Bog Miroslav Mandić Bog

26494 - 26526

blaženstva

Danas ću na grudima istetovirati

Мирослав Мандић

Miroslav Mandić je ime imena.

Miroslav Mandić je ime svih imena.

Miroslav Mandić je ime pesnika.

Miroslav Mandić je ime slikara.

Miroslav Mandić je ime muzičara.

Miroslav Mandić je ime pesnika slikara i muzičara.

Miroslav Mandić je ime čoveka koji je za jednog čoveka više od svih ljudi zajedno.

Miroslav Mandić je ime Jednog Jedinog Umetnika.

Miroslav Mandić je ime Večne umetnosti.

Miroslav Mandić je ime Svemira.

Miroslav Mandić je proslavljanje Drugog.

Miroslav Mandić je Upoznaj sebe.

Miroslav Mandić je zahvalnost istetoviranom imenu

Miroslav Mandić na grudima Miroslava Mandića.

Miroslav Mandić je ime Deteta Božijeg.

na kičmi tetoviram

ово

је

тетовирана

песма

Богу

којом

пева

Бог

Majstor tatua Nenad Kostić popunjava plavom bojom slovo j u reči je.

Grudima sam naslonjen na stolicu. Ivana Đokić-Saunderson zapisuje reči

blaženstava a Nenad Kostić je počeo da popunjava slovo t u reči tetovirana.

Kada Nenad počne da tetovira na novom delu

kože boli me ali posle nekog vremena bol se smanji.

Već godinu dana sam u Americi i godinu dana nisam tetovirao.

Pomalo sam setan s obzirom da je ovo prošli deo mog života ali i sada

kao i uvek kada tetoviram osećam razmenu energije – kaže Nenad.

Zbog pisanja mi je jako važno da pišem po samom sebi i da drugi piše po meni.

Nenad popunjava p u reči pesma. Boluckanje me peva u pesmi.

Sad počinjem B u Bogu – kaže Nenad.

Nenad popunjava slovo k u reči koju. U u Bogu još uvek krvari.

Nenad prvo nanosi boju mašinicom. Kada od boje više ne vidi šta

tačno radi onda je natopljenom vatom briše. Ostaci tog viška boje se

još uvek vide. Leđa na kojima će biti ispisana tetovirana pesma Bogu

sada liče na gradilište. Oblik pesme se još uvek samo nazire kaže Ivana.

Nenad popunjava slovo p u reči peva. Peva baš boli.

Nenad počinje da popunjava slovo B u poslednjoj

reči Bog koja mi se nalazi na trtičnom delu kičme.

prvi put hodam sa

ово

је

тетовирана

песма

Богу

којом

пева

Бог

Pesma Božija je pesma ljubavi i zdravlja svim bićima.

Ime Miroslav Mandić nismo istetovirali. U petak će mi to uraditi Jelena.

Daj Bože da mi pesma bude svaka ćelija koja peva Tobom.

19:50h

Na Mostu sam. Galebovi preleću most. Iscrpljen sam. Hodam polako.

Na sredini mosta kao i svakog dana snimam sedam fotografija okrećući se u krug.

26527 - 26559

blaženstva

ovim

još

nepostojećim

putem

prolaze

retki

i

zato

volim

njime

da

hodam

jer

na

njemu

je

sve

muzika

a

muzika

je

ljubav

koju

sada

osećam

i

širim

ka

Tebi

kojom-kojim-kojem

putujem

putem

ruže

26560 - 26592

blaženstva

Jutros sam prvi put video pedesetak fotografija

prelepog lica Bruna Groeninga (Bruno Gröning).

Ja nemam nikakvo mišljenje ja imam samo uverenje – Bruno Groening.

Što manje dodira brži prenos – objašnjava trener igračima

odbrane kako da što brže izbace loptu u protivničko polje.

Guraj pas. Korekcija unazad – opominje trener.

Nemojte da mi idete u odbranu gola bez protivničkog igrača nego uvek za njim

viče trener pokazujući igračima šta da rade prilikom napada protivničkog tima.

15. oktobra 1973. u ulici Patrijarha Čarnojevića 19 u Novom Sadu pred Vladimirom

Kopiclom, Zoricom Kopicl, Mirkom Radojičićem, Božidarom Mandićem, Čedom Drčom,

Slobodanom Tišmom i Lanom Belić sam uradio jedno pojavljivanje pod nazivom KR.AN.

Kreativna analiza ili Predlog prvi o sebi.

Nepredvidljivi drhtaj razotkrivanja skrivenog.

Gledanje u oči.

Put ka mogućnosti sopstvene čistote.

Hrabrost potrebna za život.

Aktivna lirska meditacija protiv licemerno agresivnih naslaga života.

Dva meseca pre toga sam izašao iz zatvora.

Tek pola godine sam bio vegetarijanac.

Na početku novog nepoznatog puta.

Nemati ništa. Ne činiti ništa. Biti biti biti.

Sporost i strpljivost.

Sačekao sam prijatelje na vratima go i rukovao se sa njima.

Na grudima mi je bio zavoj.

Ispod zavoja nacrtan krug-meta.

Bio je to pupoljak savesti.

Preuzimanje na sebe tereta sveta.

Očajnička želja da prestane stradanje drugih.

Meta je značila Meta sam ja ne drugi.

ja meta – meta ja

Danas trideset četiri godine kasnije ta meta će biti pogođena imenom Miroslav Mandić.

19:52h

na grudima mi je plavim slovima istetovirano

Мирослав Мандић

Tetovažu je uradila majstorica tatua Jelena Popović.

Vraćam se sa Mosta. Pada topla letnja kiša.

Osećam duboku zahvalnost prema sporom hodanju na toploj kiši.

Pozvao sam Iđu da izađe na ulicu i vidi Miroslava Mandića na grudima.

Tramvaj pristiže na stanicu.

Potočići vode se slivaju niz Bulevar.

26593 - 26625

blaženstva

Ja nisam isto što i Tii.

Ja sam isti kao Tii.

Kišna prašina mi sipi u lice.

U Stančiću sam.

Okupan.

Namazao sam tetovaže.

Napolju pada kiša.

Upalio sam mirisni štapić.

Nasuo čašu vina.

U prozoru je sveže cveće.

Ništa sam bez cveća.

Nema nikoga.

Bluz koji slušam me razgaljuje.

Ništa sam bez muzike.

Vino me polako opija.

Nemam kome da se javim i kažem ljubim Te.

Ništa sam bez ljubavi.

Tim pre Te ljubim.

Zeleni fudbalski teren mi je pred očima. Iza njega jedan jablan.

Isekao sam četiri paradajza jedan krastavac jednu papriku i jednu ljutu papriku.

Dok sam to radio mislio sam o prezrenima i o tome da pesma peva prvo prezrenima.

Voleo bih da me neko voli ali prvo da voli prezrene.

Uživam u Tebi koja ljubiš prezrene.

Uživam u Tebi koja ljubiš apstrakciju.

Mirisi mi se pretvaraju u ukuse.

Ukusi u odanost.

Odan sam promeni.

Promena je molitva preobraženju.

Preobraženje je srce Istog.

Pogledao sam cveće u prozoru i doživeo ono što od cveća i očekujem.

Kucam na Tvoje srce.

Kiša je prestala. Razvedrava se.

Sada ću ručati.

Prijatno.

26626 - 26658

blaženstva

Kaja Mandić i Milomir Mandić su 4. decembra 1949. rodili Miroslava Mandića.

Kaja i Milomir su 31. decembra 1951. rodili Božidara Mandića.

1951–1958

Božidar i ja smo rasli kao mlađi i stariji brat.

1958

Posle Milomirove smrti postajem otac Božidaru.

1958–1965

Odrastanje.

1965

Prestanak očinskog odnosa prema Božidaru jer sam u

jednom trenutku poverovao da je krenuo ispravnim putem.

1965–1968

Približavanje Božidara.

1968–1972

Slaganje sa Božidarom.

1972

Prvo napuknuće bratstva.

1972–1976

Blaga razilaženja.

1976–1980

Sukobi.

1980

Moj predlog – Božidarovo odbijanje – moj odlazak.

2001

Sukob.

22. avgust 2002.

Stavio minđušu u uho – ja sam jedinac.

1. jun 2003.

pred desetak ljudi promenio sam posvetu u Crvenoj svesci zapisom

1. juna 2003. trideset dve godine posle 25. avgusta 1971. i prve posvete svom

bratu koji mi više nije brat jer sada to više ne osećam i ne verujem u veze po krvi

nego u veze po stvaralaštvu svetlosti i ljubavi ovu knjigu posvećujem Tebi

Бог

Sedim u fotelji pored otvorenog prozora i dremam.

Gledam u dimne šare mirisnog štapića.

Mislim o nevidljivom.

Šarama dima vidim lepotu vazduha.

U vazduhu se neprestano događaju stvari koje su tu oko mene a ja ih ne vidim.

U lelujanju dima vidim kako se neprestano ponavlja neponovljivo.

Ugasio se mirisni štapić. Vazduh mi je ponovo nevidljiv.

Prelazim ulicu. U ovom danu je i to mnogo.

Blizu sam Mosta. To je već uspeh.

Na Mostu sam. Ptice lete u svim pravcima.

Komšo, je s’ ti iz Sarajeva – pita me jedan prolaznik.

Ceo dan teške borbe sa samim sobom.

Zgađen sam nad sobom.

Izubijan. Izgužvan.

Izgubljen.

Ostaje mi da izdahnem. Ispljunem gađenje. Osmehnem se. Bogu zahvalim. Nastavim.

Slušam cvrčke dok se ulicom Milana Rakića vraćam u Stančić.

26659 - 26691

blaženstva

Još osećam udarce po duši od juče.

Udarci po duši su kao duboko oranje.

Duša postaje rastresitija i plodnija.

Na trenutak osećam vedrinu i radost.

Žao mi je što sam u životu povredio neke ljude.

Violeta i Branka počinju da spremaju sobu sa radovima.

Razbijen sam. Tako ću i pisati.

Gledao sam cveće i ptice na internetu.

Igrači Hajduka se na sredini terena dele u dva tima.

Današnje pisanje me podseća na hodanje po talasima preorane zemlje.

Jednom sam prelazio preko duboko uzorane zemlje. Teško je bilo po njoj hodati.

Noge stalno propadaju i klize po grumenju.

Ja sada propadam u beznađe i klizam se po grumenju sujete.

Polako. Ću. Preći. Polje.

Jedna. Reč. Druga. Reč. I. Pomalo. Se. Odmičem.

Nebo. Je. Iznad. Mene.

Beskraj. Oko. Mene.

Nigde. Nikoga. Nema.

Izdržati. Ne izneveriti.

Mislim. Na. One. Koji. Su. Izdržali.

Gubim. I. Dobijam. Snagu.

Uživam. U. Hrabrosti. Pevača.

Pevanje. Me. Oslobađa.

Hteo. Bih. Još. Nešto. Da. Napišem. Iako. Teško. Ide.

Bacaju. Me. I. Potapaju. Talasi.

Noćas. Sam. Sanjao. Kako. Me. Je. Vodena. Struja. Povukla. Pod. Brod.

Kako. Bi. Bilo. Lepo. Sa. Nekim. Se. Slagati.

Izdržavam. Da. Bih. Se. Slagao.

Približavam. Se. Obodu. Oranice.

Obuzima. Me. Bezrazložna. Veselost.

Crna. Zemljo. Vini. Me. U. Plavo. Nebo.

Još. Nekoliko. Poslednjih. Koraka.

hodam po ravnom

26692 - 26724

blaženstva

Papir i olovku na sunce inače neće biti blaženstava

rekao sam sebi čim sam izašao iz stana i krenuo na Most.

Čovek unosi cigle u zgradu.

Žena namiče vrata na šarke.

Veseli prosjak u invalidskim kolicima me svaki put razgali.

Tek sam sada primetio da mi je šlic otkopčan.

U trenutku osetih nalet sreće.

Raznežim se nad butinama.

Sve majice su mi se umastile od kreme kojom mažem tetovaže na grudima i leđima.

Prvi put osetih miris jeseni.

Sada sam se setio da sam danas zaboravio da se istežem.

Ovo je jedna šala bez šale.

Ponekad je bilo šta više od bilo čega.

I rogobatno je nekada jako važno.

Platani su uvek važni.

Vapaji su ponekad neophodni. Čovek je uništio jednu vrstu belih kitova.

Danas sam izgovorio sveta melanholija.

Zapahnuo me je miris Dunava.

Ako bude toplo iduće nedelje ću preplivati Dunav.

To sam i ja čuo. Čuna mi pričao juče – čujem u prolazu.

Uskoro će i laste odleteti. Jednog dana ih više neće biti.

Uz ovih šezdeset osam stepenika do Mosta.

Pored gomile peska i šljunka na Mostu sam.

bacio sam u vodu papiriće sa rečima

Radost Zdravlje Ljubav Sloboda Promena Odanost Uspeh

U toplim predvečerjima na mostu je kao na moru.

Zelena mušica mi je sletela na staklo naočara.

Sat na crkvi pokazuje osam sati. Pale se i ulična i svetla na mostu.

Rudar Mosta se vraća iz rudnika lepote.

Nazvala me je Sanja Savić. Susrešćemo se u Knez Mihailovoj.

Volim kada telefon zavibrira u džepu i kada ga čujem.

U gužvi Knez Mihailove pazim da slučajno nekog

ne ubodem srcem patent olovke koja mi je u ruci.

Sanja me je vodila na sladoled. Utolio mi je žeđ i povratio snagu.

Penjem se uz Batutovu ulicu. Otvaram se za devičanstvo tople noći.

život prija

26725 - 26757

blaženstva

Oprao sam posteljinu majice gaćice i čarape.

Raširio veš na terasi da se u sunčanom danu brzo osuši.

Bio u radnji. Istezao se.

pas

ukucao psa

surfovao po internetu

pas

ukucao još jednog psa

današnja blaženstva pripadaju psu

reč pas sam zamenio slikom psa

pas

psa

psu

psa

psu

psom

psu

pas = pas

dva psa = dva psa

      sedam pasa i jedan sam = pas pas pas pas pas pas pas                   pas                                     

radost u srcu = pas pas pas pas pas pas pas

pas pas pas pas pas pas pas kao pas

pas razmišlja o transhumanizmu

pas

                  pas pas pas se moli

pas

pas

pas je porastao u mojim očima

pas veliki pas velike misli

mislim da li se õ sviđa reč pas

pas ovaj pas nikada neće umreti

pas ovaj pas se zove Miroslav Mandić

pas ovaj pas mi je u srcu

pas ovaj pas je upravo izašao iz vode

radosti moja – kaže mi pas

Tii si moja radost – kažem psu

hajde da trčimo – kaže mi pas

hajde

pas pas

ja i ja

pas i ja

26758 - 26790

blaženstva

Bacam se u naručje Spenser Tjunika (Spencer Tunick).

Skidam majicu. Zapara je.

Pljuvačka u lice čini pljunuto lice čistijim.

Žrtva je iskupljenje i ljubav za žrtve i žrtvu.

Nikada se neće saznati ono što se već zna.

Sve što jeste trag je svega što je bilo.

Sve što će biti je ovaj trag.

Muzika traga.

Tragom muzike.

Mirisom šuma.

Širinom polja.

Zaigranim detetom.

Rukopisom.

Delima dobrote i dobrotom samom.

Endi Golsvortijem (Andy Goldsworthy)

Ričard Longom (Richard Long)

Hamiš Fultonom (Hamish Fulton)

Big Mamom Tornton (Big Mama Thornthon)

Jebanjem hleba i ruže.

Svet je prepun lepote i bola.

Volim umetnost divljenja.

Ja sam muzičar divljenja.

Ja sam umetnik proslavljanja.

Ja sam pesnik još nestvorenog.

Cvećem zla

Vlatima trave

 Taom

Svaka moja reč je Tvoja.

Sve što si Tii stvorio je u meni.

Sinoć sam na televiziji video slikara Kostu Bunuševca koji je

svetim mirom govorio o svom rano preminulom sinu Vidanu.

Sa Tibikom Varadijem (Tibor Varady) sedim u

kafani Kalenić. Pijemo hladno pivo. Razgovaramo.

Tibika mi priča o Tri dana hodočašća i spiritualne inspiracije u Andima prilikom

otvaranja hodočasničkog parka u kome je govorio Silo (Mario Luis Rodrigez Cobos).

Silo je govorio na istom mestu na kome je pre

četrdeset godina govoreći kamenju počeo svoj pokret.

Govorio je o Pomirenju. Silo je bio vedar i opušten i Tibiki je prijalo što se često smejao.

Sjaj prstenja na mojim prstima me vodi nevinosti nevinih.

Tibika priča o lutajućem kamenju na Andima. O vetrovima. Snegu. Vodi. Vremenu.

Pričamo o Moralesu (Evo Morales). Čavezu (Hugo Chávez). Ortegi (Daniel Ortega).

Luli (Luiz Inácio Lula da Silva). O gospodinu Tomasu Hiršu (Tomás Hirsch).

Poraz je dobra stvar jer omogućava promenu i preusmerava ka sreći i pravom putu.

Potrudi se oko onoga što hoćeš ali se toga i čuvaj.

Lepo mi je da čujem i vidim da je Tibika spreman.

26791 - 26823

blaženstva

Čekam da uđem u autobus za Zrenjanin. Kiša pljušti.

Danas ću u kući Valerije i Radivoja u Mužlji čitati Miroslava Mandića.

U autobusu je pretoplo i zagušljivo.

Naslonio sam se kolenima na prednje sedište i sada ću dremati.

Izlazimo iz Stajićeva. Jedva čekam da izađem na vazduh.

Ečka crkva! Eno i mužljanske.

U Zrenjaninu sam. Jedan dečak na autobuskoj stanici pimpluje fudbalom.

Volim čičkove i korov na đubrištu preko koga prelazim.

Kiša promiče. Vardarskom ulicom hodam ka Mužlji.

Jedan golub sleće na zemlju.

Gugutka guguče.

Zeleni Begej sporo teče.

Ulazim u Mužlju. Krivina na levo i pravo ulicom Hunjadi Janoša.

Poludesno u ulicu Reneš Antala i onda pravo ulicom Bele Kuna pa levo do groblja.

Prolazim grobljem. Miriše cveće.

Mlečno sunce. Vetar. Suva trava. Trska. Sećanja na hodanja po poljima.

Iz strnjike poleću vrapci.

Jedna lasta leti ka meni i kruži oko mene.

Pokošena detelina. Paradajz. Kupus. Vetar u lice. Buja biljka života.

Suša je spržila kukuruz.

Dve kokoške i crni petao ispred Valerijine kuće.

Pas Dženi mi je prišao i ujeo desnu patiku.

Valerija priča o Đurki koji sa svojim veprovima Savom Rokijem Ćaletom

oplođava krmače u svim okolnim selima. Ečki. Lukinom selu. Aradcu. Miloševu.

Čitam. Tu su Lazar Crkvenjakov. Duška Đorđević. Maja Stojić.

Aleksandar Košarčić. Juhas Irma. Dejan Košarčić. Siveri Gabor. Fruža

Oskar. Kendereši Laslo. Karl Zoltan. Popov Igor. Popov Radivoje. Valerija Lacko.

Čitam. Zvone zvona crkve u Mužlji.

Čitam. Svinje grokću. Kokoške kokodaču.

Žaba gatalinka krekeće. Pas zavija. Nebo grmi.

Čitam. Kiša pada po stranicama knjige.

U autobusu sam za Beograd. Noć je. Bio sam sa ljudima. Sada sam sam.

U torbi mi je Valerijina čorba. Pitice sa sirom. Medenjaci. Duškini kolačići. Lazino vino.

Dremam. Smirujem se. Utopljavam. Putujem kroz noć.

 Pored Novog groblja još tri kilometra do Stančića.

U ruci nosim saksiju hrizantema koju su mi

poklonili Dejan i Aleksandar. Cveće nosi cveće.

Čujem svoje korake po praznim ulicama Zvezdare. Pevuše i plešu.

26824 - 26856

blaženstva

muzik Om

Svemir Om

celin Om

Tob Om

trenutk Om

daljin Om

blizin Om

mam Om

sis Om

detet Om

osmeh Om

prilik Om

molitv Om

zatvor Om

ravnic Om

hod Om

pesm Om

mistik Om

dodir Om

taban Om

stomak Om

temen Om

drug Om

krug Om

zavet Om

lepot Om

dobrot Om

istin Om

slobod Om

milin Om

pupoljk Om

ruž Om

imen Om

ja Om

Bog Om

26857 - 26889

blaženstva

volim da pišem plešući

celo telo mi odlazi u jednu stranu a ruke na tastaturi ostaju na drugoj

pucketam prstima

guz jedan guz drugi

galaksije stomačnih mišića trepere

uvijam grudi

otvaram sTee

U Bostonu gde se susreo sa Čomskim (Noam Chomsky) Lakan (Jacques Lacan) mu je

na pitanje o mišljenju odgovorio ovako Čini nam se da mislimo mozgom. Ja lično mislim

stopalom. Samo tada ulazim u stvarni kontakt sa nečim solidnim. Ponekad mislim i

čelom pogotovu kada njime u nešto udarim. Video sam i previše encefalograma da bih

znao da tamo nema traga misli. Čomski je brzo konstatovao da ima posla sa ludakom.

Volim kada ideje plešu.

Kada je cveće suncem osunčano.

Danas sam kupio so.

Prepuštam se bluzu Robert Vilkinsa (Robert Wilkins).

po poljima bih

uz vrat bih

mirisom muzike – muzikom cveća

mnogim putevima

golim ramenom

milioni godina su potrebni da bih načinio lepotu ovim pokretom

poklanjam se svim godinama koje sam proveo sam – dvadeset četiri ih je

samblan – jablan

slova su zraci svetlosti

iz reči teče muzika

reči su potoci

ko je bol?

ko je ko

smešak – bol ljubi bol

razumljivo je i nerazumljivo – nerazumljivo i razumljivo

put me je izdržao sada putu uzvraćam

put sobom putim

večeras ću oprati brojanice

hodam uzbrdo između tramvajskih šina

šljunak ispred kuće broj 24 u ulici Milana Rakića

umorio sam se

26890 - 26922

blaženstva

Danas je četrdeset devet godina od smrti Milomira Mandića.

Odlažem preplivavanje Dunava za sutra ili prekosutra da se voda još malo ugreje.

Od proletos prvi put u životu imam problema sa sinusima.

Potopio sam ćebe da ga lakše operem.

Sinoć sam oprao brojanice. Eno ih – suše se.

Juče sam presadio jesenje ruže u veću saksiju.

Pročitao sam knjigu ljubavi. Sećanje Ane Magdalene Bah o Bahu.

Čitam drugu knjigu Kod Hiperborejaca zanosnog Crnjanskog.

Gledam sajtove umetnika.

Najdraži umetnik mi je Tešing Ksi (Tehching Hsieh).

Kupio sam četiri paradajza. Dve pavlake. Sok.

 Crni hleb. Kad napišem sva blaženstva ručaću.

Kupio sam i jeftin sobni sat. Volim da gledam vreme.

Brojanice su se osušile. Na rukama su mi.

Ćebe je suvo. Oprao sam i peškir. On se još suši.

Oštrom četkom i vodom sam očistio tepih. Mokrom krpom obrisao pod.

Sa Zoltanom sam dovršavao naslovnu stranicu mog veba. Za jedan sat ćemo nastaviti.

Večeras ću poseći nokte i koncem ojačati jednu brojanicu.

Mislim na bagrenje.

Uzbuđuje me etimologija. Ne znam da li postoji rečnik etimologije na internetu.

U mislima odlazim na Kajin i Milomirov grob. Zalivam šimšire.

14:14h

Niz rebra mi curi znoj.

Milomir je sin svih očeva. Kaja je ćerka svih majki.

ja sam ja svih ja

presvukao sam mokru majicu

grlim decu bez roditelja

ljubim posečeno drveće

raznežuje me kako je knjiga uvek spremna da se otvori

Avioni nadleću obale reke i prskaju komarce.

Danas sam primetio kako se sunce vraća ka mostu. Zimi sunce

zalazi kod Sava centra. Leti kod Muzeja savremene umetnosti

gledajući sa sredine Brankovog mosta. Razlika je oko 90 stepeni.

Već dva-tri dana ulična svetla se pale u 19:45h.

Žena koja spava na klupama u parku iz ležećeg položaja gasi cigaretu o asfalt.

sada je ljubav koja ljubi savečnoda

26923 - 26955

blaženstva

Ne pišući pišem o onome o čemu ne želim da pišem.

N ep išući o... pišem o crvenim kravama koje vole ljubičasto nebo.

N ep išući o… pišem o kamilici.

N ep išući o… pišem o bratstvu reči i sestrinstvu reči slike i muzike.

N ep išući o… pišem o samima.

N ep išući o… pišem o Robert Valzeru (Robert Walser).

N ep išući o… pišem o svim mladuncima.

N ep išući o… pišem o svakodnevici.

N ep išući o… ne pišem ni o neprijateljima.

N ep išući o… pišem o nevažnosti.

N ep išući o… pišem o ljubavi.

N ep išući o… pišem zanosima.

N ep išući o…  pišem o čudima običnosti.

N ep išući o… pišem o pupoljcima.

N ep išući o… pišem o putu.

N ep išući o… pišem ružama.

N ep išući o… pišem o ravnici.

N ep išući o… pišem verujući.

N ep išući o… pišem sada.

N ep išući… pišem kvartalima.

N ep išući o… pišem igrajući se.

N ep išući o… pišem o Jednom.

N ep išući… pišem otkrivajući.

N ep išući o… pišem licem k licu.

N ep išući o… smrt životom proslavljam.

N ep išući o… pišem prvim prizorima.

N ep išući… pišem androginski.

N ep išući… pišem novim novcem.

N ep išući o… pišem orgazmima.

N ep išući… pišem Miroslavom Mandićem.

N ep išem… pišem milinama.

N ep išući o… pišem bićem.

N ep išući o… pišem muzički.

26956 - 26988

blaženstva

Pita me da li se sećam pucnjave, u neredima, kad su napali Poštu? Kad su revolveri

praštali. Kad je ona stala preda mnom i raširila preda me svoj laki, crni kaput, kao neki

crni labud, na pozornici, u baletu – piše Miloš Crnjanski o svojoj ženi Vidi.

10:45h

Krenuo sam da preplivam Dunav. Miriše pokošena trava.

Poneo sam dve prazne dvolitarske plastične flaše kao sigurnosni pojas.

Flaše ću zakačiti za kupaće gaćice i vući ću ih za sobom zajedno

sa priborom za pisanje odećom i sandalama koje ću zamotati u puno

plastičnih kesa tako da mi sve bude suvo kada izađem na drugu obalu.

Žena nosi bosiljak čiji se miris širi ulicom.

Malo sam uzbuđen zbog preplivavanja. To je mešavina radosti i blagog straha.

Nikada nisam preplivavao Dunav kod Beograda. On je tu širok jer se u njega ulila i Sava.

Preplivaću Dunav za Vidu Crnjanski.

Preplivaću da dela ljubavi za koja niko i ne zna čine život večnim.

Preplivavanje Dunava je bezopasno i kao i sve drugo neočekivano opasno.

Plivam sa naočarima za plivanje i čepićima u ušima.

Biti u vodi!

Uživanjem slavim Boga i njegovo stvaranje.

Još kilometar do Dunava. Mislim na Virtuelno poklonjenje virtuelnom svetu.

Sedim na obali Dunava. Pakujem sandale. Jedan golub i nekoliko vrabaca mi prave društvo.

Pakujem majicu pantalone i papir sa blaženstvima.

Pre deset minuta sam izašao iz vode. Presvukao se. Sve je suvo.

Krenuo sam dvesta metara nizvodno od sportskog centra

25 maj. Kada sam izašao na banatsku stranu video sam da imam

još dosta do Pančevačkog mosta. Odlučio sam da još jednom preplivam

Dunav i vratim se na beogradsku stranu da ne bih pešačio preko mosta.

Bio sam u vodi sat i petnaest minuta. Sada četiri kilometra hodanja do Stančića.

U vodi sam bio sam. Samo voda nebo i ptice.

Nijedan brod nije prošao dok sam plivao. Bilo koja voda je okean.

Galebovi su me preletali. Osetio sam kako bića ljube bića.

Dunav otadžbina. Dunav put svetog beskućništva.

Posle preplivavanja Dunava duša mi je nevinija.

ovim hodanjem po vrućini potvrđujem

najlepše na ovom svetu je biti sa Miroslavom Mandićem

Kupio sam dva buketa lepih kata.

Za stolom sam. Žedan sam. Gladan. Spava mi se. Voda me

je iscrpela. Uživam sa cvećem. Mirisnim štapićima. Bluzom.

Davati život životu – život primati životom.

Ko daje – odgovor je.

Voleo bih da pročitam neku knjigu Bogoljuba Šijakovića.

Hodam. Nebo je prazno. Juče sam primetio da su odletele laste.

Gde su sada laste? Sele se. Lete laste. Čekam ih da se vrate.

Gde su sada umrli? Sele se. Lete umrli. Čekam ih da se vrate.

26989 - 27021

blaženstva

da

Bog je da

kažem li Bogu da – Bog mi odgovori da

kaže li neko Bogu ne – Bog odgovori da

kaže li neko Bože Tii i ne postojiš – Bog odgovori da

kaže li neko Bože Tii si za sve kriv – Bog odgovori da

pitam li Boga Bože volim Te osećaš li to? – Bog odgovori da

kažem li Bogu Bože Tii si sve – Bog odgovori da

pitam li Boga Bože da li sam i ja Bog? – Bog odgovori da

Bog je ljubav i potvrđuje slobodu

da li Tii se Bože sviđa Mojo Hand Lajtin Hopkinsa? – Bog odgovori da

da li ću i ja vaskrsnuti? – Bog odgovori da

da li sam ja Tvoje dete? – Bog odgovori da

da li mogu sa Tobom da razgovaram? – Bog odgovori da

da li je strah od ljubavi strah od ljubavi? – Bog odgovori da

da li mogu da Tii se pridružim? – Bog odgovori da

da li mogu da Te volim kao dete? – Bog odgovori da

da li mogu Bože o Tebi da brinem kao o detetu? – Bog odgovori da

da li osećaš moju čednost? – Bog odgovori da

da li voliš što ovo pišem? – Bog odgovori da

Iz panjeva proletos posečenih platana ispred Arhitektonskog fakulteta su već nikle mladice.

Ja njoj pustim sve. Sve mi je lakše nego da me laže

izletele su reči iz frizerske radnje pored koje sam prošao.

Sa nogama oslonjenim na prednje sedište dremam u autobusu za Novi Sad.

Baka u autobusu objašnjava unuku šta je rit. Kako se mreste ribe.

Kako se meri brzina vetra. Ko su pecaroši. Šta su to izreke. Šta su

automobilske petlje sa kojih se isključuje i uključuje na autoput.

Kroz prozor autobusa uživam u ravnici. Volim kada sam na ovim poljima.

Sa Verom Varadi ću otići na grobove Kaje Mandić i Milomira Mandića.

Piški mi se – kaže unuk baki. E sad ti niko neće zaustaviti autobus. Mašnicu pa…

 – savetuje ga baka. Koju mašnicu – pita unuk. Zezam se – odgovara mangup baka.

Ako nisam Bog onda sam ništa. Jesam – Bog sam.

Vera i ja smo obišli grobove

Milomira Mandića

Radivoja Brankova

Dušana Mišića

Kaje Mandić

Aleksandra Tišme

Pored svakog sam fotografisao Veru u crvenoj haljini.

Za kuhinjskim stolom Vera i ja kao ono sve. Kina. Bog. Kaja. Hrist. Krompir.

Pola devet. Noć je. Topla.

Ulicom Maksima Gorkog idem ka Saši Eremiću.

Nežnost ispisuje ove reči.

27022 - 27054

blaženstva

Zagušio mi se odvod u tuš kabini. Čistio sam ga. Sipao Cevtok i ništa. Ni kap da oteče.

Nesposoban sam za život. Nekada me to ugrožava. Nekada mi stvara osećaj krivice.

Kao malom majka i otac su mi govorili da sam nesposoban za život.

Činilo me je to starim i nemoćnim.

Grlim tog dečaka.

Smešim se njegovoj i svojoj nesposobnosti.

Nesposobnost mi je pomogla da se predam nemogućem.

Nesposobnost mi je pomogla da otkrijem sposobnost koju niko ne poseduje.

Ja Sam Sposobnost Da Nesposobnost Pretvorim U Najređu Sposobnost

Ja Sam Sposobnost Meda

Ja Sam Sposobnost Sperme Da Život Sačuva Od Samog Života

Zapušeni Odvode Tuš Kabine I Tii Uživaj Dok Te Ne Otpušimo

Divim se majstoru koji odvrne zakoreo i zapečen šraf.

Lekaru koji izleči pogledom.

Ženi koja mi porodi nameru.

Čačkao sam još po odvodu. Ni.

Kada se večeras vratim sa Mosta opraću se u lavoru.

Ako za dan-dva voda ne krene zvaću Drakčeta.

Iako voda ne otiče u blaženstvima teče – Raznežio me Bruno Groening.

Drugi pout čujem Blues For Mama Dž. Dž. Kejla (J.J. Cale).

Svidela mi se greška koju sam napravio u kucanju i put nazvao pout.

Crnjanski je Firencu zvao Fiorenca.

Voda ne otiče ali voda znojem ističe iz mene.

Raznežio sam se nad kanalizacijom. Nad ljudima koji rade u kanalizacijama.

Jedan grad je lep onoliko koliko su mu lepi klozeti i kanalizacija.

Ko čisti spašava.

Divim se ženama koje održavaju čistoću u gradskim klozetima.

danas ću jednoj ženi u nekom gradskom klozetu ostaviti 50 evra sa

papirićem gospođo primite moje duboko poštovanje za posao koji obavljate

uradio sam to oko 19:15h na autobuskoj stanici. žena je prvo bila

sumnjičava a onda se zahvalila sa neopisivom toplinom i istovetnošću 

Novac koji ću dati je trećina novca koji su mi dali Oni Koji Daju.

Divim se svakom ko svoju priču ispriča do kraja.

davanje je ljubavništvo primanja

disanje je opasno – udisanje je još opasnije – izdisanje najopasnije

klozet spašava civilizaciju – klozetari kulturu

27055 - 27087

blaženstva

Kako je teško biti Bog!

Bog je Bog – i sam sam postao Bog.

Od tridesete su me vodile reči Bog i ja. Posle dvadeset

pet godina Bog i ja su se spojili i načinili Boga od mene.

Odvod u tuš kabini je proradio. Pitao sam čoveka šta da uradim.

Čovek mi je pokazao. To sam uradio. Očistio slivnik. Voda je otekla.

Potrošen sam. Nemam snage da pišem. I zato pišem.

Na kojoj visini nestaje senka ptice u letu?

Nešto mi je sevnulo u levoj peti.

Danas ću u hodu ponovo kroz telo izvlačiti energiju

od zemlje ka nebu i privlačiti energiju neba ka zemlji.

Mnogo je tuge u meni. Muzika me ljubi.

Podrhtavam. Plačem. Ljubim. Muziku. Reči.

misli m isli

piše m ilinom

isti sam

ja sam otvorena tajna otvorenog

putevi me zovu put

ruže me zovu ruža

ja Te zovem ja

Tii si Bog

cvrkuću ptičice

miriše šuma

sija svetlost

sobom miri me

reči pevaju

Tii me

ja Te

novac radi

razočaranost voli

negledanje pleše

nečujenje peva

raj živi na zemlji

jedno krilo drugo krilo

letim

zamisli me u Tvom naručju

mislim ukorakom

ptica ljubi psa

T obo m

je

Boom Boom

Džon Li Hukera

kljun u čeljustima

27088 - 27120

blaženstva

Premestio sam cveće iz prozora na sto. Bliže je. Svemir je bliži.

Radujem se pisanju.

33 blaženstva su staza pisanja

33 blaženstva sam na početku Miroslava Mandića zvao Umetnost 33

33 blaženstva su šetnja stazom pisanja

staza cveća i voća

staza orgazama i savesti

staza muzike i muzike

Kada pružim levu ruku dodirnem cvetove lepe kate.

Dodir je himna blizine.

Dodir je ključ biologije.

dodirnemdodir

dodiruje me glas Bili Holidej

voleo sam da skačem u vodu

volim da letim rečima

amilirkletimkrilima

nad predelima

zamahnem

u meni si

prvi prizor je vid dodira

šapat je glas dodira

znoj je miris dodira

blaženstvo je ukus dodira

hrabrost je koža dodira

dodirujem prizore

dodirujem šapat

dodirujem znoj

dodirujem blaženstvo

dodirujem hrabrost

približavam se približavanju

dodirujem Te radošću

riba sam – plivaj u meni

ptica sam – leti u meni

čovek sam – pružam Tii i korak i ruku

27121 - 27153

blaženstva

Bog sam da Bog bude Bog

Ko poveruje da sam Bog Bog je.

Zatreperila mi je vena na čelu.

Danas je oko 40 stepeni. Kupaću se u Dunavu.

Bogu služiti. Dunav Mu ljubiti.

Sada se kupam u bluzu. Ne mogu da se nakupam. Ni Dunava ni bluza.

Osećam ljubav koju zrače životinje.

Iznenada sam se setio Margite devojke iz Srbobrana.

I biljke zrače ljubavlju.

kamenje ljubi kamenje

Ljubav je ljubljenje više nego što bilo ko misli da ljubav je.

I dalje mislim na Margitu. I dalje mi znoj curi da Margitu proslavi.

Margitu i Genčićevu.

Ko drugome da svoj život Život je.

Plačem bez glasa.

Ljubim Te Poznatosti – bugivugi moj.

Osećam kako me Margita ljubi.

Osećam talase Tihog okeana.

Planeta mi je u stomaku.

Svemir mi je u srcu.

Bog je u reči Bog.

Ja sam bioskop za Margitu.

Uvek Negde Neko Je

nežno je i kada je sve napisano malim slovima

I VELIKIM SLOVIMA JE NEŽNO

Pisanje Je Otkrivanje Pisanja

Ljubljenje Je Otkrivanje Ljubljenja

Otkrivač Otkrivanja

Otkriće Je Pesma Pevanju

pevanje napisano velikim slovima

LjuBeĆi Ne Znam šTa RaDim jeR lJubIm

PoTPunO se IzgUbiM u MarGiti geNčiĆevoJ ManCi KoŠiR KupaNju bluzU

radoesti