AUTOBOGOGRAFIJA

7. jun 2021.

26118. dan mog života

 

 

ne znam

gde je centar

desetogodišnjih

pustinjskih godina

jer su sve pustinjske

godine bile centar

moje pustinje

 

 

i

 

 

pustinjske

godine muškarca

koji se sa ženom

venčavao u bogu

a ne u društvu

i braku

 

 

i

 

 

sve u

svakom

svako u

svemu

 

 

i

 

 

odlazio bih

u grad uveče

da bih nekog sreo

ali nisam sreo

nikog

 

 

i

 

 

i oko podne

bih biciklom odlazio

u grad da se nešto desi

ili nekog sretnem i

opet ništa i opet

nikog

 

 

i

 

 

ali kad

sam se po toploj

noći obično posle

ponoći vraćao praznim

ulicama osećao sam

sreću na biciklu

 

 

i

 

 

kad bi iz

svetosavske 

ugledao almašku

crkvu ličila mi je

na konja koji se

propinje

 

 

i

 

 

od onda

volim crkve jer 

su konji u propinjanju

i od onda volim konje

kao crkve koje se

propinju

 

 

i

 

 

iako sam

se svim silama 

opirao umetnosti

povremeno bi iz

mene izbijale

neke stvari i

potrebe

 

 

i

 

 

jednog dana

sam seo na bicikl i

odvezao se u zrenjanin

doživeo sam da sam u

šestočasovnoj vožnji

spojio dva grada

u sebi

 

 

i

 

 

kad je borba

sa samim sobom

jenjavala pojavljivala se

potreba za otvaranjem prostoru

mnogo većem od onog u kom sam

dotle živeo i koji sam iskusio. imao

sam potrebu da pišem crtam i stvaram 

u prostoru mnogo većem od prostora

teksta i slike. video sam krug u sebi

i hteo sam da ga stvorim i tako 

sam tri dana hodao i stopirao

po vojvodini kružeći 

po krugu

 

 

i

 

 

krug u

meni je posle

ta tri dana postao

savršeniji i sve

božanskiji 

 

 

i

 

 

sve sam više

voleo drveće osećao

sam u njemu i snagu zemlje

i snagu neba. raslo je ka dubinama

i visinama. stablo mi je ličilo na misao

krošnja sa lišćem na govor. ono pod

zemljom na nevidljivo. počeo sam da

obožavam ne-znanje i ne-ljudsko

drvećem sam mogao

dalje na put

 

 

i

 

 

sve je

jedno u drugo

uticalo. slivalo se iz

oblika u oblik. sve me

je to afirmisalo. sve je

to bila afirmacija

afirmacije

 

 

i

 

 

afirmacija

afirmacije je bio

moj posao jer sve je

potvrđivanje potvrđivanja

sve je slava stvaranja

i stvorenog a ne

izgrađenog

 

 

i

 

 

ja sam krv

koja se razlila u

sve krvi. u jednu

jedinu krv boga

krv ljubavi

 

 

i

 

 

nedeljni crteži

crtao sam ih sedam

godina iako sam planirao

dvadeset. u februaru 2009

sam ih gledao i poželeo

da nastavim da

ih crtam

 

 

i

 

 

često su

to bili crteži mojih

misli. radovali su me

odmarali i obnavljali

volim da crtam 

mišljenje

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

pismo politici

za naslovnu stranu

izbrisani tekst za

borbena vladovića

analiza parola. deset

istih crteža ravnice

9. avgust 1978

 

 

i

 

 

ogrtač

svetlosti

25. avgust 1978

 

 

i

 

 

voleo je

samo stvari

daleke

12. septembar 1978

 

 

i

 

 

brezovica

parmenid

16. septembar 1978

 

 

i

 

 

reči

stvaraju

postojanje

19. septembar 1978

 

 

i

 

 

fotografisao

mesta moje biografije

sa borom dragašem

8. oktobar 1978

 

 

i

 

 

kad je

plima nek je

plima kad je oseka

nek je oseka. čovek

je jedno staklasto

biće

12. oktobar 1978

 

 

i

 

 

sanjao

lepo dušku

video kako je

bršljan ubio

orah

14. oktobar 1978

 

 

i

 

 

odvezao

lučku i decu do

rume. u povratku

na snežnoj poledici

se prevrnuo na krov

sa borinom ladom

puno sreće u

nesreći

28. novembar 1978

 

 

i

 

 

možeš

mirno da

umreš tvoj

duh je već

ušao u

nas

28. decembar 1978

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

5. jun 2021.

26116. dan mog života

 

 

ono sam

kad prikupiš

kišnu sipljivu

tugu

12. juni 1978

na poleđini lišća

 

 

i

 

 

tako

sam sa tom

 sipljivom tugom ušao u

kasarnu u jastrebarskom

sa svim tim regrutima i tom

mladošću predviđenoj

za odstrel

 

 

i

 

 

opet

čedno

bratstvo koje

ispunjava

srce

 

 

i

 

 

sve

sam ih

zavoleo

odmah. te

golubove

za

klanje

 

 

i

 

 

umesto

studiranja sam

skoro tri godine

života proveo u vojsci

zatvoru gradilištu u tim

prinudnim i muškim

zajednicama

neslobode

 

 

i

 

 

video sam

kako funcionišu

ti sistemi prinude

i kako se slama

pojedinac 

 

 

i

 

 

kako

se slama

slobodna volja i

stavljaju povezi

na oči 

 

 

i

 

 

nisam

išao na obuku

nego sam provodio

dane sam u kasarni

slušajući priče

vojnika

 

 

i

 

 

sve sam

manje govorio o

sebi a nije mi se ni

razgovaralo pa sam

podsticao druge da

mi pričaju o svojim

životima koje sam

gledao i slušao

kao filmove

 

 

i

 

 

omogućiti

drugome da 

govori o sebi je

jedan od najvažnijih

poslova koje sam

radio i radim

u životu

 

 

i

 

 

u rano

jutro sam u

kasarni brojao

sve dok sunce

ne izađe

 

 

i

 

 

posle

mesec dana 

sam izašao iz vojske

i otišao u šempas i

gradašku bojana

brecelja

 

 

i

 

 

tu

sam

od mladog

pesnika čuo da

sad scenom vladaju

konceptualci i da se

od njih ne može

više živeti

 

 

i

 

 

tako je

oduvek. oni koji

su poraženi posle

poražavaju pobednike

a oni koji su tlačeni

posle tlače

druge

 

 

i

 

 

opijalo

me je žensko

osećanje stvari

i život u svemu

i svakome

 

 

i

 

 

mnogo je

znam a duboko

ne poznajem

nju ženu mi

jedinu

 

 

i

 

 

klonfao

sam tepihe i

prao prozore i

unosio ugalj i

okrečio neki

stan

 

 

i

 

 

sve 

sam se

više razilazio

sa komunama

porodicama i

čovekom

 

 

i

 

 

jednog dana

sam pored dunava

pričao aleksandru tišmi

o novom pisanju. pisanju

telom. kožom. snagom

zemlje. tokom vode

dahom vetra

svetlošću

reči

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

razgovarao

sa bogom

27. maj 1978 

 

 

i

 

 

jutro jesenje

vreme se ponavlja

kao nekad kroz maglu

i to baš u tu puku

neizvesnost

15. juni 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

blaga

intonacija

tako nekih

dugih pacova u

magli na tvom

poligonu od

šarki

16. juni 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

kaže

minicuozni

pogledi u drugoj

kategoriji pejsaža

a devojke plešu

taj roken rol

17. juni 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

ustao sretan

pripadanje ljubavi

a kao da su anima

i duška jedno

i isto

24. juni 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

nežnosti

i dalje teku

a ti možeš

nestati

25. juni 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

konji miodraga

roganovića u selu

trnjine. dorat. brnjaš

mrkov konji kojima

miodrag izvlači

drvo iz šume

28. juni 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

jako blizu

srca oljenka

govor govoriti

kako govoriti

8. juli 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

raskvasila se

duša i pari iz sebe

razna stanja koja su

nekada napunila tu

dušu koju je onda

neki šraf stegnuo

14. juli 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

4. jun 2021.

26115. dan mog života

 

 

tako

sam jednom

premoren vozio kombi

zatvarajući i otvarajući oči

bila je magla. dole reka drina

preda mnom krivine. saputnici

su spavali. vozio sam sporo kao

što sada pišem sporo. zatvorio bih

oči i u delićima sekunde se odmorio

brzo bih otvarao oči. magla je bila tu

krivine su bile tu. svetlost farova se

probijala kroz mrak. vozio sam život

sada vozim ljubav bogojavljanjima

kroz srca svih bića. kao i one noći

zahvalan sam čudu života

čudu pevanja. usnama

na usnama

boga

 

 

i

 

 

te 1978 

godine i mog

29. tog proleća u

životu upoznao

sam ivanu i

aranku

 

 

i

 

 

ivana i aranka

su bile drugarice i

drugarice slobodana

tišme a postale su

i moje drugarice

 

 

i

 

 

bilo

im je samo

petnaest godina

i bile su čudesne

u svojoj čednosti

i svojoj čestitosti

da žive svoj

život

 

 

i

 

 

došle

bi kod mene

u hladnu sobu i

obučene se podvukle

pod jorgan i tako smo 

jedno naspram drugog

razgovarali grejući

nam naše duše 

u hladnoći

života

 

 

i

 

 

moja

generacija je

već dobila svoju

decu. zaposlila

se i kućila

 

 

i

 

 

moj

posao je bio

raskućivanje i

iskorenjivanje

uzaludnost

koja me je

celila

 

 

i

 

 

sveta

beskorisnost

kojom sam se otvarao

za druge i druge

svetove

 

 

i

 

 

ne biti

ništa da bi

sve bilo. ne

činiti ništa da bi

se sve činilo

samo

 

 

i

 

 

ne biti

čovek nego

pesma

 

 

i

 

 

biti

niko da

bih bio

reč

 

 

i

 

 

divnih

nekoliko dana

sa dacom u hladnoj

vinogradarskoj

kući

 

 

i

 

 

pušili smo

cigare. pili sok

bili nežni jedno

prema drugom

pokrivali noću

jedno drugo i

vodili divnu

ljubav

 

 

i

 

 

popio sam

nekoliko gutljaja

prljave vode iz save

kao mali etološki

rad

 

 

i

 

 

neprestano

sam poništavao

sebe da bih osetio 

živeo i ljubio

sve

 

 

i

 

 

poniženje

dobio sam

poziv da kao

regrut doslužim

mesec dana

vojnog

roka

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam zapisao

razgovarao sa bogom

ne sećam se toga ali

mi je drago da se

to desilo još

tad

 

 

i

 

 

u to vreme

sam osetio da su

mi od svih tekstova

najuzbudljiviji oni koji

definišu boga. bile su

to jedna ili dve kratke

mističke rečenice

čisto iskustvo

mistika

 

 

i

 

 

počeo

sam da skupljam

te rečenice a posle

tridesetak godina sam

počeo i sam da ih

pevam

 

 

i

 

 

da

pevam

stvaram hodam

boga i sebe boga

jer jedno smo

i jedan je

bog

 

 

i

 

 

na malom

jezeru okruženom

šumom na popovici

olja se skinula gola i

sevnule su njene

devojačke grudi

amazonske

 

 

i

 

 

duga

šetnja po

keju i kiši

 

 

i

 

 

o

s

o  s  m  e  h

e

h

 

 

i

 

 

ipak

uprkos

jesam

 

 

i

 

 

odlazak

u jastrebarsko

u vojsku

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

3. jun 2021.

26114. dan mog života

 

 

sa verande

vinogradarske

kuće sam gledao

u brdo i u njemu

osetio pticu koju

sam video 

srcem

 

 

i

 

 

naslikao sam

jedan okean i u

njemu veliki krug koji

je predstavljao kap jer

sav okean je u jednoj

jedinoj kapi

 

 

i

 

 

tu u

vinogradarskoj

kući aleksandra tišme

sam pročitao upotrebu čoveka

aleksandra tišme koga sam sad

poznavao pa su mi njegove

reči u knjizi bile čudesnlje

i mnogo življe

 

 

i

 

 

već sam

sedam godina

fotografisao lice

jednom mesečno

već tri godine sam

svakog dana nacrtao

jedan list preplićući

linije jednu preko

druge i tako

spajao sve

sa svim

 

 

i

 

 

bila mi je 28

godina i istekao je

četvrti period od sedam

godina u kome mi se dogodilo

ono čudesno miroslav mandić jebe

svima mater. period u kome sam prekinuo

sa umetnošću filmom studijama grupom kod

period u kome sam otpočeo rad sa svojim licem u

kome sam napisao tekst pesma o filmu zbog koga

sam otišao u zatvor. u kome sam posle zatvora

doneo odluku da ću krenuti u nebo a ne u

ljudsko društvo. u kome sam doživeo

velike ljubavne patnje i započeo

prvi veliki desetogodišnji

put slikom lišće

drvo života

 

 

i

 

 

bile su

to sedam godina

u kojima sam imao

najveću snagu a ta snaga

je bolno mučena od ljubavi

jer snaga se u ljubav

preobražavala

 

 

i

 

 

bile su

to godine koje

sam provodio sa

leni rifenštal. suzan

zontag. fridrihom

helderlinom

 

 

i

 

 

ulrike majnhof

herbertom markuzeom

rolanom bartom. džeri

rabinom. ebi hofmanom

gudrun enslin

 

 

i

 

 

bob dilanom

lovin spunful. žan

pol sartrom. fjodorom

mihailovičem dostojevskim

mahatmom gandijem. lavom

nikolajevičem tolstojem

gotfridom kelerom

 

 

i

 

 

isusom hristom

morisom meterlnikom

budom. muhamedom

danilom kišom. žerar de

nervalom. francom

kafkom. rozom

luksemburg

 

 

i

 

 

pjerom

žozefom prudonom

maks štirnerom. peterom

kropotkinom. ramakrišnom

albertom ajnštajnom

blezom paskalom

 

 

i

 

 

johanom krojfom

hermanom heseom

kasijusom klejom

 

 

i

 

 

majstor ekhartom

karl gustav jungom

rudolfom štajnerom

sandrom botičelijem

 

 

i

 

 

poglavicom sijetla

tomazom albinonijem

martinom luterom kingom

angelusom silesijusom

jovanom tucakovim

braćom limburg

 

 

i

 

 

dante gabriel

rosetijem. vernerom

hajzenbergom. aleksandrom

tišmom. isakom biševis

singerom

 

 

i

 

 

erihom fromom

leonardom koenom

čarlsom bukovskim

petem handkeom

 

 

i

 

 

džidu

krišnamurtijem

georgijem ivanovičem

gurđijevim. don huanom

karlosa kastenede

milovanom danojlićem

majkom terezom

 

 

i

 

 

divio

sam im se

i uživao u

njima

 

 

i

 

 

bilo je

važno da 

ostanem

na putu

 

 

i

 

 

put je bio

stazica na kojoj

nije bilo nikog ali

koju su stvorili mnogi

koji su bili sami

na stazi

 

 

i

 

 

na stazi

autobogografije

koju sam pisao već

sedam godina a

da to nisam ni

znao

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 2. jun 2021.

26113. dan mog života

 

 

bio sam u

središtu pustinjskih

godina.ono što je bilo

samoubistvo u sedamnaestim

to su bile pustinjske godine u

dvadesetpetim. ogromna snaga

potrošena u ništa da bi se

nadam se preobrazila

u sve

 

 

i

 

 

pustinjske

godine su bile

odricanja od 

sebe i sveta

 

 

i

 

 

bila je to

strašna borba

da ništa ne radim

odricanje kao rad

kao borba. o tome

bih tek voleo da

pevam

 

 

i

 

 

zver 

koja se sama

pripitomljuje ali

bogu. zver koja ne

proždire nikog ali

ljubi svakog

 

 

i

 

 

vera

u nebo i

vrline a ne

uspeh

 

 

i

 

 

posle

zatvora mi je

mnogo pomoglo i

značilo druženje sa

tada dvogodišnjim

stevom dragašem

koga sam zvao

džo bak

 

 

i

 

 

džo bak 

je sin ljube i

mog druga bore

dragaša sa kojim

sam bio miljim sa

ljubicom kosovac

sada je džo bak

već bio dečak

 

 

i

 

 

družio

sam se sa pajom

blaškovićem iz moje

ulice koji je uskoro

kupio vinograd

 

 

i

 

 

kupili

smo kuću za

zajednički život

prvo smo u njoj živeli

braila ista dušan lučka

elijon gregor i božidar

koji je dolazio za

vikend

 

 

i

 

 

posle

nekoliko meseci

sam napustio porodicu

bistrih potoka i nastavio

sam u nepoznatom kog

sam se plašio i koje me

je privlačilo. bilo je to

nebo za koje sam

se odlučio posle

zatvora

 

 

i

 

 

dolazio

sam u zrenjanin

kod laze crkvenjakova

a laza je rekao reka je

divna stvar

 

 

i

 

 

21. aprila 1977

sam počeo da pišem

sonetni venac koji sam

nazvao čvor. pisao sam ga

svakog dana od 21. aprila do

16. novembra. 210 dana

koliko sonetni venac

ima stihova

 

 

i

 

 

dara zličić

me je upoznala sa

aleksandrom tišmom

i on mi je ponudio da

boravim u vinogradskoj

kući njegovih roditelja

u fruškoj gori na

popovici

 

 

i

 

 

sa slobodanom

tišmom sam njegovim

folcvagenom krenuo do

mirka radojičića u bojište kod

nevesinja pa smo sva trojica

jadranskom magistralom

veselo produžili do pirana 

grožnjana šempas

ljubljane

 

 

i

 

 

krajem

septembra sam se

doselio na popovicu

u vinogradarsku kuću

i tu sam video pticu

daleko u brdu

 

 

i

 

 

trčao sam po

šumskim stazama

i opalom lišću

 

 

i

 

 

te godine

sam otkrio

drveće

 

 

i

 

 

patio zbog zemlje

jer je ljudi kopaju da bi

je betonirali i sebi napravili

zgrade za život. jer po njoj

bacaju vreli asfalt na njene 

oči i dušu da bi napravili

puteve za svoje

automobile

 

 

i

 

 

nezadovoljan

sam sobom jer 

mi ne uspeva da

budem sam

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

laza

crkvenjakov 

je rekao reka je

 divna stvar

7. januar 1977

 

 

i

 

 

boli me

srce razlog je u

samom životu

11. januar 1977

 

 

i

 

 

početak

pisanja sonetnog

venca čvor

21. april 1977

 

 

i

 

 

banalnost

je u sitničavoj

neodlučnosti

30. april 1977

 

 

i

 

 

lepa

rečenica je

nestala. brdo

je tu

27. juli 1977

 

 

i

 

 

ponižen

zapevao sam

pisanje je

lek

13. avgust 1977

 

 

i

 

 

za

siromaštvo

30. avgust 1977

 

 

i

 

 

došao

sam kući seo

na krevet i

plakao

23. septembar 1977

 

 

i

 

 

ćutanje

je velik

nauk

25. septembar

 

 

i

 

 

video sam

pticu daleko

u brdu

5. oktobar 1977

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

1. jun 2021.

26112. dan mog života

 

 

čim

sam napustio

gradilište otišao sam

u porodicu iz šempasa

komunu marike i marka

pogačnika i njihovih

ćerki ajre nike

i ane

 

 

i

 

 

jako

sam uživao

igrajući se sa

nike

 

 

i

 

 

hteo sam

da živim poštenije

bez svojih interesa

i zato komune

 

 

i

 

 

sami smo

tražili neko

mesto i kuću da

u njoj živimo svi

zajedno

 

 

i

 

 

ponovo sam

otišao u šempas

da tamo živim ali

sam izdržao

samo dve

nedelje

 

 

i

 

 

otišao sam

na more u mali

lošinj mesto mog ranog

puberteta i na brodu doživeo

ogromnu količinu nostalgije

jer sam osetio da mi je

život iako mi je bila

tek 27. već

prošao

 

 

i

 

 

bio sam

poražen. prljav

osećao sam da ne

želim da odrastem

jer odrastanje vodi 

u pokvarenost

 

 

i

 

 

žudeo

sam za

čednošću i

dobrotom

 

 

i

 

 

jednog dana

u velikom očaju

sam rekao sebi

biću dobar

 

 

i

 

 

da nisam

krenuo ka novoj

čednosti i da se

nisam zavetovao

dobroti ubio

bih se

 

 

i

 

 

čednost je

bila preda

mnom a ne

iza mene

 

 

i

 

 

i opet

je prošao

juni

 

 

i

 

 

prozor

u patrijarha

čarnojevića 19 je

uvek bio otvoren

za decu koja su

dolazila da

pričaju sa

mnom

 

 

i

 

 

napravio

sam moju ličnu

kartu. zavet dobroti. na

jednoj strani fotografija

deteta na umoru od gladi

a na drugoj veselo

bogato dete

 

 

i

 

 

tresao

sam tepihe

prao prozore

ponekom očistio

stan. nekom uneo

ugalj. nekom

okopao

baštu

 

 

i

 

 

bio je to

početak fiktivne

ekonomije. početak

ekonomije savesti. pupoljka

i umetnosti novca i svega

onog što novac čini tako

seksualnim čistim i

čestitim

 

 

i

 

 

odricanja

uzdržavanje od

umetnosti do bola

i poništenja. početak

trčanja. razlaz sa

komunama

 

 

i

 

 

počeo sam

da trčim. ne

više sa loptom

i sa igračima

nego bez

lopte i

sam

 

 

i

 

 

trčanjem

je počeo moj

rad sa voljom

božijom

 

 

i

 

 

uzaludnost

koja spašava i pas

odin i pas džeki pišta koji

se pridružio u trčanju odinu

i meni i poginuo jer je od

radosti druženja 

zaboravio na

sebe

 

 

i

 

 

pesma

o tome kako

vetrovi duvaju

mojom dolinom

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

šempas

carica nike

1+1 = 3

8. januar 1976

 

 

i

 

 

kineska

lirika

5. februar 1976

 

 

i

 

 

način na

koji se rukuje

sanja novaković

24. februar 1976

 

 

i

 

 

fiktivna

ekonomija

3. mart 1976

 

 

i

 

 

odricanje

od čoveka

5. mart 1976

 

 

i

 

 

društvo

je uzrok

zločina

2. april 1976

 

 

i

 

 

savest

mi nije

čista

27. april 1976

 

 

i

 

 

šempas

škola o starom

kamenju

2. juni 1976

 

 

i

 

 

prošao

je juni

30. juni 1976

 

 

i

 

 

izoliranost

samoća. držim 

se i padam. čistoća

pisanog jezika

28. novembar 1976

 

 

i

 

 

poginuo

džeki pišta bio

je jedan tužan pas

lutalica. lutalica se ne

sme odomaćiti

30. novembar 1976

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima