Bog Miroslav Mandić Bog

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je opet prvi juni

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je hodanje nad bezdanom prvog juna

 Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je mladost prvog juna

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je hodati go na kiši prvog juna

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je slaviti sve što postoji prvim junom

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom

su ekstatične definicije umetnosti prvog juna

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom

su jebežljive definicije jedog jedinog seksa — seksa Boga života i umetnosti

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je priča koju hodam

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je bajka koju stvaram

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je pesma koju pevam

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je hej hodanje u bajci slobode

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je hej bajko u slobodi pevanja

opet prvi juni

čudo

čudo prvog juna

svakog juna

svakog meseca

svakog trena

oblačan i topao dan

pod utiskom sam sinoćnjeg bezdana koji

sam doživeo u susretu sa dve bliske osobe

pod utiskom sam i jutrošnjeg susreta sa torturom

pitao sam se da li da današnje definicije umetnosti

zasnujem na bezdanu i torturi ili na opet prvi juni

odlučio sam se za opet prvi juni

opet prvi juni sam stvorio u slavu lepote ponavljanja

svete prolaznosti

gledam ovu travu i osećam opet prvi juni

sve na ovom svetu besmisleno je dogod postoje torture ali postoji i opet prvi juni

sve na ovom svetu besmisleno je dok postoji

bezdan među bližnjima ali postoji i opet prvi juni

kad samo pomislim na užas kroz koji prolaze oni koji su izloženi torturi...

kad samo pomislim na užas kroz koji prolaze oni koji sprovode torturu...

ništa na ovom svetu ne vredi dogod je tortura zaštićena od države

bezdan je ljubav jer štiti ljubav i ljubavnike od lažnih ljubavi

bezdan znači i da će jednog dana dan osvanuti

bez dana i za to je opet prvi juni radost i spas

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je ovo

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom su 229,945 onih koji su do sada videli ovo

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom su lepota i dobrota u ovom

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je ritam slobode u ovom

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je sloboda sama u ovom

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom si Tii

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom si samo Tii

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom su moje suze na Tvom licu

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je svaka ćelija u Tebi i meni

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je moja sloboda u Tvojoj slobodi

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je svaka mlad u meni

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je jedan čovek je više od svih ljudi zajedno

ovo se nastavlja

nikad neće prestati

odbeglo dete je dobro dete

odbeglo dete je večno dete

dete svih bića

odbeglo dete je majka i otac svakoj ćeliji u svim bićima

odbeglo dete je obećana zemlja

odbeglo dete je odbeglo jer želi da spase sve

mirise trava i poljsko cveće u travama

kamilicu

hajdučku travu

strpljivi kantarion

gorki pelin

Miroslav Odbeglo Dete Mandić

sve više vidim to što vidim

sve više ljubim koga ljubim

sve više jesam sva bića koja sam

hajmo još jednom

sve više vidim to što vidim

sve više ljubim koga ljubim

sve više sam sva bića koja jesam

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je poistovećivanje sa onima koje volim

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je majčinim telom

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je očevom svemirskom dušom

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je logosom deteta

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je vrabac koji mi je prhnuo pred licem

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je golub koji hoda kroz travu

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom

je sve što jeste prvi put a sve i jeste oduvek-zauvek samo prvi put

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom

je iskra slobode kojom počinje svaka borba za slobodu

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je miris pokošene trave koja se već suši

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je mleko svih bića i zove se sloboda

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je sloboda slobodi

sloboda neprestano zrači slobodom i neprestano se kreće ka slobodi

Umetnost je sloboda – okupaj slobodom je današnje kupanje za okupaj slobodom

nove 144 definicije umetnosti su iza mene

milujem Te definicijama

pevam poljupcima

ja sam bog

toplo prepodne

osamdeset šesti

kajin rođendan

današnja pesma ja sam bog

osamdeset šesti rođendan te devojčice koja me je rodila

i majka svih bića postala

lepotu ovog dana stvorila

u svaku moju reč se preobrazila

ja majčinim telom

ja očevom svemirskom dušom

ja logosom deteta

hej putevi

hej ruže

plešite-pevajte

jedno smo ja

hodam po šljunku

spuštam se ka vodi

ta mala-velika stvar ući u vodu i prepustiti joj se

kupanje na suncu i u vodi je neopisivo lepo

e baš to

osećaš

nećemo se zajebavati

obožavam

ovu

pesmu

juče sam saznao za Hasila Adkinsa

na pesmu ona kaže igrao sam 2003-2004. ali nisam znao da je on peva

pakovanje je sranje

karijere su ništavilo

porodice banalne

države teror

hej

hej

pesma

je

nežno sam grunuo u vazduh

spuštam se niz pet stepenika

neću ih više fotografisati

svaki korak je slavlje života

svako blaženstvo je slavlje pisanja

svako pisanje slavlje pevanja

plešem

te

pevanje

moje

treperenjem lišća ozdravljuje i pleše sav svet

mnogo više treperenje čini svetu nego svet treperenju

treperi treperenje

miluje milovanje

udišem vazduh prepun mirisa lipe

posvećeno prijateljici za koju mi je jutros prijatelj rekao da sam je rastužio

od kada sam u dvadeset prvoj prekinuo sa filmom studijama i umetnošću

gadeći se svega ili onoga čemu one vode a sluteći i žudeći za nečim mnogo

višim i potpunim samo je ponekad na trenutak nekog bilo u mojoj blizini

već četrdeset jednu godinu sam na tom putu sam

put

ruža

retko imam odnose sa ljudima

odnosi nisu ljubav – ljubav je stanje

pas jede travu

bol u stomaku mi je skoro sasvim prestao

ko god da si gde god da si kad god da si ovim hladnim vetrom ljubim Te

dasi jesi

sipi

hodam

kišna zavesa se

nadvila nad jezerom

nežna uspavanka sam

mokar stojim pod strehom i čekam da stane kiša

baš jako kisnem

slava je to Božija

umetnost kišnjenja

danas je Milomirov devedeset prvi rođendan

još ga vidim kao dečaka koji trči po valovitim livadama

Milomir dečak otac svih očeva

dete otac

Milomir me je svojim samoubistvom rano suočio sa smrću

posejao u mene seme besmrtnosti

Milomir moj drug

čim sam izašao iz zgrade zapahnule su me roze ruže

vetar me pomilovao i ušao mi pod odeću

topli vazduh me obgrlio

šumi vetar

treperi zeleno lišće

sunčeva svetlost se prelama treperenjem

svako

je

besmrtan

peva

nebo

dovoljno je uzbudljivo i dovoljno

hej

sve

pesma

je

ej

to

ti

pevaš

u

meni

danas ću završiti poslednju 66. sliku u slavu brojeva

crtao sam ih četiristo šezdeset sedam dana

oko hiljadu sati rada

dobrota u slavu lepote brojeva

lepo nam je

prožeti prožimamo

ljubljeni ljubimo

samo se bokori samo se bokori lepoto

sad

je

sad

sad

je

zauvek

trenutak

je

sve

sve

je

trenutak

kad doživiš da sve zavisi samo od jednog jedinog bića e to je Miroslav Mandić

kad doživiš da sve zavisi od svih bića e to je Miroslav Mandić Hodanje

kad doživiš da sve zavisi od bilo koga e to je Miroslav Mandić Umetnost

kad doživiš da sve zavisi samo od Boga to Miroslav Mandić Je Pevanje

66 slika Brojeva je iza mene

fotografisao sam ih

neke su lepe a neke su manje lepe

verujem da su tek sve zajedno čarobne

kao u mnogim mojim radovima svih 66 slika

čine jednu sliku. Brojeve. veličine 1x11.55 metara

haj’mo

miroslave

ja vodu radim. ja sam vodoinstalater – kaže čovek starijoj ženi

ja radim trenutke. ja sam trenutkač

tkač trenutaka

radim raskopčavanje košulje. ja sam raskopčivač

košulja mi je na jednom ramenu a sunce na drugom

radim sunce. ja sam sunčar

radim celinu. ja sam celinač

radim igru. ja sam igrač

samo ponekad radim rimu. ja sam samo ponekad rimač

radim drveće. ja sam drvećar

volim da radim sve što jesam a ne volim da radim ono što nisam

gledam starog čoveka koji se sunča i na glavu stavlja majicu

radim ga

na Ruži lutanja radio sam gradove

iz radim gradove izašao je reditelj gradova

iz reditelja gradova i reditelj novca i reditelj ljubavi

radim režiju. ja sam reditelj rada

gledam bele oblake. smešim im se. radim ih

radim Tvoje oči na ovim rečima

radim strujanje u Tvom telu

radim prepuštanje. ja sam prepuštač

radim osmeh. ja sam osmehivač

radim namigivanje. ja sam namigivač

radim skromnost. ja sam skromnostančić

radim postojanje. ja sam postojač

radim početak. ja sam početkač

radim pupoljak. ja sam pupoljak

radim Miroslava Mandića. ja sam Miroslav Mandić

slučajno sam je ugledao

uzbudio se

obradovao

naglo joj prišao

poljubio ruku

bez reči produžio

sve sam joj video na licu

sad beli leptir proleće ispred mene

pred poslastičarnicom me nije sačekao Vladimir Macura

na moje veliko iznenađenje tamo je bila Dagmar Moser

nismo se videli tri godine

hodali smo po vrelom suncu

napili se vode

napili jedno drugo i rastali

produžio sam na jezero

u hladu drveta pojeo sladoled sa Mirjanom

kupao se

u šumi zastao i slušao crnog kosa kako peva

dublje u šumi čuo se odgovor

pevali su jedno drugome

blaženstva su takođe cvrkutanja

dvadeset jedan kilometar koji sam danas prepešačio

umor svetinja

čednost umora

pre nego što sam je slučajno ugledao zvala me je Nada

videćemo se u nedelju

nismo se videli pet godina

 na hodanju sa Dagmar video sam Lazara Stojanovića

sunce je zaista bilo jako

u vodi je bilo prelepo

crnog kosa sam lako ugledao

video sam ga kako otvara kljun dok peva

cvrkućem

cvrkućeš

Od kako je počela finansijska kriza više niko ne govori o

ekološkoj i energetskoj krizi. Resursi naše planete su odavno

preopterećeni. Način na koji živimo i trošimo je neodrživ.

Jon Agguire jedan od inicijatora pokreta Indignados

Nalazimo se na početku nove epohe. Revolucije su uvek

odlikovale tri faze: tehnološka, društvena i na kraju politička

promena. Političke strukture su najkonzervativnije. Ipak je moć u

njihovim rukama. Tehnološka promena koja je dovela do Francuske

revolucije bila je Gutenbergov pronalazak tehnike štampanja. Prošli su

vekovi dok nije stvorena svest o zajedničkoj klasi koja je srušila politički sistem.

Kod Oktobarske revolucije to su bili parna mašina i industrijska revolucija, koji

su promenili proizvodne odnose. Na kraju je došlo do prevrata u Rusiji.

U drugim zemljama nastala je socijaldemokratija.

Jon Agguire

Tehnološka promena naše epohe je internet. Revolucionarni pronalazak

koji menja način kako se povezujemo. Istovremeno doživljavamo društvenu promenu.

Tradicionalna porodica se menja. Postoje samohrani roditelji oba pola, homoseksualni

parovi sa decom, patchwork porodice. Stara patrijarhalna struktura je u krizi.

Ova društvena promena će postepeno iznedriti i političku promenu, a kako

će ona izgledati niko ne zna, ali je jedno sigurno, promena je neizbežna.

Jon Agguire

tehnološka promena

društvena promena

politička promena

već nekoliko dana razmišljam o tome

po mom mišljenju do promena dolazi ovako

prvo duhovna promena

pa umetnička

i seksualna

tek onda slede

tehnološka društvena i politička promena

neka za danas bude dosta o tome

usput vest je sve ono što negde neko neće da čuje. sve ostalo je marketing

usput i — neuspesi jednog čoveka koji je više od svih

ljudi zajedno više vrede nego svi uspesi najuspešnijih

neuspesi Miroslava Mandića vrede i više nego

neuspesi jednog čoveka koji je više od svih ljudi zajedno

na desktopu su mi tri fotografije ruža

ruža lepote u mozgu

ruža dobrote u plućima

ruža zdravlja u želucu

fotografisao sam ih ispred zgrade u kojoj stanujem

vodopadi su

svežina krvi

harmonija slaganjem

ono što potiljak čini temenu

pijem ih

udišem

ruže

vode me

preobražavaju

prepliću

d

l e p o p e l

b

r

o

radost pisanja

hodanje pisanjem

stvaranje pisanjem

pevanje pisanjem

lepota iskaza

dobrota načela

odmicanje

mreškanje blaženstva

iz ovih stopa napolje

napravio sam jedan mali krug sa Majom

ponovo se uvlačim u reči

reči su čudo

bića su

svaku reč koju napišem Tii osetiš

plavo da je plavo

meko da je meko

čednost da je seksualna

lepo mi je sa rečima

plešemo

poskakujemo

Leni Rifenštal u dubokoj starosti roni i dodiruje velike raže

ljubav ne poznaje granice vrsta

tek će ljubav među vrstama spasiti svet

pre neki dan sam video istetovirano drvo na leđima jedne devojke

Marta ima istetovirano drvo na grudima

Mina na ruci

volim

samo voleti

reči sejati

rečima oploditi

ružu poroditi

ružom hodati

reč put

juče je bio ponedeljak

danas je utorak

sutra će biti sreda

malo sam tužan

tuga je oseka radosti

mislim na divokoze

hladan vetar duva po planinskim vrhovima i biljkama

vreme je da prošetam žudnju

prepustim se hodanju

sa jednog starog papirića sa beleškama prepisujem

jutro ritmova

jutro analogija

jutro asocijacija

jutro ponavljanja

bacio sam papirić sa jutrima

 još da nacrtam Plavu ružu pa idem napolje

hodam — hodanje milina je

hodam sporo — sporo hodanje čudo je

možda ću se danas okupati Miroslavu Mandiću

 izuo sam se — bosonog vijugam po mozgu

dok hodam po travi i zemlji kao da hodam po beskraju

okupao sam mu se

idem mu po ovoj zemljanoj stazici kroz travu

Miroslav Mandić mi je pomogao mnogo puta i meni je

lepo uvek kad mogu da pomognem Miroslavu Mandiću

drug drugu

drugarstvo je moja druga

petao kukuriče u šumi

lete muve i leptiri

mislima milujem kožu leđa

mislima milujem želudac

zelinilo se zeleni samo sebi

kad bi maline bile jeftinije...

poštujem sve koji troše manje nego što imaju

svi koji troše više nego što imaju su lopovi

svi koji imaju više nego što im treba su ubice

prethodnici rata

napao me jedan pas pa sam povlačeći se povredio inače bolnu petu

kad je već sreda neka je i sreda

jutro smeška

danas je rođendan Fernandu Pesoi

sinoć je usnio Stiv Džobs

sinoć sam pročitao biografiju Stiva Džobsa koja se divno završila

Jednog sunčanog popodneva, kad mu nije bilo dobro, Džobs je sedeo

u vrtu iza svoje kuće i razmišljao o smrti. Govorio je o svojim iskustvima iz

Indije od pre gotovo četiri decenije, o tome kako je izučavao budizam, i šta

misli o reinkarnaciji i duhovnoj transcendenciji. Tu sam negde na pola-pola što

se tiče vere u Boga, rekao je on. Gotovo celog života osećao sam da u

našem postojanju mora biti još nečeg, što se ne vidi na prvi pogled.

Priznao je, suočen sa smrću, da možda pridaje previše važnosti tome

iz želje da veruje u zagrobni život. Dopada mi se pomisao na to da nešto

ostane pošto umreš, rekao je. Čudna je pomisao na to da gomilaš sva ta

iskustva, možda i malo mudrosti pride, a onda sve to jednostavno nestane.

Zato zaista želim da verujem da nešto preživi; možda svest nastavi da traje.

Potom je veoma dugo ćutao. Ali s druge strane, možda je to baš

kao prekidač za uključivanje i isključivanje, rekao je. Škljoc! I nema te.

Onda je ponovo napravio stanku i malčice se osmehnuo. Možda upravo zbog

toga u Eplove uređaje nikada nisam stavljao prekidače za uključivanje i isključivanje.

baš kao i ajmek koji se sam uspava

meko

neprimetno

na pretposlednjoj strani Džobs je rekao i To je ono što

sam i ja uvek pokušavao – da se stalno krećem. Bez toga, kao

što Dilan kaže, ako nisi zauzet rađanjem, zauzet si umiranjem

čekam majstora za veš-mašinu

i nagli prelazi u sebi sadrže nežnosti

p

e

s

m

o

l

i

k

o

s

t

samu

topli vetar nosi miris sasušenog sena

omamljena vrućinom mala deca spavaju u hladu

majstor radi u kupatilu

mašina nekad prima vodu a nekad je ne prima

juče sam se prvi put kupao sa novim odličnim naočarima za plivanje

hteo bih da napišem blaženstva dok majstor još radi pa da krenem na hodanje

hteo bih ali jedino što mogu da napišem je da ne mogu ništa da napišem

čekam pisanje

dok čekam pisanje mislim na mnogo stvari

sve mi je teže što ne mogu ništa da napišem ali i

sve mi je lepše jer mi osvešćuje da je pisanje čudo

izjednačavanje

radost milosti

vreli šljunak

toplota koja prelama svetlost nad ravnicom

pustarama

ja sam pust

odrastao bez oca

usvojen od pustara

horizontala u neprestanom kruženju

plave nebeske lopte

suvih čičkova

tihog ozarenja

miroslav

mandić

peva

miroslava

mandića

ne postoje protivrečnosti

prepoznaješ mi pisanje. prepoznaješ me po pisanju

zar ne

muči me stomak a ja mučim stomak strahovima

moj stomak je jedan od nekoliko velikih trgova u mom telu

moje

telo

tvoje

je

moje

telo

tvoje

telo

je

telo

besmrtnosti

je

u

jednom

telu

besmrtnost

tela

je

u

svim

telima

pevaj

nam

pesmo

pesma

je

malena

malena

je

malina

malina

je

milina

pesma

milina

je

mala

pesma

veliki

život

mala

pesma

duša

svemira

ja sam bog

stvaranje je

iznad zakona

pevanje je

bez zakona

današnja pesma ja sam bog

sve žudi za promenom i skoro se svi opiru promeni

opiranje ozakonjuje

okamenjuje

promena je stvaranje

stvaranje stvara promenu

stvaranje iznad zakona je

pevanje bez zakona je

pesma je nepredvidljiva i dom svim bićima je

pesma je nezaštićena i toplina svakom je

pevam

pesme

za

poneti

staviš pesmu u sebe i bolje Tii je

pesma

je

moje

ljubljenje

pesma

moja

ljubi

me

pesma

moja

ljubi

te

miroslav

mandić

pesma

peva

boga

kad izađem napolje kao da uđem u raj

vazduh i jeste raj

toplo sunce po koži i jeste raj

miris tek pokošene trave i jeste raj

sunčeva toplota me rasplače od miline

razlivam se

hodam nigde

udišem vazduh

mislim ga

pesnik sam vazduha

lutamo Svemirom

nevidljiv je

besplatan

ulazi i izlazi iz tela

hrani i napija

u vetru je

u treptajima

noćni koji ulazi kroz prozor

svež jutarnji

ozonski posle kiše

oštar zimski

nošen vetrom

vrtložen promenom temperature

prepun mirisa biljaka

ispunjen mirisima životinja

lelujav u plamenu sveće

toliko je važan da ga niko i ne primećuje

neprimetan postao je ljubavnik neprimećenih

jebanjem — rajsko sam disanje

disanjem sam raj

diši me

diši dušo

diši jedina

pesmu stvara onaj ko pesmu sluša

vraćam se sa kupanja i mislim da li sam do

sada napisao reč ždrebica u knjizi Miroslav Mandić

ždrebice u trku hej

ždrebice oždrebljuju lepotu

ždrebice su utočišta vetrova i pastuva

ždrebice golubice

ždrebice oždrebljuju dobre konje i dobre ljude

vidim neću se danas više odvajati od ždrebice

njuši vazduh

lepotom nozdrva

zuri velikim očima

maše repom

otvoreni prostor je otvara

guta vodu

veliku nuždu obavlja u trku

ždrebica jezdi po morskim talasima

pesma

potvrđivanjem

menja

sve

ždrebica miriše na svog pastuva

ždrebica čita voljenog pesnika

ždrebica se preobražava

ždrebica sva u butinama i tetivama

vrapci joj sleću na leđa

lepi su joj zubi

izvio joj se vrat

naćulila je uši

telom se moli — očima voli

nebo je čuva

mirisi bilja je opijaju

leži u travi

ždrebljenjem

živi

ždrebica

ždrebica

život

ždrebi

ždrebe

ždrebi

ždrebica

pesmu peva onaj ko pesmu ljubi

svaka struka ima svoj jezik

jezikom struke struka se isključuje iz celine

pokušava da se nametne celini

ja nemam struku

ja sam jezik

jezik pevanja

pevanje jezika

pevam i služim celini samoj

celini u svakom detalju

celini u svakom biću

danas ću ishodati deset hiljada kilometara Pupoljka Hodanja

u jednom trenutku ću oko osmog kilometra fotografisati 14.285.714. korak

koraci pevanja

još trideset hiljada kilometara preda mnom

dolaze vreline

po takvom danu sam i prošao deset hiljada kilometara

svedok Đorđe Lukić

skromnosti moja odana

zahvalnosti neopevana

samo nogu pred nogu

reč po reč

ćutanjem

pevanjem

ljubljenjem

već nekoliko dana slušam muziku na radio-stanici Radio Moka i uživam

čitam autobiografiju Brižit Bardo i uživam

volim da učim od jednog čoveka i kroz jednog čoveka

jedan čovek mi govori mnogo više nego bezbroj ljudi

svaka

pesma

peva

sve

pesme

dirljivo je to da svaka pesma peva sve pesme

čekaju me kuvano žito sos od mirođije i paradajz

milujem se po leđima

strpljivo čekam da milo i neprimetno isteku i današnja 33 blaženstva

 da još milije i neprimetnije uteku u Tebe

jutros sam dobio mejl koji me je uznemirio

grupa Kod...

dok sam išao na kupanje a i u povratku odgovarao sam blaženstvima na taj mejl

ali ne piše mi se o tome

možda sutra

ne piše mi se ni o pokretu Zgađeni o kojem sam mislio

ne znam da li je ikada postojao takav pokret

voda je bila tako lepa

koprive su bile lepe

mladi Cigan je pevao na šumskoj stazi

vrelina je sve jača

svako je poseban i tako potvrđuje isto

svako ko ne veruje u svoju posebnost nego želi da bude još posebniji je lažan

tako nastaje i elitna umetnost

tako nastaju sve ljudske prepotencije i užasi

tako nastaje kič i nasilje velikih naroda

tako počinje smrt civilizacije

hej kapljice vode po telu

hej talasi vode kojima sam se predavao

svetlosti na koprivama

Cigančići koje obožavam

Cigani na rubu grada koje najdublje poštujem

slatko voće

podatne žitarice

zri pšenica

uskoro će žetve

prekosutra počinje leto

predveče još jednom na kupanje

svakim udahom poklanjam se samom životu

 dozivam

te

pevanje

plešemo

plesanje

ljubimo

se

ljubljenje

kličem

ti

pesmo

n

i

t

i

p

e

s

m

e

 ja sam bog

dobroto moja

sve u tebi

lepo

je

napisao sam sinoć ovu pesmu dok sam se u predvečerju vraćao kroz šumu

nekada prvo blaženstvo doživljavam kao

šaku jedne ruke a poslednje kao šaku druge ruke

sva ostala blaženstva šire šake u zagrljaj

dečaci se preobraze u starce

devojčice u starice

starci u dečake

starice u lepe devojčice

pesma

je

uvek

mlada

dobrota ne zastareva

lepota večna je

ni danas neću pisati blaženstva povodom jučerašnjeg mejla koji me je uznemirio

neću pisati ni sutra

sutra je leto

slaganje je sve

sve što nije slaganje tuga je ili ništavilo

priroda kurca je u kurcu dobrote

priroda pičke je u pički lepote

vetar u punim jedrima

vrućina se valja ulicama

konji u meni spavaju

suština je bez kompromisa

jedna je ljubav

volim da ponavljam ljubav je jedna

volim da ponavljam sve što ponavljam

ponavljanjem postajem sve što ponavljam

pesma

zagrljaj

pesma

ljubljenja

pesma

zagrljaj

grli

pesmu

ljubljenja

pesma

ljubljenja

ljubi

pesmu

zagrljaj

grlim Te blaženstvima

grlimo blaženstvima i zagrljajima

zagrljaj svih bića smo

ja sam bog

lepoto moja

sve u tebi

dobro

je

napisao sam sinoć i ovu pesmu dok sam se u predvečerju vraćao kroz šumu

 dragi

moj

Ramo

noćas

je

počelo

leto

uživaj

ga

slušam

i

počinjem

da

pišem

današnja

blaženstva

i

da

čitam

tekst

o

milom

nam

Valzeru

koji si mi poslao

prolećem

srca

i

letom

uma

te

poljubim

Ramo

moj

letnje pismo prijatelju

upravo sam nacrtao Plavu ružu i snimio je na početku dvestote kasete Plavog filma

dvesta sati Plavog filma

slava Božija

lepota kruženja

lepota svemirskog plavetnila

imena Božijeg

slava sam Božija

šezdeset treća mi je

sve sam samiji

sve nemoćniji

ali i sa sve većom nadom verom i ljubavlju

ljubavlju ljubavlju ljubavlju

sa uvećanim idealima mladosti

sa svim bićima

sa Miroslavom Mandićem Hodanjem

sa Miroslavom Mandićem Stvaranjem

sa Miroslavom Mandićem Pevanjem

da sam ponovo mlad tek bih sada pevao Miroslav Mandić jebe svima mater

sada sam i zato svakog trenutka stvaram Miroslav Mandić jeste svima mater

može Tii se činiti da suviše ponavljam ali bez ponavljanja nema ni dobrote ni lepote

najbolji nije među najboljima

najbolji peva jednu jedinu poetiku

najbolji žive bezbrojne politike

krećem napolje

i kada je ponekad vidim, u svojim očima, kako mi

prilazi u plavoj tufnastoj haljini, ja odmah, tada krećem

ne želeći da me usamljenost sustigne u mestu, dok stojim

iz knjige Ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

Ivana je juče bila svedok moje muke oko mejla od pre neki dan i

razrešenja koje se desilo Miličinim sms-om i zato mi se o tome ne piše

Violeta je danas bila svedok vaskrsenja koje

se nije dogodilo iako sam sve više vaskrsenje

obožavam obično

vaskrsenje vaskrsenja

gadim se banalnog

sve što nije vaskrsenje banalno je

sve što nije slaganje tuga i ništavilo je

suština nema kompromisa

sloboda Bog

sloboda da

da

Bog

sloboda

tri reči jedne reči

slobogda

peva me slobogda

slobogdo pevam Te

hajdemo slobogda

sloboda u Bogu Bog u slobodi je

subota je

plaže na jezeru su prepune ljudi

juče sam se posle pet godina predivno družio sa mojom Nadom Petronijević-Čović

uživao sam

uživao sam u Nadi

jako volim da uživam u drugome

slaganje je sve

reč ista je

na paukovoj mreži između dva drveta uhvatilo se suvo lišće

susret sa Nadom bio je potvrđivanje reči slobogda

čist posle kupanja skidam košulju na šumskoj stazi da nastavim da se kupam u vazduhu

hodam sporo — kupam se u sporosti

smirujem se — kupam se u nežnosti

mislim na Tebe — kupam se u jednom

eno ga leptir — slobogda je

kažu da će se vrućina ovih dana malo smanjiti

kažu da će možda i pljuskovi

ljubim kažare

kažari su kajasi kojima se kajasari osećanjima ljudi

sećam se kako sam kao dete uživao u paorima koji su bezbrižno i lako držali

kajase u svojim velikim mirnim šakama dok su se vraćali konjima i kolima sa polja

dok sam malopre hodao kroz gomilu ljudi na jezeru setio sam se

kako sam u mladosti posle izlaska iz zatvora osećao da sam nevidljiv

to osećanje nevidljivosti me je čuvalo i sačuvalo. isto kao i danas

pre neki dan sam obrijao glavu pa sad moram da nosim kačket da mi teme ne izgori

kažu da je u Beogradu preostalo još samo pet hiljada vrabaca

čujem ih preko puta u šumi

dživdžani moji ljubljeni

da u dvedeset trećoj nisam prestao da jedem meso

ubijao bih se svakodnevno mrzeći sebe i na kraju bih se i ubio

dživdžani samo dživdžukajte

slobogda dživdžukaj

milujem Te mojom naježenom kožom

vratio sam se sa kupanja

usput sam ubrao 33 dživdžuka