Bog Miroslav Mandić Bog

 definitivno – hajdemo definitivno

definitivno su mi potrebni malčice jači zvučnici – pomislio sam juče

definitivno bih voleo da crtam po ekranu

definitivno bih voleo da dođeš

definitivno je pornografija telo platonske ljubavi

definitivno je seks domovina večnosti

definitivno telo hrani dušu

definitivno duša hrani duh

definitivno je duh Bog malenih stvari

definitivno je lepo hodati po travi

definitivno je lepo čuti glas koji me doziva

definitivno je statistika nežni drug

definitivno je na velikom čelu žene temelj buduće crkve

definitivno je lepotom Boginje Bog stvarao sneg 

definitivno je Svečani nedeljni ručak svih bića

najukusniji ručak od vajkada do iskorenjivanja gladi svih bića

definitivno je Milica devojčica koja porađa sva bića

definitivno je zadovoljstvo plemenitost

definitivno ide ja ideja je

definitivno to što nigde nikoga nema je Tvoje prisustvo i Tvoja slava

definitivno je Pupoljak novog novca rešenje

definitivno marama miluje vrat a ne davi ga

plesačicama

definitivno je pevanje nezaustavljivo a plesanje preporađajuće

definitivno su Tvoje grudi moja pluća

definitivno je Tvoj kurac moje smirenje

definitivno je Tvoja pička moje stvaranje

definitivno je zahvalnost najžešća jebačina

definitivno je samocenzura najmorbidnija smrt

definitivno je moje srce na Tvoje nakalemljeno

definitivno pčele lete Svemirom

definitivno je kraj nauci u službi ratnih ciljeva

definitivno je kraj državi u službi nasilja

definitivno je kraj rađanju u cilju produžetka vrste

definitivno mi jedino Bog govori Miroslave pleši i pevaj

ne mogu dalje živeti ako ne umrem sa poklanim platanima

ne mogu dalje živeti ako svake sekunde

 ne umrem sa poubijanim bićima bilo gde u Svemiru

ne mogu dalje živeti ako svakog dana ne umrem sa bićima koja umiru

ne mogu dalje voleti ako ne saosećam sa nevoljenima

ne mogu dalje rađati ako svake sekunde ne kriknem krikom tek rođenih

ne mogu dalje stvarati ako se ne

poistovećujem sa onima kojima je stvaranje zabranjeno

jako mi je lepo koliko ja tebe znam. ne znam kada se to tačno desilo

da sam te naučila. ali mnogo toga znam o tebi i to mi jako prija. sigurno

mnogo o tebi i ne znam ali ti si jedan od ljudi o kome najviše znam. u stvari

jedini. više znam o tebi i tvojoj istoriji nego o bilo kom drugom čoveku

napisala mi je Branka Zgonjanin dok smo čatovali

voleo bih da sve znaš o meni. voleo bih da svi znaju sve o meni

odgovorio sam Branki

jedno je otvoreno

jedino je jedno otvoreno

otvoreno je besmrtno

sloboda je otvorena

u tajnama su strahovi

u tajnama caruje oružje kojim se vlada drugima

                        otvorenost je gnezdo svih bića

žena u Zaplanjskoj ulici sedi na stepenicama ispred

prodavnice. puši cigaru. briše pantalone na kolenima i plače

s kim si takav si – sa svim bićima sam

skuvao sam cveklu

ja sam neprestajuća peticija kojom se

podržava lepota svakog bića i dobrota svih bića

Miroslav Mandić je rukopis svih bića

kada napišem Miroslav Mandić napisao sam Tvoje ime

kada bilo ko napiše svoje ime napisao je Miroslav Mandić

gromovi čuvaju nežna bića

sva bića su nežna

sva bića čuvaju gromove

pokloniću Tii moju maramu

milujem Tii nokte na nogama

milujem sva bića u Tebi

ljubice života milujem Tvoju hrabru odluku koju si upravo donela

milujem Tvoju nežnost koja Tii je potrebna da odluku ostvariš

neprestano mislim o Tebi

Tii si moja misao

ja sam Tvoj put-život-ljubav

kada budem imao novca kupiću 129600 milimetara bele vunice. za svako

blaženstvo jedan milimetar. namotaću u klupče sva do tada napisana blaženstva  

onda ću svake nedelje namotati 198 milimetara – 198 blaženstava – bele vunice

belo klupče

pupoljak ljubavi

to belo klupče je ova knjiga

lopta

pisanje loptanjem – loptanje pisanjem

lopta kruži mirovanjem

Miroslavljenjem

Miroslava stvaranja

Odiseja Odiseja

Miroslava Miroslava

ne postoje polovine. ne postoje strane sveta

nE postojE granicE vrEmEna nego samo energija ljubavi

samo jedno ja svakog ja

sve je u jednom

bele guske poleću sa vode

leti duša

vatra stvara

vazduh ljubi

voda preobražava

zemlja postoji

dole je gore – gore je dole

tamo je ovde – ovde je tamo

meko je tvrdo – tvrdo je meko

belo je belo – belo je belo

Miroslavijada svih bića

Miroslavijada venčanja svih bića sa svim bićima

Miroslava skrušenosti i krotkosti

Miroslava odanosti i jednostavnosti

Miroslava Boga

Miroslava stvaranja je stvaranje Miroslava Mandića i pevanje Miroslav Mandić

guske lete

trčim vodu

sva bića u meni pevaju

Pupoljci me pitaju – kada će nam Ana doći da nas ponovo crta

poslao sam juče mejl Ani Đorđević-Petrović

pa jeste, prija Vrtu poneka ženska ruka. reci im da stižem uskoro... mislim da

će biti utorak 9. mart oko 11:30h ali moram još to da vam

javim... jer baka mi tada ima rođendan a nisam sigurna da će ga doživeti... pa neka bude kako mora

odgovorila mi je Ana

nadam se da ću uskoro početi da crtam 33 Slike večnog života

Bog u meni stvara

kada se radujem uvek se radujem i za sva bića

ovo je nepodnošljivo dobra-lepa ideja za Tebe

čitaj me bolje nego što pišem

pišem bolje nego što me iko može čitati

zašto joj nisam prišao

udaj se za mene – oženjen sam Tobom

ljubim Te odano ali mi se sklanjaj sa očiju ako ne osećaš zašto mi se gadiš

divim se Rusou jer je petoro svoje dece smestio u dečije prihvatilište

divim se Terezi Levaser – Rusoovoj ženi – jer je podnela  njegove odluke

ovo što treperi treperi u slavu treperenja

Van Gogove slike su samo nagoveštaj Van Goga Hrista

dakle kako je i odakle je stiglo dakle

samo je nostalgija za ovim trenutkom živa nostalgija

to što ponekad ne želim ništa da kažem govori više nego da sam bilo šta rekao

svaka travka

bilo koji vrabac

kakve krave

drvo u mulju ne trune

sunčev žar – srce planete Zemlje

kada se radujem uvek se radujem i za Fernanda Pesou

vidi Tii samo ovu lepoticu rečenicu

miris krava

zašto mi nisi prišla

fudbal sve manje volim ali sve više volim loptu fudbal

reč

ispod

reči

je

pesma

reč do reči je priča

reč u krugu je pesma i bajka Pupoljka svih bića

u knjizi složiti ove reči u krug

pao je sneg

ja sam http://en.wikipedia.org/wiki/Carmen_Herrera

ja sam http://en.wikipedia.org/wiki/Howard_Zinn

ja sam je ljubav koja poistovećuje

ja sam sneg

volim da povlačim tanke linije mastilom i perom

volim da pišem reči preko reči

 volim još nepostojeći zakon po kome se za života stečeno

bogatstvo ne može ostaviti naslednicima nego svim bićima

svako ko je ikada bio sam sada sam ja

sve što je ikada postojalo sada sam ja

sva voda

svo kamenje

sva svetlost

kaže mi prijateljica da je dobila sav novac iz državnog budžeta za film

Ne znam da pravim filmove ali znam da tražim i dobijem novac za njih

ovo sam izmislio

namazao sam kremom za ruke stopala i duboke cipele i evo me sa snegom

u šesnaestoj godini sam napisao prvu pesmu o crnom i belom snegu

prva pesma koju sam sačuvao je iz dvadesete i zove se Nevenka

prvih dvesta-trista pesama sam spalio u kanti za đubre u dvadeset prvoj

kupio sam lastiš za zelenu trenerku koju sam pre tri-četiri meseca našao na ulici

ja sam teorija teorije – Tii si teorija teorija

ja stvaram teorije – Tii si praksa teorija

ja volim isto u svakom slovu – Tii voliš razlike u svakom slovu

ja volim Vudi Gatrija Tii Bob Dilana

o važnom se misli dobro samo ako se misli malo i kratko

o nevažnom jedna reč se ne misli nego se biva

za sve ono što nije važno i nije nevažno troše se i potroše se sve misli

volim da mislim kao dete

volim da mislim kao stene po kojima se veru kozorozi

volim da mislim kao ovaj današnji vetar nad rekom

svako ko ugrožava slabijeg je već mrtav

država je već mrtva

institucije su već mrtve

velike korporacije su već mrtve

ko je makar jednom doživeo jedno zauvek će ljubiti i biti jedno

volim kada je svet lep kao oči ove žene koja me je pogledala u prolazu

radosti

rad-osti

radosti radi radosti

zastajaće Tii dah od lepote i ljubavi

Miroslava Mandića kada mu se otvoriš

ceo život živim da bih ovo ovako napisao

zahvalan sam Tii što osećaš da pišem samo Tebi

sija sunce. baš je hladno

Miroslav Mandić – prvi pesnik svih bića

Miroslav Mandić – prvi umetnik svih bića

Miroslav Mandić – prvi hodač svih bića

Miroslav Mandić – prva borba u kojoj se niko

ne bori protiv nekoga nego se svako bori za svakoga

ko mi veruje sebi veruje

raduj me – veruj me

dira Te – dirljivo je

otvorih

ti

se

besmrtna

si

vetar duva ludački i dosta je hladno – rekao je čovek nekom preko telefona

ja sam sočna breskva jezika

Niče neprestano Niče – Niče neprestano niče

što je objektivnije to je lažnije – što je javnije to je tajnije

Nikolaj Fjodorov

kada sam ušao u Gnezdo izvadio sam novac i video da

 sam ove nedelje uštedeo 300 dinara. ali sam primetio da

sam izgubio baterije za diktafon koje koštaju oko 600 dinara

srce mi je ispunjeno jer sam posle dužeg vremena video

 moju prosjaknju Ružicu i njenu sedmogodišnju ćerku Sanju

obradovale su se kada su me videle. to me čini srećnim i ponosnim

iako mi je Ružica rekla da je zbog prosjačenja bila tri dana u zatvoru

ovaj čovek i njegova civilizacija sa ovakvim

zakonima je mrtav jer zatvara Božija stvorenja

volim Te Sanja – volim Te Ružice

još jednom

još više Te volim Sanja – još više Te volim Ružice

umetnost jastučnice

ideju pod ovim imenom poklanjam Jeleni Bešir

nedostaju mi trske

gladan sam. umoran sam. spava mi se

vest dana je da je dan vest

jedina vest svakoga dana i jeste da je dan jedina vest

sinoć sam u kafani Kalenić upoznao sedamdesetogodišnju

lepu ženu koja već 33 godine dolazi u kafanu Kalenić

posvećeno umetnosti 33

srce smo svih bića

četiri popodne

juče sam pomislio jedva čekam da se probudim da Tii pišem

ustao sam u pola osam ali nije bilo vode

Jelena Bešir se nije javila da mi kaže da li dolazi da

fotografišemo 64 pupoljka pevaju Pupoljku svih bića

zvonio je telefon i Violeta me je pitala da li ti ne radi mobilni

shvatio sam da ga juče nisam izvadio iz jakne i da nisam čuo kada je zvonio

Violeta me je zamolila da zamolim Ivanu da ona pregleda blaženstva na

srpskom jer ona danas i sutra a možda i cele nedelje neće biti pri internetu

na mobilnom sam video da je Jelena već krenula i da me je više puta zvala

nazvao sam Jelenu i rekao joj da svrati negde u toalet jer je

moj zauzet materijalom koji nije otišao zbog nedostatka vode

Jelena je kupila vodu pa smo napravili kafu

nacrtao sam sva 64 pupoljka a Jelena ih je fotografisala

nacrtao sam Plavu ružu a Jelena je snimila Plavi film

poklonio sam Jeleni kamenčić sa subotnje

fotografije i ideju sa naslovom Umetnost jastučnice

sa Jelenom sam hodao do Brankovog mosta. sreli

smo Anu i videli malu grupu žena koja je protestvovala

u povodu 8. marta a štitila ju je ogromna grupa policajaca

u povratku sam samo hodao da bih prošao kroz hladnoću

ništa nisam napisao samo sam hodao i štitio nos i usta od hladnog vazduha

kupio sam baterije za diktafon

kupio sam portfolio i sto folijica za Plave ruže

kupio sam tartar sos

kada sam stigao u Gnezdo zatekao sam račun za

stan za april prošle godine koji sam inače platio i to me

 je snuždilo i potvrdilo da su državne institucije zločinačke

oprao sam ruke i lice sa pola čaše vode

u vodi koju mi je kupila Jelena sam skuvao praziluk šargarepu i malo kupusa

ne dam se snužditi zbog jebene nemarnosti i pohlepnosti ljudi koji služe državi

voda će uskoro doći i odneće materijal

kažem materijal a ne govna da bih se šalio humoru na radost

ne gaditi se govana je jako važno

osetiti dobrotu govana je još važnije

videti lepotu tuđih govana je umetnost same lepote

naučnici se vekovima upinju da pronađu teoriju svega

problem je u tome što se teorija svega ne može pronaći ako nije za sve

gde god je sve tamo i formula za sve prebiva

samo ko je sve je teorija svega

ručak Te čeka

kada sam juče čuo uglednog čoveka kako kaže to je ono što je Ajnštajn

 rekao... odmah sam smislio još jednu Ajnštajnovu rečenicu to što je Ajnštajn rekao

 je još jedna od stvari za koje kažu da sam ja rekao a ja je nisam rekao

nauka je pitanje – ja sam pitan

za sve se pitam – od mene zavisi sve

religija je odgovor – odgovoran sam za odgovor

dvadesetak ljudi sa paketima čeka ispred

 kapije Okružnog zatvora da poseti svoje bližnje

sretan sam što sam bio u zatvoru

sretan sam što sam ugledao ovo drvo

gledam ga za sve zatvorene ljude

šta to radite – pitala me je žena koja je izašla iz dvorišta

lepo mi je ovo drvo pa ga fotografišem – odgovorio sam joj

moglo bi kuću da podigne. mislili smo da ga izvadimo ali neka stoji – rekla je

čovek pere ruke u malo preostalog snega na automobilu

dobro je učiti se lepoti od lepote kamenja

ovo nije mnogo ali je sve

minimalne potrebe stvaraju maksimalnu ljubav

maksimalne potrebe rađaju ništavilo

nalazim se na Miroslavu Mandiću – najudaljenijoj zvezdi u Svemiru

najudaljenija zvezda je sada i ovde

sada u sada

ovde u ovde

ja u ja

ljubav u ljubavi

ja u ljubavi – ljubav u ja

ja u srcu dobrote

ja u srcu lepote

ja u srcu novog čistog početka

počni me

Miroslav Mandić jeste svima mater

ovo nije mnogo ali je čak i malo više nego sve

sada usana

ovde slaganja

ja brusnice

sada sam se setio da sam nešto zaboravio ali ne mogu još da se setim šta je to

kamenčić

laž je izneverena žal

da li si čitao Hej mali čoveče – Vilhelma Rajha

da li si čitala Školu bezbožništva – Aleksandra Tišme

to je ono čega nisam mogao juče da se setim a setio sam se noćas

veje snežna prašina

zeleni fudbalski teren se ponovo zabeleo

predstave vremena ne prestaju i neprestano se menjaju

hoćemo li hodati Miroslave – kažem samom sebi

hodamo i družimo se sa svim bićima – nastavljam da se bodrim

u svakom srcu su sva bića

samo život svih bića u meni čini moj život

amin

veju sva bića

namotava se bela vunica sveživota

zato što korenje drveća smeta njegovim kanalizacijama vodovodima

električnim i telefonskim vodovima u zemlji čovek je smislio da drveće

sadi u ograđeni prostor. neku vrstu velikih saksija a zapravo kaveza

zemlja pripada prvo drveću pa tek onda čoveku

čovek je ukrao zemlju od drveća

čovek ne shvata da je na taj način sam u kavezu sopstvenog idiotizma

biti čovek je nešto najodvratnije što se može dogoditi nekom biću

samo među svim bićima ima nade za najodvratnija stvorenja

raduju se – sve više veju – sva bića

grlim Tii nevažnost – ljubim Te u nevažnost

poslao sam mejl Branki Zgonjanin

ako nisi krenuo samo da ti kažem duva jak

vetar. ponesi dupli šal. dobro se obuci. ljubim te

poslala mi je sms Jelena Bešir

pupoljci brinu o pupoljcima

napolju sam. nije hladno. ali kada dune...

čovek kao ni bilo koje biće nije odvratan ali to što

čovek radi drugim bićima je odvratno i to ga čini odvratnim

 čovek će se osloboditi čoveka

mislim na lepotu arapskog pisma

svi simboli su živa ljubav

krst je ljubav

kukasti krst je ljubav

krug je ljubav

točak je ljubav

mladi mesec je ljubav

petokraka je ljubav

šestokraka je ljubav

...

um u srce. srce u dobrotu pičke i kurca koji stvaraju lepotu ljubavi

propustio sam jednu baku na snežnoj stazi i ona se nasmešila

osetio sam kako joj se srce ugrejalo. u njenom osmehu sada uživaju sva bića

namignem jagnjadi

namignem čoveku da ne kolje jagnjad

milioni godina su iza mene. miloni godina su ispred

mene i samo jedno jedino sada u kome su svi milioni

sva bića su do sada živela da bi bih stvorio ovo blaženstvo

dok me ovaj vetar pored reke produvava pomislim sve što

radim nije ništa drugo već samo muzika nade za sva bića

muzika pupljenja

dobro

lepo

dobro lepo

lepo dobro

dobro dobro

lepo lepo

kad su dobro i lepo zajedno – dobrota zrači lepotu – lepota sija dobrotu

 kad su dobro i lepo odvojeni – đavo podučava kroz dobro – zavodi kroz lepo

u pahuljici snega su pahuljice dobra i puhuljice lepog

kad su muško i žensko zajedno – muško hrabri – žensko gali

kad su žensko i muško odvojeni – muško ubija – žensko porobljava

zemlja i nebo su jedno

čovek i sva bića su jedno

zajedno smo da bi bili jedno – zajedno

zajedno znači biti jedno a ne zajedno

jedno je sloboda

jedno je istina

jedno je ljubav

svaki dan je ne samo nešto svakidašnje nego i najveća svečanost

umetnost svakoga dana ne samo da je

najjednostavnija i najobičnija nego je i najređa i sveprisutna

umetnost svakog dana ne samo da je

svima dostupna nego je i najskuplja i nepotkupljiva

umetnost svakog dana je hleb nasušni

 umešen od vode ponavljanja i žita zahavalnosti

zahvalan sam svakoga dana na umetnosti svakoga dana

volim svaku prirodu koja sama menja svoju prirodu

promeniti svoju prirodu znači stvoriti bolju prirodu

živeti svoju prirodu i ne menjati je znači uvećavati zlo

ne volim bilo koju prirodu koja nasilno menja bilo čiju i bilo koju prirodu

modernitet

postmodernitet

postpostmodernitet

medernitet posle postmoderniteta

sve podrazumivitet do podrazumiviteta

svet je prepun podrazumiviteta koje razumeju samo oni koji ga podrazumevaju

podrazumiviteti su smrt duha

svratio sam do prijatelja – familije Mandić – napunili su mi torbu za poneti

rakija

hleb

ajvar

krompir

turšija

kupus salata

pekmez

torta i kolači

ludilo od ljubavi i svesuštine

pozvano si na ručak

ljubim sve što pojedem

sveživote – mojom ljubavlju se hrani

milo moje istetoviraj oblik mojih usana na svom telu

hteo sam da Tii pošaljem mejl sa ovim predlogom ali sam

odustao jer je svako blaženstvo i inače napisano samo za Tebe

verujem da matematika ne odobrava nasilje ljudi nad drugim bićima

kada bi matematika odobravala nasilje ne bi bila živa i ne bi mogla da se razvija

matematika je bluz viših bića

njega su izdali njegovi a njegovog neprijatelja su izdali njegovi

naši su izdajice

budućnost čoveka je u tome da pronađe način da se iskupi za svoje nasilje

nasilje demokratije

nasilje komunizma

nasilje fašizma

nasilje tajnama

nasilje bogatstvom

nasilje ugledima

nasilje imperijalizma

nasilje kolonijalizma

nasilje feudalizma

nasilje robovlasništva

 nasilje rasizma

nasilje gasnih komora

nasilje konc logora

nasilje kulaga

nasilje tržnih centara

nasilje hleba i igara

nasilje banaka

nasilje civilizacija

nasilje osvajanjem vasione

nasilje dizanjem brana

nasilje kopanjem rudnika

nasilje krčenjem šuma

nasilje pripitomljavanjem životinja

nasilje misionarenjem

nasilje inkvizicije

nasilje lomača

nasilje giljotina

nasilje vešala

nasilje električne stolice

nasilje bioinžinjeringa

nasilje klanice

nasilje pilana

nasilje dobrotvornih akcija u kojima se pere svo nasilje

nasilje škole i univerziteta u kojima se ljudsko zlo prećutkuje a

savest dece i mladih ubija da bi mogli da čine nasilje mirne savesti

ja ne mogu sa svim tim da živim i zato ovo pišem

ja ne mogu i ne želim to da razumem i zato hodam za mlad svih bića

živim za vaskrsenje svih bića a pogotovo za ona bića koja sam povredio

stvaram za sva i još nestvorena bića a

pogotovo ona koja sada svojim stvaranjem povređujem

sva bića će podržati čoveka u njegovom iskupljenju

iskupljenje je humus velikog stvaralaštva

možeš Tii to čoveče možeš

sva poznata bića su samo delić nepoznatih bića i oni zajedno čine sva bića

ritam je biće

bezbroj bića je u ritmovima svih bića

tišina je biće

bezbroj je bića u tišini

sva bića su pesma koju vole sva bića

Dunave ljubim Te – viknem i mahnem Dunavu

i ja tebe ljubim Miroslave – vikne mi i teče mi Dunav

tek kad pogledam u oči dana vidim da me oči dana gledaju

tek kad pogledam u oči istine vidim da me oči istine gledaju

tek kad pogledam u oči ljubavi vidim da me oči ljubavi ljube

oči gledaju oči

jedno je oko u svim očima

oči gledaju da bi ljubile

radost života sa svim bićima

ozaren sam ljubavlju svih bića

žubor

lahor

pčela

cvet

osećaš kako mi se širi u grudima

čitam autobiografiju Džejms Brauna na kompjuteru. promiče sneg

dobrota je tako lepa. plačem. suze mi pune oči. dečače ne odustaj

volim hrabrost ovih reči što samo postoje

volim volim

volim me venčava sa svim bićima

volim sva bića – sva bića su moji roditelji – moja žena – moja deca

sve je moje jer ništa nije moje

ko hoće da brine o čoveku kao vrsti mora da

 brine o njemu za najmanje sledećih milion godina

čoveka kao vrstu uništava ono što on smatra da je njegovo

njegova krv

njegov porod

njegova porodica

njegova rasa

njegova nacija

njegova država

njegova kultura

njegov jezik

njegovo vlasništvo

njegova Planeta

hej lepoto koja si krenula na put – izgovorio sam dok sam crtao Dobrog hodača

dok čekam susret sa Vladimirom Macurom hodam oko hotela Moskve

Vladimir mi je poklonio zelenu olovku dugačku dva metara

želim da sva bića neprestano osećaju moju ljubav

voleo bih da sva bića znaju za Miroslava Mandića i Umetnost Miroslav Mandić

najbolji su mnogo skromniji oni žele da za njih zna

samo njihova nacija ili rasa ili pol ili njihova civilizacija

ne samo da bih violeo da sva bića znaju za ime

Miroslav Mandić nego verujem da ga ona već znaju

bez obzira što je moja želja izložena podsmehu ili smatrana

ludačkom mislim da je to suština svakog bića da ga sva bića znaju i vole

moja želja da sva bića znaju ime Miroslava Mandića je želja i svakog slavuja

svake travke

svakog Volt Vitmena

svakog Fernanda Pesoe

svakog Fridriha Helderlina

svakog Majstor Ekharta

svake Bili Holidej

svake Gerdrude Stejn

svake bebe na grudima prosjakinje

svake otkinute grančice

svakog zrna pšenice

svakog ko je prećutao

ime umetnosti Miroslava Mandića

i umetnost imena Miroslav Mandić

moja želja da sva bića znaju ime Miroslav Mandić

nastaje na muzici želje kojom plešu i pevaju sva bića

Miroslav Mandić oslobađa svetlost i ljubav u svakom biću

Miroslav Mandić je stvoren iz duboke skromnosti svakog zanosa

Miroslav Mandić traje u toplom spokoju svakog smiraja

Miroslav Mandić u Tvom imenu – Tii u imenu Miroslava Mandića

...

...

...

...

...

...

...

...

...

...

...

...

...

...

ovde su bila imena četrnaestoro bližnjih kojima sam u subotu napisao

odlazim sve dalje i dalje sve bliži i bliži srcu svih bića – Tvom srcu

srce je pesma

srce peva um

pišem Tebi jer se nadam da me voliš

i možeš da podneseš i moje delo i mene i ime Miroslav Mandić

šaljem Tii blaženstva ove nedelje da mi pomogneš da sve bude

tako kako je u njima napisano – tako kako je verujem Bogu milo

moje pevanje i umetnost Miroslav Mandić je

ozarenost i potvrđivanje rajske želje da jesam

da jeste sve što jeste

Bog u meni Bog

ovaj mejl šaljem Tebi

licem pevanja

licem stvaranja

licem odanosti

u nedelju sam pomislio da bi to moglo nekog od njih uznemiriti

i nisam nikome poslao ovo pismo sa prošlonedeljnim blaženstvima

odlazim – to što osećaš je um

dolazim – to što osećaš je srce

... odlazim dolazim odlazim dolazim odlazim dolazim odlazim dolazim... 

jedini – isti kao sva bića

samo Bog

samo pesma

samo ruža

samo put

samo svako biće

sve sam

primi me u sebe

procvetaj

cvetaj Miroslava Mandića-sva bića-ljubav-Boga

Miroslav Mandić je ime raja

sve što nije raj je dosadno i od dosade se ubija i ubija sve oko sebe

Miroslav Mandić je ime svih bića

Miroslav Mandić je način da šalom na svoj račun sve postane Miroslav Mandić

dok postoje imena Miroslav Mandić će biti ljubav u svakom imenu

kada nestane i poslednje ime nestaće i ime Miroslav Mandić

ponavljam ime Miroslav Mandić kao sve što ponavljam i to kako se ponavljam

kao fudbaler koji na treninzima ponavlja sve što u igri postane savršeno

ja nisam Miroslav

ja nisam Mandić

ja nisam Miroslav Mandić

ja sam Miroslav Mandić

umetnost jednog imena – umetnost u jednom imenu

sve pevano jednim imenom

Miroslav Mandić – sve svakoga ljubi

Miroslav Mandić – ljubav je jedna

zovi se Miroslav Mandić – zovi me Miroslav Mandić

Miroslav Mandić je Aleksa Golijanin koga sam slučajno sreo posle tri godine

Miroslav Mandić je Ana Đorđević-Petrović koju sam slučajno sreo

a ona mi malo pre toga kupila belu vunicu za knjigu Miroslav Mandić

Ani sam prvoj ispričao za Velike slike koje ću početi da radim

sa uživanjem čitam Slobodana Tišmu

 i njegovu najnoviju knjigu Quattro Stagioni

uzmi nešto bilo šta i videćeš – ljubav je

daj nešto bilo šta i osetićeš – pesma je

stanje ljubavi je stanje pesme – prvo stanje

događaj života je događaj priče – drugo stanje

Bulke

volim vas – svršavajte svi

Bulke je naslov mog dramskog teksta koji čine samo četiri reči volim vas – svršavajte svi

zamolio sam reditelja ljubavi Branka Popovića da režira ovaj tekst 

Bulke su posvećene publici i jedinoj pravoj režiji – režiji same publike

Bulke se prvo izvode kao kamerna predstava dok polako ne prerastu u

masovna okupljanja na kojima kao što tekst kaže svi svršavaju zajedno

svršavanje-preobražavanje

Maslačak

gadim se sebe – spasila sam se – iskupila sam te

Maslačak je naslov mog dramskog teksta koji čine samo devet reči

Maslačak sam posvetio Tebi

pozovi me da Tii dam uputstva za njegovo izvođenje

idem da vidim i fotografišem plave cvetiće

plave cvetiće ću naći dole kod reke

vetar duva – našao sam ih – neshvatljivo su lepi

neprimetni od lepote – neprimetni za dobrotu

uživam slušajući zvono koje me zvoni

moja sreća se zove Sreća Svih Bića

siguran sam da mušice ne bi pristale da žive da nisu srećne

pored Dunava odmah osetim da sam okean

smešim se i mislim – odmah je najveći okean

sve što je najvrednije je besplatno a sve što ne vredi je

sve skuplje i skuplje sve dok ne dovede do najskupljeg – do ubijanja

sve što je skupo je u vezi sa pljačkanjem i ubijanjem

skupo je zločin

nežno je jeftino

nit sam sa ovima nit sam sa ovima nit sam sa ovima – zlatna nit sam sa svima

ne volim ni ljudske tajne ni skrivanja. ali mi se svidelo

kako je Svetomir Bojanin pre neko veče govorio o tajni

tajna kao uzrok neshvatljivog i nedokučivog

lepo je Svetomir Bojanin govorio i o stidu kao neprikladnom i neprilagođenom

mladić ispred mene telefonira i po njegovim

pokretima osetim kako se postideo i osetio poniženim

uvek sam se stideo. pogotovu u detinjstvu

sada osetih – stideo sam se jer sam osećao da nisam od ovog sveta

samo se sa Bogom Tobom i svim bićima ne stidim

  blaženstva koja slede pišem hodajući ka

tramvajskom mostu gde ću se sresti sa Jelenom Bešir  

volim da se pripremim za susret. pogotovu u hodanju pred sam susret

pripreme za susret su jako važne. to je vrsta gospodstva koje oplemenjuje

radovanje susretu i poštovanje onoga sa kim se susrećeš

pripreme za susret stvaraju i oblikuju susret

za mene je svaki susret prvi. odlučujući. od koga očekujem

sve i ništa. susret dvoje prvih ljudi. bez iskustva. rajski. nevino

pre dvadesetak dana smo Jelena i ja imali prelep

Biznis ručak. danas ću joj predložiti Seks ručak

do sada sam imao Biznis kafe i Biznis ručkove a ovo bi bio prvi Seks ručak

Bog ručak

Seks ručak

Biznis ručak

to su ručkovi koji čine – upravo otkrih – Svečani nedeljni ručak svih bića

kod Pošte sam. mislim o Večnoj umetnosti

živim i stvaram Večnu umetnost

ja sam Večna umetnost – izgovorio sam pred Narodnom skupštinom

Večna umetnost je umetnost

ne ova ili ona umetnost nego samo umetnost

ne ni Večna umetnost nego umetnost koja stvara večnost

svako ko se bavi Večnom umetnošću je njen osnivač – prvi – jedini

Večnu umetnost stvara Jedan jedini umetnik

svi umetnici čine Jednog jedinog umetnika

Jedan jedini umetnik čini sve umetnike

prešao sam most. Jelene još nema ali sad će ona...

... Jelena je ušla u autobus broj 65 a

blaženstva koja slede pišem posle našeg susreta

čovek zaustavlja taksi sa cigaretom u rukama

a dim iz njegove cigarete se vijori raskrsnicom

pre susreta sa Jelenom je temperatura bila za nekoliko stepeni

niža tako da sada uživam u sporom hodanju na toplom suncu

poštujem i volim svačiji seks

svačija seksualnost je jedinstvena i predivna

sva bića su opčinjena seksualnošću svakog bića

matematika je oda seksualnosti svih bića

seks je heroj besmrtnosti

seksualna bića hrane besmrtnošću sva bića

seks je odan večnosti

volim odano

ne živi se više od velikih stvari nego od malih

rekla mi je pekarka kod koje sam prvi put kupio somun

ja sam seks svih bića – Tii si najuzbudljivije i najpoželjnije biće – aman

sreća je tužna

nesrećna sam jer skoro svi misle samo na svoju sreću

na mene niko i ne misli i retko ko je srećan zbog mene

mnogi koji su srećni ne znaju da sam ja tada nesrećna

ja sam sreća – biće sreće – samo jedno od bića svih bića

ja sreća sam srećna samo kad su sva bića srećna

nema od mene srećnijeg bića kad su sva bića srećna

priča mi sreća

volim kako Slobodan Tišma piše o bojama i to što mnogo piše o njima

ceo život sam se trudio da nikoga ne zavodim ali

da svakom pokažem da je uzbudljiv i jako poželjan

pčela sam koja svakoj ženi pokazuje da je najlepša i najpoželjnija

travka sam koja svakom biću pokazuje da je najželjenije biće

uspeh sam i kažem – Tii si najželjenije biće

nikada nemoj da zaboraviš da jedino Tebe žele sva bića

posvećeno mladiću koji je juče u Knez Mihailovoj prišao Jeleni Bešir da je pozdravi

ja sam Bog jer Te volim

ja sam Bog jer sam samo Bog

ja sam Bog jer sam slava Boga

smrt ne izneverava

smrt život daruje

ljudi su izdali smrt

večnog se života odrekli

ako ne osetim da je moja majka kurva a moj otac

kriminalac uvek ću misliti da su kurve i kriminalci neki drugi

ako nikada ne osetim da sam niko uvek ću misliti da su neko oni koji su niko

živeo Dragane Mitroviću

rekao sam osmogodišnjem dečaku koji mi je upravo rekao svoje ime

Dragan Mitrović je moja sreća kojom usrećujem sva bića

kako samo usrećuje novac kada ga nekome bezrazložno dam

posvećeno jebežljivom novcu

jedna pčela je sletela na kartonsku kutiju u kontejneru

sa svim bićima hoću sve i sa svakim

bez jednog jedinog bića među svim bićima neću ni sa kim ništa

ja svih bića u meni nikada neće umreti

ja mog bića će umreti za sva bića

neko je izdvojio baš ova dva kamenčića da ih nađem

svako blaženstvo koje napišem je zahvalnost Bogu što sam ga uopšte napisao

da li si nekada prolazila Mokroluškom ulicom i to na uglu sa Zajcovom

humor je biće svih bića

hvala ti Miroslave Mandiću – kaže mi humor

mama gde ideš – pita devojčurak

u pizdu materinu – odgovorila je mama

u ulici Jaše Ignjatovića na zadovoljstvo Jaši Ignjatoviću – verujem

bezrazložno se poradujem i odmah se postidim

jer pomislim da moja radost nekog povređuje

ispred Izdavačkog preduzeća Filip Višnjić bacim kocku

i pitam je da li mogu da gledam u dupe ove devojke ispred mene

može – odgovorila mi je. sada ga na miru i sa uživanjem gledam...

još jedna posveta jebežljivom novcu

ne sudim – samo udim

uditi i hoditi

udom

ud – om

udim – trupim – glavim

udim – srcim – umim

napasam reči

teram humor

berem rečima

svet svetinja

svet od inja

svet košulja

uminuti

bezbolno

živeti

oduvek Tvoj zauvek

beli fudbal

beli anđeo

Srđan Valjarević mi je sinoć poklonio beli fudbal iz fudbalskog kluba Sinđelić  

oh – to

Konstantin Nojka

danima nežno mislim na Konstantina Nojku

na grudi svih bića Te prigrlim klonuli

lepe i dobre reči upućujem svakom

da svako bude dobar lepim rečima

da svako bude lep dobrim rečima

lepo i dobro je more

lepa i dobra je planina

ravnica nagoveštava – do malopre klonuli se oporavio

bio bih tužno biće da nisam upoznao tugu ravnica

bio bih smrtno biće da nisam video strah od smrti u umetnosti

ljubim tugu ravnice – radosna je

grlim umetnost koja je u strahu od smrti – besmrtna je

umetnost ravnice oslobađa ravnicu tuge

umetnost besmrtnosti oslobaća umetnost smrtnog straha

ko uprkos svega poveruje u sebe zove se Moj Prijatelj Je Miroslav Mandić

ko uprkos sebe poveruje u drugo i sva bića zove se Miroslav Mandić

volim Te moj Bra – retrospektiva Miroslava Mandića se odvija u Miroslavu Mandiću

upravo poslah sms Branku Popoviću

naravno Miroslave

odgovorio je Branko

danas počinje proleće – današnja blaženstva su posvećena

petnaestogodišnjakinji koja je prva primila u sebe mog prijatelja

sve je u toj devojčici

svako biće je devojčica

sva bića su dečak

devojčica prima u sebe dečaka

dečak celog sebe daje devojčici – nestane 

devojčica primi celog dečaka – nestane

večno proleće devojčice i dečaka – dete Božije nastane

jednim udom

ud put

om ruža

ja sam Bog – Božije delo

mislim za sebe da sam Bog –đavolji posao

otkrovenje – doživljaj istog

otkriće – događaj različitog

sve više osećam kako izgovarajući bilo koju reč izgovaram sve reči

proleće – svaka reč je primila svaku reč u sebe

proleće – pogledaj večnu umetnost proleća u proleću Večne umetnosti

proleće – tužan sam – tuga je izneverena radost koja nam se dogodila

 proleće – posle dugo vremena oslonjen na stubić čekam zeleno na semaforu

proleće – prvo proleće prvi put drugog desetogodišnjeg hodanja

daće Bog da sledeće godine napišem

drugo proleće prvi put drugog desetogodišnjeg hodanja

...

proleće – hodam-planetarim – odmiče Planeta pod mojim nogama

proleće – svakoj ženi od 7 do 107 se smešim osmehom jako mi se sviđaš

proleće – magistriraj na Miroslav Mandić jebe svima mater

proleće – doktoriraj na Miroslav Mandić jeste svima mater

proleće – more premesti se pred vrata svih bića

proleće – da vode bude i kada je ne bude bilo

proleće – ja sam porno-radnik svim bićima na sajtu miroslavmandic.name

proleće – sajt miroslavmandic.name je dom svih bića

ovo

je

prolećna

pesma

večne

petnaestogodišnjakinje

koja

prva

oduvek

zauvek

prima

u

sebe

mog

prijatelja

svako ko u sebe primi drugog je Bog

bogBoginja

juče sam prespavao ceo dan. pre podne sam povraćao. izgubio snagu

želudac se celu noć mučio. bilo mu je suviše mladog luka u subotnjem ručku

hodam polako. negujem se

nežan sam prema želucu

kada izgubim snagu osetim kako sve iz nje dolazi

bez snage ne mogu nijednu reč da napišem

i juče i jutros me je bolela kičma. osetio sam probleme sa vidom

sada sam tek osvestio vezu vida i kičme

tegobe sa kičmom su došle zbog tuge

tugu sam osećao zbog toga što se neprestano uništava radost

kako da se poradujem sa nekim kada je toliko zajedničkih radosti uništeno

raduj se kičmo

oči gledajte jasno

smiri se želucu

tuga je tako opasna

tuga razboljeva

tuga je smrtonosna

ljubim Te tugo – raduj se tugo

tela su mi sve draža jer su tako krhka

telo je krhkije od duše. duša je krhkija od duha

telo reči voda je reč voda

duša reči voda je žeđ

duh reči voda je zdravlje

milina ozdravljuje

hodam za milinu u Tvojoj kičmi

hodam za milinu u svačijem ja

milina malina

malina svih bića je milina svim bićima

samo Bog – samo Bog – ne prestaje da bude Bog

Bog žudi da još neko neprestano bude Bog

Bog me živi

Bogom sve živi

Bogu niko ne umire

Bog kičma malina Bog

hodam – stomak se i dalje muči

pupoljci se sve više zelene

prekopavaju se bašte. orezuju ruže

volim umetnika u svakom biću

sva bića vole da su lepa

lepo mi je da gledam pupoljke na drveću

sipi zelenilo

Vera mi je u mejlu napisala da kupim probiotik

kapsule jer je moguće da imam neku bakteriju ili virus

verujem da sva bića služe životu svih bića

verujem da bakterije i virusi služe životu svih bića

velika je snaga u bakterijama i virusima

 evo prvih belih latica procvetalog drveća

pupoljcima na drveću pupi i vazduh

e sada mi – kazao je čovek kada se upalilo zeleno svetlo na semaforu

od kada postoje ratovi ljudsko društvo počiva

na dva stuba. stubu ubica i stubu kriminalaca

ko se oslanja i veruje u stubove mora se oslanjati na ubice ili kriminalce

vojsku ili policiju

univerzitet ili šou-biznis

državu ili tajne organizacije

budućnost ljudske vrste nije u stubovima

nego u saosećanju i prožimanju – svesti da sve zavisi od najmanjeg i najnevažnijeg

samo sloboda svih bića jeste sloboda za svako biće

čovek sadi cveće – to prija mom stomaku

mislim na sve ono što je u stomaku

stomaku stvaranja

samo bih fotografisao cvetanje drveća

kada se dvoje ljudi ne razumeju to izaziva ratove

kada se reči iznevere to ubija pupoljke

bacam loptu – život slavim

stotinak metara unazad mislim na knjigu Život slaviti koju sam video u izlogu

milujem vas leđa mog stomaka – milujem te stomaku mojih leđa

lep je stomak – dobra su leđa

muči me stomak ali se radujem jer pišem o stomaku

bacio sam loptu namrgođenom četrnastogodišnjaku

uhvatio ju je i nasmejao se a mene je jako obradovao