Bog Miroslav Mandić Bog

čim sam krenuo ugledao sam ga — cvet izrastao iz betona

koga ljubiš — ko Te ljubi — cvete u betonu

ljubim Te — odan sam Tii — cvete moj — raju u betonu

hodam Košutnjakom — neprestano sam u šumi

u šumi sam sreo jednu ružu

šezdesetdvogodišnju gospođu Ružu

gospođa Ruža hoda da ojača svoje srce. prijala mi je njena vedrina i zdrav osmeh

Ruža mi je pokazala puteve kroz šumu. seli smo na klupu da se odmorimo. lepo

smo pričali. ako se slučajno ponovo sretnemo u šumi biće to Bog — rekao sam joj

kada smo se rastali primetio sam da mi je

diktafon ispao. vratio sam se i našao ga na klupi

iako sam prvi put u Njoj — šuma mi se potpuno predaje

u šumi je kao u vodi. samo idem i stalno sam u šumi

šumom šumim

šumske staze su tako meke i podatne

prožimamo se i prokrvljujemo

kompeticija je odvratna

otišao sam — oprosti ako me nisi razumela

otišao sam — oprosti ako nisi otkrila sebe u meni

otišao sam — oprosti što sam pomislio da sam Tii sve

evo i prvih kapi kiše

na ovom mestu je ubijen knez Mihailo

ja je Bog — Tii je pobednik

ja sam Miroslav Mandić — Tii si pobednica

pio sam hladnu vodu sa Hajdučke česme

što više volim uspone usponi više vole mene

na velikom usponu osetih ljubim nerve u kičmi svakog bića

ljubim Te apstrakcijo — svetinjo slaganja

ljubim vas krugovi — umetnosti nadovezivanja

ljubim Te lepoto — lopto prostodušnosti

ljubim Te šumo — ružo šumskih puteva

radujem vam se šume — čekajte me šumovite

treperim u srcima

hodam umovima

pevam stomakom

juče mi je Amica rekla za Natašu koja je usvojila Emu i Millona

divim Tii se Nataša

                        divim se svakome ko primi drugog u sebe

kuji koja je usvojila mačiće

misli koja je usvojila drugu misao

divim se svakom šta koje je usvojilo kako — svakom kako koje je usvojilo ko

svakome ko je usvojio delo drugog čoveka

divim se svakom još koje je usvojilo još još još

primanje — porodilište davanja. prihvatanje — prihvatilište primanja

odoh

ovim

putem

za

Millona

Millone lepi dečače čuvaj Emu i Natašu

muzika ovog blaženstva Te čuva zauvek

usvajam vas usvojitelji moji

usvajam Te davanje

usvajam Te primanje

radosti

radosti

radosti

sva bića su ljubljena

hodanje

stvaranje

pevanje

sva bića ljube

disanje

jebanje

plesanje

sva bića su večna

h

h oda m

m

oda hodanja oda radosti

muzika svih bića je u slobodi svih bića

muzika glista

muzika stvari

muzika savesti

primam Te primanje

dajem Tii davanje

sve u jednom je

ukus prvog gutljaja kafe

umetnost svake sekunde

umetnost svih bića

istrljaj mi stopala

pupoljkom

trenom

umetnost trena je u pevanju trenom

tren

tren trenu tren

tren

u trenu živi večnost

samo tren može da primi u sebe večnost

samo svako biće nosi u sebi sva bića

pevaju tregeri dobrog dečaka

sam na putu

sama ruža

dodir

dodir

dodir dodiru dodir

dodir

istrljaj mi kolena

pupoljkom

trenom

Miroslav Mandić umetnost

84600 kružića

84600 sekundi

krug svakoga dana

svakog trena

pevanje Miroslav Mandić

istrljaj mi butine

pupoljkom

trenom

pevaš mi

i stopala i kolena i butine

 pupoljkom

tren

om

plavo na prstima šake

život se rađa iz bilo čega

kad neko nekom nešto lepo

kad neko nekom nešto dobro

kad lepo dobrom a oblo grubom

kad dobro lepom a meko oštrom

pas koji do iznemoglosti trči za vlasnikom koji ga je ostavio

povređeni najviše povređuju

ne inferiornost nego smirenje

ne melanholija nego pokajanje

bratstvom svih ljudi

sestrinstvom svih bića

poljubac hvale i hvala poljubac

ljubim svakog ko u sebe inplantira drugo biće

ljubim večnu umetnost u kojoj su sve umetnosti

ljubim večnu umetnost koja je samo umetnost i u kojoj su sva bića

ovo je nagrada za umetnost koja se ne dodeljuje

nagrada koja neprestano traje svim bićima

samim tim što jeste svako je pobednik i nagrađen je

samo molim bez ikakvog udruživanja

brzinom puževa

srcem kornjače

umom žrtve

to što može svako

to što počinje ovde

to što je prvi put sada

smešimo se imenima vetrova

igramo se saosećajući

padaće kiša. ćebad ću prati za vikend

juče u predvečerju sam sa tezge na pijaci pokupio

ostavljene breskve i zavoleo i pijacu na Banovom brdu

breskva jednoj smokvi

bezgranična i bezvremena slast jednog svemu i svega jednom

crveno na prstima stopala

pesma je jedna

ljubav je jedna

zahvalnosti nema kraja

ljubim Te pesmo

pevam Te ljubavi

sve je plavo

sve je podvučeno

sve je u svemu

Svemir u Svemiru

snaga konja u snazi konja

primanje kobile u primanju kobile

more u pučini

ja sam konj koji peva pesmu kobili

Tii si kobila koja prima moju pesmu u sebe

pesma je jedna

ljubav je jedna

zahvalnosti nema kraja

konjska snaga je dobrota

konjsko trpljenje je lepota

pesma je jedna

ljubav je jedna

konj je nežna silovitost

kobila je silovita nežnost

kobilo zajedno smo da bismo jedno drugo ljubili

konju zajedno smo da bismo bili jedno i jedno ljubljenje

kobilo zajedno smo da bismo sva bića ljubili

konju zajedno smo da bismo Boga ljubili

naskočim

te

pesmo

pesmom

me

zapevaš

naskočim

te

pevanjem

zapevaš

me

primanjem

pesma

sam

u

sebi

pevaj

me

pevam

te

u

tvom

slušanju

konju

moj

u

meni

grlim

te

kobilo moja u meni ljubim Te

pesma je ljubav

dobrota konja je u njegovoj kobili

lepota kobile je u njenom konju

slobodni konji

slobodni konji oslobađaju ljude od ljudske potrebe da iskorišćavaju konje

slobodni konji mirno pasu travu Božiju

slobodni konji radosno dišu vazduh Božiji

slobodni konji jezde slobodnim srcima svih bića

slobodni konji žive od slobode

slobodni konji žive za slobodu svih bića

slobodna kobila i slobodni konj su jedna sloboda

sloboda svih bića čini sestrinstvo i bratstvo jedne jedine slobode

u gušteru je sve

zmijica je svako

biljni sir na parčetu hleba u predvečerju kroz šumu

jabuke pokupljene sa zemlje

miris železničkih šina

gutljaji hladne izvorske vode

puževi hermafroditi koji se pare satima

zalazak sunca koji udomljuje sva bića

konjska snaga je u postojanosti kobile

sloboda konja je u njegovoj kobili

sloboda kobile je u njenom konju

plavi konji na plavoj mesečini

sloboda je nomadski razgovor slobodnih konja

sloboda je slaganje u zanosima i nadovezivanje u smirajima

sloboda pleše u centru svakog bića

sloboda peva po obodima svih bića

sloboda se   p r  o   s    t     i      r          e       ka slobodi

slobode se prožimaju

put kobile je u njenom konju

ruža konja je u njegovoj kobili

put

Kobi i Konj

svako ko na današnji dan slavi godišnjicu svog prvog jebanja

neka je proslavi sa još lepšim smislenijim i božanskijim jebanjem

jebanje majko moja kobilasta

jebanje oče moj konjski

jebanje večnosti moja ždrebeća

jebanje moje najvoljenije — jebi se jebi — najjebanije moje jebanje

ždrebi se svaka moja reči

ždrebim Te poezijo još nestvorenog sveta

ždrebiš me po-etiko ovog sveta

fudbal film i avangardna umetnost su me oždrebili

pasao sam travu umetnosti velikih umetnika

napajao sam se vodom dela hrabrih žena i muškaraca

jebao sam kobilu ideala — žrtvom me je obljubljivala kobiletina moja konjska

divio sam se kobili koja se jebe samo u letu i samo sa svojim konjem

volim Te kobilo istine

volim Te kobilo saosećanja

volim Te kobilo slobode

volim Te kobilo neposedovanja

volim Te kobilo koja porađaš dela svog konja

majka mi je kobila

otac mi je konj

žena mi je kobila

sin mi je konj

ćerka mi je kobila

svi smo mi konji — rođeni ovde i sada — u Bogu — Božiji

ja Miroslav Mandić konj — kobila i konj jedno u drugome

spojeni palac i kažiprst

tako mi prija ovo konjsko pisanje kao njoj ponavljanje a njemu monotonija

toliko sam konj da sam magarac

magarac mladosti koji me je čednosti sačuvao

Miroslave Mandiću ludo samo Tebe ljubim

Van Gog je znao da je pokrenuo ogromne količine ljubavi

i da će biti jedno od najvoljenijih bića koje je ikada postojalo

i ja Te ljubim Vinsente moj

samo da Tii kažem da bih voleo da umesto svakog svog stiha praviš eliksire ljubavi

ovo je napisano tek onako konjski

pesnik Konj — muž mojoj Kobi

palcem potpisano