AUTOBOGOGRAFIJA

7. decembar 2023.

27031. dan mog života

 

 

suzan

sontag je

bila moja

umetnost

svesti

 

 

i

 

 

ulrike

majnhov je

bila moja

pesma

savesti

 

 

i

 

 

savest

je pevala

jer mladost

je savest i

daje svoj

život da

bi

svest

vaskrsla

i

živela

 

 

i

 

 

pobuna

je

savest

ljubav

za

pobunu

je

svest

 

 

i

 

 

pobuna

je uvek prekid

sa lažima nasiljem

i nepravdom jačeg

koja uvek živi u

institucijama

 

 

i

 

 

bog

pobune

je

bog

savest

 

 

i

 

 

pobuna

boga

je

bog

svest

 

 

i

 

 

suzan

sontag kada

sam čitao tvoje

stilove radikalne volje

u 21 i kada sam u 72

čitao veliku biografiju 

o tebi bilo je isto

i potpuno

različito

 

 

i

 

 

suzan

sontag u

mladosti sam

voleo tvoj um

sada u starosti

volim tvoje

srce

 

 

i

 

 

u

stilovima

radikalne volje

sam video primere

radikalne volje koji su

u meni odzvanjali kao

poziv na radikalno na

volju kao pokretača

ka nemogućem i

još

nestvorenom

 

 

i

 

 

radikalno

je korenito i

zato je prekid

sa vladajućim

i istrošenim

 

 

i

 

 

suzan

sa uživanjem

i poistovećenjem

sam pročitao stilove

radikalne volje i oni 

su me podstakli 

na prekid

 

 

i

 

 

suzan

sontag volim

te jer si ipak više

volela nego što si

mislila a pošto si u

jednom trenutku u

vremenu najbolje

mislila tako isto 

u večnosti

najbolje

ljubiš

 

 

i

 

 

suzan

mišljenje

je

vreme

 

ljubljenje

je

večnost

 

 

i

 

 

ulrike

majnhof

ništa nije

uzaludno

ako je

samožrtvujuće

 

 

i

 

 

ulrike

majnhof

ti si za mene

živo iskustvo

uzaludnosti

borbe

od

koje

nema

veće

lepote

 

 

i

 

 

uzaludna

borba je već

pesma

 

 

i

 

 

ulrike

majnhof ova

civilizacija potiskivanja

i ozakonjenja potiskuje sve

užase koji su načinjeni i koji se

čine u ime čoveka i ne samo

da ih potiskuje nego ih i

ozakonjuje i slavi u 

ime progresa

 

 

i

 

 

ulrike

majnhof

tobom sam

još mnogo

više

zavoleo

hrabre

i

same

 

 

i

 

 

ulrike

majnhof

ti si tvoje

bliznakinje

betina

i

regina 

 

 

i

 

 

ulrike

svaki moj

tren je odanost

odanima napisao

sam u crvenoj

svesci 20. aprila

2008 misleći

na tebe

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

6. decembar 2023.

27030. dan mog života

 

 

larigen

veliki junak

mog detinjstva

je strip junak

koji je bio

sam

 

 

i

 

 

larigene

ti si jahao sam

kroz predele a kad

bi došao u grad među

ljude stao bi na stranu

slabijih i pobeđivao si

nasilnike spašavajući

slabe i odlazio si iz

grada dalje

 

 

i

 

 

larigene ti

si veličanstvena

živa ljubav koja

se kreće

 

 

i

 

 

junak

odlazi i

nikad se ne

koristi svojom

pobedom. junak

ne slavi svoju

pobedu

 

 

i

 

 

pobedu

veličaju oni

koji pobedu

koriste za

sebe

 

 

i

 

 

boriti se

za pobedu je

uzbudljivo a slaviti

svoju pobedu vodi u

laž teror i na kraju u

poraz jer pobeda je

pobeda samo kad je

nesebična i zato

nesebičnost

pobeđuje

 

 

i

 

 

ko

prisvoji

pobedu

za

sebe

vodi

je

u

poraz

 

 

i

 

 

život je

slava boga

i zato je život

večan ali kad

život počne

da slavi sebe

završava

u smrti

 

 

i

 

 

samo

odlaženje

iz pobede 

vodi

sledećoj

pobedi

 

 

i

 

 

samo

odlaženje

je već

pobeda

 

 

i

 

 

larigene

ti si za mene

virtuelni junak

koji je realniji

od realnog

 

 

i

 

 

larigene

umetnost

je 

rođenje

stvaranjem

 

 

i

 

 

larigene

virtuelno ili

realno. stvoreno

ili rođeno sve jedno

je. jedino je važno da

je pravedno. da je i za

drugog i za slabog

da je samotno i

tvoračko

 

 

i

 

 

larigene

da nije bilo

zamišljenog

ne bi bilo ni

mišljenja

 

i

 

 

larigene

da nije bilo

zamišljenog

ne bi bilo

živog

 

 

i

 

 

larigene

ti si zamišljen

a življi si za

mene od

živih

 

 

i

 

 

larigene

ti si za mene

zauvek živi junak jer

si bio sa mnom kada mi

je bio potreban živi heroj

više od bilo čega drugog

a ti iako si bio samo

crtani junak bio si

za mene življi

od svih

heroja

 

 

i

 

 

larigene

ti si za mene

bio heroj jer

si bio sam

 

 

i

 

 

larigene

ti si za mene

bio heroj jer nisi

nikome govorio

ko si. ćutao si

jer si bio

sam

 

 

i

 

 

bio

si sam

u predelu

i to je bilo

okeanski

 

 

i

 

 

nebesko

osećanje biti

sam u predelu

živeo sam i sam 

na hodanjima i

lutanjima samo

što si ti bio na

konju a ja na

nogama

 

 

i

 

 

larigene

tvoja

prefinjenost

preobražava

iskupljuje

i

vaskrsava

 

 

i

 

 

larigene

sam ti sam ja

zajedno smo i 

jedno smo

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

5. decembar 2023.

27029. dan mog života

 

 

vitgenštajnu

hvala ti na ludvigu

vitgenštajnu jer sam

tobom i ja sam postao

ludvig vitgenštajn

 

 

i

 

 

vitgenštajnu

divno je to kako

je samo ime onoga

kome verujem i koga

volim i samo vera

i ljubav

 

 

i

 

 

sada sam

se setio tvojih

molitvi svetom

duhu da te spase

dok si bio u rovovima

prvog svetskog rata 

bilo je to tako

nežno 

 

 

i

 

 

pisanje

traktatusa u

rovovima rata i 

čitanje tolstoja i

molitve svetom

duhu a bila ti je

tek 25 su

sestrinstvo

i mog

senzibiliteta

 

 

i

 

 

ludviže

moj voljeni

od kada je sveta i

veka svi dečaci ovog

sveta su već mrtvi

baš zato će

devojčice

ovog

sveta

poroditi

nove

besmrtne

dečake

koji

će

vaskrsnuti

sva

bića

 

 

i

 

 

vitgenštajne

ti si posle traktatusa

nestao sa filozofske

scene u austrijskim

selima da budeš

učitelj deci

 

 

i

 

 

prekinuo 

si sa svojom

filozofskom

genijalnošću

da bi se

iskušao

u

običnoj

ljudskosti

 

 

i

 

 

uvek

sam te jako

voleo ludviže

i moja ljubav za

tebe me je činila

pesnikom jer i ti 

si ludviže za

mene

pesnik

 

 

i

 

 

vitgenštajne

tvoje poslednje reči

recite im da sam proživeo

jedan čudesan život su za

mene bile zavet da i sam

živim jedan čudesan

život

 

 

i

 

 

ludviže

vitgenštajnu

neka te nikada

niko ne odvoji 

od ludviga

vitgenštajna

 

 

i

 

 

ludviže

vitgenštajnu

volim tvoju

nerazgovetnost

iz koje izbija

energija

boga

 

 

i

 

 

ludviže

vitgenštajnu

ti si veliki

monah

i

mistik

dečaštva

i

bratstva

po

čudesnom

životu

 

 

i

 

 

ludviže

vitgenštajnu

tobom se

nadahnjujem

i

ohrabrujem

 

 

i

 

 

ludviže

vitgenštajnu

budi sa mnom

svakog dana

 

 

i

 

 

borba 

če gevare

jednog bolešljivog

mladića i lekara za neki

drugi narod kao što je to

radio i bajron i kao svi oni

koji su se borili u španiji

i svi oni koji se bore za

zemlju vodu vazduh

svetlost me je

podigla

u

visine

umetnosti

samožrtvovanja

 

 

i

 

 

samožrtvovanje

je srce prekida i

božiji humor od

koga trnu zubi

i ljudskom

humoru

 

 

i

 

 

če

ti si

ikona

mladosti

20

veka

 

 

i

 

 

če

gevara

ti si sve ono

što umetnost

duguje revoluciji

pogotovo u 

revoluciji

same

umetnosti

 

 

i

 

 

če

gevara

tvoje lice

je lice

revolucije

 

 

i

 

 

če

gevara

tvoje lice

na odru

je

lice

vaskrsenja

 

 

i

 

 

če

gevara

sećam se

tvog dnevnika

pre nego što su

vas pobili u šumama

uzaludnosti koje će se

same pošumiti usred

genocida koje se

milionima godina

vrši nad

šumama

 

 

i

 

 

če

gevara

uzaludnost

spašava

i

kralja šume

večnih

drugova

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

4. decembar 2023.

27028. dan mog života

 

 

rembov

prekid me

je opčinio. nije

napunio ni 20

godina i ako

je bio već

veliki

pesnik

prekinuo

je sa

poezijom

i

nestao

 

 

i

 

 

razlog da

se nešto bude

je neodgonetljiv

ali da se prekine

sa nečim u čemu

si najbolji to je

već božije

 

 

i

 

 

divljenje

prema rembou

njegovoj mladosti

i njegovom božijem

prekidu sam najbolje

iskazao trećim

desetogodišnjim

hodanjem za poeziju

od fridriha helederlina

do artura remboa

na kome sam

napisao

knjigu

dete

dečak

 

 

i

 

 

sada ne

pišem o rembou

pesniku pesama

nego rembou

pesniku

prekida

 

 

i

 

 

prekid

sa postojećim

otvara vrata još

nepostojećeg

a suština

poezije

je

baš

to

još

nepostojeće

 

 

i

 

 

jan

palah

je sebe

spalio

u

21

godini

i

preobrazio

se

u

večni

plamen

slobode

 

 

i

 

 

jan

palah

je vatrenik

slobode koji

preobražava

život smrću

u ljubav

 

 

i

 

 

jan

palah je

oslobodio

svoj narod

od poniženja

a sve ljude

od straha

 

 

i

 

 

prekinuti

pesništvo

prekinuti

život

eto

večne

mladosti

artura

remboa

eto

večne

mladosti

jan

palaha

 

 

i

 

 

arture

rembou ti

si mi dao snagu

da zauvek budem

voljeni mladić. diveći

se tvojoj mladićkoj

hrabrosti zavoleo

sam i moju

hrabrost

da

budem

miroslav

mandić

 

 

i

 

 

arture

rembou

druže moj

po obući

koja nas

je

služila

i

pevala

nas

 

 

i

 

 

arture

rembou

tvoja

samoća

opčinjava

 

 

i

 

 

arture

rembou

tvoje skitanje

i spotucanje kao

šesnaestogodišnjaka

je zov koji živi u

svakom odbeglom

detetu

 

 

i

 

 

arture

rembou ti si

velika lutalica

koja rasplamsava

svačiju žudnju za

slobodom

 

 

i

 

 

arture

rembou tvoje

reči čestitost

prosjaštva srce

mi para su za

mene

jevanđenje

prostodušnosti

i

čestitosti

 

 

i

 

 

jane

palahu ti si

svedočanstvo

da je nejakost

samožrtvovanja

jača od sve

vojske

 

 

i

 

 

jane

palahu ti

si jedan od

prvih junaka

ruže lutanja

tvoja

skromnost

me opčinjava

 

 

i

 

 

jane

palahu dok

te u ovim

trenucima

živim

i

sam

gorim

ljubavlju

za sva

bića

 

 

i

 

 

arture

rembou

i

jane

palahu

vi

ste

dva

dečaka

u

mom

srcu

i

umu

zauvek 

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

2. decembar 2023.

27026. dan mog života

 

 

oh

kakvo je

bilo to leto1971

u kome sam ja koji

sam se odrekao filma

umetnosti studija grupe

kod i priznao da sam

poražen i da mi je još

jedino ostalo da

fotografišem moje

lice do kraja

života

JEDAN ČOVEK

14. jula 1971. sam u veneciji

napravio prvu fotografiju mog

lica i to činim svakog meseca i

činiću do kraja ovog života

1971-do kraja života 

 

 

i

 

 

oh

kakav je

tek bio taj

vreli avgust

1971 u kome

sam napisao

tekst pesma

o filmu da bi

od mog

života

stvorio

film

o

mojoj

pesmi

PESMA O FILMU

posle neuspešnog odlaska u evropu

rešio sam da za kaznu odem u vojsku

u vrelom novosadskom letu sam napisao

tekst pesma o filmu. taj sonetni venac

je bio film kojim sam se zauvek

oprostio od filma

1971

 

 

i

 

 

u tom

avgustu sam

kupio najlepšu

svesku u mom

životu. crvenu

svesku za

ceo

život

CRVENA SVESKA

25. avgusta 1971. sam počeo da

pišem razne beleške i pesme u jednu

crvenu svesku velikog formata i

to ću činiti do kraja života

1971

 

 

i

 

 

52

godine posle

kupovine te božije

crvene sveske za ceo

moj život u onoj knjižari

preko puta nove pošte u

tom vrelom novosadskom

letu malopre usred svemira

u njoj napisah 1690 pesmu

jednog koji je ništa jer

je samo sve i

svako

 

pero i

mastilo

svih ovih

godina u

pesmama

boga

16:13 h

2. decembar 2023

 

 

i

 

 

tekst

pesma o

filmu su samo

desetak stranica

koje su bili živi film

mog opraštanja

od filma

 

 

i

 

 

tek zbog 

pesme o filmu

sledio mi je

zatvor

 

 

i

 

 

pesma

o filmu je

priča o tome

kako se zbog

 pesme i zbog 

filma završava

gde drugde

nego u

zatvoru

 

 

i

 

 

pesma

o filmu je

i nekoliko

božanskih

stvari koje

sam

doživeo

u

zatvoru

 

podignuta

ruka u nebo

 

ne. ne

verujem da se

ova rečenica

ne čuje

 

moja snaga

bolno je mučena

od ljubavi

 

vegetarijanstvo

 

odluka da

poklonim sve

moje knjige

 

žudnja 

za

zelenom

salatom

muzikom

i

hodanjem

 

 

i

 

 

pesma

o filmu je

zahvalnost

zatvoru

 

 

i

 

 

pesma

o filmu je

zahvalnost

svačijoj žrtvi

i samoj

žrtvi

 

 

i

 

 

pesma

o filmu je

zahvalnost

zatvorenima

odbačenima

ubijenima

 

 

i

 

 

pesma

o filmu je

prekid sa

mladošću

 

 

i

 

 

pesma

o filmu je

prekid sa

podrazumevajućim

antropocentričnošću

kukavičlukom

komforom

lažima

 

 

i

 

 

pesma

o filmu je

prekid sa

životom

 

 

i

 

 

pesma

o filmu je

početak

ljubavi

 

 

i

 

 

pesma

o filmu je moja

nada izgorela u mojoj

veri i moja vera izgorela u

ljubavi kojom sam završio u

zatvoru da se baš u zatvoru

oslobodim ne samo za sebe

nego i za svaku reč. svaki stav

svaki izkaz. svaki gest koji će

mi slediti u životu posle

zatvora i mojih

odluka

 

 

i

 

 

pesma

o filmu je

vatra

prekida

 

 

i

 

 

pesma

o filmu je

obnavljanje

i

početak

vaskrsenja

 

 

i

 

 

pesma

o filmu je

sve o ruži

i sve o

bogu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

1. decembar 2023.

27025. dan mog života

 

 

prekid

sa umetnošću

je moj rad miroslav

mandić jebe svima

mater. svemirska

nežnost bića

u bićima

 

 

i

 

 

prekid

nije ništa

drugo nego

moja žudnja

za dobrotom

koja je

kriknula

pesmom

miroslav

mandić

jebe

svima

mater

MIROSLAV MANDIĆ JEBE SVIMA MATER

poslednje veliko umetničko delo u dvadesetom veku

krajem januara sam se vraćao kući. noću. sam. mlada zver

razgnevljen i čedan. povređen i zgađen nad sobom. ponesen i

već raznesen. stvaralačkom i neobuzdanom snagom u mislima

sam proleteo kroz umetnost dvadesetog veka i spoznao da je

priča završena i da je u njemu ostalo poslednje veliko delo

miroslav mandić jebe svima mater

delo-grom koje me je ubilo i spasilo

1971

 

 30. septembra 2009. sam dopisao:

krenuti. sebe voditi sebi

genijem puta – genijem ruže

dete umetnosti dvadesetog veka je

umrlo za umetnost svih vekova 

grom stvaranja miroslav mandić jebe svima mater

poslednje veliko delo koje je odnelo sve ljudske zločine

i sve zločine umetnosti preobrazilo se u

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater je

trenutak u kome

sam na pitanje

šta je umetnost

i šta je to što

ja treba da

stvorim

za

umetnost

iz

mene

izletelo

to

miroslav

mandić jebe

svima

mater

 

 

i

 

 

ja

sam

put

od

miroslav

mandić jebe

svima mater

do

bog

miroslav

mandić bog

jeste svima

mater

 

put

od

bog

miroslav

mandić bog

jeste svima

mater

do

bo

mi

bomimabo

ma

bo

ljubi

sve

i

svakog

 

put

od

umetnosti

do

večne

umetnosti

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater iz

21 januara i 9

februara 1971 je

ljudska umetnost

privlačenje i

neutralisanje

negativne

energije među

ljudima

 

 

i

 

 

bog

miroslav

mandić bog

jeste svima

mater iz 30

septembra

2009 je

večna umetnost

privlačenje

pozitivne

energije za

svako i

sva bića

 

 

i

 

 

bo

mi

bomimabo

ma

bo

ljubi

sve

i

svakog

iz

15:15 h

11 aprila 2020

je

umetnost boga

stvaranje ljubavi

slobode istine

za sve i

svakog

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

su srce i um

svakog

i

svačijeg

prekida

 

 

i

 

 

prekid sa

umetnošću

je umetnost

iskupljenja

i

iskupljenje

umetnosti

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

je mantra

ljubavi

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

je mantra

slobode

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

je mantra

istine

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

je uspavanka za

21 vek i buđenje

ljubavlju 21 veka

i svih vekova u

ljubavi matere

koja se jebe

za svoje

čedo

i

sva

svoja

čeda

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

je himna

odbačenih

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

je

pesma

očaravajućih

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

je pomišljam

moja bol i plač

nad otvorenim

milomirovim

kovčegom

i

kajinim

razorenim

godinama

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

je neodoljiva

čestitost

mladosti

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

je saosećanje

sa bolom

pocepanog

atoma

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

je mladalački

zavet 

istovetnosti

sa

svim

bićima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima