovao

pisanju

crtanju

snimanju

plesanju i pevanju

desetogodišnjici

Najmanji mogu da primim i ponesem najveće.

noćas sam umirao od

strahova

ništavnosti

odbačenosti

Noćas sam sanjao tri sna.

U jednom se žena preporađala umirući na ispravnom putu.

U drugom me je duhovni starac privio na tople grudi a

ja sam počeo da kličem Bože hvala Tii Bože hvala Tii.

U trećem je brat živeo u svojoj kući koju je čuvala vojska i policija.

Ljubim tvoje strahove ništavnost i odbačenost Miroslave – tvoj Miroslav.

Za jedan sat krećem na most.

Neka sve bude otvoreno!

Nosim belu knjigu u ruci da na mostu simbolički

počnem nalaženje novca za štampanje druge knjige.

Bela knjiga četrnaestogodišnje bele pesme.

Belu pesmu čine bele pesme-cvetići.

noćas sam želeo da se smanjim

i

umanjujem

umanjujem

umanjujem

umanjujem

umanjujem

umanjujem

umanjujem

umanjujem

umanjujem

umanjujem

Pešački prelaz u General Ždanovoj od Beograđanke

do SKC-a volim zbog tramvaja i tramvajskih šina.

Završio sam prvo četovanje sa Zoltanom Varadijem

(Zoltan Varady) koji me uči digitalnom svetu.

Danas sam prepešačio sedamnaest kilometara. Premoren sam i spokojan.

Most sam prelazio sa Slobodanom Beštićem. Pojeli smo po pola jabuke.

most je

Nebo

nebo trenutaka u kojima sam dete

... ustao sam od stola da plešemo...

Nebo i ja

20620 - 20652

blaženstva

Pada kao na filmu. Vraća se iz šetnje. Misli – Pada

kao na filmu. Prijateljica mi je poslala ovu poruku.

Volim da napišem da volim.

pišem

kao

što

pišem

Ovo što pišem gore je kao ono što ću napisati dole.

Ovo što pišem dole je kao ono što sam napisao gore.

Kada sam telo volim da osećam telo.

Kada osećam volim da mislim o osećanju.

Kada mislim volim da mislim o mislima.

Sloboda je sloboda za slobodu.

Put se nastavlja na put.

Približno je neiscrpno u približnosti.

Telo koje skače je neiscrpno.

Šum morskih talasa pristiže na havajske obale.

Molitva se moli i za samu sebe.

Napori u glavi vesele srce.

ja sam onaj koji pišem da sam ja

draga moja Jasuka. dragi moj Željko. za pola sata krećem na Brankov most.

pet kilometara hodanja. pređem most. i onda se vraćam. dva i po sata hodanja.

muzika. jednostavnost Božija. ljubim Te Jasuka. ljubim Te Željko. miroslav

U susret mi dolaze desetogodišnji blizanci.

svete

dođi

da

vidiš

most

Počinje kišica. Na sredini sam reke. Tu pravim sedam fotografija neba.

Otvaram se osmehom.

Pomislih da odem kući. Ali okrenuh krug, neka se produži

šašavo. Smeškam se kao da sam sopstveni ljubavnik

sms prijateljice koja se jutros vraćala iz šetnje.

… žmurim…

Da li da posveta u drugoj knjizi bude

Ovu knjigu posvećujem svakome ko ovu knjigu poželi?

Potroši me prelaženje Mosta. Samo sam dvogodišnje dete koje je otišlo od kuće.

Sedim pred Crvendaćem bez snage. Svemire pozdravi Nekog!

Blaženstvo hvala Tii što veruješ u moju potrebu da Te stvorim.

Blaženstvo ponekad gubim veru u ono što radim.

Lajtin Hopkins (Lightning Hopkins) me je razvedrio.

Vera u stvaranje čini stvaranje.

Stvaranjem verujem blaženstvima.

Da li osećaš umor u mojim nogama?

Da li vidiš sjaj u mojim očima?

Da li me grliš?

20653 - 20685

blaženstva

Tišina subote. Čovek ispred mene je zapalio cigaretu. Zakašljao se.

Podne je. Na mostu sam. Subotom ću sledećih

dvanaest godišnjih doba prelaziti most u podne.

Prelepa ti je Ruža Mosta Miroslave. Neka se sa Njom zauvek

voli sedam krugova juče istetoviranih na mojoj desnoj ruci

poslala mi je poruku Branka Zgonjanin.

Crna vrana skače po travi.

Ovo je bajka o pesniku koji leti krilima Mosta.

Vraćam se sa mosta. Prošla je prva nedelja.

u ponedeljak sam prešao Most Pažljivosti

u utorak sam prešao Most Postojanja

u sredu sam prešao Most Analogija

u četvrtak sam prešao Most Metafora

u petak sam prešao Most Metamorfoza

u subotu sam prešao Most Mostova

u ponedeljak ću preći Ružu Mosta

i onda u utorak novi krug

21:04h

Slušam Religion of the Rhythm Leni Kravica (Lenny Kravitz).

21:09h

Slušam Walkin’ and Cryin’ Bi Bi Kinga (B. B. King).

Radost najlepše piše.

Radost najlakše piše.

Sam – najvoljenije sam stvorenje.

Sam – dete.

Sam – Bogić.

Sam – radost sama.

Sam – samo Tvoj.

Ovde je upaljena sveća. Moj brat je očitao Očenaš. Lepo je. Pričamo o tebi, tvojoj

uzvišenosti i samoći. Brat kaže da je pročitao sve tvoje knjige koje sam ostavila ovde

sa užitkom, to prvi put čujem. Večerali smo i pijemo domaće paško vino. Mislim o tome

kako ti provodiš ovo veče. Neka te Bog čuva uvek i samo ljubav, bezvremena,

bezrazložna, ogromna i ispunjujuća poslala mi je poruku Rajka Sredojević.

Zvezde su slavlje.

smiraj radost ljubav

gutljaj

običnog

svetog

vina

Stvaranje je odmah.

Odmah obnavlja svet.

Odmah hrani tek stvoreni svet

Između odmah i ne-odmah je bezdan.

Odmah je novi svet. Ne-odmah je stari svet.

Elektronska pisma koja šaljem ove večeri su moje zvezde.

U ponedeljak ću kupiti Ničeovu (Friedrich Nietzsche) knjigu Evo Boga.

Hvala jer postojiš i u ovim trenucima.

Hajde da popijemo kafu nekog od sledećih dana.

Nežno.

Grlim Te grlom.

Dubok naklon KOkonjaBILI.

22:25h

Ja Sam Ono Što Svaki Dečak Očekuje Od Boga I Devojčice I Svoje Umetnosti

Pisanje je radost.

Samo biti.

Samo ljubiti.

Pisanjem Drugog potvrditi.

20686 - 20718

blaženstva

Trenutak je Bog.

Emisija je lepa reč. Voleo bih da saznam koren reči emisija.

Žarko počinjem da se borim za novac kojim ću štampati drugu knjigu.

Moliti se. Igrati se. Boriti se.

Molim Te da kupiš jedan primerak knjige.

Tražim čitaoce Miroslava Mandića za sve godine

od 2005. do 2019. u kojima će knjiga nastajati.

Pišem knjigu u koju verujem.

Knjigu pesmu.

Knjigu u kojoj sve služi pesmi jer pesma peva svemu.

Knjigu u kojoj Te molim za novac.

Knjigu u kojoj je novac pesma.

Knjigu u kojoj je svaka reč pesma.

Svako slovo.

Sve pre pisanja i posle pisanja.

Pokreti telom kojima Tii pišem.

Knjigom stvaram

Reč

Sliku

Film

Muziku

Lice licu

Ljubav

Ja

nismo se dugo videli

voleo bih da u našem sledećem susretu bude

Reči

Slike

Filma

Muzike

Lica licu

Ljubavi

Boga

pozivam ljude iz prošlosti sadašnjosti i budućnosti da afirmišu moje

knjige

slike

filmove

performanse – muziku

odanost svakome koga sam sreo u životu

stavove

ponašanje

ideje

ja

svako mi može pomoći malo

prepoznati svoj interes u mom stvaralaštvu

istetovirati ime Miroslav Mandić na svojoj koži

živeti i raditi za mene

živeti i biti od mene

biti mi

mecena

žena

zaštitnik

majka i otac

prijateljica i prijatelj

ćerka i sin

Pišem Tii i hrabrim se.

Pravim sistem koji će mi pomoći da molim za novac.

Sistemi koje pravim su moje bajke.

Svakoga dana ću napisati jedno pismo moleći za novac. (Odustao)

Moliti i hvaliti su reči koje volim.

Moliti novac – hvaliti novac.

Verujem u novac koji molim jer i novac voli da se za njega molim.

Novac je živa energija kao i seks i Bog.

Ljudi se ili plaše ili obožavaju i novac i seks i Boga. Pokušavaju da prisvoje

novac seks Boga samo za sebe ili misle da im seks novac Bog ne pripadaju.

čednost čini živu i najveću energiju u

novcu

seksu

Bogu

stvaram Te i hvalim kao

Umetnik

Heroj

Čobanin

Plesač

Vrtlar

Luda

Pesnik

radim Te i molim kao Mistik Lutalica Prosjak Filozof Monah Rudar Ljubavnik

Želeo bih da svi i sve imaju radosti i koristi od mene.

Žarko moleći Te za pomoć želim da sve bude na radost i korist Žarku.

20719 - 20751

blaženstva

reč

reč i reč

reč sama

reč i Tii

reč Tii se osmehuje

reč Te očekuje

reč bi s Tobom

reč reči

reč obećana

reč krotka

reč

pesma

reč put

reč ruža

reč seks

reč Bog

nigde nikog – samo reč

reč ostavlja trag

u reči je lepota

reč je ljubav

reč je odana

postao sam reč

rečju je sve tu

reč ostavlja trag

reč je lepota

reč je ljubav

reč je odana

reč na tabanima

reč na polnim organima

reč na grudima

reč na čelu

reč na potiljku

reč u šaci

reč rukohvat

20752 - 20784

blaženstva

Žena gleda plakate pozorišnih predstava.

Druga žena baca račun iz pekare u korpu za otpatke.

Muškarac u zelenom džemperu ispušta dim cigarete.

Dok prelazi ulicu devojka sa naočarima poskakuje na prstima.

Čovek na motoru se zaustavio da pogleda koliko je sati na njegovom ručnom časovniku.

14:51h

Zvao me je Vladimir Polovina. Videćemo se posle Mosta.

Trubači na Bulevaru duvaju.

Devojka nosi uljanu sliku mora sa usidrenim jedrilicama.

Dok čeka crveno šofer pripaljuje cigaru.

Radnik kod Vuka čeka posao čitajući novine na ogradi.

Samo mi nemoj o prošlosti – kaže jedan radnik drugom.

Mladić je uhvatio svoju devojku između guzova i gura je uz stepenice.

Sinoć sam na televiziji video tibetansku monahinju koja je ceo

život provela u zatvoru. I zbog nje želim da živim odgovorno.

Devojka zastaje i gleda fotografije koje je upravo podigla iz fotografske radnje.

Prekrstio noge. Oslonio se na ogradu. Polako uvlači

dim cigare. Sa uživanjem čita novine i čeka tramvaj.

Voleo bih da čitam tekstove Bože Koprivice o fudbalu.

Što je više ljudi na ulici sve je teže nekoga primetiti.

Čistač ulica gleda koliko je sati na mobilnom telefonu.

Barica vode leži na kamenu turske kaldrme.

15:44h

Na Mostu sam. U s  p   o   r    a    v       a          m

Nebo blaženstva opisuje nebo.

Nebo je jedini grad.

Ptice neprestano lete. Voda neprestano teče. Automobili neprestano jure.

Bacam dinar u vodu. Osećam duboku zahvalnost za Ovo što činim.

Gospodstvom u sebi stvaram do sada nestvoren most.

Bio jednom jedan čovek i on je bio jedan jedini čovek.

Sunce je zašlo. Pada sumrak. Sada će se upaliti svetla na mostu.

16:15h

Upalila su se svetla.

Skrećem sa mosta i buka nestaje.

Ponovo moja barica na kamenu ispred ulaza 1a na Kosančićevom vencu.

Spokoj koji osećam neka baštine sva bića.

Na uglu ulica Cara Dušana i Francuske srešću

Vladimira Polovinu i upoznati Branku Ćurčić.

21:23h

Za pet minuta ću četovati sa Zoltanom Varadijem. Uči me analognom i

digitalnom. Ne mogu još da ih osetim. Da li je blato više zemlja ili voda?

20785 - 20817

blaženstva

Miroslav Mandić

Čovek

Autor

Delo

Ljubav

Stvaranje

Bivanje

Tii

Knjiga

Pesma

33 blaženstva svakoga dana

14 knjiga

14 godina

2005–2019

14 knjiga – Jedna pesma

129.600 blaženstava za četrnaest godina su

360 horizontalnih krugova

Í

360 vertikalnih krugova

=

129.600 tačaka preseka

Knjiga je bela

Tvrdih korica

Na koricama belim utisnutim slovima piše

Miroslav Mandić

Broj strana prve knjige je 796

Broj strana druge knjige je 785

Format 17Í24 santimetra

Prva knjiga je odštampana u tiražu od 1000 primeraka.

Druga knjiga će biti štampana u tiražu od 100 primeraka.

Izdavač

Nagoveštaj umetnosti Miroslava Mandića

Molim Te kupi

Miroslava Mandića 1 da bi se odštampao Miroslav Mandić 2

da bi Miroslav Mandić 2 odštampao knjigu Miroslav Mandić 3

da bi Miroslav Mandić 3 odštampao knjigu Miroslav Mandić 4

da bi Miroslav Mandić 4 odštampao knjigu Miroslav Mandić 5

da bi Miroslav Mandić 5 odštampao knjigu Miroslav Mandić 6

da bi Miroslav Mandić 6 odštampao knjigu Miroslav Mandić 7

da bi Miroslav Mandić 7 odštampao knjigu Miroslav Mandić 8

da bi Miroslav Mandić 8 odštampao knjigu Miroslav Mandić 9

da bi Miroslav Mandić 9 odštampao knjigu Miroslav Mandić 10

da bi Miroslav Mandić 10 odštampao knjigu Miroslav Mandić 11

da bi Miroslav Mandić 11 odštampao knjigu Miroslav Mandić 12

da bi Miroslav Mandić 12 odštampao knjigu Miroslav Mandić 13

da bi Miroslav Mandić 13 odštampao knjigu Miroslav Mandić 14

Molim Te pomozi mi da knjiga Miroslav Mandić pronađe svoje čitaoce.

Molim Te pomozi mi da izdržim i svakoga dana pišem preostalih dvanaest knjiga.

I danas barica leži na kamenu.

Današnjeg prelaženja se uopšte ne sećam. Nisam ni postojao. Bio sam lepota sama.

Ja Miroslav Mandić

Ja govor reči

Pozivam Te

Da

Tii

Čitam

Ove

Reči

Ja Miroslav Mandić

Ja borba sa samim sobom

Pozivam Te

Da

Vidiš

Ove

Reči

Ja Miroslav Mandić

Ja igranje sa samim sobom

Pozivam Te

Da

Dodirneš

Ove

Reči

Ja Miroslav Mandić

Ja sledećih deset godina

Pozivam Te

Da

Pomirišeš

Ove

Reči

Ja Miroslav Mandić

Ja dozivanje

Pozivam Te

Da

Okusiš

Ove

Reči

Budi izdavač mojih knjiga jer postojeći izdavači to nisu u stanju.

Dođi da pričamo o Knjizi. Retkim i svetim knjigama. Knjigama za džep.

O Tebi – Miroslave Mandiću.

O Tebi – mojoj reči.

O Tebi – Biblioteci.

O Tebi koje živiš za moje knjige i živiš od mojih knjiga.

Tebi kome neprestano pišem.

Dođi da Tii čitam i pričam o mojoj tridesetogodišnjoj knjizi

Ja sam ti je on 1981

Kaja 1991

Ja Ime 2001

? 2011

Dođi da Tii čitam i pričam o Waršavi koju sam napisao jedne zimske noći 1983. i

o rukopisu Waršave 2 koji sam napisao jednog dana 2003. dvadeset godina kasnije.

Dođi da Tii čitam i pričam o knjizi Ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje.

Dođi da Tii čitam i pričam o knjigama Hodanje za poeziju

Dete dečak i Nevini put koje čine jednu knjigu o Putu.

Dođi da Tii čitam i pričam o desetogodišnjoj knjizi

Ruža lutanja

mostu između milenijuma.

Dođi da Tii čitam i pričam o knjizi Sva sela.

Dođi da Tii čitam i pričam o Miroslavu Mandiću četrnaestogodišnjoj knjizi koju čitaš.

Dođi da Tii čitam i pričam o rukopisima koji čekaju da budu odštampani.

Dođi da pričamo o snimanju čitanja. Prevođenju. Distribuciji. Novcu. Radosti.

20818 - 20850

blaženstva

dva predmeta

slična i različita

obraz i mera

dobijem ono što mogu da primim

odgovarajuće odgovarajućem

prilazeći Mu – prilazi mi

transcendiranje transcendentnog

pokrivam svoje lice

neobuhvativo je i neizmerivo

samo oblici učešća

odnos sa nevidljivim

odnos sa nepristupačnim

otvaram um bezazlenošću

obuhvaćen sam dobrotom

delujem verom

nedeljom

tvorevina je analogija Boga

stvoreno je slika stvaranja

predukus dobrog

usmereno svetlošću

delo sam učestvovanja

ćutanja na mom ramenu

i danas moja barica leži na kamenu

iskon je sada

drevnost je obećana

sada proslavlja stvaranje

reč prilazi telu telo postaje reč

sve što jeste moje je dete

sjaj u očima

isijava

Boga

učinjeno je deo činjenja

uzdižući Se

uzdižeš me

ne posredno

neposredno

otva                                    ranje

20851 - 20883

blaženstva

Nema više barice na kamenu.

Zvone zvona.

Gospodstvo sunčanog dana. Gospodstvo podneva.

Na Mostu sam. Gledam svoju senku u zatalasanoj reci.

Telom prelazim Most.

Osećanjima Most povezujem sa svim mostovima.

Mišljenjem Mostom polećem.

Voljom me Most preobražava.

Verom je Most ptičica kojom letim Svemirom.

Ljubavlju Mostom ljubim Ljubav.

Stvaranjem trevečnošćunom ozračujem dobrotom i lepotom svaki tren Ruže Mosta.

Bio jednom jedan čovek koji je stvorio most od latica ruže.

Pišem da ono što je bilo bude srce koje kuca sada.

Pišem da ono što je sada bude sada i kada više ne bude bilo.

Pišem da ono što će biti već sada jeste srce večnog sada.

ove večeri i zauvek Te pozivam na čitanje Pesme Miroslav Mandić

ove večeri i zauvek Te pozivam da čuješ Priču o Miroslavu Mandiću

ove večeri i zauvek Te pozivam na Susret licem k licu

ove večeri i zauvek Te pozivam da Gledam i slušam Tvoju priču

ove večeri i zauvek Te pozivam na Gledanje Plavih ruža

ove večeri i zauvek Te pozivam na Gledanje Plavog filma

ove večeri i zauvek Te pozivam na Prelaženje Ruže Mosta

ove večeri kao i svake večeri

svake ponoći

svakog praskozorja

svakog podneva

predvečerja

pozivam Te

Tebe i sva bića

jer Tii si sva bića

pozivam Te

ljubljena

ljubljeni

ljubljeno

dođi u Hotel života da

proslavimo pesmu života

dođi u Atelje umetnosti da

proslavimo umetnost stvaranja

dođi u Beskućništvo Boga da

proslavimo Onog koji nas proslavlja

dođi jer ja sam otišao

dođi jer put su usne

dođi moje srce je Tvoje vino

dođi večera Te čeka

dođi sutra je nedelja

20884 - 20916

blaženstva

Ja Miroslav Mandić.

Miroslav Mandić je Tvoje ime.

Tvojim imenom ja sam postao Miroslav Mandić.

Miroslav Mandić je priča Miroslava Mandića koju priča Miroslav Mandić.

Miroslav Mandić je AutoBioGrafija.

Telo su mi 4. decembra 1949. rodili

Katica (Oprin) Mandić rođena 1926. u selu Taraš na reci Tisi.

Milomir Mandić rođen 1921. u selu Lučani u zaseoku Mandića.

Stidljiv. Tvrdoglav. Plašljiv. Glavat. Sebičan. Željan odlaska i nežnosti.

Učiteljica Jelica Aleksić.

U trećem razredu osnovne škole Dušana Mišića – Dudu dečaka sa kojim

sam sedeo u klupi je ubio drug dok su se u nedelju prepodne igrali puškama.

15. avgusta 1958. u tri noću Milomir je u trideset sedmoj godini

izvršio samoubistvo skočivši kroz prozor hotela Venac u Šapcu.

Postao sam muž tridesetjednogodišnjoj majci

 udovici-spremačici. Otac dve godine mlađem bratu.

Polomio sam ruku. Polomio nogu. Trčao. Bio bioskop.

Maštao. Igrao fudbal. Zavoleo drugaricu. Poljubio devojčicu.

Danas je ponedeljak 20864. dan mog života. Prvih jedanaest blaženstava je priča koju

volim da pričam polako sa puno uživanja. Priča koja teče kao reka. Sledećih osam

blaženstava su odluke-raskršća koje sam donosio i kojima sam se pokajavao-menjao.

15. avgust 1958. Od užasa zbog očeve smrti život se pretvorio

u lepotu koju sam osećao po telu i dobrotu koju sam osećao u sebi.

1967. U trećem razredu Građevinske škole odlučio sam da neću biti inžinjer i

normalan jer mi je bilo potrebno mnogo čudesnije opasnije nepoznatije zanosnije.

Proleće 1971. Posle godinu i po dana veličanstvenog

ludila umetnosti i ludila u umetnosti doneo sam odluke

Prekidam sa umetnošću jer slutim da postoji još čudesnija umetnost.

Prekidam sa studijama jer osećam da se sa univerziteta širi najveće zlo.

Prekidam sa svojom drugom ljubavlju – filmom jer je on bezočno skup.

Proleće 1973. U zatvoru sam doneo desetak odluka. Biti vegetarijanac, nenasilan,

usporiti se, odreći se posedovanja, ćutati, celog života se radošću iskupljivati...

9. avgust 1973. Vraćajući se iz zatvora u Sremskoj Mitrovici iz autobusa sam

ugledao nebo iznad Fruške gore i u trenu odluodlučilo mečio da krenem ka Nebu.

1983. U trenu sam doneo odluku da ću hodati i u

hodanju sabrati sve svoje ljudske i stvaralačke potrebe.

10. oktobar 1988. U trenu sam doneo odluku da ću deset godina neprestano hodati.

6. januar 2005. U trenu bez moje volje počelo je pisanje ove knjige.

Ja Sam Čovek Iz Zatvora

Ja Sam Borba I Igra Samim Sobom

Ja Sam Jedan Čovek

Ja Sam Zemlja Voda Vazduh Vatra Minerali Biljke Životinje Ljudi Anđeli

Ja Sam Plesanje I Pevanje

Ja Sam Ples I Pesma

Ja Sam Hodanjem Obišao Planetu Zemlju I Nastavio Da Hodam Svemirom

Ja Sam Sto Koraka Kojima Sam Za Jednog Čoveka Više Od Svih Ljudi Zajedno

Ja Sam Moja Lična Karta

Ime             MIROSLAV MANDIĆ

Adresa        U TVOM SRCU

Narod         ŽIVOT

Država        SVEMIR

Religija       BOG

Članstvo     SAM ZA SVE

Tvojstvo      DETE BOŽIJE

Profesija     PESNIK SVEMIRA

                UMETNIK DUŠE

                                                 PLESAČ JEDNOG JEDINOG TELA

Ja Sam Jedan Jedini Umetnik

Ja Sam Rad Na Imenu Miroslav Mandić

Miroslav M. Mandić

Miroslav Mandić Jebe Svima Mater

9094

Miroslav Zatvorenik

(nekoliko godina bez imena)

Miroslav Janišta

Miroslav Kaznom Oslobođen

Miroslav Ponavljajući

Miroslav Sveprisutni

Miroslav Bezbrižni

Miroslav Bezrazložni

Miroslav Životinja Od Umetnosti

Miroslav Put

Miroslav Lutanje

Miroslav Ruža

Miroslav Mistik Ljubeći

Miroslav Božiji Božiji Božiji

Miroslav Pesnik Imena

Miroslav Mandić je miroslav mandić je Miroslav Mandić je jedan je Miroslav Mandić

Ja Sam Rad I Stvaranje Ja

Ja Sam Ova AutoBioGrafija

Ja Sam Tii Si Ja

20917 - 20949

blaženstva

Oba prozora su širom otvorena. Sunčeva toplota ulazi u sobu.

Vratio sam se od Danke Vodopivec zubarke. Zubotehničarka Rada

mi je zalepila protezu koja mi je juče pala na pločice u kupatilu i pukla.

Ne nameštam krevet. Dani prolaze. Fudbaleri Hajduka sa Liona su počeli da treniraju.

Ako potrčim i ne stanem do 33. blaženstva biće više dobrote na svetu.

Malecno – dovoljno.

Malecnim mi je lakše i trčati.

Vidim dobrotu koja se izliva i širi u svemu.

Gutljaj treće kafe.

Zviždućem. Pucketam prstima.

Njišem grudima.

U naručju mi je ceo svet – plešemo.

Doline mi se predaju dok se vrtimo.

Planine me grle.

Okeani se široko njišu u plesanju. Planeta se raduje. Suncu milo.

Svemir blag i ponosan.

Sve počinje da trči i pleše.

Svako bi da obraduje dete u sebi.

Evo i ovog.

Milog napeva.

Bokovi okeana se još nežnije ljuljaju.

Planine su se šćućurile u plesanju.

Ravnica nestala u samoj sebi.

Širi se miris ljubičica.

Svako je svoj obraz uz obraz drugog priljubio.

Kroz prozor ulazi hladniji talas vazduha.

Prstima se dodirujem po čelu.

Tvom čelu.

Radujem se da Te vidim.

Lepa si Lepoto.

Dobra si Dobroto.

Trčeći Tii ljubim stas.

Trčimo.

Dišemo nežnost.

20950 - 20982

blaženstva

Noćas sam dragi Miroslave Mandiću svršavala za SVE ŽENE

koje SVI žele i NE mogu im prići i za SVE ŽENE koje muškarci

ne žele naročito njihovi muževi. Svršavati umem i ljubiti

i dati – al ŽENA postati – ne da mi se još

poslala mi je sms jedna žena.

Kada sam slučajno pogledao u stranu stara žena

koja se jedva kretala mi se toplo i blago nasmešila.

Tek sam pošao na most a peta me već boli.

Molim te ljubim ti ruke i noge

prosi dečak čela prislonjenog na beton.

Preostala blaženstva ću napisati za telo dušu i

um dečaka koji mi čelom ljubi i ruke i noge.

Podigao sam visoko čelo za dečaka i netremice

gledam ptice koje nošene vazduhom preleću most.

Uskoro ću na mostu početi da čitam bajke iz celog sveta. (To ne radim)

Ovim Rečima Grlim Dečaka Koji Mi Čelom Ljubi I Ruke I Noge

Pedeset i sedma mi je. Igram se da bi se svako odojče igrom osvestilo.

Pre nego što napustim mesto našeg zadovoljstva sve ću vratiti u stanje nevinosti.

Plač me prožima kada čujem Tvoj glas Dečače Koji Mi Čelom Ljubiš I Ruke I Noge.

Dečače Koji Mi Čelom Ljubiš I Ruke I Noge kada sam ja

bio dečak niko mi nije mogao reći kome je žudela moja duša.

Dok mislim na Tebe Dečače Koji Mi Čelom Ljubiš I

Ruke I Noge ja Tii kupam srce vodom prapoverenja.

Ono što volim u otkačenosti i društveno neprihvatljivom ponašanju

je kosmička trezvenost i budnost. Potpuna dobrota i savršena lepota.

Jeo bih Te mirise.

Dečače Koji Mi Čelom Ljubiš I Ruke I Noge Tii si hram moje ispovesti.

Ljuljam se da bi mi sva čeda bila u naručju.

Udišem Te ženo sva od bebinjstva stvorena.

Raznežim se da bih zagrlio nežnost.

Najveća zla na ovom svetu rade se u ime brige i ljubavi za svoju decu.

Radimo i živimo za bolji život naše dece. Nema ničeg groznijeg i strašnijeg za našu

decu jer to od naše dece pravi žive mete za one druge koji sve rade zbog naše dece.

Muškarci koji su gledali moju majku su me muškarcem stvorili.

Samo da Te sačekam je moja mudrost.

Dečače Koji Mi Čelom Ljubiš I Ruke I Noge Tii Si Sve Jer Ja Sam Jedini

Dečače Koji Mi Čelom Ljubiš I Ruke I Noge Trebaš Mi

Dok plešem u istini sam.

Žena nosi u sebi – muškarac na sebi.

Dečače ona koja me drži za jaja ljubi nas obojicu.

Dečače ptice koje sam danas netremice gledao

i dalje lete u savršenom rasporedu za Tebe.

Dečače Koji Mi Čelom Ljubiš I Ruke I Noge Sve Što

Sam Napisao Napisao Sam Rukama I Nogama Za Tebe

Dečače Koji Mi Čelom Ljubiš I Ruke I Noge Tobom Bog Voli Sebe

Dečače Koji Mi Čelom Ljubiš I Ruke I Noge Bog Pleše U Tebi I Meni

Dečače kada čovek ne pristaje ili se ne usudi

da postane Bog čovek nije čovek i u zatvoru je.

20983 - 21015

blaženstva

Ja sam oduvek sebe osećao i oduvek se zbog toga stideo.

Ja sam prvu svoju knjigu počeo rečenicom Ja sam proleće.

Ja govorim o čudu što uopšte mogu da govorim.

Ja sam doživeo da je ja u svemu.

Ja sam doživeo da je u mom ja bezbroj ja koja

u meni čine Ja koje nije moje nego je ja koje Jeste.

Ja kome se otkrilo da je ja prva i poslednja reč.

Ja sam ljubavlju otkrio da je ja ime Boga.

Ja sve više uživam u ja i u Ja koje je samo

jedno ja pisano malim ili velikim slovom. Isto je.

Ja živog i neživog.

Ja neprestano ljubi.

Ja prima i daje.

Ja svakog ti i jednog Tii. Isto je.

Ja Tiija.

ja

ti ti ti ti

ja

ja

ja

Ja

ja Ja ja

Ja

Ja

Ja

ja

ja ja ja ja

ja

ja

ja

Ja opasno. Bezdan i uzlet.

Ja pevam sebe.

Ja otvaranja prozora i vrata da uđe vazduh.

Ja odlaženja Miroslava Mandića.

Ja Miroslav Mandić Pesnik Luda Vrtlar Plesač Čobanin Heroj Umetnik

Ja Miroslav Mandić Mistik Lutalica Prosjak Filozof Monah Rudar Ljubavnik

Ja i kiše.

Ja i prvi jun.

Ja i deset godina.

Ja i trave.

Ja i vrapci.

Ja i odmah.

Ja i put.

Ja i ruža.

Ja i odanost.

Ja i sve AutoBioGrafije Miroslava Mandića.

Ja i ova AutoBioGrafija koju sam napisao Tvojim slušanjem.

21016 - 21048

blaženstva

11:28h

Da li ću uspeti da napišem sva blaženstva za dvadeset dva minuta?

11:28h

Svako blaženstvo po četrdeset sekundi u proseku.

11:29h

Poslednje pisanje na hronometar je bilo četrdeset sedam sekundi po blaženstvu.

11:29h

Brzo pisanje je borba za život.

11:29h

Borba za brzinu koja spašava život.

11:30h

Brzinu koja se preobražava u smiraj.

11:30h

Sporost je muzika Svemira.

11:32h

Vreme najbrže prolazi u zastajanju.

11:32h

Dok pišem brzina piše sa mnom i sve deluje bezvremeno.

11:33h

Neprestanim delovanjem delovanje se pretvara u ritam Svemira.

11:34h

Neprestano delovanje treperi lepršavo i blago. Neprimetno.

11:35h

Neprimetno spašava.

11:36h

Proslavljam neprimetno. Blago treperim šakama.

11:36h

Još se ne obazirem na vreme jer verujem da sam u dobrom ritmu.

11:37h

Brzo pisanje na brzinu je vera u pisanje.

11:37h

Vera u pisanje je vera da pisanjem stvaram sve što je napisano.

11:37h

Uvek pišem dobrota i lepota.

11:38h

Spominjem kompot od jabuka koji se hladi.

11:39h

Ovih dana u državi u kojoj živim se održavaju parlamentarni

izbori i sve više osećam kako je važan put kojim sam krenuo u mladosti.

11:40h

Sam.

11:41h

Sam za sve.

11:41h

Sam – Tii i ja.

11:41h

Da bih stigao na vreme treba da pišem do 11:50h.

11:42h

Sam za sve je ljubav

11:43h

Miroslave izdrži da bi svako osetio da je pobedio a da pri tome nikoga nije povredio.

11:44h

Miroslave ljubi krhkost.

11:44h

Miroslave u Tvom telu su tela svih bića.

11:44h

Miroslave u Tvom srcu su srca svih bića.

11:45h

Miroslave u Tvom umu je jedan jedini Um.

11:46h

Miroslave pevaj svoju pesmu.

11:46h

miroslave

tvoja

pesma

je

pesma

jednog

jedinog

bića

bića

svih

bića

11:47h

Miroslave raduj se jer se i brzina raduje sporosti u sebi.

Miroslave samo Bivanje i Stvaranje

Miroslave samo Plesanje i Pevanje

Miroslave samo Bog i Pesnik

11:49h

Pobedio sam na milost Bogu i Svakome Ko Služi Pobedi A Od Pobede Ne Živi.

21049 - 21081

blaženstva

Spuštam se Bulevarom ka Mostu. Gledam prolaznike i u svakome uživam.

Nežnim pogledom u svakom čoveku vidim priču od početka do kraja.

Horizontala je anarhija. Volim anarhiju

kada se preobrazi u saosećanje sa svim bićima.

Vertikala je hijerarhija. Volim hijerarhiju kada vaskrsne u ljubav.

Juče sam tri sata kisnuo. Sada je vlažno i sunčano.

Ja Sam Muzika Misli

Kajem se što sam u nekim trenucima rekao da sam Bog a nisam bio.

Još više se kajem kada ne kažem da sam Bog a jesam.

Zastao sam i sa mosta gledam veliko staro razgranato drvo. Pod

njim sam pre trideset osam godina jedne inicijacijske noći spavao.

Čuo sam mnogo uzbudljivih ljudi ali najuzbudljivije

stvari koje sam čuo izašle su iz usta čoveka koji Ovo piše.

ove večeri i zauvek Te pozivam na čitanje Pesme Miroslav Mandić

ove večeri i zauvek Te pozivam da čuješ Priču o Miroslavu Mandiću

ove večeri i zauvek Te pozivam na Susret licem k licu

ove večeri i zauvek Te pozivam da Gledam i slušam Tvoju priču

ove večeri i zauvek Te pozivam na Gledanje Plavih ruža

ove večeri i zauvek Te pozivam na Gledanje Plavog filma

ove večeri i zauvek Te pozivam na Prelaženje Ruže Mosta

ove večeri kao i svake večeri dođi na šapat

Dođi u ponoć kada se rađa ja.

Dođi u praskozorje kada svetlost ulazi u ja.

Dođi u podne da Tii pričam rajske priče kojih se sećam.

Dođi u predvečerje da ljubimo odlaske.

Pozivam Te u grlo igara.

Pozivam Te da me čuješ – na ušima počiva svet.

Pozivam Te da me primiš.

Pozivam Te budi mi krevet vrt i pesma.

Pozivam Te dođi u Hotel života da proslavimo krhkost života.

Pozivam Te dođi u Atelje umetnosti da proslavimo umetnost dozivanja.

Pozivam Te u Beskućništvo Boga da proslavimo Onog koji nas zbog Ljubavi ostavlja.

dođi jer sam došao

dođi u petu

dođi moje srce su Tvoje jasle

dođi topli zalogaji Te čekaju

dođi mi sutra je nedelja

21082 - 21114

blaženstva

Ja Bog

JBoga

Bjaog

Ja uživam da pišem o ja

Ja ću sve više pisati o ja

Ja je tako zanosno poletno skrušeno krotko samo je i sve je ja

Bog voli reč Bog

Bog voli da se igra i da i neko drugi bude Bog

Bog zna da sam i ja Bog

Bog je ja ljubavi i tako je i ljubav Bog

Ja sam podigao Tri ustanka

Prvi ustanak protiv čoveka da bi sačuvao čoveka od samog čoveka koji sebe ubija ubijajući sve oko sebe.

Drugi ustanak Definicijama umetnosti protiv postojeće umetnosti da bi umetnost bila slobodna.

Treći ustanak žene i muškarca protiv postojeće žene i postojećeg muškarca da bi žena i muškarac stvarali ljubav.

Podižući sva tri ustanka podigao sam i ustanak protiv samog ustanka. Moji su ustanci

nenasilni. Svi ih prihvataju i svi im se raduju. Ništa se nije promenilo a sve se promenilo.

Kada sam pre nekoliko godina jasno doživeo da javnost nije javna nego je samo

policajac u službi postojećeg reda stvari odlučio sam da stvorim Ja javnosti. JAvnost.

JAvnost je zračenje ja na Celinu i zračenje Celine na ja.

JAvnost je stvaralačka i osim postojećeg u sebi nosi svu bremenitost nepostojećeg.

JAvnost je JAvnost ne samo vidljivog nego i nevidljivog.

JAvnost je JAvnost i za

neprimećeno i neprimećene

odbačeno i odbačene

zabranjeno i zabranjene

zatvarano i zatvorene

ubijano i ubijane

zaboravljeno i zaboravljene

JAvnost je JAvnost za sva bića.

Mediji JAvnosti su

Šapat

Dobre pomisli

Pažljivost

Nevinost

Um

Vera

Nada

Ljubav

Stvaranje

JAvnost je

JTiia

JAvnost je

Tjaii

JAvnost je

sve u jednom

jedno u svemu

Kada sam pre nekoliko godina doživeo da tržište nije slobodno nego je

u službi postojeće neslobode odlučio sam da stvorim Ja tržište. JAžište.

JAžište JAživota.

JAžište je bogatstvo koje je život stvarao vekovima. I koje

nijedna generacija nema pravo i ne može da prisvoji samo za sebe.

Kada bilo ko pokuša da prisvoji bogatstvo prisvojiće iluziju bogatstva

jer JAživot je neuhvatljiva i neprisvajajuća radost koja diše radosti radi.

Kada bi pri rođenju nove generacije nestalo sve ono što je

stvoreno ranije ljudi ne bi imali mnogo toga. Ni klozet ni točak

ni Bili Holidej (Billie Holiday) ni put ni kanal ni brojeve ni reči ni vrtove.

JAžište je moja Fiktivna ekonomija kojom sam počeo da se bavim u mladosti.

JAžište je moja Prosjačka povelja.

JAžište je moja Ekonomija savesti.

JAžište je moj sistem za novac Gerda, hvala Tii za Tvoju nežnost.

JAžište su Pupoljci novog novca.

JAžište je sve ono...

21115 - 21147

blaženstva

vijuganje

kroz

blaženstva

je

trag

lepote

koja

se

pred

mojim

očima

svlači

i

treperi

jer

voli

i

prolazi

mi

kroz

grlo

da

lepotom

zapevam

u

svakom

trenu

i

pevanjem

preporodim

pesmu

u

pesmu

se

pretvorim

i

svih

moći

sveta

se

odreknem

zbog

ovog

osećanja

nemoći

kojom

me

pevanje

pretvori

u

pevajuću

molitvu

svim

bićima

jezik

me

ježi

milinom

ja

sam

jezik

ja

sam

pevanje

milina

me

prožima

milina

se

preobražava

u

muziku

muzikom

sve

u

meni

pleše

vijugam

blaženstvima

lepota

i

dobrota

se

uvijaju

i

pred

Tvojim

očima

svlače

se

trepere

jer

Te

vole

i

prolaze

Tii

kroz

grlo

srce

i

kičmu

da

Tobom

sve

zapeva

u

večnosti

plesanja

i

pevanja

lakoćom

kojom

nemoć

ljubi

i

miluje

kožu

života

život

jezika

jezik

reči

reči

glasa

koji

nas

peva

prožeti

jedno

drugim

tren

večnošću

večnost

trenom

plesanje

pesmom

pevanje

plesom

ja

Tobom

Tii

Bogom