Bog Miroslav Mandić Bog

fino jeste u svemu

grubo tek u ponečemu

služenje je u svemu

gospodarenje tek u ponečemu

slugi da

gospodaru ne

služenju da

gospodarenju ne

jedan je Gospod i jedno je gospodarenje

radovanje Gospoda samog

ko hoće da gospodari treba da služi gospodarenju

volim da stvaram

da se zahvaljujem i služim stvaranju

nakupilo se toga

znam da bi Tebi bila milina da se brineš o mom Pupoljku

za razliku od Pupoljka svih bića koji stvaram Pupoljak je moje ukupno delo

tebe

mi

nema

pa

mi

nema

sa više ljudi sam pokušavao

počelo je sa Ksenijom Buštrević koja mi je uvećala fotografije Jednog čoveka

Vesna Milović je napravila veliki sanduk za čuvanje mojih radova. kupila

stakla za Lišće — drvo života. spakovala sve radove pre Ruže lutanja

od onda o njima znam sve manje

selili su se

Nebojša Čović ih je fotografisao i preseljavao

Zorica Kovačić je nešto počinjala

Violeta Jovanović je bila tu

Dragana Varadinac je bila nada

Petar Miloradović ih je čuvao i katalogizirao

Kaja Ćirilović i Rore Popović su započeli onako kako bi trebalo

Sun Mandić i Ivana Đokić su ih skenirali za štampanje skice za monografiju

Ivana Živković je malo služila

Branka Zgonjanin se baš potrudila

sve je to prekinuto i zatrpalo me u Stančiću i Gnezdu

danas u šezdeset trećoj počinjem da ih prvi put sam sagledavam i digitalno arhiviram

svako veče ću malo zaviriti u tu veliku dobrotu

prepakovati

obrisati

ponovo obeležiti

fotografisaću ih i objasniti sebi

od svega toga napraviću skicu za digitalizaciju Pupoljka

poslužiće mi za pisanje autobiografije

joj kako žudim za njom

koristiću je za radne monografije

za ideje koje me čekaju da im se otvorim

kao i sve što radim i to ću raditi za Boga Tebe i sva bića

kao i sve što radim i to ću raditi pred Bogom Tobom i svim bićima

počeću sa mojim prvim objavljenim tekstom Tri festivala

danas je 33. dan u godini

sekunde služe minutima

minuti služe satima

sati danima

dani godinama

godine milenijumima

milenijumi večnosti

večnost trenucima

sve jedno drugom služi

sve služi kruženju

kruženje služi svakom

riba moru

krv sećanju

rumenilo lica poljupcu

velika voda vodi u Tvojoj čaši kojom ispijaš vodu sveta

služenje je milina i bezbrižnost

gospodarenje je briga i grozota

bio mi je uzbudljiv sinoćni susret sa samim sobom devetnaestogodišnjakom

izvorom kojim i dalje letim

da nije bilo toga ne bi bilo ni mene sada

podsetih se mladosti pisanja i pisanja u mladosti

joj kako mi je tek stalo do mladosti ovih reči

to nije ništa daleko

bezvremeno i bezgranično je

bestežinsko stanje gledanja oči u oči

radujem Tii se kao zemlja kiši

čekam Te sunce pupoljče

čekam Tvoj servis

 od danas ću na link Pupoljak stavljati

fotografiju jednog od radova koje digitalno arhiviram

sve je fotografisano pod običnim sobnim svetlom pa je tim toplije

pomagale su mi Violeta i Mirjana

nadam se da ćeš i Tii biti tu tokom dvadeset i jednog dana arhiviranja

večeras počinjem sa Čudesnim delom iz 1971.

juče u 18h umrla je naša monahinja Fevronija

napisao mi je Petar sinoć

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

Fevronija

uvećanje ljubavi za Fevroniju

ovih dana pročitala sam da odnosna zamenica koje, koja, koju

treba da se piše odmah iza imenice na koju se odnosi. izvini, ne

znam sva ova pravila, pa učim u hodu i tako ih i primenjujem

Violeta Jovanović

od jezičke pismenosti važnija je ljubav za pisanje

život za reči

jasnoća misli

čednost srca

podatnost tela

pismenost je ljubav za sva bića

pismenost je razumevanje drugog

medijska pismenost

informatička

virtuelna

pismenost je vera u vaskrsenje

pismenost su lepota i dobrota zajedno

pismenost je lekovitost morske soli sa mirisom lavande u toploj vodi

kojima svake večeri pomažem bolnim Ahilovim tetivama i petama

pismenost svake žene je znanje da je sve na svetu kurac bogosluženja

pismenost svakog muškarca je znanje da je sve na svetu pička bogosluženja

jednostavnost pisanja

vodi me radosti Božija

napisao sam u nedelju u Crvenoj svesci

jako se radujem kad nešto zapišem u Crvenu svesku

tom radošću podsećam Te na Tvoje radosti

bajka sam svim bićima i zato se radujem bajci u sebi

meni Jung nije važan ali mi je jako važno što je u

starosti bio pažljiv i razgovarao sa stvarima sa kojima je živeo

volim sve jeftino i minimalno ali i ponešto najprvoklasnije

Mont Blanc penkala kojom sam godinama pisao

moj Pup

topla soba i topla voda

jebote koja sreća

ovih dana širom Evrope ljudi umiru od hladnoće

kako je strašno kad umireš od gladi i smrzavanja

baš sipi sneg

nisam uspeo da pišem o onome što me uvek uznemiri pa i danas

veje

pokušaću sutra makar u jednom blaženstvu

u Gnezdu je toplo a ja još i pišem

juče ujutru mi se na ekranu pojavila ponuda da preuzmem novu verziju Word-a

ako se to tako kaže

pitaju me hoću li ili neću. kažem da neću ali onda ne mogu da se služim Word-om

ne razumem tehnička uputstva pogotovo na engleskom

onda prihvatam sve a ne znam šta prihvatam

zatvore Tii si ponekad jedino rešenje i sloboda u pokvarenom svetu

to me tako ponizi i uznemiri jer ništa o tome ne znam

u dominantnim medijima bedna je njihova bahatost

samoćo jedina

tužno je kad vidiš kako se dominantne stvari pretvaraju u zastarelost

ludo ljubav si moja

ludo Tii si večna i Tii mi uvek tako nesebično pomogneš

sve je dobro

sine moj Tii si moj otac ja sam Tvoj sin

kreni dobrim putem

dobar put je jedini

put dobrote

na dobrom putu je lepota

gde su dobrota i lepota zajedno tamo je milina

vrednost je besplatna

uvek možeš računati da se useliš u mene

sms koji sam samo poželeo

hej stanovati u jednoj ženi

biti joj ptica u letu

veliki i krupni muškarac i mala i sitna žena

visoka žena i niski muškarac

polje puno čičkova

danas sam video kako se predivno ljube jedna sedamdesetogodišnja žena i dvadesetogodišnji mladić

ne argumenti nego otvaranje

ne dijalog nego ispovest

ne razumevanje nego slaganje

ohladio sam povrće za rusku salatu na terasi

kako su svinje lepe

ono tamo što vidiš to je staza koja vodi u dolinu

ono tamo što ne vidiš je stazica koja vodi do vrha i podnožja Boga

jako uživam u Majstor Ekhartu

mrdam kukovima za Tebe

svaki mistik govori bogousto

reči

bog

obožavam

te

ti

si

moj

bog

naglo povučena crta

svetlo plavo

nežnosti moja

tačno je 15:00h 5. februara 2012. najsamije stvorenje

na svetu sam. nema nikoga da mu se obratim. obraćam se

ekranu Pupa na kome gledam koliko je sati i koji je dan. sada je

već 15:02h. to što mogu da pogledam koliko je sati a pogotovo to

što mi to neko govori čini me najsrećnijim bićem na svetu

jučerašnji nedeljni doživljaj

istovetnost se neprestano menja i preobražava u istovetnost

umetnost je beskompromisna

pesma je nekorumpirana

hodanje je čednost

toliko su mi šanse male da sve vidim kao šansu

tek smo pošli a sve nas je manje

ovu rečenicu Vladimira Roksandića iz 1971. proglašavam umetničkim delom

poistovećujem se sa prvim

divim se drugom

poštujem odane

na strani sam potlačenih

ali samo do trenutka njihove pobede

potlačenost je vatra slobode

ali posle pobede potlačenih njihova potlačenost se pretvara u osvetu i žudnju za vladanjem

drvo života da

drvo znanja ne

da li se sećaš kako drvo života raste muškarcu iz kurca a ženi iz glave

posle tri dana rada na skici za digitalno arhiviranje

rad se pretvorio u kultivisanje i oplemenjivanje Pupoljka

golotinja Pupoljka

1970-2012

od ovog trenutka radim na podmlađivanju svih mojih ćelija

ljubavlju za sve ćelije koje postoje u svim bićima

nežnošću za svaku ćeliju u svakom biću

krenimo

bolna zaboravljanja preobražavam u milinu sećanja na Boga

kad god ne može da izdrži čovek kaže ne razumem

kad god ne može da ljubi čovek kaže bolestan sam

konačno mogu pred svim bićima da kažem šta mislim o svakom

bez obzira što to možda nikada neću učiniti

Siniša

Tucić

pesmu Siniša Tucić posvećujem Siniši Tuciću

forma

pesme

stvara

pesmu

pada

sneg

pevanje

peva

formu

pesme

bilo je prelepo današnje hodanje po belom snežnom krugu oko Ade

nežno je padanje

spori sneg pada kroz dušu sveta

svete čuvaj se i sačuvaj se

usred jučerašnjeg današnjeg i sutrašnjeg rudarenja po Gnezdu evo malog

predaha uz Raselove reči koje sam juče pročitao pred početak rada

a danas ih pretvorio u blaženstva

pesmu

filozofske

kontemplacije

vrednost filozofije treba, u stvari, tražiti upravo u njenoj neizvesnosti

čovek koji u sebi nema ni trunke filozofskog smisla ide

kroz život zatvoren u predrasude nastale iz zdravog razuma

iz uobičajenih verovanja koja su se u njegovoj svesti

razvijala bez učešća njegovog promišljajućeg uma

za takvog čoveka svet postaje konačan

ograničen, očigledan

obični predmeti ne izazivaju nikakva pitanja

a mogućnosti koje su mu strane prezrivo odbacuje

pored toga što ukazuje na neslućene mogućnosti

vrednost filozofije je u veličini predmeta o kojima razmišlja

i u slobodi od uskih i ličnih ciljeva

život, pak, instinktivnog čoveka je zatvoren

u okvirima njegovih privatnih interesa

prijatelji i porodica tu mogu da postoje

ali spoljni svet ima značaj samo u meri u kojoj može da

potpomogne ili onemogući ono što se nalazi u krugu instinktivnih želja

u poređenju sa filozofskim životom koji je miran i slobodan

u životu instinktivnog čoveka ima nečeg grozničavog i skučenog

privatan svet instinktivnih interesa  je mali

postavljen usred velikog i moćnog sveta koji mora, pre ili kasnije, da ga razruši

u takvom životu nema mira

već samo stalne borbe između upornosti želje i nemoći volje

ako hoćemo da naš život bude ispunjen i slobodnim moramo

na ovaj ili onaj način, da pobegnemo iz tog zatvora i te borbe

jedan od načina da se to postigne je filozofska kontemplacija

u svom najširem sagledavanju filozofska kontemplacija

ne deli svemir na dva neprijateljska tabora

neprijatelje i prijatelje

korisno i štetno

dobro i zlo

ona posmatra tu celinu nepristrasno

u svom nepomućenom obliku, filozofska kontemplacija

ne teži da dokaže da je ostali svemir srodan čoveku

svako sticanje znanja predstavlja širenje našeg Ja

ali se to najbolje postiže kada se tome ne teži neposredno

filozofiju treba izučavati pre svega zato što veličina

univerzuma o kojoj filozofija kontemplira čini i duh

velikim i sposobnim za to jedinstvo sa univerzumom

hvala Bertrand

pre neku noć doneo sam odluku da pakete mojih knjiga pre preseljenja

iz Gnezda preuzme neko drugi ili ću ih prodati na otpadu kao papir

bila je to bolna ali i oslobađajuća i lekovita odluka

znam da postoje ljudi koji bi voleli da čitaju moje knjige 

verujem da postoji nekolicina kojima bi one mnogo značile

verujem da će se moje knjige tek čitati i preštampavati

u ime te vere više neću da brinem o njima

najviše je prve knjige Miroslav Mandić

odštampane su tri

ovo je osma

treba da pevam još šest knjiga da bih napisao 129600 blaženstava

sa 129600 blaženstava bih od knjige načinio loptu lepote i dobrote

loptu ljubavi koja neprestano kruži i peva Bogu Tebi i svim bićima

sve više osećam da je moja jedina dužnost

da svakog dana napišem 33 blaženstva

ma samo da napišem sledeće

ostalo nije na meni

na meni je da večeras sa Violetom Mirjanom i Nebojšom koga ću

prvi put videti prebacim sve knjige na jednu gomilu i fotografišem ih

dobrodošlica Nebojši kome ovim rečima želim i činim svako dobro i lepo u svim danima njegovog života

da ih sve prebrojim

i da posle izračunam koliko u njima ima novca kada se knjige

prodaju za čitanje a koliko kada se prodaju kao papir za recikliranje

koliko

koštaju

pesme

kada

se

čitaju

koliko

koštaju

pesme

kada

se

recikliraju

dokle traje neki oblik

kada se nešto preobražava u nešto drugo

da li se može videti blago nestajanje i još blaže nastajanje

tri godine sam sa Predvečerjem na mostu gledao zalazak sunca

miris reke se menjao godišnjim dobima

mesto zalaska sunca bi se za pola godine pomerilo za skoro devedeset stepeni

na mostu sam bio most

postajao predvečerje

u prvoj knjizi Miroslav Mandić je 10191 blaženstvo

reči ljube brojeve

 10191 herojsko blaženstvo

divim se ljudima koji izvrše samoubistvo iz

najdubljeg poštovanja prema životu samom

koji oduzmu sebi život da bi obogatili život samim životom

muzikom odluke

nadam se da osećaš moju radost sada

ljudi lakše saosećaju sa nečijom nesrećom nego sa nečijom srećom i to bi mogla biti osnova svih nesreća

sa

malo

reči

milujem

te

od

malog

mozga

kroz

kičmu

do

peta

klizim Tii polako po koži ruke

prijateljstvom Te oprašujem svete

 pod mojim nogama škripi suvi smrznuti sneg

za zdravog čoveka ova hladnoća je odlična

kaže mi stariji čovek na Adi

vrana u snegu traži hranu

ne duva vetar ali struji hladan vazduh

okrenuo sam se i vraćam se nazad. više mi ne bridi po licu

u toplom sam

sto svetinja

sreća u nozdrvama

biće prilike biće

ovo je prilika

klija

u

tebi

pesma

volim seksualnost zemljinog šara

morske zalive i uvale

odrone

kosine

pustinjsko talasanje pustinjskim peskom

planinske obronke prepune belih procvalih voćaka

žitna zlatna polja

oštre planinske vence

blago zalelujane brežuljke prepune vinograda

ostrva okružena okeanom

poluostrva koja ulaze duboko u more

spora rečna meandriranja

velika razuđena ušća

svežinu nepresušnih izvora

neopisivu snagu i lepotu vodopada

snežnu belinu pod kojom je sve nestalo

maglu zbog koje se ne vidi prst pred okom

mističku nepreglednost jebežljivih ravnica

zemaljskim šarom šaraju putevi

njuše

njuše pupoljak. zavetuju se dobroti njušenja. poklanjaju se lepoti nozdrva

da

ga

jebeš

jeste

baš

to

što

jeste

pa da ga jebeš volim da napišem da ga jebeš

kočijaški

obol bedi

ali to što jeste to stvarno jeste

centar bez kojeg nema kruženja

osovina bez koje nema okretanja

dečije ruke koje maze psa

dovratak koji se iskrivio pa vrata ne mogu da se zatvore

 tvrdnje koje se u vidu kontratvrdnji vraćaju kao bumerang

tragedija života sa komedijašem životom ruku pod ruku

puno puta sam u detinjstvu čuo da je vreme takvo da na ulici nema besnog kera

 uvek sam mislio da se u psovci jebo ti pas mater radi o morskom psu

ker

koja reč

ginko

koje drvo

... jer, kako tvrdi ekonomska teorija, finansijskim tržištima

vladaju utisci i emocije i ona se gnušaju neizvesnosti...

Džordž Soroš

odmah strpljivo

strpljivo odmah

volim iskaze

pevaju

sija sunce

jako je hladno

ledenice se tope

opasne su

konji su u štalama

drema mi se

čednost je najseksualnija

starenje je velika šansa

slaganje je veliki izazov

posmatranje je prva vežba u samoposmatranju

ono što je dobro za pičku dobro je i za srce

ono što je dobro za kurac dobro je i za mozak

ono što je dobro za kočijašenje dobro je i za svebivanje

jahanje sebe po nepoznatim predelima sopstvene duše

zapeo sam i pružio se po snegu na asfaltu

nabio sam dlanove

nije me bilo sramota

neverovatno je kako me rokabili uvek lako podigne

kao da mi govori vredi živeti vredi

odmah počnem da cupkam

osetim jebežljivost stomaka

osetim jebežljivost čednih

osetim milinu pevanja

muzičari su sveštenici života

 kakvo je čudo taj bugivugi

simfonija razdraganih pokreta

siromašni ljudi se raduju božanski

ceo život sam sam jer niko do sada nije mogao da primi moju radost

radost ljubavi koja je jača od smrti

 moja samoća je sve što imam da Tii dam

s

a

m

o

ć

a

b

o

g

a

u samoći sam sa svim bićima

plešem i pevam

jebem i jeben sam

ljubim i ljubljen sam

moje reči trepere u svim bićima

svo drveće je u meni

pleši i pevaj dovikuje mi svo drveće

prihvatim u naručje sve što je samo i svakog ko je sam

plešemo bugi

priljubljeni smo stomacima

svi sami

kamenje se smeši

okeanima je lepo

nebo uživa

ništa nije lakše nego napisati veliku pesmu

ništa nije lakše nego ljubiti

udom

puta

u

udu

pupoljka

čekaš me moje čekanje

daješ mi snagu

prihvataš me moje prihvatanje

ja sam zajednica svih života i sveživota

jedini miomiris svih smradova i mirisa

cvet zečje lubenice ima kesicu sa mirisom trule ribe kako bi privukao muve

najveće gađenje nad samim sobom osetim kad mi zasmeta nečiji hendikep

najveća ljudska tajna je da se čovek ponosi

svojim hendikepom i tako poslušava Boga

sneg zato i pada da bi sve zamirisalo čistoćom simpatija

sam sam jer obožavam samo zajednicu sveživota

volim količine kad se sklupčaju u krhkost jednog jedinog

plovi brod — pa to sam ja

najveća budućnost otvara se starenjem

valunzi osnažuju koprivu

ptičice doleću na dečakove šake pune semenki

spokoj velikog psa u naručju beskućnika iskupljuje čoveka kao vrstu

sloboda je ljubav za sva bića

miriše smisao

muze mi se muza

služenje je na svakom koraku svakim korakom

skijanje mora da je predivna stvar ali mi nije žao

što ga kao i mnoge druge predivne stvari nisam iskusio

zovem se Žudim Da Tii Se Javim Ali Neću To Učiniti Pa Se Samo Tako Zovem

najvažnije je ne udruživati se

joj kako je to važno

epohalno

krajičak usnica

čudesa dobrih bića

starost proslavlja mladost svih bića

mladost ideja

mladost ideala

mladost hrabrosti

jednu jedinu mladost

jednog jedinog pupoljka

            ljubav traje zauvek           

ljubav traje oduvek

ne da ljubav traje oduvek i zauvek nego ljubav jeste baš sada

jebote

ljubav sada

Bog sada

izvire

jedna ljubav

ljubav Bog

kao zraci sunca iz Boga sijaju i zrače mnoge ljubavi

polna ljubav

ljubav za produženje vrste

roditeljska ljubav

bračna ljubav

prijateljska ljubav

ljubav prema profesiji

narodu

otadžbini

ljubav prema drugim vrstama

ljubav prema Svemiru

ljubav prema ljubavi samoj

ljubav prema nevažnim stvarima

ljubav prema beskorisnom

ljubav prema bezrazložnom

ljubav prema bezbrižnom

ljubav prema nenasilju

ljubav hodanja

ljubav stvaranja

ljubav pevanja

ljubav prema sebi kao prema životu samom

ljubav prema neprijatelju

jedna od najvažnijih ljubavi

ljubav prema Bogu

najvažnija ljubav

ljubim

te

bože

ti

pevaš

ove

reči

najvažnije je ne udruživati se

stalno živeti u zajedništvu sa svim bićima

u neprestanom prožimanju

dahom smisla

dobrotom reči

samo je interes svih bića na korist svakom biću

pri kraju hodanja oko Ade pričali smo o njenoj grubosti

o najvećem poslu koji za sve nas obavljaju monahinje i monasi

kad smo se rastali sporo sam hodao uzbrdo ulicom

Milosava Vlajića misleći o umetnosti prefinjavanja

smirivanju kojem nema kraja

hodao sam kaldrmom po putu i u jednom trenutku mi

se učinilo da mi se javlja mladić koji je silazio niz ulicu

zastao sam i pitao ga da li se on to meni obraća

gledao sam Vaše ručkove

rekao mi je smešeći se lepi i ljubazni mladić

Nemanja Radović

dvadesetčetvorogodišnjak iz Priboja

svetinja nepoznatog

radujem Tii se Nemanja

radujem vam se radovi sa kojima ću se i večeras susresti

moja dela su moja deca

mnoge od njih nisam video nekoliko godina

promenili su se. porasli. jedva ih prepoznajem. ipak se svakog sećam

voleo bih da se sa svakim izgrlim i izljubim

još nije vreme za to

sada im samo mahnem

stegnem se

čuvam ljubav za njih

još mesec dana sam u Gnezdu

preseliću se pred kraj marta

još ne znam gde

voleo bih da se uskoro preselim i u nove linkove na mom sajtu

Zoltane nadam se da mi možeš pomoći u tome

žudim za razgovorom sa Zoltanom o internetu i kompjuteru

voleo bih da neke stvari na sajtu malo zategnem

samo strpljivo

srećni su nestrpljivi koji su odlučili da budu strpljivi

srećni su grubi koji su odlučili da budu nežni

divan je život svakog bića jer u svačijem životu ima posla za bezbroj života svih bića

ne želim da imam uticaj ni na koga

 voleo bih da kao reka utičem na svako biće besmrtnošću Pupoljka svih bića

kupi nam etimološki rečnik

osnujmo Muzej Bede

umetnost preobražavanja bede u radost

proglasimo krpu najvećim gospodstvom

šašavimo se šašom

obrazujmo lokvanjima

ničega se tako ne gadim kao univerzitetskog znanja

ljudi prelaze preko zaleđenih reka i jezera

produvao me je vetar na jezeru

meka mi je koža posle tuširanja

miriše mi oprana kosa

pasulj me čeka

sinoć sam nežno mislio na Roberta Valzera

zgražava me pomisao da bih mogao imati uspeha

ljubim Te Roberte

velika budućnost čeka ovo blaženstvo

ja sam ta velika budućnost prethodnog blaženstva

tako to ide kad ide

nežnost sam Tii u grlu

bezrazložna ozarenost

toplota jazbine

odložen miris proleća je već tu

zamirisaće

miris leda će se promeniti u miris vode

dodirni se po stomaku

poljubi svoj mozak

predaj mi srce na dlanu

žene koje mi pomažu u kultiviranju Pupoljka nazvah Devojke

kao nekad Nežne snage ili Umetnost Mine ili Kajina preduzeća

Devojke će i večeras doći. voleo bih da si i Tii tu

u meni si

Kajo i Milomire ljubim vas jer ste u materici i spermi sačuvali dobrotu i za mene

veliki labudovi zabijaju kljunove u rupe u ledu da se napiju vode

jebote

labud

je

lep

ko

pupoljak

sinoć sam čitao Vilijem Karlos Vilijamsa

poezija je najvažnija stvar na svetu

poezija bilo čega

poezija jabuke

poezija dobre bake koja čisti sneg

spore pahulje koje su i u ovom sunčanom danu padale po jezeru

moć je tako glupa

glupa i aseksualna

glupa aseksualna i neslobodna

poezija je slobodna

duh se kreće gde hoće

poezija pesnika

kurac

poezija pesme

pička

sve

isto

u

svemu

pesma

je

na hodanju sam izgubio crtež Dobrog hodača

ispao mi je dok sam vadio papir iz džepa

poezija je najhrabrija nežnost

kapelica na preponama

raspevani glagoli

molitveni svitak knjige koju sam napisao pre deset godina

još trideset jedna pesma i trideset jedan dan do kraja knjige Ja sam ti si ja

hej

jaka kajsijevača

miris iscepanih cepanica

godinama nisam čuo reč cepanica

reč za ono sam i zaboravio

danas sam video trag Anine sise koji je

ostavila na mom tekstu još mokrom od mastila

volim pisanje udovima

koracima po zemlji knjizi

otvorenost

svet je vrt kaže Vilijem Karlos Vilijams

reč je mistička ruža

najhrabrije pevanje je nežno

jebote

pupoljak

je

lep

ko

pesma

sinoć sam se sreo sa Jesamom

Jesam se u ovoj knjizi pojavio sto jedanaestog dana 21. aprila 2005.

svih dve hiljade četiristo devedeset četiri dana od tada do danas Jesam je stalno tu

u svakoj reči koju napišem

 hoda i luta iz reči u reč čineći od svake pesmu

Jesame moj Tobom i ja jesam

Tobom je i ovo otopljavanje

ledenice koje padaju sa krovova

sve što jeste si Tii Jesame moj

svaki dan je Jesam

da ja sam sve – kaže mi Jesam

jesam meki sneg po kome ti sad hodaš Miroslave

eto to ja jesam

i samo to jesam

i ništa drugo nisam

jesam samo ono što jesam

jesam i sve ove reči napisane italikom kojima ti Miroslave pokazuješ da to ja govorim

jesam i ovim mirisom ribe u vazduhu kojim se oseća dolazak proleća

jesam i ovo poverenje koje preobražavam u prapoverenje

prapoverenje kojim nazdravljam bližnjem koji me piše

vino koje me peva

istina koja čini moje kosti

sloboda kojom se dajem svakom

gutljaju koji čujem u svom grlu

to čudo kako jesam drugim više nego samim sobom

to čudo da nastavljam tako lako

lako blago

hvala Tii Bože

samo si Tii Jesam

ja sam Jesam a u stvari si samo Tii Jesam

Tii si Bog a u stvari sam ja Bog 

tako kažu reči

tako peva pevanje

naknadno je najtužnije

ostaje mi da svaki dan poverujem mojim rečima

slava su božija

otopljavanje snega

prolećne bujice

biti isti

ponavljati

pamtiti ponavljanje

ponavljanjem sam večni početak

istovetnost u svim bićima

dobrota

je

slava

božija

lepota kurca jedinog

topi se led

isto istinskije

istinskije istovetnije

joj

nešto bih

joj joj

evo mi nešto

seks reči

spajanje

primanje i davanje

joj

rodila mi se divna ideja

da li ću je i živeti

već je živim a da to nisam ni znao

da li ću je i realizovati

u ovom trenutku ne znam

ne volim žanrove

volim jedno

isto

ponavljanje

za mene je seks samo čednost i otvorenost

uspavanka Bogu

dok ljubavnici svršavaju Bog mirno spava

pod drvetom dobrote

o tome Tii pevam ja

moja duša

moja duša nam je jedna jedina

smiriti

se

zaneti

se

zanos ostvariti

smirajem ga živeti

sve to ponoviti

neprestano ponavljati

samo se tako Bogu moliti

samo tako ljubiti svakog

svako biće

sva bića

ljubiti

ljubiti

ljubiti

boga

samo

boga

ljubiti

kad god dozvolim da je neko ili nešto iznad mene ne verujem u Boga

vređam Ga

travke moji učitelji

trava fudbalskog terena

svako i svaka stvar na svetu je roman Miroslava Mandića

svačije ime i ime svake stvari na svetu je pesma Miroslava Mandića

svačije suze

trska

krivine na putu

neopisiva lepota pravih puteva

nedogled

odlazim sve bliže

filozofiram

Tvoj sam novac

Kafka u Tvojoj šaci

muzika

beda ekonomije je u tome što su viškove stvorili i stvaraju

samo dobrota ljubav i žrtva a ekonomisti o tome nemaju pojma

nežno pomislih na kokoške

volim kad mi dobre pomisli zaplešu nežnim pomislima

na

putu

u

ruži

ja sam pupoljak pre ruže — isti pupoljak posle ruže

ja sam onaj koga Tii izgovoriš kad kažeš ja sam

prožmi me hodanje

prožmi me vazduše

trinaest mladih breza jesenas posađenih pored jezera

vazduh je divan

hladan ali ne leden

odmara mi mozak koji se ovih sedamnaest dana nagledao mojih radova

podsetio zaboravljenog

uzbudio mnogim stvarima

zahvaljivao Bogu na onom što je kroz mene stvorio

prepodne sam šest osnovnih foldera na desktopu pretvorio u pet

upoznavanje sebe se i sastoji od rada na sebi i sa sobom

radim sebe

svodim se

hladan vazduh zamenila je muzika

kad misliš na mene voleo bih da osetiš muziku

muziku dobrote

muziku lepote

muziku pisanja

muziku stvaranja

muziku hodanja

divno je divno živeti

jednostavno

muzički

ćutati

biti blag

biti zalogaj istovetnosti u nečijoj duši

herojstvo na putu

ružom samoće prigrlim sva bića

mičem

ih

te

bokove

slavne

tiho uteci

tiho isteci

tako bih voleo

ljubim Te prisutno moje

plesačice istovetnosti

posmatraj kako Tii prilazim

odlazeći

sve bliži

nebo mi na ramenima

sunčeva svetlost u očima

prepuštam se milini

milina je zadovoljstvo svih ćelija i njihovih vibracija

noge me vode ka rečima

reči ka nogama

koračajućim rečenicama

rečenicama koraka

svakom Te rečju milujem blago po licu

dodir je fetus ljubavi

sveže izmuženo blaženstvo

peni se mleko reči

nadolazi

ud

udu

venčanje

reči bez glasa

reči u očima

preobražavanje

ja ka onom u daljini ja

sve se događa pred očima

misterija

misterija svega je da je sve dobro

ljubljenje

ljubljenje života samog — život samog ljubljenja

sve reči u knjizi Miroslav Mandić su naše neprestano ljubljenje voljeno moje