Bog Miroslav Mandić Bog

39232 - 39264

blaženstva

 

 

… Moja ideja je da vreme postaje glavna stvar, a kako ja provodim

vreme je moja glavna briga. Nije bitno šta ja radim, ja provodim vreme.

jutros su me sačekale reči Tešing Ksia u mejlu

 

Miris jesenjeg cveća se širi Bulevarom.

 

Pišem neprestanim kruženjem.

 

Pišem – namotavam blaženstva u klupko.

 

 

hodam

mislim

osećam

pesma

nastaje

u

meni

 

 

 

hodam

pesma

sam

 

 

meni je ovo lepo – nekom je ovo ružno – meni je ovo još lepše

 

Kanula mi je suza iz levog oka.

 

Obrisao sam trag suze sa lica.

 

18:18h

Mislio sam o vremenu – pogledao na sat – bilo je osamnaest i osamnaest.

 

Hodam i mislim na plivanje i letenje u snovima.

 

Zasijao si mi u očima Bože.

 

Ružan si brate ko kurac – kaže jedan od trojice mladića svom drugu.

 

sreća u stomaku

 

srećan sam da bi svako ozdravio

 

srećan sam da bi zdravi bili srećni

 

srećan sam jer su mi mnogi preneli svoju sreću

 

srećan sam jer je lepo kada na kraju blaženstva napišem da sam srećan

 

srećan sam jer nikakvog razloga nemam za sreću

 

srećan sam sreći

 

srećan sam jer je Tešing Ksi rekao

ja provodim vreme

 

srećan sam zbog svih bića koja se jebu jer vole da se jebu

 

svi koji se jebu jer vole da se jebu jebanjem Boga proslavljaju

 

svako ko voli da radi ono što radi Bogu radi

 

ja sam onaj dečak iz obdaništa koji ovo piše

 

dolazi zima da se u mom telu ugreje

 

zimske jabuke… pas Zenit je umro

 

tužne vesti neka budu osnov novoj sreći

 

sreća je kolevka smrti

 

 

sreća

je

bog

ljubavi

 

 

ljubav je ljubavlju Bog

 

ljubav je Bogu Bog

 

 

Bog

Bog  Bog

Bog

 

 

 

 

 

39265 - 39297

blaženstva

 

 

ovo sam ja i ovo je ja – jedno ja – kojeg se stide njegovi bližnji

 

Bože budi ja.

 

Bože Božanskog mi daj.

 

Bože daj mi se.

 

Tvoja sam reč Bože.

 

Ja sam Tii Bože.

 

Pisanje je Bog – Bog je čitanje.

 

pišem jednom biću

sve može da stane samo u jedno biće

sve ne može da stane u sva bića

sve je više od svih bića

sve je manje od jednog bića

 

Kada sam Bog ne postojim jer onda sam Bog.

 

Vazduhom sam vazduh. Idejom ideja. Ljubavlju ljubav. Bogom Bog.

 

zato što sam Bog mnogi ne veruju da postojim

mnogi misle da sam Bog ali na njihov način

mnogi bi me proglasili ludim

mnogi bi me osudili

mnogi ubili

a

ja sam samo Bog

 

ja sam Bog – ja sam slobodan

 

ja sam Bog – ja sam beba tek rođena

 

prelazim Bulevar… gledam butine ove mlade žene… osećam

žena je divna jer rađa Boga

 

svaka žena se jebe da bi Boga rodila

svaki muškarac jebe da bi Boga stvorio

 

svaki pesnik peva da bi u njemu pevao Bog

 

Zaratustra Buda Hrist Muhamed U Meni

 

mislim na prijatelja koji mi je rekao

ja volim pičku

 

sam sam samima

sami su sami meni

sami su sami sebi

 

 

s

s  a m a

m

 

 

sam samoj

sama samom

sam i sama svima

 

srećan sam – svaka reč koju napišem je pesma

 

potrebu da se nekom javim ostavljam ovom blaženstvu

 

voleo bih da napišem jednu knjižicu pod naslovom Volim pičku

 

nazvao sam J. D. i rekao mu da bih voleo da napišem knjižicu

pod naslovom Volim pičku. obradovao se pozivu ali mi je savetovao da to

kažem drugim rečima jer je reč pička vulgarna. svi mi to kažu ali ja osećam da je to

lepa reč a da su ostale reči vulgarne jer su nevinost krhkost i misteriju nazvale vulgarnim

 

pička rađa Boga – pička je Božanstvena

 

ova blaženstva su posvećena seksualnim radnicima

 

danas mi je jedna osoba rekla

reci mu da sam ja njegov fan iako bi trebalo da sam tvoj

 

ja sam kurac trebajućoj pički

 

ja sam trebajuća pička trebajućem kurcu

 

sve što pišem je u nastajanju

 

 

ruža

pička Bog kurac

put

 

 

nastajanje

 

 

 

 

39298 - 39330

blaženstva

 

 

ja sam pička – pička je lepota

 

ja sam kurac – kurac je dobrota

 

Bože pomozi mi da se čuvam Tebi.

 

Bože pomozi mi da se ne čuvam i Tebi se sačuvam.

 

 

talas

u

talasu

je

moja

pesma

 

 

mistika umetnosti je umetnost mistike

 

tajno je javno

 

umetnost je jav ja

 

reći šta je kako je i ko je umetnost je već umetnost

 

pička je umetnost – kurac je umetnost

 

umetnost je put bez povratka

 

13:46h

Sunce je. Krenuo sam ranije. Ići ću preko groblja. Časovnik se

pomerio jedan sat unazad. Sada predvečerje počinje već oko 16:30h.

 

Hodam za pičku i reč pička. Hodam za kurac i reč kurac.

 

Ja sam borac za pičku i kurac i za reči pička i kurac.

 

Odan sam pički i kurcu i zato ih pišem rečima pička i kurac.

 

Svaka pička je nevina i svaki kurac je nevin.

 

Sva religija i sva nauka i sva umetnost su u pički i kurcu i u rečima pička i kurac.

 

Hteo sam da nabrojim desetak pristojnih reči kao primer

licemerja i ružnih reči ali ne želim da povredim nijednu reč.

 

Pička je sve. Kurac je jedno.

 

 

Robert Valzer

 

 

na groblju sam. nežno mislim na pičke i kurčeve koji

ovde pod zemljom leže i koji će novim pičkama i kurčevima

vaskrsnuti. ljubim vas sve pičke i kurčevi koji ste ovde sahranjeni.

 

Pička i kurac su vrata raja.

ljubim pičku i kurac koji ove reči čitaju

 

Misterija pičke i kurca je u njihovom spajanju.

 

Čedno je spajanje.

 

Knjiga Miroslav Mandić je neprestano spajanje – jedna pesma jedina.

 

 

pička i kurac

mati i otac

žena i muž

sestra i brat

ćerka i sin

pička i kurac

jedno je

ljubav i ljubljenje

 

 

Kada bih prestao da pišem pička i kurac za pičku i kurac osećao

bih se izdajnikom herojske i čedne mladosti. Kada bih prestao

da pišem pička i kurac osećao bih se banalno i licemerno.

 

U reči pička se nalazi više zlata nego u svim rudnicima zlata.

 

U reči kurac je više ideja nego u bilo kojoj drugoj ideji.

 

Pičkom pevam sve. Kurcem ljubim jedno.

 

Pička i kurac su seksualni radnici jednog novog sveta. Sveta svih bića.

 

Pička i kurac su roditelji svim bićima.

 

15:15h

Pičko – Tii si pička.

Kurče – Tii si kurac.

Pesma neprestana.

 

 

 

 

 

39331 - 39363

blaženstva

 

 

Nikada niko nije bio tako slab kao Bog u trenutku kada je stvorio svet.

 

Nikada niko nije tako sam kao Bog jer malo ko sme da bude Bog.

 

Bogu Bog

 

drugu drug

 

Bog voli da je Njemu neko Bog – da je Njemu sve i svako Bog.

 

Pomisli kako bi Tii bilo da si Bog i da osim Tebe niko nije Bog.

 

Bogu je svako Bog.

 

Istinom je svako istina.

 

Bog se ne dokazuje – Bog se peva i biva.

 

Bog želi da ja Bogu budem Bog.

 

ja sam sve što Bog želi da ja jesam

 

Pišem Boga jer reči su Bog.

 

Bog je Bog

ja sam Bog

Tii si Boginja

 

Ko ljubi je Bog. Ko je ljubljen je Boginja.

 

svetlost na horizontu

 

vazduh pustare

 

konji vuku kola

 

sve što je bilo me je načinilo Bogom. sve što će biti Boga će ljubiti

 

 

s

a

d

a

s  a  d  a bog  s a  d  a

s

a

d

a 

 

 

milijardu ljudi gladuje

 

teško je biti čovek

 

ove reči svedoče da je teško biti čovek

 

plačem – pleše čovek u sebi

 

sećam se kako sam u Pragu hodao da bih došao do vode i šakom dodirnuo vodu

 

Bog mi ne daje život – Bog mi daje Sebe

 

onaj vrabac danas

 

izdržim li izdržao sam

 

ljubim sve koji se jebu

 

zaželeo sam se trski pored puta

 

nedostaje mi put – već sam na putu

 

hodam usnama

 

ljubim pisanjem

 

 

b

o

g

u

b  o  g  u bog u  g  o  b

u

g

o

b

 

 

 

 

 

39364 - 39396

blaženstva

 

 

Na mostu sam. Sija sunce. Duva jak topao vetar.

 

Vetar je odneo loptu devojčici iz ruku.

 

Devojka je sela na klupu i pružila noge na kojima su rolšue da ih malo odmori.

 

Stariji čovek iz novčanika vadi račune i pregleda ih.

 

Devojka je ustala sa klupe i gleda na sat.

 

Poslovna žena sedi na klupi i preko mobilnog diktira nešto iz svoje fascikle.

 

Pišem prateći senku olovke kojom pišem.

 

Pisati tragom senke svog pisanja je lepo otkriće koje mi se desilo na ovom suncu.

 

Pisanje je performans šake.

 

Pisanje je život pisanja koje se pred Tvojim očima rađa.

 

Reč je tek rođeno jagnje.

 

Podigao sam jednu suvu granu sa asfalta i od radosti je bacio na travu.

 

Ponovo sam na mostu. Bio sam na drugoj strani reke. Umorio se. Prodobrio.

 

Vetar na mostu je još jači.

 

Vetar voli reku.

 

sve voli sve

 

Ljubeći smrt i smrt u život preobraziti.

 

Hodam i pišem za još nerođeno.

 

Hodam i pišem za još neotkriveno.

 

Hodam i pišem za još nestvoreno.

 

Hodam i pišem da bih imao šta da jedem i šta da obučem.

 

Hodam i pišem da bih imao gde da stanujem i radim.

 

Hodam i pišem da bih Tebe sreo Boginjo.

 

Hodam i pišem da bih do kraja života živeo i radio rad Jedan čovek.

 

Hodam i pišem da bih živeo i dovršio knjigu Miroslav Mandić.

 

Hodam i pišem da bih živeo i dovršio sliku Plave ruže.

 

Hodam i pišem da bih živeo i dovršio Plavi film.

 

Hodam i pišem da bih živeo i dovršio rad Predvečerje. Ponoć. Praskozorje. Podne.

 

Hodam i pišem da bih živeo i osnovao Muzej Miroslava Mandića.

 

Hodam i pišem da bih živeo i stvorio Web sajt Miroslava Mandića.

 

Hodam i pišem da bih bio Bog. Boga ljubio – Bogu bio Bog.

 

Hodam i pišem da bih sve i svakog ljubio.

 

Hodam i pišem da i ovo 39396. blaženstvo napišem.

 

 

 

 

 

39397 - 39429

blaženstva

 

 

Video sam se sa Šekularcem i dao mu fasciklu sa

idejom-projektom za knjigu Antologija Šekularac.

 

Svi umetnici od kada je sveta i veka stvaraju jedno delo.

 

Svi pesnici od kada je sveta i veka pevaju jednu pesmu.

 

Svi ljudi od kada je sveta i veka žive jedan život.

 

Sve ženke od kada je sveta i veka rađaju jedno jedino mladunče života.

 

Danas ću čitati Miroslava Mandića u podstanarskom stanu Franciske Vike (Franziska Wicke).

 

Sunčeva svetlost koja se probija kroz požutelo lišće platana mi je izmamila ove reči.

 

Zašto je svetlost tako uzbudljiva?

 

Svetlost je poreklo.

 

Svetlost je suza.

 

Upornim pogledom me je gledala ova žena u prolazu.

 

Pala je noć. Život neprestano teče.

 

Svako ko se zanosi svojim poslom je pobožan i pesnik je.

 

Idem da čitam Miroslava Mandića. Hodam polako. Smirujem se. Evo i prvih kapi kiše.

 

Ponoć je. Bilo mi je divno sa Martinom Zonderkampom (Martin Sonderkamp).

Majnhardom Benom (Meinhard Benn). Draganom Zarićem. Srđanom Markovićem. Franciskom

i mojom Brankom Zgonjanin u staroj kući Erola Kalešija (Erol Kaleshi) koja je već petnaest

godina prazna. Čitao sam u sobi u kojoj je živeo i umro Damir Kaleši.

 

Devojka čeka... ulazi u taksi.

 

Spuštam se niz ulicu Maksima Gorkog.

 

Treba da pazim na svoje pijanstvo dok oko ponoći hodam ulicama.

 

Ne da pazim nego da ove trenutke proslavljam.

 

Nevin da slavim nevine.

 

Ne želim da budem dobar nego da živim božanstvenošću Boga.

 

Divno je zastati pod uličnom svetiljkom i pijan jedva ispisati ove reči.

 

Život se zove Dajem Tii Život.

 

Srećan sam jer zapisujem ove reči za Francisku.

 

Prolazi autobus broj 52. Mislim na knjigu Oštrica brijača

Somerset Moma (Somerset Maugham) koju sam pročitao u zatvoru.

 

Pored policijske stanice u ulici Radoslava Grujića sam sve pijaniji jer

se dolivam pelinkovcem koji mi pomaže da dovršim današnja blaženstva.

 

Pišem o onome što jeste tu gde sam sada.

 

Lepoto u meni sačuvaj me.

 

Drama se preobrazila u idilu.

 

Sagnuo sam se da podignem dinar sa zemlje za sreću.

 

Pijem poslednji gutljaj pelinkovca.

 

Još stotinak metara i kupiću lepinju sa pohovanim sirom.

 

Gladan sam Te gladno moje.

 

 

 

 

 

39430 - 39462

blaženstva

 

 

Sunčan je i topao poslednji dan oktobra.

 

Iscrpelo me je sinoćno čitanje Miroslava Mandića.

 

Treba da izvučem snagu za pisanje i hodanje.

 

Žuto cveće na stolu mi daje snagu... pisaću u hodu.

 

Ćutanjem prikupljam reči.

 

U ovom blaženstvu sam iscedio samo osam reči.

 

Na mostu sam u toplom predvečerju.

 

Ulični harmonikaš mi je razveselio srce.

 

Kod uličnih prodavaca sam ugledao Alhemiju reči

Jana Parandovskog (Jan Parandowski). Sećam se iz te

knjige kako je Gertruda Stejn volela da piše na papirima u boji.

 

Više ništa nisam mogao da napišem hodajući.

 

18:56h

Ni sada mi ne ide dok sedim za Crvendaćem i slušam divne pesme o životu i ljubavi.

 

Pesme najčešće pevaju o ljubavi.

 

Danas sam ceo dan bio ispošćen i pomalo zabrinut da

me ne zakači grip jer ga je Branka izgleda već dobila.

 

trčim do poslednjeg blaženstva

 

neću ih ostaviti za posle jer to više nema smisla

 

sve što napišem je bolje od toga da ništa ne zapišem

 

ja sam kao neko nepoznat koga ugledam na ulici

 

neko na ulici mi ne znači mnogo ali jeste

 

neko je divan

 

neko postoji kao što i ja zauvek postojim za Tebe

 

voleo bih da pročitam nekoliko redaka iz knjige Tristam Šendi

 

i meni su bili važni Gertrudini papiri u boji

 

Gertrudini papiri su pomogli i mom pisanju

 

pomagala su mi i Valzerova hodanja

 

monasi su me učili ljubavi – ljubavnici monaštvu

 

rudari jebanju – jebači rudarenju

 

ko me voli Njegove reči ispisujem

 

koga volim to sam

 

kamen prenešen na drugo mesto je ruža

 

za neke stvari ne postoje reči

 

volim da pišem o stvarima i stanjima za koje još ne postoje reči

 

reči nema a te stvari i ta stanja postoje

 

ovo su lepe reči koje još ne postoje

ovo su lepe reči koje još ne postoje

ovo su lepe reči koje još ne postoje

ovo su lepe reči koje još ne postoje

ovo su lepe reči koje još ne postoje

ovo su lepe reči koje još ne postoje

ovo su lepe reči koje još ne postoje