AUTOBOGOGRAFIJA

7. maj 2021.

26087. dan mog života

 

 

sad

kad sam

prekinuo

ostalo mi

je samo

sad

 

 

i

 

 

bog 

je bog

sad

 

 

i

 

 

sad

je bog

boga

 

 

i

 

 

sad kad

vetrić piri. sad

kad vetrić piri je

moguće sve pa i ono

što nije moguće jer blagost

vetrića koji piri je ista blagost

kojom zemlja hrani sva svoja

bića a voda ih napija dok ih

svetlost bogom čini da bi

svetlost dobrote i

ljubavi bili

 

 

i

 

 

sad ove

ljubavi slobode

istine. sad svetlost

boga u svakoj boginji

i svakom bogu

boga

 

 

i

 

 

vraćajući

se noću kući u

tom proleću 1971

negde na uglu jug

bogdanove i tekelijine

pomislio sam da bih

voleo da stvorim

veliko umetničko

delo ni iz

čega

 

 

i

 

 

kadgod

bih nestao u

želji za tobom

osećao sam

lepotu 

 

 

i

 

 

moje telo

je u želji za

tvojim telom bilo

veliko umetničko delo

samim tim što

je bilo

 

 

i

 

 

dok

smo prelazili

ulicu kod radničkog

univerziteta rekao sam

čedi drči da bih voleo da

stvorim čudesno delo

delo sačinjeno od

godišnjih doba

na primer

 

 

i

 

 

trebalo

je otići

 

 

i

 

 

pokupiti

se iz svog

jebenog života

i otići u sam

život

 

 

i

 

 

otići u

oca otići u

evropu

 

 

i

 

 

krenuo sam

sa slobodanom

tišmom i dušanom

belićem u život

evropu

 

 

i

 

 

stopirali smo

do zagreba pa posle

do rijeke. prvo su stopirali

slobodan i dušan pa kad bi

njima neko stao stopirao sam 

i ja pa bi se posle našli na 

nekom dogovorenom

mestu

 

 

i

 

 

tako je bilo

i tog presudnog

12. jula 1971

 

 

i

 

 

počeli smo

da stopiramo čim

smo ustali iz vreća za

spavanje negde pored puta

na izlasku iz rijeke. dogovorili

smo se da se vidimo u veniciji

ispred crkve svetog marka

svakog narednog dana

sve dok ne stignemo

i njih dvojica i ja

 

 

i

 

 

slobodanu 

i dušanu je u

tom ranom jutru

stop odmah

stao

 

 

i

 

 

ja sam

nastavio da

stopiram

sam

 

 

i

 

 

stopirao

sam ceo dan

i niko mi nije

stao

 

 

i

 

 

stojao

sam pored

puta i polako

se kretao

unazad

 

 

i

 

 

popodne

me je na putu

uhvatio jak

pljusak

 

 

i

 

 

ja

koji sam 

krenuo u život

odmah sam dobio

šamarčinu od

života

 

 

i

 

 

kao

da mi se svaki

automobil na putu

koji je projurio pored

mene podsmevao

i baš mi jebao 

majku

 

 

i

 

 

sve vreme

stopirajući i hodajući

stigao sam već u noć u

mesto koje se zove

rupa 24 kilometara

daleko od

rijeke

 

 

i

 

 

bio

sam ponižen

poražen slomljen

i poništen 

 

 

i

 

 

ušunjao

sam se u neku

kuću u izgradnji

i tu proveo

noć

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

6. maj 2021.

26086. dan mog života

 

 

nasuprot

odijumu društva

dogodila mi se mirjana

čudo jedne žene. uz

mirjanu sam naučio

tri lekcije ljubavi

 

 

i

 

 

prva. osim

mirjaninog lepog lica i 

kose zavoleo sam i njenu

lobanju. druga lekcija. posle

nekoliko neuspešnih pokušaja

uspeo sam da joj kažem volim te i

to baš u trenutku kad to osetim a ne 

ni pre ni posle. i treća lekcija. kad mi je 

u jednom trenutku dok sam bio u njenom

zagrljaju zatvorenih očiju rekla kako

si lep shvatio sam da sam lep samo

kad jesam a ne kad brinem da

li sam lep a pogotovo ne

kad se trudim da

budem lep

 

 

i

 

 

sledila je

prva izložba

konceptulane

umetnosti

 

 

i

 

 

sledio

je poziv za

učešće na pariskom

bijenalu mladih

umetnika

 

 

i

 

 

odbio sam

učešće na izložbi 

u parizu i prekinuo

sam sa grupom kod

studijama filmom

i umetnošću 

 

 

i

 

 

prekinuo

sam jer su odrasli

uživali u diktaturi postojećeg

cepao sam se između banalnosti

postojećeg i prefinjenosti pesnika

znao da ću krenuti jednim

putem ali ga još nisam

video

 

 

i

 

 

prekinuo

sam zbog

čuda nevidljivog

čuda nerazumljivog

čuda neizrecivog koja

su me obuzimala i

kojima sam želeo

da se podam

 

 

i

 

 

prekinuo

sam zbog žudnje

da izgorim. zbog slutnje

da samo prekidom može da

se odbaci sve loše i sačuva

sve dobro. jer sam znao da

su veliki prekidali. jer sam

osetio snagu da prekinem

jer sam u prekidu osetio

veličanstvenost

stvaranja

 

 

i

 

 

prekinuo

sam zato što mi

je za stvaranje bilo

potrebno ništa koje

sam trebao stvoriti

da bi iz ništa

stvorio

sve

 

 

i

 

 

prekid

me je otkačio

od onih koje sam

najviše voleo da

bi ih voleo

zauvek

 

 

i

 

 

prekinuo

sam studije jer sam

naslutio veliku opasnost

za ljudski duh i stvaralaštvo

koje dolazi sa univerziteta koji je

postao moderna inkvizicija. mesto

na kome se stvara mafija profane

elite. univerzitet darovite ljude

porobljava i opija sujetom da

bi mogli bezdušno i bez

odgovornosti da vladaju

ljudima i drugim

bićima

 

 

i

 

 

prekidom

studija sam se

oslobodio okova

od znanja i

učenosti 

 

 

i

 

 

prekinuo

sam sa umetnošću 

kad sam shvatio da se

estetsko najbolje izražava

kroz zlo i da je tako načinjeno

mnogo zla i mnogo estetskog i

da kao umetnik mogu da uspem

samo ako postojeću količinu

estetskog prevaziđem sa

još više zla. i zato sam

odlučio da prekinem

sa umetnošću

 

 

i

 

 

prekinuo

sam jer sam

čeznuo za nepoznatim i

divotnim putevima umetnosti

slutio sam da je umetnost ljubav

božija. božiji dah. prekidom sa

umetnošću želeo sam da

ostanem odan čednosti

od koje su se svi

uplašili i počeli

je izdavati

 

 

i

 

 

prekid je

skok u srce

nepoznatog

 

 

i

 

 

prekinuo

sam jer sam 

žudeo da stvorim

još nestvoreno koje

će nadahnjivati

večnost

 

 

i

 

 

prekinuo

sam i sa filmom

koji je do tada bio moja

najveća ljubav. mislio sam da

ću čitavog života gledati filmove

i u njima pronalaziti ono što je

više od života ali film je bio

surovo i pljačkaški skup i

zato sam ga se

odrekao

 

 

i

 

 

prekidom

sa filmom sam

u bolu rastanka

osetio božansku

odanost izgubiti

postojeće da bi

se prihvatilo

sve

 

 

i

 

 

prekidom

je počelo moje

spajanje sa bogom

svemirom tobom

svakim i svim

bićima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

5. maj 2021.

26085. dan mog života

 

 

bog

je bio hrabar

i bog je bio dobar

i bog je bio lep jer mi

je pomogao da stvorim

moj prvi autoportret a

svačiji autoportret

je autoportret

boga

 

 

i

 

 

evo kako

je pesnik petar

miloradović u arhivu 

pupoljka pahulje 

koji je napravio pre

dvadesetak godina

opisao moj prvi

autoportret

 

 

i

 

 

na beloj

osnovi veći broj

širokih razmaza govana

 i telesnih tečnosti. dlake se

jasno vide. braon boja na mestima

namaza je najizraženija. na bojenim

delovima jedna urezana zvezda

petokraka. iznad zelenim flomasterom

napisana reč sranje pored ove reči

zelenim flomasterom napisane su

reči pljuvanje onanija samoubistvo

šišanje plavim flomasterom piše

miroslav mandić autoportret

mestimično cela slika ima

tamno braon tačke

iskapane

krvlju

 

 

i

 

 

želeo 

sam da moj

prvi autoportret

bude istinit i ono što

ja jesam a ne ono što

ja predstavljam

da jesam

 

 

i

 

 

zato sam

ga sačinio od moje

krvi. mokraće. govna

pljuvačke. sperme

dlaka. bruca

noktiju 

 

 

i

 

 

bila je

to slika koja

jeste

 

 

i

 

 

kad sam

skoro posle 50

godina prvi put video

taj grozni autoportret

preda mnom se

otvorila sama

lepota

 

 

i

 

 

autoportret iz

februara 1971. kad

mi je bila 22 godina je

početak autobogografije

koju sam počeo da

pevam stvaram

hodam u 72

godini

 

 

i

 

 

pored

autoportreta na

izložbi sam izložio i

miroslav mandić jebe

svima mater i još deset

papira na kojima su

bile poruke

 

 

i

 

 

bile su

to poruke o

jeziku izražene

živim jezikom

poruke

 

 

i

 

 

poruke

preko granice

postojećeg ukusa

ne da bi provocirale

ili vređale nego da

bi proširile polje

postojećeg

ukusa

 

 

i

 

 

bile su

to ja rečenice

rečenice kojima

sam otkrio jedno 

jedino ja. ja

svačijeg

ja

 

 

i

 

 

tako

je svako ko

je pročitao poruke

na kojima je pisalo

ja = čitač bio i sam autor

poruke jer su baš on ili

ona pročitali ja sam

državni neprijatelj

na primer

 

 

i

 

 

ili

poruke

ja jebem svoju

mamu ili ja se jebem

sa tatom ili ja ne

volim partiju

skj

 

 

i

 

 

ja

sam bio

suviše uzbuđen

i oduševljen jezikom

da bi me zanimalo da

bilo koga provociram

nego sam želeo da

prenesem moje

uzbuđenje

jezikom

 

 

i

 

 

mene

je interesovalo

stvaranje velike

umetnosti a ne

provociranje

 

 

i

 

 

mene

je interesovala

forma a ne sadržaj

i verujem da sam kasnije

osuđen zbog stvaralačke

forme a ne zbog sadržaja

zbog mojih zanosa

umetnošću a ne

zbog politike

 

 

i

 

 

krenuo je

još veći odijum

nego posle izložbe

grupe januar

u januaru

 

 

i

 

 

u vazduhu se

osećala pretnja i

opasnost. strah se

mogao mazati

na hleb

 

 

i

 

 

krenuli su

napadi pa i od

onih od kojih se

to ne bi očekivalo

onih koji su se kurčili

svojom otkačenošću

a ustvari su bili

poslušnici

 

 

i

 

 

ali

bilo je i retko

hrabrih kao naprimer

vladimir roksandić koji je

napisao odgovor na tekst

poslušnika pod naslovom

tek smo krenuli a sve

nas je manje

 

 

i

 

 

hrabrost

je beskrajno

veća od kukavičluka

a jedno jedino dobro

delo iskupljuje sva 

zla dela

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

4. maj 2021.

26084. dan mog života

 

 

u februaru sam

1971. ali se vraćam 

na kraj proleća ili početak

leta 1970. kad sam odlučio da

spavaću sobu u kojoj su posle

milomirove smrti živeli podstanari

a već nekoliko godina unazad

spavali božidar i ja promenim

iz građanske u umetničku

sobu i ikonu 20

veka

 

 

i

 

 

rekao sam to

kaji a ona je rekla 

da to ne dozvoljava

ali sam ja sa prijateljima

dok je ona bila na poslu

furnirane ormane ofarbao

sjajnim durlin bojama jedan 

u crveno a drugi u zeleno 

dok smo patos ofarbali

u svetlo plavo

 

 

i

 

 

na glavni

zid smo napravili

crno beli mural od

tridesetak otisaka

čuvene fotografije

če gevare

 

 

i

 

 

patrijarha

čarnojevića 19

je postala jedna od

oslobođenih teritorija

na planeti zemlji

 

 

i

 

 

bilo

je šokantno 

oslobađajuće i

očaravajuće za

mene i moje

prijatelje a za

kaju užasno

 

 

i

 

 

kad

se kaja uveče

vratila sa posla i

videla šta sam uradio

odmah je izletela iz

kuće i nije se vratila

do jutra

 

 

i

 

 

kaja je

sedam dana 

posle posla ležala u

krevetu i ćutala sve dok

jedno veče nije došao

stric obrad koji je kad je

video šta sam uradio

odmah ljutito

otišao

 

 

i

 

 

jedan život je

nestao. iskorenjenje

iz dotadašnjeg miljea je

završeno. počelo je

ukorenjenje u

umetnost

 

 

i

 

 

kad sam

posle godinu dana

prekinuo sa umetnošću

iskorenjivanje se nastavilo

sve dok posle zatvora nije

počelo ukorenjivanje ne

više u zemlju nego u

nebo. ukorenjivanje

u boga

 

 

i

 

 

uništio

sam patrijarha

čarnojeviča 19 mog

detinjstva da bi patrijarha

čarnojevića 19 postala

kuća svakog i svih

bića zauvek

 

 

i

 

 

patrijarha

čarnojevića 19

je muzej svih

bića

 

 

i

 

 

ono što

mi se krajem

januara 1971. desilo 

sa mojim radom miroslav

mandić jebe svima mater a što

je bio odgovor umetnosti na

tadašnje stanje stvari u svetu i

stanje u svetu umetnosti ali i

u meni samom nastavilo se

i u februaru 1971. na 

izložbi grupe februar

u domu omladine

u beogradu

 

 

i

 

 

trebalo

je nastaviti

i biti hrabar u

umetnosti i

dalje

 

 

i

 

 

umetnost je

vapila za hrabrošću

a ne za reprezentacijom

ili prezentacijom pa čak

ne ni za hrabrošću

nego za hrabrom

ili hrabrim

 

 

i

 

 

hrabrost

je nežnost i to

najnežnija

nežnost

 

 

i

 

 

na ovaj

ili onaj način

umetnost je uvek

umetnost samo ako

je hrabra jer i dobrota

i lepota koje čine

umetnost su

hrabre

 

 

i

 

 

lepo

je

hrabro

 

 

i

 

 

dobro

je

hrabro

 

 

i

 

 

hrabro

je

dobro

 

 

i

 

 

hrabro

je

lepo

 

 

i

 

 

bog

je hrabar

bog je dobar

bog je lep jer

bog je

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

3. maj 2021.

26083. dan mog života

 

 

miroslav

mandić jebe svima

mater iz 1971. se preobrazilo

u bog miroslav mandić bog

jeste svima mater

iz 2009

 

 

i

 

 

bog miroslav

mandić bog jeste

svima mater iz 2009

se preobrazilo u bo mi

bomimabo ma bo ljubi

baš sve i svakog

iz 2020

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe svima

mater je ljudska

umetnost koja privlači

i neutrališe negativnu

energiju među

ljudima

 

 

i

 

 

bog

miroslav mandić

bog jeste svima mater

je večna umetnost koja

privlači pozitivnu energiju

za svako i sva

bića

 

 

i

 

 

bo mi

bomimabo ma

bo ljubi sve i svakog

je umetnost boga koja

stvara ljubav slobodu

istinu za sve i

svakog

 

 

i

 

 

eto

me

hej

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

bože

moj

 

 

i

 

 

eto

me

haj

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

pesmo

moja

 

 

i

 

 

eto

me

zar

ne

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

umetnosti

moja

 

 

i

 

 

eto

me

au

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

hodanje

moje

 

 

i

 

 

eto

me

vau

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

kajo

i

molomire

moj

 

 

i

 

 

eto

me

eh

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

patrijarha

čarnojevića

19

 

 

i

 

 

eto

me

uh

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

podbaro

moja

 

 

i

 

 

eto

me

ih i eh

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

planeto

zemljo

moja

 

 

i

 

 

eto

me

znaj

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

svemire

moj

 

 

i

 

 

eto

me

sjaj

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

svako

biće

moje

 

 

i

 

 

eto

me

ma

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

sva

bića

moja

 

 

i

 

 

eto

me

jes jes jes

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

ljubavi

slobodo

istino

za

sva

i

svako

biće

 

 

i

 

 

eto

me

ura

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

hlebe

vino

posteljo

pute

ružo

preduzeće

hrame

pupoljka

pahulje

za

svako

i

sva

bića

svemira

 

 

i

 

 

eto

me

jea

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

svi

koje

sam

ljubio

jer

vas

ljubim

još

više

 

 

i

 

 

eto

me

amin

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

bože

jer

tebe

ljubim

najviše

jer

tobom

je

stvoreno

sve

što

je

stvoreno

pa

i

svaka

moja

reč

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

1. maj 2021.

26081. dan mog života

 

 

miroslav

mandić jebe svima

mater iz1971. se preobrazio

u bog miroslav mandić bog

jeste svima mater

iz 2009

 

 

i

 

 

miroslavmandić

jebe svima mater je

rad na papiru na izložbi u

januaru i malo većem papiru

u februaru na izložbi u domu

omladine u beogradu. na oba

papira su osim imena miroslav

mandić još imena četiri prijatelja

koje sam pitao da li hoće da se

pridruže mom radu miroslav

mandić jebe svima mater

imena im ne spominjem

da ih ne bih vezivao za

sebe i da ih ne bi

optuživali za

mmjsm

 

 

i

 

 

zašto je

iz mene u jednom

božijem trenu grunulo

miroslav mandić jebe 

svima mater

 

 

i

 

 

da bih

ujedinio

sve

 

 

i

 

 

jer me je

svet boleo jer

su me boleli sukobi

u svetu. sukobi u svetu

umetnosti. sukobi u

meni samom

 

 

i

 

 

da bi

me miroslav

mandić jebe svima

mater vodio ka bog

miroslav mandić bog

jeste svima mater i

kasnije ka bo mi

bomimabo ma

bo ljubi sve i

svakog

 

 

i

 

 

jer su

dobro i lepo

bili razdvojeni a

na meni je bilo

da ih ujedinim

 

 

i

 

 

jer su

svest i savest

bili razdvojeni a

na meni je bilo

da ih venčam

 

 

i

 

 

jer je u

mom imenu

niklo moje

ja

 

 

i

 

 

jer sam za

sve na svetu

bio odgovoran

pre svega ja

 

 

i

 

 

jer

je u mom

ja bilo ja svih

ja koja su se

probudila u

meni

 

 

i

 

 

jer

sam žudeo

za bivanjem a

ne znanjem o

bivanju

 

 

i

 

 

jer

sam žudeo

za pevanjem a

ne znanjem o

pisanju

 

 

i

 

 

jer

sam žudeo

za stvaranjem

a ne znanjem

i zanatom

 

 

i

 

 

zbog

odvezivanja

od pokvarenosti

podrazumevanja

kompromisa

lenjosti

 

 

i

 

 

jer je u

psovki još

jedino bilo

nade

 

 

i

 

 

jer

je psovka

velika pesma

odbačenih

 

 

i

 

 

jer je

vulgarnost

utočište

krhkih

 

 

i

 

 

jer je u

vulgarnosti

psovke čudo

nesuprostavljanja

pa ni suprostavljanja

akademskoj vulgarnosti

vulgarnosti pripitomljavanja

vulgarnosti osvajanja i

vulgarnosti vladanja

pristojnih 

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe 

svima mater

dobrotom

i lepotom

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe 

svima mater

savešću i 

svešću

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe 

svima mater

iscelenjem

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe 

svima mater

ljubavlju

slobodom

istinom

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe 

svima mater

nežnošću i

blagošću

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe 

svima mater

gromobran od

umetnosti za

nagomilani

bes

 

 

i

 

 

pored

miroslav mandić

jebe svima mater na

zidu je bio i moj rad sa

novčanicom od 10

dinara na kojoj je

pisalo kako

sam

 

 

i

 

 

sledio

je odijum

besa

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima