AUTOBOGOGRAFIJA

4. februar 2021.

25995. dan mog života

 

 

pri kraju

ulica se spuštala

ka igralištu. sa leve

strane je bilo đubrište na

kojem su nam govorili

da se ne igramo jer 

tu cigani kradu

decu

 

 

i

 

 

ljubav

za vas

cigani

 

 

i

 

 

posle

radetove

kuće je bilo

igralište

 

 

i

 

 

igralište

najčuvenijeg 

fudbalskog kluba na

svetu kluba fudbalera

slavije i svih nas

slavijaša

 

 

i

 

 

hej

moji slavijaši

vi ste večni kao

i vaša ljubav

za slaviju

 

 

i

 

 

igralište je bilo

ograđeno stubovima

i žicom. sa zapadne strane

je bilo nekoliko redova drvenih

sedišta. na zapadnoj strani su

ljudi sedeli na zatravljenim

brdašcima koja su vodila

do kanalske

dolme

 

 

i

 

 

iza

gola na

južnoj strani je

bila kuća slikara save

ipića a iza gola na severnoj

strani je bila svlačionica za

fudbalere sa malom kućom

za domara čuvenog

kusu i njegovu

ženu 

 

 

i

 

 

pored

svlačionice je bila 

nova sala za rvanje a

pored nje rukometno

igralište

 

 

i

 

 

iako je igralište 

bilo ograđeno na nekim

mestima je žica bila probijena

pa smo se tu provlačili i igrali

fudbal na igralištu sve dok nas

kusa ne vidi i ne otera

sa igrališta

 

 

i

 

 

na slaviji

nije bilo ni kuća

ni ulice nego samo

zelena trava i

plavo nebo

 

 

i

 

 

zelena

trava i plavo

nebo to je za

mene slavija

zauvek

 

 

i

 

 

miris

pokošene

trave

 

 

i

 

 

dečaci

koji ne prestaju

sve dok se ne

iznure od

fudbala

 

 

i

 

 

fudbal

kao igra i

kao lopta sa

kojom se igra

to je 20

vek

 

 

i

 

 

igralište

je bilo dom

fudbalera a

sala dom

rvača

 

 

i

 

 

dolma

je bila dom

kartaroša i

mangupa

 

 

i

 

 

glavni

junak slavije

za mene je bio

i ostao boško

šilić čuveni

centarfor

 

 

i

 

 

divio

sam se

boškovim

snažnim

butinama

u kojima

kao da je

bila sva

snaga

sveta

 

 

i

 

 

idem na

slaviju govorio

sam kaji

 

 

i

 

 

idem na

slaviju kažem i

tebi sad jer ti si

sad slavija

moja

 

 

i

 

 

ova

ljubljena

autobogografija

nije nostalgija nego je

živa ljubav živog boga

sada. ista ljubav kojom

je bog stvorio sve što

je stvoreno pa i

večnu slavu

slavije

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

3. februar 2021.

25994. dan mog života

 

 

mi deca

smo bili kao

pupoljci svako

nas je mogao

zgaziti ali mi

smo bili

cveće

ulice

 

 

i

 

 

bili smo

cveće prkos

koje je raslo 

između kuća

i asfalta

 

 

i

 

 

pored nas

male dece su

bili opasni dečaci

i ponosne velike

devojčice

 

 

i

 

 

vršnjaci

su bili borica

i milan

 

 

i

 

 

borica

je bio stariji

godinu dana od

mene. fini dečak

jedinac. divio sam mu

se jer sam jednom video

kako je verno na papiru

nacrtao ceo fudbalski

tim u dresovima

 

 

i

 

 

milan

čuveni tefera

je bio godinu dana

mlađi. bucko. jedinac

koji je gajio golubove

 sam pravio kavez

pecao ribe 

 

 

i

 

 

stariji dečaci

su bili čuveni sava

droćkalo. perif. bančilo

aše. kroja i dule

pacov

 

 

i

 

 

jebote

kakvo su oni

bili čudo za mene

golubarili su. prodavali

golubove. lovili štigliće

išli na pecanje. preplivali

kanal. rvali se. penjali se

na drveće. pušili. igrali

se čugara i lopova i

pandura. kartali

se. bili hrabri

mangupi 

 

 

i

 

 

život

je opasan

i samo zato je i

spasonosan

 

 

i

 

 

život

žudi da

umre za ljubav

a ne za

smrt

 

 

i

 

 

bio

sam dečak 

i učili su me da

budem dečak a i

sam sam se učio

od starijih dečaka

kako da budem

dečak

 

 

i

 

 

dečacima

sam se divio

a devojčice su

mi se jako

sviđale

 

 

i

 

 

hteo sam

da budem kao

stariji dečaci ali i

da ne ličim na

devojčice

 

 

i

 

 

uh

al su sve te

devojčice bile

gotivne

 

 

i

 

 

bili

smo isti

i različiti

 

 

i

 

 

devojčice su

nosile dokolenice i

haljinice a mi sokne

i pantalone

 

 

i

 

 

mi

smo više

trčali a one su

se više igrale

u mestu

 

 

i

 

 

čitam priručnik

za upotrebu rodno

osetljivog jezika hristine

cvetičanin knežević i jelene

lalatović da bih podržao

svačiji jezik i ljubav

prema detinjstvu

jezika. jezika

boga

 

 

i

 

 

više

sam uzbuđen

detinjstvom jezika

nego jezikom

detinjstva

 

 

i

 

 

ljiljan

najdivnija devojčica

mog detinjstva je ljilja iz

dugorepove ulice koja je umrla

u svojoj četvrtoj godini kad još nisam

znao da će uskoro umreti i dudin otac

i da će duda moj školski drug iz klupe

uskoro biti ubijen u igri i da će se posle

dude ubiti milomir i da će posle tih smrti

slediti matematika smrti koja ne samo

da me je sačuvala da sledeći ne

umrem ja nego me je dovela

da u 72. godini pevam i

stvorim ovu ružu

za ljilju

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 2. februar 2021.

25993. dan mog života

 

 

jeste

da je to sve bio

svet oko mene sa svim

sobama zidovima plafonima

stvarima alatima stanjima događajima

dvorištem i ciglom koja sprečava kapiju

da ne lupa noću svet sa ulicom prekoputa

i samom ulicom i svim brojevima u ulici i

svim komšijama koji su bili zakon ipak

smo ulicu činili mi deca jer ne samo

da su sva deca deca božija nego 

su i sva mlad svih životinja i

svo semenje svih biljaka

i svako zrnce peska

deca božija

bog

 

 

i

 

 

deca

patrijarha

čarnojevića

te čudesne

obične ulice

na podbari

 

 

i

 

 

32 kuće je

činilo ulicu 

a ako je u svakoj

kući živelo prosečno

5 ukućana onda je u

patrijarha čarnojevića

1951-1956 pred moje

zabavište živelo

oko160

ljudi

 

 

i

 

 

deca su

princeze i

prinčevi

 

 

i

 

 

trčali smo

vrištali. plakali

padali. svađali se

tukli se. mirili se

igrali smo se do

besvesti

 

 

i

 

 

svakog dana

smo od jutra jurili

napolje na ulicu da

bi videli drugu

decu na ulici

 

 

i

 

 

deca

pripadaju

deci

 

 

i

 

 

ipak

smo na kraju

ti i ja pripali jedno

drugome sve dok se

ti nisi preobrazila

u ja a ja u

boga

 

 

i

 

 

za decu

se ne živi

od dece

se živi

 

 

i

 

 

deca

čuvaju 

i odgajaju

odrasle

 

 

i

 

 

deca

žude da

daju svoj božiji

život majci i ocu

kao što su majka

i otac dali svoj

biološki život

deci

 

 

i

 

 

biološki

roditelji to ne

znaju jer su zaboravili

da su i oni rođeni

kao deca

božija

 

 

i

 

 

kad smo mi deca

ulice patrijarha čarnojevića

ulice svih ulica shvatili da naši

roditelji ne shvataju da mi želimo

da im damo naše živote mi smo

se prepustili igranju i trošili

smo život samo na

igru

 

 

i

 

 

igra

je od boga

igra je sam

bog

 

 

i

 

u kuću

dozivala je

kaja i dozivale

su sve majke

mrak je

 

 

i

 

 

bilo je lepše

smrzavati se i

igrati se nego

biti u toplom

i suvom

 

 

i

 

 

upravo

osetih da nemam

decu jer ne samo da

sam ostao dete nego su

sva deca moja i ne samo

da su sva deca moja nego

je sve i svako moj ko se

tek rodio proklijao

propupeo i

zarudio

 

 

i

 

 

dete sam

dete dečak

koji porađa

sva bića

 

 

i

 

 

dete

je ljubav

boga za bogu

tvog i mog bogića

nam jedinog

amin

 

 

i

 

 

svako

dete je

devojčica

 

 

i

 

 

svaka

devojčica

je majka

božija

 

 

i

 

 

bog

je bog je

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

1. februar 2021.

25992. dan mog života

 

 

komšije su

bile komšinice

i komšije

 

 

i

 

 

komšije

su bile i

ostale

zakon

 

 

i

 

 

komšije

su porodica

porodici

 

 

i

 

 

komšije su

dolazile i kod

komšija se

odlazilo

 

 

i

 

 

od komšije

smo pozajmljivali

malo hleba ili soli a

komšije su od nas

pozajmljivali malo

kafe ili šećera

 

 

i

 

 

komšije su

bile poštene i

dobre a oni koji

nisu bili komšije

oni nisu bili baš

toliko dobri kao

komšije

 

 

i

 

 

komšije nisu

ogovarale ali su

komšije znale 

da oni drugi

ogovaraju

 

 

i

 

 

glavna

komšinica je

bila tetka mara a 

glavni komšija njen

muž čika steva

bugarski

 

 

i

 

 

čika steva

je nama deci pričao

da je video kako se na

drumu prevrnuo kamion

pun čokolada i da su deca

tamo sve to pokupili i mi smo

bili tako uzbuđeni i tužni jer

smo i mi mogli pokupiti

sve te čokolade sa

kamiona

hej

 

 

i

 

 

čika milenko

je bio važan komšija

pogotovo milomiru jer je

i on bio dođoš i oženio

se sa tetka maricom

a bio je i trgovac

kao milomir

 

 

i

 

 

godinama

su i oni u daljim

kućama postajali

naše komšije

 

 

i

 

 

milomir

je govorio

bošku i meni u

kući nam se možete

popeti na glavu ali kod

komšija morate biti

dobri

 

 

i

 

 

ne znam kakve

smo mi bili komšije drugim

komšijama ali pošto je milomir

cele nedelje bio na putu mi smo bili

zgodni da kod nas dolaze druge

komšije najčešće je dolazila tetka

kaja iz kulpina sa decom

pericom i dušicom

 

 

i

 

 

kasnije

kad je kaja

postala udovica

dolazile su i druge

žene udovice ili

raspuštenice

na kafu

 

 

i

 

 

jebiga

najlepše je biti

razbijena porodica

jer samo je razbijena

porodica porodica

svih porodica

jes jes

jes

 

 

i

 

 

to

baš to i samo

 to je prilika da ti i

samo ti budeš utočite

svim drugim razbijenim

mojim najvoljenijim

porodicama

 

 

i

 

 

porodica

mandić ne u

mandićima u

lučanima nego

na podbari je

slava živog

boga koji je

živeo u

broju

19

 

 

i

 

 

bog

živi u 

svakom ko

ga u sebe

primi

 

 

i

 

 

bog peva

u svakom ko

mu se svakog

trena podaje

 

 

i

 

 

bog

je jedini

junak i jedina

junakinja stida

autobogografije

moje tvoje i

svačije

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima