Bog Miroslav Mandić Bog

prvi oktobar

trideset stepeni

kažu da od kada se meri temperatura nikada nije bilo ovoliko toplih dana

blaga izmaglica ublažava sunčevu svetlost

zvone zvona podnevne ljubavi

idem polako

polako i lagano

golubovi kljucaju po travi

pevuše moje butine

mislim o smrti

siromašni mladić pred kućom cepa drva

izmaglica je nestala i sada je dan vreo

možda bih mogao da se okupam

ništa na ovom svetu nije groznije od konzervativizma

ništa skaradnije od tradicionalizma

skinuo sam košulju

mokri su mi pazusi

čujem kako izgovaram ove reči

pre četrdeset godina sam pročitao Oštricu brijača Somerseta Moma

večeras ću početi da je čitam ponovo

uskoro ću ponovo pročitati Kazivanje jednog bogotražitelja

vrelo je vrelo bablje leto

gledam kako pada lišće

podigao sam ruke i sušim pazuhe na suncu i vetru

kao konj uživam u sebi

sebi Tebi

sebi svima

sebi sebe za Tebe

sebi sebe za sva bića

okupao sam se

neobjašnjiva prijatnost

voda je kao i uvek bila tako odana

vodena i ljubavna

go do pojasa izlazim iz poslednjeg blaženstva

mozak ljubavi

vrtloži

kovitla

vijuga

vrtlari

travku po travku

dlačicu po dlačicu

česticu po česticu

mozak ljubavi grli sve mozgove

mozak ljubavi ljubi sve mozgove

mozak ljubavi pevuši uspavanke svim mozgovima

život je prepun ljubavi

ljubav je prepuna života

i danas ću se kupati

kupanje je bilo kao na Severnom moru

jesti presnu hranu

voleti sve koje sam voleo

voleti sve koje ću tek voleti

voleti one koji će se tek roditi

voleti

ovu

pesmu

voleti volove

voleti volice sa volovima u sebi

točkove koji se okreću

brda koja poleću

bore oko usana

pegice po ramenima

voleti

i

ovu

pesmu

vrtložiti kovitlanja

kovitlati vijuganja

vijugati vrtlarenja

mozak ljubavi vaskrsava sve umrle

mozak ljubavi vaskrsava sve umrle ljubavi

mozak ljubavi harmonizira sve ljubavi u jednom jedinom sveživotu

mozak ljubavi ujedinjuje sve živote u jednoj jedinoj sveljubavi

nostalgija je Bog

nostalgija Bog

gliste su tako nežne

kora drveća je tako lepa

vinogradarske breskve su tako slatke

pre dvesta godina nije bilo drvenih bandera koje mi izazivaju nostalgiju

za dvesta godina neće postojati nikakve bandere

pre sedamdesetak godina nisu postojali kasetofoni a evo više i ne postoje

zemaljske nostalgije su vezane za prostor i vreme

za detinjstvo i rano okruženje

za roditelje i prve utiske

jutarnja svetlost na prozorima

prozori sami

magla i inje na prozorima

zemaljska nostalgija je bolest

božanska zdravlje

svaka mlad u naručju Boga

oblačno je. tako i pišem. oblačno

od bulki bih mogao da poludim koliko za njima žudim

od prvog dodira

od prvog poljupca

od prvog ulaska

već dva dana nepoznati bol u levom palcu

o kojem nemam kome da kažem osim Tebi

Tii žudnjo moja

mirise u konjskim štalama

sveži mirise pospremljene sobe

guske petlovi kokoške i ćurke

udrobljeni hleb u toplom mleku

hleb premazan margarinom

slast voća

trčanje

bicikl

ipak

samo

i

jedino

bog

sledećih četrnaest blaženstva su o brojanju

brojanju brujanju

brujanju pevanju

reči bruje brojevima

brojevi pevaju rečima

vekovima

od brojeva lepe su reči

od reči dobri su brojevi

oboje jedno su

bezbrojan i beskrajan niz brojeva u broju jedan počiva

bezbrojan i beskrajan šar reči u prvoj reči pevuši i bruji

Bog

sve dok se ne stigne do osamdesethiljaditog blaženstva

80000

80000. blaženstvo u kome je i 79999 dosadašnjih i 49600 budućih blaženstava

sve više volim reči

sve više volim brojeve

sve više volim samu reč

sve više volim sam broj

sve više volim sve više

sve više volim baš ovih sedam reči

sve više volim Lasa de Selu

sve više volim što i Tii sve više voliš Lasa de Selu

jedno smo u Lasi de Seli

jedno smo u Bili Holidej

jedno u Muhamedu Buaziziju

jedno u Džulijanu Asanžu

jedno u Pobuni pičke

jedno u odbeglom detetu

jedno u dobrom dečaku

jedno u jednoj jedinoj matematici jezika

jedno u jednom jedinom jeziku matematike

jedno u jednoj jedinoj odanosti

odanoj ljubavi jednom

pupoljak

Bog

Nema sigurnije propasti nego potceniti neprijatelja.

Potcenjivanje neprijatelja može dovesti do gubitka bogatstva.

Stoga kad se dve podjednake vojske sretnu,

Onda je čovek tuge onaj koji pobeđuje.

Lao Ce u 69. načelu

Moje učenje je veoma lako razumeti i veoma lako primeniti,

Ali niko ga ne razume i niko ga ne primenjuje.

U mojim rečima postoji načelo.

U poslovima ljudi postoji sistem.

Lao Ce u 70. načelu

Bog

Bog Bogu Bog

ja

sam

pak

samo

od

boga

bog

Bog u Bogu

Bog u svemu

Bog u maloj pesmi

bog

pesma

mala

je

pesmica

poklonjenje svim malim pesmama je

mala pesma lišće je

mala pesma samoća je

mala pesma žena je

mala pesma muškarac je

mala pesma prsti po obrvama je

mala pesma prsti po žicama jedne jedine duše u jednoj jedinoj pesmi je

mala pesma lastavica je

mala pesma neuhvatljivi let lastavice je 

mala pesma prvi put jedini put je

mala pesma prvi put svaki put je

mala pesma poslednji put prvi put je

mala pesma wind je

mala pesma wind u vetru i vetar u windu je

mala pesma lizanje jezika jezikom je

mala pesma ud je

mala pesma jebom je

mala pesma kapelica svima je

mala pesma uzglavlje svakom je

mala pesma udom je

mala pesma hodom

mala

pesma

bogom

mala

pesma

bog

bogu

je

svakog dana spasi me

svakog dana od sebe sačuvaj me

svakog dana hodaj sa mnom

svakog dana hej svakog dana

svakog dana ulični psi

svakog dana dobro

dobro lepotom

skupljam ramena

uvijam se

prostor u sebi okupljam

vreme u večnost sažimam

pevam pevanje

plešem postojanje

pevač sam hotela života

plesač umetnosti hotela sam

hotel sam velikim pevačima i plesačima

svako ko hoda svakog dana pevač je

svako ko hoda svakog dana pesma je

svako ko živi svakog trena plesač je

svako ko živi svakog trena ples je

poljima mogućnosti

stazama istovetnosti

pevam plesanje

plešem pevanje

bluziram vazduh

gledam fotografije Dženis Džoplin kao devojčice i plačem

hej plakanje

plači me lepoto

plači me dobroto

plači me gladi izgladnelih

plači me žeđi obespravljenih

plači me slobodo u zatvorima

plači me i svakog dana spasi radosti moja radosti

vetar pomera suvo lišće u travi

stojim na sredini osunčane poljane

mir

prija mi mir

mala i velika muva lete iznad trave

kada suvi list zadrhti na zemlji pomislim da je miš

smisao života je u životu smisla

život smisla je u životu sa mislima

misli

kako divna reč

svilena

ko ova stazica

volim misli

misli koje misle

misli koje stvaraju

misli koje pevaju

volim da mislim i mislim baš o tome kako volim da mislim

volim i da ne mislim

da samo jesam

volim i misli koje ne misle nego samo jesu

ko ova zemlja prepuna opalog lišća žira i šišarki

ko ova vrana pred poletanje

gledala me je gledala i onda poletela

misli jesu muzika

muzika koja hoda

hodam mislim govorim pišem pevam

hodam mislim govorim pišem pevam jesam

hodam mislim govorim pišem pevam jesam jesi

hodam mislim govorim pišem pevam jesam jesi jesmo

onespokojavajuće je kako je sve već mišljeno stvoreno i pevano

ozarujuće je kako je ponavljanje neponovljivo i kako sve što jeste jeste uvek prvi put

prvi put je jedno jedino trajanje

traj me traj trajanje

trajem te trajem ljubavi

ja sam pesma pevanja

ja sam bajka stvaranja

ja sam muzika hodanja

i ja sam pesma pevanja — kaže mi pesma pevanja

i ja sam bajka stvaranja — kaže mi bajka stvaranja

i ja sam muzika hodanja — kaže mi muzika hodanja

volimo Te pesmo pevanja

volimo Te bajko stvaranja

volimo Te muziko hodanja

pesma je bajka muzici

bajka je muzika pesmi

muzika je pesma bajci

svako je svakom nešto

nešto je svakom sve

časna je samo celina

časno biti je biti samo sve

ljubeće i nepojmljivo sve

iako nepojmljivo sve jedino je

sve što nije sve tuga je

sve sam i baš sam radostan

smešim se današnjim blaženstvima

namignem vazduhu

poskočim besmrtnosti

zeleni staklići se presijavaju pored staze

pčela u kontejneru za đubre prikuplja med

seo sam na klupu

leđa okrenuo suncu

rukama se oslonio na naslon

razgovaram sa Bogom

govorim Mu Njegovim rečima

odgovara mi mojim rečima

isto smo

baš kao i Tii i ja

u Prvoj kući svih bića nas čeka prva ovsena kaša u mom životu

reč

sam

koja

se

igra

sa

samom

sobom

i

ne

prestaje

i

nikada

neće

prestati

jer

igranje

je

poštenje

a

poštenje

nije

ništa

drugo

nego

dobro

i

lepo

jebanje

dvoje

koji

su

jedno

načelima

herojstvom

sveživotom u kičmi sveživota

tanananjem tananim

suzama koje ljube suze onih koji su u suzama

kada sam 1969. čitao Lao Cea nisam znao da ću živeti po načelima

vera u put od puta čini ružu

načelo bajkolikosti je jedno od prvih načela

živeti život kao bajku

tananiti tanano

sam za sve

volim te što si sam za sve — kaže mi žena koja voli čoveka koji je sam za sve

petnaestog oktobra u podne hodaću za pokret Okupaj

pokret Okupaj je najinovativniji i najsveobuhvatniji

planeta Zemlja treba himnu jedinstva i slaganja

sva iskustva i znanja zasnovana na ideji o neprijatelju su zastarela

udruživanje stvara neprijatelje i isto je tako zastarelo

hodaću isto kao i svakog dana

muzikom hodanja

plešući

čednost ideala je večna

ideal čednosti živi svakim trenutkom

pogledaj bilo gde i bilo šta i videćeš sa kakvom Te čednošću gleda to što gledaš

odanost bilo čega što postoji je uslov postojanja bilo čega i bilo koga

svemir spokojstva

sve-mir zanosa je sve što Tii treba pesmo moja

sve-mir spokojstva je sve što Tii treba bajko moja

sve-mir samoposmatranja je sve što Tii treba hodanje moje

skromnost Svemira

pevaj me pesmo pevaj

stvaraj me bajko stvaraj

pleši me hodanje pleši

sam za sve

hej

sam

za

sve

tvoja

sam

hej Sam Za Sve

vera u ljubav ljubavi je pola

ljubav za veru vere je pola

tvoja ljubav me stvara

tvoja vera me čini slobodnom

predeli nas spajaju

slaganja venčavaju

istomišljeništva vinjavaju beskraju

hej

ti

Sam Za Sve

tobom sam i ja sve

kad si po mojim butinama

niz moju kičmu

po dlanovima

u grlu

sipio

milio

ti

Sam Za Sve

dok sam hodala iza tebe i gledala kako hodaš

dok sam gledala kako gledaš tvoje bulke pored puta

žitna polja

nebesko plavetnilo koje nas je okruživalo horizontom

hej

ti

Sam Za Sve

kad sam prestala da te se stidim

kad sam osetila to što ti još nisam izgovorila

kad sam se od svake tvoje reči napalila

svakom tvojom pesmom svršila

sam

sama

jedno smo

put

ruža

trepet

Bog

malopre sam pao u kadi dok sam se tuširao

mislim da nisam ništa polomio ali sam nagnječio rebra na levoj strani

pri nekim pokretima osetim bol

nikada do sada nisam pao u kadi

trebalo bi da budem pažljiviji

telo šezdesettrogodišnjaka nije isto što i telo šezdesetdvogodišnjaka

zahvalan sam što se nisam jače povredio

ipak ću moći da odem na subotnje pasje lutanje ulicama

sve su življe dečije radosti u meni

otkrivanja

ideali mladosti

otkrivanja u mladosti otkrovenja u starosti

stanja prefinjenosti i nedokučivosti

atmosfere

kiša koja negde pada

podignuta kragna

njegovi koraci

njeni listovi

biti

samo biti

biti niko i ništa

dok pada kiša

kad nikog nigde nema

saosećati sa posrnulima

ljubiti odbačene

zavetovati se zatvorenima

sve ljubiti

ljubiti neprestano

ljubiti bezrazložno

ljubiti bezbrižno

ljubiti ljubljenje samo

ljubljenje je središte bivanja

u ponedeljak je 15. oktobar

ja sam bog

sloboda svih

bića čini me

bogopesmom

današnja pesma ja sam bog

na današnji dan rođena je Ksenija

na današnji dan rođen je Niče

na današnji dan pre trideset dve godine

odlučio sam da se ponovo bavim umetnošću

danas hodam sva bića

danas stvaram sva bića

danas pevam sva bića

jedno smo

u svakom biću svima je dom

u svim bićima svako je besmrtan

ispijam Te sveživote

jesenja rumen žudi za zimskom belinom

prolećnim zelenilom i letnjim plavetnilom

večnost brujanjem ispunjava svaki tren

tren savešću čini večnost

umro bih od lepote koju vidim u njenim očima

rekao mi je juče mladi prijatelj

adrenalinom sveljubavi ispunjena je svaka reč slobode

moja lepota počiva na lepoti drugog

moja dobrota počiva na dobroti drugog

moja sloboda počiva u slobodi drugog

lepota čezne za lepotom svakog bića

dobrota žudi za dobrotom svakog bića

sloboda ljubavlju treperi za svako biće

stara siromašna žena u kosi nosi belu ružu

sloboda svih bića zavisi samo od mene — dobro — samo od Tebe i mene

podne — zvone zvona podnevne ljubavi

hodam Himnu slobode svih bića od Slavije do Kalemegdana

ovim hodanjem od Slavije do Kalemegdana

Pupoljak hodanja proglašavam Himnom slobode svih bića

tako sam posle skoro tri godine hodanja današnjim 874. hodanjem

došao do osnovne ideje Prvi put drugog desetogodišnje hodanja

deset godina hodanja Himna slobode svih bića je

hej majko oče ženo deco prijatelju Bože ovo čudo je Tvoje

disati osećati raditi misliti stvarati biti pevati slobodom

svečanost i slavlje Himne slobode svih bića je u svakodnevici

Himna slobode svih bića posvećena je Kseniji Ničeu povratku umetnosti  i

svakom ko živi svoju slobodu i slobodu svih bića i slobodu u svakom biću

himna slobode svih bića sam

dan posle Himne slobode svih bića

svaki dan je Himna slobode svih bića

sloboda ljubavi

devojčica

ljubav slobode

dečak

kapljice čaja na beloj šolji

sve nijanse svih boja

mislim istinu

uživam u spokoju

uživam u ćutanju i toplom vetru

lepo mi je da me misliš — kaže mi istina

istina je da mi je lepo da me misliš — nastavlja istina

bezrazložno sam srećan i to odmah delim sa svima

kiselim drvetom. još zelenim lišćem na staroj smokvi

skupljačicom stare hartije koja je sela da se odmori

hodam samo u majici sa kratkim rukavima

u svakom mom svakodnevnom tročasovnom hodanju su dva igrana filma

arhetip sam filmskim junacima

u mladosti sam se predavao filmskim junacima

vremenom ne da sam i sam postao filmski

junak nego sam sada arhetip svih filmskih junaka

da si sada ovde sa mnom živela bi sve te filmove

čitajući pak možeš da ih vidiš i doživljavaš

uživam u velikim listovima platana

pri nekim pokretima bole me rebra na levoj strani leđa

drveće mi je mnogo pomoglo u duhovnom razvoju

svojom lepotom

postojanošću

promenljivošću

seksualnošću

seksualnost drveća mi je smirivala i podmirivala seksualnost

Himna slobode svih bića je istovremeno i Himna seksa svih bića

seks svih bića je seks ljubavi i slobode svih bića

seks svesti i savesti

seks svakog bića sa seksom svih bića

mislim na Meher Babino ćutanje

na svim fotografijama su mu usta zatvorena

sama reč je

reč koja samo jeste

sunčan jesenji dan

lepota pisanja

volim Te Meher Baba

reči koje samo jesu su kao džakovi puni peska

zeleno lišće žuti

lišće opada da bi hranilo drvo

reči odlaze da bi hranile Boga

reči

boga

bogu

reči

reč riba je

reč ptica je

reč ljubavnica je

reč zvuk je

reč ljubavnik je

reč dodir je

reč svako je

reč neko neko je

reč ritam ritam je

reč krava krava je

reč do reči prijateljstvo je

reči koje samo jesu su kao reči koje samo jesu

znam da Te nerviram

vir nerava sam

reči i jesu nervi

energije

Bog sam

svetlucanje

virovi

vihori

rečtlucanje

s pedeset i sedam godina osećao sam se staro. a sada kad

mi je sedamdeset i četiri, osećam se mnogo mlađe nego tada

Žan Luj Tratinjan Pol Osteru

kako se stari sam život je sve lepši i lepši

dobrota sama

lepota samog života svako biće čini zauvek mladim

od lepote boja jeseni možeš neprestano svršavati

od dodira vazduha biti neprestano zaljubljen

od lica svake žene biti neprestana molitva

ja sam bog

svako ko pogleda

u lice žene pogledao

je mene u oči

današnja pesma ja sam bog

plešem

klizim rečima

okrećem se

držim za struk prazan prostor

vrtimo se

kukovi kukovima

naginjanja

saginjanja

ruke noge

lica oči

stomaci

grudi

guzevi

mešanje

skakanje

znojenje

sjaj u očima

vrelina u polnim organima

voljeni volimo

leđa o leđa

noge

butine

ozarenost

prapoverenje

čednost

štiglić se penje po rešetkama na prozoru

ptice mi uvek razgale srce

jedan dečak se popeo na drvo drugi ga gađa opalim žirevima

mladić iz kante za bezin puni rezervoar gorivom

iz kamiona radnik iznosi alat kojim će sklopiti novi nameštaj u nečijem stanu

beli leptirić je upravo sleteo na vlat travke

čistač gradskog zelenila štapom je upravo nabo

kesu u travi i prineo je velikoj vreći koju nosi u ruci

radnik pored podignutih kola na dizalici u

automehaničarskoj radnji  je upravo nekog doviknuo

mladić već danima belom bojom farba

dugačku metalnu ogradu oko prodavnice automobila

drugi mladić sa cigarom u ustima razgovara sa nekim preko telefona

stariji čovek sa trenerkom oko struka žvaće

žvaku i uživa na suncu dok čeka gradski autobus

volim da volim

ali drugog volim zbog njega a ne zbog sebe. zar ne vrapčići moji u travi

na suncu toplo je u hladu hladno je

beli tragovi ptičijeg izmeta su se zalepili na šoferšajbnu automobila

stari kontejneri za đubre primaju novo đubre u sebe

pažnju su mi privukle i ove krupne žute dunje na drveću

da bi službena kola ušla u američku ambasadu

naoružano obezbeđenje zaustavilo je pešake

zakonsko nasilje je bilionima puta veće od nezakonitog

muškarci za stolovima jednog kafića sumanuto igraju sportsku prognozu

volim reč jesam jer sa njom zaista jesam

volim reč ljubim jer sa njom zaista ljubim

volim reč Bog jer Bog je Bog

prelazim na sunčanu stranu ulice da se malo ugrejem

mlada žena je sa prezirom bacila iz svoje torbe nešto u kontejner

sa sporim zalogajima pogačice sporo se penjem Balkanskom ulicom

od gomile ljudi u gomili ljudi teško je nekog primetiti

dok sam govorio o gomili ljudi jedna pčela mi je letela oko diktafona

govorim pisanje

ovu sam jebo što u izlogu stoji — pokazuje čovek na lutku u izlogu

u centar Beograda sam išao po prepodnevnom suncu

iz centra Beograda se vraćam po popodnevnom suncu

četiri sata sam se družio sa Igorom Lazinom. nismo se videli deset godina

hodam polako. topli sunčevi zraci me odmaraju. predajem se umoru koji me nosi

subotnji pas lutalica sam

mlado zeleno šiblje se leluja na vetru

od Cvetkove pijace preko Đerma i Vuka do Knez

Mihailove pa pored železničke stanice i Sajma do Padine

lutalica ljubavnik svemu i svakome na tom putu sam

sećanju na moje trogodišnje hodanje Bulevarom

dan je sunčan lakše je i psu i lutanju

svaki dan i svako vreme su dobri i psu i lutanju

butine bokovi kukovi

živio bato — kaže mi prosjak invalid

živeti sa biljkama — piše na jednom zidu

prepoznajem lica nekih ljudi koje sam tri godine viđao na Bulevaru

pas lutalica čisti svakog od sebičnosti

da danas nisam pas lutalica možda bi me tuga od ovih dana slomila

tužan sam što različitost među ljudima vodi u nasilje

još više sam tužan što se licemerje sličnosti među ljudima širi i baca ih u bezdan

veselo mašem repom i nasilju i bezdanu

čoveče predaj se životu samom

čoveče preduzmi nešto u svom životu

bez predavanja nema ljubavi

bez preduzimanja nema slobode

bez

boga

nema

istine

sebičnost je najveći masovni ubica

sve će učiniti i sve će poubijati samo da ona preživi

pridruži se mom subotnjem psećem lutanju u Tvom srcu ljubavi moja

miluj velike listove platana kao što ja to činim sada

svako ko ne radi ono što treba da radi zna da ne radi

to što treba i zna šta bi trebalo da radi ali mu se to ne radi

repom milujem Tvoj nos da osetiš sreću koja Tii je pod kožom

dok hodam i lutam kao ulični pas zamišljam

kako veselo mašem repom u srcu svakog bića

srce svakog bića i čini moje srce

dve žene skupljaju divlji kesten po travi u Tašmajdanskom parku

svaka reč lutalice je Himna slobode svih bića

neposlušan sam prema sebičnosti — u potpunom poslušanju ljubavi

ljubav prema svemu i svim bićima me preobražava u sve i sva bića

ljubim ljubim ljubim Te psu lutalice subotnja

legao sam na drvenu klupu da bih pisao

plavo nebo bez oblaka

jedan pas dahće u prolazu

trava klija

kažu da će posle dugog toplog leta i ove tople jeseni zima biti jako jako hladna

dišem

vazduh je još hladan ali ga sunčevi zraci sve više greju

premestio sam se na drugu klupu da me toplo drvo klupe ugreje

još me bole rebra

nema ničeg svetijeg od samog života

od bilo čijeg života

pa i od mog života

zato pišući o mom životu pišem o bilo čijem životu i o samom životu

polifonija

svaka reč je sam život

jer život je

lepota život je

u život je

dobroti život je

je život je

a život je

dobro život je

i život je

lepo život je

jedno život je

su život je

svako biće je dobro

svako biće je lepo

svako biće zna ko je dobro

svako biće zna ko je lepo

svako biće Bogom je

svako biće Bogu je

bog

bogu

bogom

sam

razvedrila me je jesenja ruj koju sam ugledao sa mosta

divan je mar prirode

i prava linija na mostu me je uzbudila i obradovala

ono što je promena u prirodnom svetu to je prava linija u pojmovnom

smiruju me kućice na splavovima

vetar nad rekom je hladniji i snažniji

jedan čamac plovi nizvodno. drugi prelazi sa obale na obalu

već nekoliko dana se mučim sa sobom. dok nisam ugledao jesenju ruj nisam mogao ništa da napišem

sada dok gledam u reku sve je dobro

veliko. jednostavno. iskreno

ljubav za Tolstoja

čamac koji je prešao na drugu stranu reke već se vraća nazad

baš prija ovaj hladan vazduh

četiri crna psa se izležavaju na suncu

spašava me to što povratka nema

povratak je u nastavljanju napred

sve vidljivo nosi trag svoga vremena

nevidljivo je bez tragova i vremena

čulno nastaje i propada

umnim vaskrsava

poslednja četiri blaženstva sam napisao stojeći pored otkinutog žutog cveta na asfaltu

ponekad jedino što mogu da uradim za ovaj svet jeste da se zgadim nad sobom

zgađenost nad sobom oslobađa

mreška se i svetluca površina reke

namreškana površina reke je vodeni zen vrt

zakonitost po kojoj stvari jesu je dobrota

zakonitost po kojoj se događaju sve stvari je lepota

jako mi nedostaje neko

pošto nema nikog gledam oko sebe i sve što vidim mi je neko

ja sam neko ko nekom jako nedostaje

na drvetu koje pluta rekom odmaraju se dva galeba

oba galeba su poletela i sada se oko drveta šire talasi

jako su dobri ti talasi

blaženstva i jesu talasi kojima se na površini postojanja mreškaju lepota i dobrota zajedno