AUTOBOGOGRAFIJA

8. jul 2025.

27610. dan mog života

 

 

1085/2568

 

3346  uđem u praznu prodavnicu u zmaj jovinoj da kupim džemper i u njoj

sretnem gerharda šmita jednog od malobrojnih preostalih nemaca u vojvodini

 

3347  topli vazdušni talas se uvukao u prethodne hladne dane

 

hodanje sa rajkom sredojević

887. hodanje

danas sam iščistio mnogo poslova iz svoje glave i

ostavio ih ljudima za koje se nadam da će ih nastaviti i

sada se sa umorom u telu sećam malopređašnjih razgovora

na izložbi dragomira ugrena sa mladenom marinkovim sa kojim

sam se upoznao posle dvadeset pet godina sa vladom sekulinim

bratom sa kojim sam se dogovorio da napravimo omaž siniši sa

marom drčom koja mi je dala prvi impuls za sva sela ili lepi poljubac

u usne milici i zagrljaj sa marinom i dogovor za pančevo sa svetlanom

mladenov i nazdravljanje anti marinoviću sa slobodanom kojićem i a koje

je delilo mene i miroslavu mandić i razgovor sa profficer-om radomirom

radulovićem i zagrljaj sa indirom marijom gajicki rukovanje sa bojanom

prijateljicom ota horvata klimanje glavom sa zoranom pantelićem

podrazumevanja sa starim drugarom vladom kopiclom i divna

tilić što znači nina vranešević i sava stepanov koji mi je

rekao da će ješa denegri igrati fudbal u galeriji u

mom performansu. pođimo zajedno u san. svi

su oni posle 22 kilometra hodanja

stali u jednu rečenicu

novi sad 28.10.1994

 

 

 

1086/2567

 

3348  pada

 

još

888. hodanje

ceo dan je padala

kiša. sada je sve mokro

miris pokisle orahovine i krupno

natopljeno lišće platana. ponoćni psi

laju iz dvorišta. nikoga nema na ulici samo

automobili. iz novih kafana čuje se tamburaška

muzika. još deset dana do kraja ove knjige. kroz

jedanaest dana počeću četvrtu knjigu ruže lutanja

biće to drugi dan mog stodnevnog hodanja

vojvodinom. sada nogama ulazim u sledeći dan

svi su oni posle 22 kilometra hodanja stali

u jednu rečenicu. ostalo je još devet

dana do kraja ove knjige

novi sad 29.10.1994

 

 

 

1088/2565

 

3349  zelena mahovina na vlažnom drveću

 

3350  svi te vole a ti samo šetaš rekla mi je

 

3351  sunce sija kao zlato

 

3352  na današnjem 32872 koraku sam se sreo sa starim drugom peđom vraneševićem

 

od tamo ka tamo

889. hodanje

blizu je ponoć ponedeljka. došao

sam da svoje zadnje korake ovog dana

završim ovde gledajući dunav u noći. miran

je i tih. teče. teče velika voda od tamo uzvodno

ka tamo daleko. gledam ga i šaljem ti spokoj

direktno u grudi. ostalo je još devet dana

do kraja ove knjige. prijatelju moj

novi sad 31.10.1994

 

 

 

1089/2564

 

3353  ove godine hvala za novac

 

draganu sakanu

veri varadi

ljubi gligorijeviću

branku kovačeviću

marku i olgici raković

nenadu baturanu

nadi petronijević

zoranu kolundžiji

zoji karanović

zoltanu cvitku

 

mnogo tišine

890. hodanje

odmaraju me ove tihe ulice

mnogo tišine prolazi kroz moje telo

noć je topla. dvojica zastalih u priči. tri

devojke iza mojih leđa govore engleski. jedan

mladić prepliće svoje noge odavajući stid u

hodanju. jedna devojka me gleda u oči dok

me mimoilazi. ipak zmaj jovina ulica je

prazna. pa noć je. prijatelju

moj. laku noć

novi sad 1.11.1994

 

 

 

1090/2563

 

3354  kako da lako nosim ovaj veliki teret u meni

 

3355  preleću ptice preko grada srećan sam

 

3356  danas sam govoreći otkrio kako je verovanje dublje od mišljenja

 

šapućem u krevetu

891. hodanje

ležim u krevetu. celo telo mi je

uznemireno od samoće. to je

činjenica pred moje spavanje

laku noć. miroslave nemoj

da zaboraviš: moliti i ljubiti

novi sad 2.11.1994

 

 

 

1091/2562

 

3357  lepo je kad iz jednog jezika uđem u drugi

 

stub saobraćajnog znaka u mojim rukama

892. hodanje

današnji dan je prošao u znaku moje jučerašnje uznemirenosti

u iscrpljenosti koja je bila posledica snažnog govora. prepoznajem

ovaj zvuk zaustavljajućih tramvaja u budimpešti. da bih ulepšao ovaj

zapis udaram prstima o crveno poštansko sanduče. malo kasnije

udaram o poklopce plastičnih kanti za otpatke. opet tramvaj. onda

prstima prelazim po lišću i ono šušti za ovu knjigu. miroslave

nemoj da zaboraviš: moliti i ljubiti. za kraj punom šakom

obuhvatim stub saobraćajnog znaka

novi sad - budimpešta 3.11.1994

 

 

 

1092/2561

 

3358  ova devojčica koja klečeći prosi je moj današnji bog

 

3359  čekati

 

3360  suv jesenji dan. krupno lišće platana leži na asfaltu kao rumeni hlebovi

 

3361  pranje čarapa

prva stvar koju uradim posle

hodanja je pranje čarapa. ima u toj

obavezi baš iste one lepote i radosti kao

i u jutarnjem umivanju. možda i malo više jer

ovde se umiva lice drugome. čarapama. pranje

čarapa je hodačeva obaveza koja mu se pretvara

u dar. ja ih perem sapunom. sa malo sapuna i malo

trljanja. isperem ih i u šaci stegnem i iscedim

protresem ih kroz vazduh. stavim na mesto na kome

će se osušiti preko noći i počnem da umivam lice

volim da imam samo tri para čarapa. jedne se

suše druge su za jutro a treće su zamena za

mokre čarape u kišnom danu. i sada vidim

sebe kako stojim nad lavaboom pognute

glave i pod blagim mlazom trljam

čarape. pranje čarapa postaje

sveti čin. kada ih perem

kao da služim

večnosti

(iz rečnika hodanja)

 

sam. neka

893. hodanje

mnogo sam tužan

za kraj punom šakom

obuhvatim stub saobraćajnog

znaka. takav sam neka sam

budimpešta 4.11.1994

 

 

 

1093/2560

 

3362  sa kristinom buza fotografišem polje na kome je posejano

ružino žito. lepa simbolika je što kristinino prezime znači žito

 

3363  uzbudilo me je i iznenadilo žito. pa ono je već niklo

zeleni se polje prošarano vlatima od 4-5 santimetara iznad zemlje

 

niklo je

894. hodanje

kako sam se iznenadio

kada sam ugledao moje polje

žita. hej pa na njemu se već zelenilo

žitno klasje. samo za petnaest dana seme

je niklo. zaista je to čudo. i zaista ima razloga

da hodam za to čudo. naslonio sam lice na lice

zemlje i kristina je fotografisala momenat

kada ljubim zemlju. takav sam neka

sam. ko toliko rađa treba ga

ljubiti

budimpešta 5.11.1994

 

 

 

1095/2558

 

3364  hodam sa ženom koja mi je 953 dana ruže lutanja govorila o mojoj

knjizi. sada mi ona govori za mene je ruža lutanja samo ono što je sada. predah

u pokretu. zov da krenem. ove trske. ovo lišće. ovo nebo ovo zeleno. sve je to

žena. hodala bih sa tobom da bih stalno vikala: joj vidi ovo

 

za dva pesnika. za dva pevača

895. hodanje

prvi dan stodnevnog hodanja vojvodinom je posvećen

slavku matkoviću i milanu mladenoviću. na polasku sam

jednom golubu stavio poruku u kariku golube molim te pozdravi

sve golubove ovog sveta. osetio sam danas onu otvorenost na

praznim poljima. osetio sam nebo kako mi pada na grudi. suvu

trsku. sivu zelenu boju topola. hodao sam sa ženom. bio

sam radostan jer smo osećali isto. dvoje ljudi na

putu. ko toliko rađa treba ga ljubiti. vetar

sa nama između nas

novi sad 7.11.1994

 

 

 

1096/2557

 

3365  ponovo uživati u ovoj praznini. u ovom horizontu

koji dodiruje nebo. tu spuštam sada moja stopala

 

3366  danas je drugi dan moga hodanja kroz svih petsto sela vojvodine

 

3367  kada sam izašao iz popravno vaspitnog zatvora osećao sam: postao

sam odrastao čovek. devet sam meseci proveo unutra. toliko vremena treba da

se rodi dete. osećao sam da sam se ponovo rodio. miroslave šaljem ti ovaj citat iz

knjige john fire /lame deer/ richar erdoes: hromi jelen indijanski šaman iz plemena

sijuks jer si ti hodao za indijance 1983 kada sam te prvi put video jer si i ti sam

indijanac jer si na isti način doživeo tvojih devet meseci zatvora u sremskoj

mitrovici jer završavaš treću knjigu o ruži a ja bih voleo da ove reči budu

na zadnjoj stranici tvoje knjige. neka ti je veliki duh sijuksa na pomoći

hromi jelen je jedan od najvećih svetaca XX veka i ne sme da

padne u zaborav. sledećih sedam godina slaću ti po jedan

citat za svaku od sedam knjiga ruže lutanja koje

su pred nama. tvoj zoltan brener

 

najviše volim reč bog

896. hodanje

pola pet je. pada sumrak. sam sam

na putu. čuješ li moje korake. tu sam

svete. vetar sa nama između nas

prošlo je pola pet

srbobran 8.11.1994

 

 

kraj

treće knjige

ruže lutanja

 

 

 

objavljivanje ove knjige su omogućili

vesna milović. mirko radojičić. dragana erdevički. ljuba šain

vera bajić. igor marinković. nada petronijević-čović. vera varadi

nebojša b. čović. boba stojšić. rade grbić. srđan valjarević. nenad baturan

dragoljub dimitrijević. slobodan tišma. ljudmila stratimirović. branislav babić

sandra stratimirović. milan bjelogrlić-beli. zoran kolundžija. vesna đurđević

laza crkvenjakov. branka živanović. julijana đeri. rajka sredojević. nenad

jovanović. zoja karanović. igor lazin. sun mandić. nenad kostić

 

 

i

 

 

danas sam govoreći otkrio

kako je verovanje dublje od mišljenja

 

 

ova devojčica koja klečeći prosi je moj današnji bog

 

 

ponovo uživati u ovoj praznini. u ovom horizontu

koji dodiruje nebo. tu spuštam sada moja stopala

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

jedino

u

ljubavi

nema

straha

od

smrti

a

ljubav

si

ti

ružo

lutanja

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si ruža postelja

postelja beskućnika

postelja odbačenih

postelja zatvorenih

postelja svakog

i svih bića

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si hleb

duše

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

7. jul 2025.

27609. dan mog života

 

 

1074/2579

 

3324  ja sam učenik reči

ne znam koju sam prvu reč u životu

izgovorio. možda mama možda tata. ali

prva reč me je naučila ostalima i povela putem

do tebe. sada sam tu i reči izgovaram ja i verujem im

reči su moj put. možda i sami moji koraci. moje srce kuca

u ritmu reči. čuo sam i čitao o mnogim dubokim i lepim

učenjima. mnoga su me privukla. povela. ali nikada nisam

prihvatao nijedno jer ja sam se učio od reči. učeći se od

njih predajući se da me vode svojim značenjima otkrio sam

njihovu lepotu. kada sam sam na putu često su sa mnom

jedino reči. reč cveće me tada vodi ka cveću. reč humor

ka humoru pa se po putu gegam kreveljim i smejem

ako hoću da hodam slobodan ka slobodi pre svega

ću se učiti od reči sloboda. ne laži kažu mi i

uče me ove dve reči. kreni kaže mi

reč i ja krećem

(iz rečnika hodanja)

 

ipak

877. hodanje

zahladilo je. površine

su jasne i hladne. samo bih

da prođem pored njih i da uđem

u neki topli prostor. da se ugrejem

jer deo hladne jeseni me vraća u

sebe. hodajući plivam morem

ove večeri. ipak uvek volim

da kažem hej

novi sad 17.10.1994

 

 

 

1075/2578

 

3325  korak

korak je dah duše. kao što

je dah telo koraka. korak je jedan

od prvih sunčevih zraka u danu. kao ni

disanje ni korak niko ne primećuje ali sa njim

dođem do punih šaka prve jutarnje vode kojom

umivam lice. korakom uspravim svoje telo i krenem

u prostor. načinio sam mnogo koraka hodajući svoja

hodanja. neke od tih koraka pamtim. bili su meki i tiho

su se kretali niz put. ili su žurili kao da su hodali po

žeravicama radosti. sa nekima sam pretrčao ulicu

sa stotinak sporih koraka sam se približavao

grobu ludviga vitgenštajna. sa pedeset i pet

hiljada četiristo osamdeset i sedam koraka

sam hodao od maratonskog polja do

atine. koraci su ritam sekcija u ruži

lutanja. korak je prvo slovo 

u azbuci tela

(iz rečnika hodanja)

 

u praznoj ulici

878. hodanje

devet je uveče. hladno. hladno

koje mi prija. sa hladnoćom se družim

u praznoj ulici vojvode mišića i mislim ko

živi iza ovih osvetljenih prozora. ipak

uvek volim da kažem hej. možda

tamo živim ja

novi sad 18.10.1994

 

 

 

1076/2577

 

3326  čim sam video popove na televiziji znao sam da će izbiti rat

zapisao sam prijateljevu rečenicu koji se vraćao sa pecanja. stari

prijatelj čiju sam jednu rečenicu već zabeležio pod brojem 2332

 

3327  nežnost iz očiju rajke sredojević me dodiruje i odmara

 

3328  ima nekog zdravlja u ovoj prijatnoj hladnoći

 

pun mesec

879. hodanje

kako je lep pun mesec

pravilan krug i svetlost. blaga

svetlost. u ovoj hladnoj noći mesec

je dugme koje mi zakopčava košulju

i kao okrugli mesec i ovi trenuci oko

ponoći su pun krug kojim se zaokružio

današnji dan. možda tamo živim ja

hodam po suvom lišću topole

novi sad 19.10.1994

 

 

 

1077/2576

 

3329  putuj miroslave mandiću rekao mi je boba stojčić na vratima njegovog stana

 

3330  rečenicu sam počeo u novom sadu a završio u budimpešti

 

za to žito

880. hodanje

mirno veče u budimpešti

sutra ću posejati 900 kg. žita

nadam se da će vreme biti mirno i lepo

za sejanje. obrijaću se večeras i spremiti

za tu svečanost. to je žito koraka. žito ruže

žito zajedništva. hrana za ceo kosmos

hodam po suvom lišću topole. za to

posejano žito povlačim prstom

po zelenoj ogradi

novi sad - budimpešta 20.10.1994

 

 

 

1078/2575

 

3331  danas u 11:05 sam bacio prvo seme u zemlju za izložbu žito - ruža

je hleb duši koja će biti u septembru 1995 u novim prostorijama mucsarnoka

 

3332  seme je bog. seme je san

 

setva ružinog žita

881. hodanje

bio sam srećan danas. posejali

smo devetsto kila pšenice. ona je sada

pod zemljom i radi za nas. bacio sam je na

sve četiri strane u donje i gornje svetove. za sva

živa bića na zemlji i kosmosu. sada mi je ostalo da

hodam za to žito a žitu da raste za hodanje. uveče

sam sreo ženu koju zovem žena i obradovao joj se

jer se posle teških trenutaka u svom životu vratila

u igru. za to posejano žito povlačim prstenom

po zelenoj ogradi. u koga ćemo ući

ako ne jedni u druge

budimpešta 21.10.1994

 

 

 

1079/2574

 

3333  subotom što znači mojom nedeljnom srećom

 

3334  ludilo za kosmosom bogom i običnošću

 

3335  tuga me je mogla ubiti još u osmoj posle

smrti moga oca. ali možda zahvaljujući tuzi još živim

 

svim ženama sveta koje u gradskim

wc-ima sede i održavaju čistoću za nas

882. hodanje

na pola puta sam zastao i svratio u stari restoran hotela

astorija. bilo mi je prijatno tamo. toplo. lep sto za kojim sam

pisao dugačko pismo vesni milović u london. udobna stolica

prazan prostor i velika stakla koja gledaju na ulicu. posle sam

hodao. fotografisao se u automatu na keleti stanici poslao pismo

i nastavio da hodam. sreo se sa agneš rajačić i sa njom pričao

o njenoj mladosti. poklonila mi je maramu za vrat u hladnim

danima. sada se vraćam kući u krevet. u krevetima ću

pisati u četvrtom delu ruže lutanja a sada hodam po

tramvajskoj trasi jer me to odmara. u koga ćemo

ući ako ne jedni u druge. jedni drugima

budimpešta 22.10.1994

 

 

 

1081/2572

 

3336  na hladnoj kiši čoveku je zima

 

3337  banka koraka

nekada nisam mogao da ishodam

svojih dnevnih dvadeset kilometara. i 

zato bih u nekim sledećim danima hodao

i više. jednog takvog dana sam odlučio da

napravim banku koraka. u banku koraka ostavljao

bih višak svoga hodanja. nikada u toj banci nisam

uspeo da skupim mnogo koraka ali su mi oni davali

neki osećaj sigurnosti u trenucima nemoći da ishodam

svoj dan. tešilo me je tada saznanje da ću dan nadoknaditi

koracima iz banke. korake u banci nisam držao sa kamatom

nije bilo čuvara koji su čuvali ovu banku. nije bilo bankarskih

transakcija. šaltera ni bankarskih računa. to je bila banka

u kojoj je čuvana prašina sa mojih patika. znoj mojih

stopala. smrad čarapa. ugažena zemlja. trulo lišće i

kamenčići uvučeni u šarama izlizanog đona. bilo

je u toj banci i mirisa sa ulice. sećanja na

prohodane trave. šutiranje leda. vode

rastopljenog snega. korenje velikih

stabala o koje bi se oslanjao

poneki moj korak

(iz rečnika hodanja)

 

natopila natopila

883. hodanje

kiša mi je natopila noge. jedni drugima. dar

novi sad 24.10.1994

 

 

 

1082/2571

 

3338  znam da sam žena posle svih ovih poraza rekla mi je rajka sredojević

 

3339  u novim mekanim patikama kao...

 

3340  praskozorje

ja sam noćni čovek i retko

sam gledao praskozorje. retko

ali pamtim. praskozorje dolazi iz

dubine i tišine noći i u jednom trenutku

kada se oseti hladnoća i na nebu prepozna

prva slutnja svetlosti rađa se praskozorje. ima u

njemu neke iznenadne snage. nešto što direktno

udara u grudi. baš onako kao što iz grudi isijava

srce plemenitog čoveka iz jutranjeg sunca isijava

plemenitost svetlosti. uvek sam u tim trenucima

bio sasvim sam i nikada nije bilo ljudi oko mene

samo sam čuo cvrkut. bio sam prvi i jedan

jedini čovek na ovom svetu. sam

početak i sami praskozorje i ja

(iz rečnika hodanja)

 

kijam

884. hodanje

prolazim pored dve

lepe devojke. miris hladne

vlage dolazi sa dunava. čujem 

zvuk mojih drvenih bojica

koje odzvone svakim

korakom. dar

par

novi sad 25.10.1994

 

 

 

1083/2570

 

3341  tišina u mojim koracima

 

3342  noćno hodanje

leti volim da hodam noću

mada su sve noći odlične za

hodanje. osećam se slično kao u

noćnoj vožnji bicikla koji sam u mladosti

vozio gradom u kome sam rođen. vozio sam

ga bez ruku i osećao u tišini malih ulica i svežini

noćnog vazduha da klizim kroz noć. kao da me je

prozračnost vodila. to je od čistog vazduha. tako

osećam i dok hodam. ili mi je snage više jer mnogo

manje gledam. kao da je noć nepregledni drvored

kao da je noć zbir u kome su jedan plus jedan

jedan. hodajući noću obično se približim

ponoći a oko ponoći osetim da hodam

krugom okolo ponoći. osetim da

svi spavaju i osetim tihu

radost: pa ja ih sve

čuvam

(iz rečnika hodanja)

 

ne da je lepo

885. hodanje

odmaraju me ovi kratki

zapisi isto onoliko koliko me

umaraju svi poslovi koji se pletu

oko mojih nogu. lupim desnom nogom

o metalni poklopac kanalizacije. neko

pali automobil. jedna stara žena kaže

ne da je lep božanstveno je ko

proleće. par. rečenica i patike 

novi sad 26.10.1994

 

 

 

1084/2569

 

3343  gde letiš leptire

 

3344  ne treperi lišće tiho je jesenje veče

 

3345  u hodu čitam u novinama o nevinim žrtvama mađara

u vojvodini. i pobednici i poraženi uvek zaboravljaju nevine žrtve

 

pođimo zajedno u san

886. hodanje

hodam i gledam u veliku mesečevu

polovinu. okačila se na nebu kao kriška

pomorandže. oseti se vlaga u noćnom

nebu. ako osetiš kako već spavam

volećeš i ovaj kratak zapis. rečenica

i patike. pođimo zajedno u san

novi sad 27.10.1994

 

 

i

 

 

čuo sam i čitao o mnogim dubokim

i lepim učenjima. mnoga su me privukla

povela. ali nikada nisam prihvatao nijedno jer

ja sam se učio od reči. učeći se od njih predajući

se da me vode svojim značenjima otkrio sam

njihovu lepotu. kada sam sam na putu

često su sa mnom jedino reči

 

 

koraci su ritam sekcija u ruži lutanja. korak je prvo slovo u azbuci tela

 

 

rečenicu sam počeo u novom sadu a završio u budimpešti

 

 

u koga ćemo ući ako ne jedni u druge

 

 

ludilo za kosmosom bogom i običnošću

 

 

i

 

 

ružo

lutanja tvoja

bezgraničnost

i tvoj beskraj bili

su u svakom

mom

koraku

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

5. jul 2025.

27607. dan mog života

 

 

1063/2590

 

3306  rečnik korenja

jedne majske večeri sam rekao

prijatelju da pišem rečnik hodanja

rečnik korenja o kako je to lepo  uskliknuo

je prijatelj. ova njegova greška me je podsetila

na sva korenja koja su tako važna i koja nisu važnija

od semenja. ali da se vratim korenju. volim njihovu

dubinu. njihovu nevidljivost i njihovu zaštitničku snagu

nekoliko puta sam se sa korenjem spuštao u najveće dubine

svedočim: dubinama nema kraja. prošlost je daleka kao plavet

nedokučiva kao trenutak i neka niko ne gaji pravo i nadu da

može doseći i posedovati prošlost. svako ko to pokuša nestaće 

u nepreglednim dubinama. svako ko je naslutio snagu korenove

žilice njenu veru u beskrajnu hranljivost beskraja rašće njenom

snagom u neopisivoj sadašnjosti. naši koreni ne postoje jer

mnoštvo se negde daleko uliva u jedno. u tom jednom

nestaje i sva prošlost. to korenje zna jer hrani cvet

koji se svojim mirisom širi ka visinama i nebu

beskrajnom. rečnik korenja ne postoji jer

korenje je priča o nespoznatljivom

čije smo mi voće u vrtu neznanja

(iz rečnika hodanja)

 

faraoni svakodnevice

868. hodanje

hladnoća. kiša. granica. baš

to. farovi svakodnevice

budimpešta - novi sad 6.10.1994

 

 

 

1064/2589

 

3307  jednom prijatelju se rađa dete drugom je umro deda

 

3308  granice

granice su ograničenje

debilitet. zastoj u razvoju

beznačajne i bez značenja

priznajem da ih se plašim

i da mi nisu rod

(iz rečnika hodanja)

 

sveti dunav

869. hodanje

bilo je par lepih trenutaka

u današnjem hodanju. pomislio

sam da ću se smrznuti na otvorenom

putu ali me je unutrašnja toplina otvarala

i ja sam bio srećan gledajući otvorena polja

gledajući gornju i donju crkvu u kovilju i padine

fruške gore tamo preko dunava. svetog dunava

kako nazvaše časopis za srednjoevropsku

književnost ovde u zemunu. farovi

svakodnevice. svetošću

teče sveti dunav

novi sad - zemun 7.10.1994

 

 

 

1065/2588

 

3309  grožđe je obrano. priroda se smiruje

 

3310  vrt

neumoljivom vremenu iz prkosa

žeđ mi je ljubavna beskrajna

i ja odlazim već sedih kosa

u vrt gde cveta ruža sjajna

 

baš tako. sve se završava u

vrtu kao u pesmi rubena darija

vrt je uređenost koja poštuje i slavi

haos. i zato su svi vrtovi uređeni kao

ideali beskrajne praznine i bolne očite

lepote. u vrtovima nema zveri ni zverstva

nego samo zelenilo proleća. vrtovi su večno

zelenilo koje ljubi vatru prokletstva što

plamti iz usta neukrotive zveri. i zato

smiraj i rumenilo jeseni u njima

i zato lagani koraci od ruža

do ruža

(iz rečnika hodanja)

 

jesenja ruža

870. hodanje

danas posle tri kilometra

hodanja sam želeo da prekinem

nisam. nastavio sam. bila je to velika

herojska borba u meni. sada je već

osamnaesti kilometar i dobro je zahladilo

steže me skupljam se. to je promena. noćas

sam spavao u hladnom i smrznuo se. kako

će biti ove noći. još kilometar dva. pada

hladno veče. svetošću teče sveti dunav

jesenja ruža je hladnim vetrovima

zalivana

beograd 8.10.1994

 

 

 

1067/2586

 

3311  sunčano jesenje popodne i ja zajedno na putu

 

3312  u gustoj trsci vrapci me dočekuju pesmom

 

3313  posle trista metara (prestao sam da zapisujem

rečenicu jer sam pored puta ugledao mrtvog crvendaća)

 

postojanje je blaženstvo

871. hodanje

prelazim preko mosta na kanalu

dunav-tisa-dunav. voda je mirna bez kretanja

nebo se još crveni na zapadu. nekoliko pecaroša

živi svoj svemir. na ovom mestu sam pre deset godina

poveo kući jednog psa dozivajući ga odi odi da bih ga

posle nazvao odin. spuštam se stepenicama zaraslim u

travu. postojanje je blaženstvo iako je preda mnom velika

zgrada za proizvodnju veštačkog đubriva. osetim smrad. ali

me noge odnesu dalje pored visokih trava. posle dvadeset

minuta izbijam na dunav nad kojim je pala noć. ovde se

dunav raširio i liči na more. jesenja ruža je hladnim

vetrovima zalivana. liči na otvorenu šaku

beograd - novi sad 10.10.1994

 

 

 

1068/2585

 

3314  hladni vazduh posle ponoći mi je osmislio ceo današnji dan

 

sve u hodu

872. hodanje

u hodu obavljam mnogo

poslova da bih mogao dalje da

hodam. to je ta opasna ivica koja

me može odvojiti od hodanja. baš kao što

me i samo hodanje može odvojiti od hodanja

ako nemam šta da jedem i neafirmišem svoj rad

u matici srpskoj sam se dogovorio da im napišem

jednu dokumentarističku knjigu sa svih sela. na

probi obojenog programa vežbam moju pesmu sa

grupom. posle nežnog razgovora sa slobodanom

tišmom vraćam se oko ponoći. već sam napisao

da mi je hladni vazduh na dunavu bio

nagrada za današnji dan. liči na

otvorenu šaku. unutrašnji dan

novi sad 11.10.1994

 

 

 

1069/2584

 

3315  ljubav i nepokretnost su sinonimi  kaže zoran mirković

 

3316  izmaglica u dubokoj noći tu sam negde i ja

 

u naslovu je već rečeno

873. hodanje

u hodu obavljam mnogo poslova

da bih mogao da hodam. unutrašnji dan

ono isto što i u zadnjoj rečenici

novi sad 12.10.1994

 

 

 

1070/2583

 

3317  hodam sa zojom i ona mi priča o predanjima koja su deo urbanog

folklora. nabraja: autostoperkin duh. mačka ispečena na mikrotalasnoj pećnici

aligatori koji izlaze iz wc šolja. dobrodošli u svet aids-a. mrtva tašta prenešena

preko granice u mašini za pranje veša. alen delon došao po svoje vanbračno

dete u novosadsku betaniju. veterinarka kastrirala siledžiju

 

3318  ono o rukama

 

odmaranje ruku

874. hodanje

pričala mi je vesna katić kako

je jedna stara seljanka držala svoje

ruke na stolu i odmarala ih. tako sam

se i ja sa sporim hodanje odmarao od

iscrpljenosti. ono isto što i u zadnjoj

rečenici. odmaranje ruku

mudrost stara

novi sad 13.10.1994

 

 

 

1071/2582

 

3319  u hodu korak po korak sećam se godine po godine mog života

 

3320  uživam kada mi telo mirnim hodanjem smiruje duh

 

3321  ples

četrdeset i pet mi

je godina i tek bih sada voleo

da mi život prođe u plesanju. plesati

znači biti svugde jer svet nije negde nego

je u neprestanom plesanju. ne mogu planine

doći do mora niti se može more spojiti sa

nebom tamo daleko na pučini da ih radost

plesanja ne privlači. plesanje je spajanje

sa tom snagom mi se pokreće svaki

korak u mom hodanju

(iz rečnika hodanja)

 

koraci brojanice

875. hodanje

moja hodanja su molitve

kao i umna molitva svakim

korakom je izgovaram. moji koraci

su neprestajuće brojanice. odmaranje

ruku mudrost stara. molitva

koraci tri tačke...

novi sad 14.10.1994

 

 

 

1072/2581

 

3322  od tuge sam se napio hladne vode

 

3323  pijanci

ako su prosjaci sunce

gradova pijanci su njihova

so. od ranog jutra skupljaju se na

gradskim klupama i tu proslavljaju

sopstveno propadanje. u bilo kom gradu

i bilo kojoj državi kada ih ugledam kao da

vidim jednu jedinu istu grupu. alkohol i

propadanje ih zbližavaju i čine ih blagim

i pomirenim. bilo gde da su uočljivi su

podbuli zamućenih pogleda tela u

lelujanju. i kao što nas prosjaci

čuvaju od dna pijanci nas

čuvaju od propadanja

piju i propadaju za

nas pijani čim

se probude

(iz rečnika hodanja)

 

morem ove večeri

876. hodanje

vraćam se pored kanala hodajući

zemljanom utabanom stazom. voda

kanala je mirna i u vodi se ogledaju topole

mir koji me okružuje uči me divljenju. ribar

povlači plovak. meka zemljana staza je

prava mera mojim koracima. utabana

glatka je kao koža delfina. molitva

koraci tri tačke... hodajući

plivam morem ove

večeri

novi sad 15.10.1994

 

 

i

 

 

postojanje

je blaženstvo

 

 

u hodu korak po korak sećam se godine po godine mog života

 

 

uživam kada mi telo mirnim hodanjem smiruje duh

 

 

meka zemljana staza je prava mera mojim koracima

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si

ja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ljubio sam

te i ljubim a

ti meni si

dala

život

svoj

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

živela si me

i živiš a ja sam

tebi dao moju

ljubav

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

i kad nikog

ko ni sad nije

bilo ti si bila

odano

tu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

i kad sam

pao ti si me

podigla jer ti

si želela da

uspeš

i

postaneš

ruža

lutanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si pesma

moje

umetnosti

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si

umetnost

moje

pesme

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

4. jul 2025.

27606. dan mog života

 

 

1051/2602

 

3280  mladić vadi iz kontejnera stari hleb i

skuplja ga u najlonske vrećice okačene o stari bicikl

 

3281  sjajni slobodan tišma mi je doneo tekst autoportret

 

autoportret

858. hodanje

autoportret

ja sam ti bre prost čovek

šetam okolo u kariranim zvoncarama

kao ronnie d. laing

možda je on umro

čuli smo nešto o tome

ali svi se prave ludi

pročitao sam jednu njegovu knjigu davno

što je za mene bilo dosta važno

a poznavao je i timotija lirija

ali ja nemam pojma ja sam autsajder

u svakom pogledu

inferioran tip. paklenski suprug

čak nisam smeo ni da se drogiram plašio sam se

svako jutro razvozim pecivo

to je pravi posao za mene

lakši fizički rad

ne govorim nijedan strani jezik

ne razumem se u računare

ne znam čak ni na mašinu da kucam

ali nevolja je u tome

što sam uvrteo sebi u glavu

da sam nekakav umetnik

ima nas dosta takvih nesrećnika

često mladi ljudi koji ne mogu

da ovladaju nekom veštinom

ili nešto da nauče

opredeljuju se za umetnost za umetničarenje

za pisanje pesama i slično

tužne su to prilike koje

tumaraju okolo po limbu

posle izvesnog vremena prestaju

gubi im se svaki trag

život ih baca na razne strane

veliki broj ljudi u stvari nema

pojma ni o čemu. totalna uzaludnost

da li sam to ja

m. hajdeger život usamljenika je

neautentičan

preko trnja do zvezda

slobodan tišma je moj najbolji drug

novi sad 24.9.1994

 

 

 

1053/2600

 

3282  sinoć sam došao u budimpeštu. osetio sam blagi strah od

promene. sada sam već srećan. uostalom počela je i četvrta

jesen ruže. prvi put ove godine primećujem opalo lišće na zemlji

 

3283  sloboda zar to nije stvaranje

 

3284  otvorenost. dobronamernost. kreativnost

 

3285  dva dečaka su mi sa terase spustili najlonom

loptu na glavu. mahnuo sam im i pozdravio ih za štos

 

četvrta jesen ruže

859. hodanje

život se brani i čuva u bogu. ostalo

je ljudska priča. život u bogu je ljubav i

nije od ovog sveta. živi u srcima svih ljudi

dok ovo pišem u kafani jedna žena žute rase u

strogoj konspiraciji pričajući srpski prodaje zlato

jednom čoveku. slobodan tišma je moj najbolji

drug. kod oktogona još nije proradila

tramvajska linija četvorke i šestice

budimpešta 26.9.1994

 

 

 

1054/2599

 

3286  glava mi mota kombinujući kako da preživim

 

3287  kupujem papir za crteže. portfolija za trave

evrope. drvene bojice. plavu majicu sa dugačkim rukavima

 

kišica me

860. hodanje

kišica me vraća kući. čujem

je po lišću i zelenoj tendi zatvorenog 

restorana. pas njuši po travi. po koja kap

kiše svetluca na vlatima. zadnjih noći u novom

sadu sam se vraćao ovako kao sada ovde. ista

stvar. tišina koraci prazne ulice. jedna jasna misterija

sva moja stvaralačka dužnost je u tome da budem

dostojan svemu što me okružuje. kod oktogona još

nije proradila tramvajska linija četvorke i šestice

da prođem kroz svet kao da nisam prošao

budimpešta 27.9.1994

 

 

 

1055/2598

 

3288  kako su požutele moje plave pantalone

 

3289  to je posao te dotrajale požutele pantalone

hvala vam. radili smo dobro ovog leta kažem im

 

sto nogu i sto ruku

861. hodanje

dok hodam raspoređujem u glavi sve

obaveze. kad ih sredim lakše hodam. kada

sa deset ruku ne mogu da obavim dvadeset poslova

ja hodam kao da imam deset nogu. tako se hodanjem

pretvaram u razne oblike kojima najlakše mogu da

podnesem planinu koju premeštam. da prođem

kroz svet kao da nisam prošao. al je danas

na trenutak zamirisala zima

budimpešta 28.9.1994

 

 

 

1056/2597

 

3290  kako praviš ružu. pa hodanjem i divljenjem

 

3291  osmeh jedne devojke me podseti na stefana mladića

koji mi je pevao pesme u2 dok smo hodali periferijom pireja

 

3292  možda je važno kupio sam tople dugačke gaće za zimu

 

3293  deset do šest palo je veče

 

prozračnost

862. hodanje

voleo bih da sve što napišem

bude prozračno. da možeš da dišeš

sveži vazduh u ovoj knjizi ili osetiš lepu

vodu. ako mi to ne uspeva to je od zamora

to je od brige. to je od želje da ne menjam

formu da bi u njoj lakše živela promena. al

je danas na trenutak zamirisala zima

to je prozračnost koja se događa

budimpešta 29.9.1994

 

 

 

1057/2596

 

3294  u ovoj zgradi u ulici erzsebet kiralyne broj 11 živeo je bela hamvaš

u stanu kemeny gabora oca njegove žene katalin kemeny. ljubaznošću lasla

lantoša ja spavam u njegovom iznajmljenom stanu u istoj ulici pod brojem 52

 

3295  pred tom kućom pročitam hamvaševe reči postoji samo jedna verodostojna zajednica

čovečanstvo. narod. nacija. klasa. kasta. religija. pogled. na svet. nalaze se samo unutar

čovečanstva ne kao razdvajanje nego kao bogatstvo kao obilje ali samo u slučaju ako

su podređeni ideji univerzalnog čovečanstva. baština nije istorijska emocija nije

društvena revolucija nije osnivanje religije. baština je konačan spokoj istine

 

3296  dužnost je u svom srcu promeniti rat u stvaralaštvo

 

raspon ruže

863. hodanje

večerao sam lepo ali ostalo 

mi je novaca još samo za mesec

dana. ipak mislim da će ih biti. nadam

se da ću u jednom trenutku stvoriti potrebne

uslove za rad: kamper telefon kompjuter video

kamera. jer duhovnost mog hodanja je u vezi i sa

duhovnošću savremenih medija. moji koraci

ostavljaju tragove na zemlji a moje misli u nebu. u

taj raspon ulaze i elektronski mediji. tako je laju mi

dva psa pored kojih prolazim. to je prozračnost koja

se događa. zapnem o ispupčenje na asfaltu i

najlon kesa sa portfolijima mi se očeše o

nogu i zašušti mi kao prijatelj

budimpešta 30.9.1994

 

 

 

1058/2595

 

3297  lepe su subote

 

3298  volim da plešem

volim da plešem hodanjem

volim da plešem mislima

volim da plešem osećanjima

volim da plešem govorom

 

neka su

864. hodanje

ponoć je. subotu sam završio

u kući plesa u ulici molnarovoj. uvek

ta ogromna nedokučiva energija za vreme

plesanja. mladost. žena. muškarac. zanos. trans

zaborav. muzika. zemlje. nestajanje. vihor. dok

čekam zoltana brenera gledam ta mlada i oznojena

tela. zapnem o ispupčenje na asfaltu i najlon

kesa sa portfolijima mi se očeše o nogu

i zašušti mi kao prijatelj. neka su

neka sam

budimpešta 1.10.1994

 

 

 

1060/2593

 

3299  hodam da bih mislio kožom 

 

3300  ranac

to je mali crveni ranac sa oznakom kohla. kupio ga je aleksandar

buštrević svojoj kćerki kseniji u austriji. ksenija mi ga je posudila 1984

za moje prvo hodanje za poeziju s tim da je on hodao sa mnom sledeća

tri hodanja za poeziju i dosadašnjih hiljadu dana ruže lutanja. iako je mali

sve što mi je potrebno mogu da stavim u njega jer on je moja kuća koja se

kreće. ponekad je veoma težak jer teška su portfolija koja nosim. u prednjem

džepu ranca nosim drvene bojice. imenik. lenjir. gumicu. rezervne baterije

rezervni sat. mine za olovku. kalkulator. aktuelne mape. kremu protiv bolova

selotejp. rezervni pedometar. flašicu s mastilom. u njegovom gornjem džepu

su mi donji i gornji deo plave kišne kabanice. u unutrašnjosti ranca je veliki

portfolio. drugi portfolio sa raznim tekstovima. dve tri sveske. blok za crtanje

knjiga ruža lutanja 1 i 2. mali tranzistor. diktafon. neseser sa higijenskim

priborom. dva para čarapa (plus jedne na meni). dvoje gaćica (plus jedne

na meni). dve majice sa kratkim rukavima (plus jedna na meni). jedna

majica sa dugim rukavima (plus jedna na meni). kupaće gaćice. knjiga

koju čitam. video kaseta s mojim radovima. na prelazu između

jeseni i zime i zime i proleća ako nisu na meni u rancu su

još šal. rukavice. duge gaće i jedna deblja majica. to bi

otprilike bilo sve ostalo je put hodanje i nošenje

(iz rečnika hodanja)

 

nastavak priče iz 763. hodanja

865. hodanje

zlokobni momak u crvenoj majici je nekoliko

puta pomilovao devojku. bilo je to napadno ali ne i 

mnogo agresivno. ona se svaki put ljutito okrenula ali nije ustala

i otišla. posle trećeg milovanja jedan mladi čovek mu je prišao i rekao

nemoj da diraš devojku. zlokobni je takvu reakciju čekao. šta si rekao pitao

je izazivački. nemoj da diraš devojku. u sledećem deliću sekunde zlokobni je

skočio uhvatio se za držače u autobusu i sa obe noge ga je udario direktno u lice

nastala je panika. zlokobni je sa neopisivim besom udarao. žene su vrištale niko

nije mogao da reaguje. ni ja. osećao sam strah sramotu i glupost. autobus je stao

na svojoj poslednjoj stanici na zelenom vencu i zlokobni je izašao iz autobusa i

mirno nastavio da hoda. ja sam krenuo svojim putem i nisam mogao da se smirim

celog tog dana. agresivnost zlokobnog je bila očita i ružna. ali u njemu je bilo besa

koji mu se ne može osporiti. u prvom trenutku sam osetio strah i nemoć da mu se

suprotstavim u sledećem sam ga razumeo. njegova agresivnost i sposobnost za

tuču je njegov božiji dar. i kao što ovaj svet pripada finima on pripada i zlokobnima

i kao što sam naučio da se divim boljim od sebe u mišljenju divim se i agresivnijim

od sebe. mladićeva agresivnost je mnogo manja od agresivnosti jedne države

i mnogo je manja od udružene agresivnosti finih koji se zgražavaju nad

svime što je drugačije od njihove finoće. otvorenija je i manje ružna 

od institucionalnog nasilja. danas se divim obojici i zlokobnom i

mladom čoveku koji je dobio batine. neka su neka sam

zlokobni čuvaj se čuvajući druge

budimpešta 3.10.1994

 

 

 

1061/2592

 

3301  al je zahladilo u ovom popodnevu

 

3302  al je zahladilo

 

3303  promena vremena je neprestana pesma

 

volim vas godišnja doba

866. hodanje

prepodne je bila kišica a popodne

oko tri došla je hladnoća. zlokobni

čuvaj se čuvajući druge. samo to

budimpešta 4.10.1994

 

 

 

1062/2591

 

3304  hodam iza jednog kamiona u parku koji pere prljavštinu pored bankine

 

3305  dužnost građanina da bude neposlušan

kao malog majka me je učila dužnostima. osećao sam u njima

neku ozbiljnost i lepotu. osećao sam bol i trud da ih dosegnem. ali u

dvadesetoj sam osetio dužnost nad dužnostima. dužnost građanina da

bude neposlušan. otkrio sam to u zatvoru čitajući gandija baš kao što je i on

jednoga dana u vozu kao student prava u engleskoj pročitao esej dejvida henrija

toroa o dužnosti građanina da bude neposlušan. ovih dana dvadeset godina kasnije

ponovo sam pročitao toroov esej kao i njegovu knjigu valden. toro je bio dovitljiv i

stidljiv mladić. i danas mislim da je jedna od osnovnih dužnosti svakog građanina

da bude neposlušan. pitanja nasilja oružja ratova moraju biti prevaziđena

hrabrost za nove puteve imaju krhka i slaba bića. na nevinosti se

gradi ovaj svet. u njenu čast pružam svoj sledeći korak

(iz rečnika hodanja)

 

osamstošezdesetisedmo hodanje

867. hodanje

kamion je oprao jedan kilometar. ja sam

ishodao dvadeset jedan. samo to. baš to

budimpešta 5.10.1994

 

 

i

 

 

život se brani i čuva u bogu. ostalo je ljudska priča

život u bogu je ljubav i nije od ovog sveta. živi u srcima svih ljudi

 

 

sva moja stvaralačka dužnost je u tome da budem dostojan svemu što me okružuje

 

  

voleo bih da sve što napišem bude prozračno. da možeš da dišeš sveži

vazduh u ovoj knjizi ili osetiš lepu vodu. ako mi to ne uspeva to je od zamora

to je od brige. to je od želje da ne menjam formu da bi u njoj lakše živela promena

 

 

promena vremena je neprestana pesma

 

 

i

 

 

ružo lutanja

sve te kiše koje

si proslavljala su

od tebe načinile

spasonosnu

kap za

ožednele

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

3. jul 2025.

27605. dan mog života

 

1039/2614

 

3255  koliko ti imaš godina pita me šestogodišnja nena baturan

 

vodu smo pili tri puta

847. hodanje

teško mi je da se vratim u pisanje. pisanje

je kao rosa. nestane čim se dan zadani. danas

sam hodao sa nenom baturan. ona je baš kao kap

rose. hodala je sa rancem na leđima. poneli smo vodu

i hleb. jeli smo ga na ulici a vodu smo pili tri puta. rosa

nestane u nebu baš kao i mala devojčica u pitanjima

sa tim pitanjima ona raste. sa četiri piva po vrućini

koliko si ti stariji od mene pitala me je

beograd 12.9.1994

 

 

 

1040/2613

 

3256  dobrota je čarolija kaže petogodišnja anja čović

 

poslušno skače u vodu po bačeni štap

848. hodanje

vraćam se pored reke save. zadnji čamci prevoze putnike

sa ostrva. letnje mušice mi se motaju oko glave napadaju mi

oči. jedan doberman poslušno skače u vodu po bačeni štap

uhvatio ga je i plivao ka gazdi. voda pod čamcima bloboće. veliki

zeleni bicikli oslonjen između betonskih klupa. dok obilazim četvoro

ljudi zanesem se i malo im preprečim put. izvinjavam se kažem

im. ribar nasred save veslom udara po vodi mameći ribu

koliko si ti stariji od mene pitala me je. ta riba sam ja

beograd 13.9.1994

 

 

 

1041/2612

 

3257  u jednoj nozi mi je muzej u drugoj biblioteka

 

3258  korak molitva

 

mnogo je posla preda mnom

849. hodanje

prošla je ponoć u sobnoj tišini smirujem svoju

napetost. mnogo je posla preda mnom tako se pravi

bajka. bajka o vrtu. vrt u kome se smiruje umor nastao

kao posledica građenja ruže. umorim se u njemu da bi

se u njemu odmara̩o. već sam rekao da je moje hodanje

kopanje. vrt je nedogledan i bez kraja. taj beskraj je

sada u ovoj tihoj sobi u kojoj moja napetost

polako mine. ta riba sam ja. prema

meni hoda san

beograd 14.9.1994

 

 

 

1042/2611

 

3259  jedan korak mi je reka drugi korak mi je most

 

3260  reka je most između gornjih dalekih i donjih dalekih predela

 

3261  most je reka života. iz te vode izrasta ruža

 

3262  ruža most

 

biće slatko

850. hodanje

sa rancem na leđima

hodam miletićevom ulicom

u novom sadu. malopre sam

hodao ulicama beograda. ovde

je suvo. postajem ono što stvaram

dobrota i ruža. hodam nestajem i

postajem. postajem i letim po zemlji

srce mi je srce ovog plavokosog

dečaka koji mi dolazi u susret

žedan sam. malopre sam

popio čašu boze. prema

meni hoda san

kupiću grožđe

beograd - novi sad 15.9.1994

 

 

 

1043/2610

 

3263  vrti mi se u glavi. zuji mi u ušima

 

3264  ja sam priča o jednom čoveku

 

tabanati uživati

851. hodanje

u telu mi je 25 novih kilometara

u ruci kilogram grožđa. umor i neka

seta su propratili moje današnje hodanje

da li je to od jeseni. dugo sam hodao pored

kanala i gledao strpljive pecaroše kako su uživali

gledajući u mirna pera na tihoj površini. u kanalu je

puno trske drezge i mirisa spore vode. sa obe strane

dolme dugi redovi starih topola. hodao sam kao

drvo koje hoda. zemljana staza je bila mekana. kao

duša. po njoj je lako hodati. staze su putevi koje su

napravili hodači. svako je svojim korakom pravio

stazu. tako su staze kuća svakom ko po njima

hoda. tabanati znači živeti. kupiću grožđe

u društvu bezbroj koji su stazom prošli

novi sad 16.9.1994

 

 

 

1044/2609

 

3265  podne. oseća se jesen u nosu. miriše na sećanje

 

3266  promene su lepe

 

3267  ponovo kisnem sa hladnom kišom

 

voda poslušnosti

852. hodanje

posle letnjih vrućina prva hladna

jesenja kiša. hladno mi je po nogama i

mokrim leđima. za koji dan počeće četvrta

jesen na ruži lutanja. četiri jeseni kao četiri

priče o strpljivosti i promeni. moje hodanje je

voda poslušnosti kojom zalivam ružu. dobro

došla jeseni. u društvu bezbroj koji su

stazom prošli. dobro došlo telo

koje ulaziš u jesen

novi sad 17.9.1994

 

 

 

1046/2607

 

3268

prostor - vreme

 

ja - delo

 

jedno - promena

 

vidljivo - nevidljivo

 

bog - vaška

 

sad - večnost

 

vrt - put

 

služenje - stvaranje

 

nomad - ratar

 

stranac - domaćin

 

ruža - most

 

lutanje - mit

 

reč - slika

 

metamorfoze - metafore

 

nemam novca

853. hodanje

nemam novca i borim se

da ga nađem da bih i dalje hodao

hodanje mi je iskidano od jednog do

drugog razgovora. u jednom govorim koje

su sve mogućnosti stodnevnog hodanja po

vojvodini. u drugom govorim o mom radu. to su

dugi razgovori sa puno kreativnih ideja. prepuna

glava me zanosi u hodanju. premoren vraćam se

po hladnoj kišici na spavanje. trudio sam se da

se opustim u svakom koraku. osetim kako se

napetost izlazi kroz kožu. udišem sveži ponoćni

vazduh i ulazim u stan u kome spavam. dobro

došlo telo koje ulaziš u jesen. da li ću

noćas sanjati kako se odmaram

novi sad 19.9.1994

 

 

 

1047/2606

 

3269  biografija

smrt milomira mandića

fudbaler vojvodine

slobodan tišma prijateljstvo

zatvor u sremskoj mitrovici

rad u lončarskoj radionici

vesna milović

ruža lutanja

 

bez aluzija

854. hodanje

vraćam se. jedan crni

pas ispred mene je znak moga

hodanja. okrećem se da ga još jednom

vidim. ostao je sedeći iza ugla a ja pijan

posle ponoći nastavljam svoj hodački dan

dan prepun emocija i susreta sa prijateljima iz

mladosti. to je kao branje cveća. alkohol koji me je

dizao sada je u meni i treba ga savladati. toplota i

san će mi možda doneti mir. čujem svoje korake

kako stružu po kišnom asfaltu. da li ću noćas

sanjati kako se odmaram. ja verujem

u nevinost i početak stvari

novi sad 20.9.1994

 

 

 

1048/2605

 

3270  putujem po svemu onome što znam 

 

3271  misliti misao nemišljenu. misao voljenu

 

3272  nećemo se zajebavati živećemo

 

3273  beskrajno nežni i beskrajno nevini

 

3274  radošću radošću

 

3275  večeras sam voleo oliveru dragićević basistkinju

sve može da me izneveri ali muzika nikada rekla mi je

 

muzički vihor

855. hodanje

uši su mi pune snažnog

zvuka koji sam slušao večeras u

atrijumu. sava jojić olivera i bubnjar su

prašili kao vihor u ravnici. njihova svirka

me je podsećala na  zvuke vojvođanskih

bičeva. slušajući pisao sam rečenice radosti

sada se vraćam praznim ulicama u kojima

i tišina spava. ja verujem u nevinost i

početak stvari. da li je ovoj tišini

došao san

novi sad 21.9.1994

 

 

 

1049/2604

 

3276  sa mladim jodal kalmanom prolazim grobljanskom uskom stazom

 

3277  voleo bih da osetim krik u tvojim rečima kaže mi luka salapura

 

opustim ramena

856. hodanje

strpljivo hodam da bih u strpljenju

odmorio mozak. opustim ramena i kroz

kožu mi izlazi baš isto ono što mi u telo ulazi

dok gledam svet. ovih dana sam mnogo pričao

jer sam rečima davao drugima snagu da vide

kako je put nemogućeg jedini put. da li je

ovoj tišini došao san. put do gnezda

novi sad 22.9.1994

 

 

 

1050/2603

 

3278  jesen je došla u 8 sati 19 minuta i 18 sekundi

 

3279  samo sto metara preda mnom. ali to su

sto metara posle kojih ću ugledati dunav u noći

 

šantam

857. hodanje

ja već dugo šantam

evropom u nadi da ću

se oporaviti. bolje je i

šantati nego odustati

čini mi se. put do

gnezda. preko

trnja do zvezda

novi sad 23.9.1994

 

 

i

 

 

korak

molitva

 

 

ruža most

 

 

svako je svojim korakom pravio stazu. tako su staze kuća svakom ko po njima hoda

 

 

moje hodanje je voda poslušnosti kojom zalivam ružu

 

 

ovih dana sam mnogo pričao jer sam rečima davao

drugima snagu da vide kako je put nemogućeg jedini put

 

 

i

 

 

ružo lutanja ti

si sveto tabananje

tabani koje hrane

beskućnike i svakog

ko daje svoj život

drugome

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

2. jul 2025.

27604. dan mog života

 

 

1011/2642

 

3229  u budimpešti volim ulicu andraši

 

3230  siromašne i bedne majka i ćerka stoje pred kafanom i zaviruju u nju

 

dubine u vazduhu

835. hodanje

vraćam se. sam sam. čovek sam

muškarac. veran ženi. odan svakoj ženi

u ženi. u mom mirnom hodu je smiraj i divljenje

ružičasto raspeće. sa ženom koju zovem žena sam

pričao o henri mileru ekstatičnom budalašu i neopisivom

mudracu. jedan stariji gospodin odlazeći maše sa ulice

nekom na prozoru. na kraju hodanja mislim na bedne i

ponižene ljude. unesrećene životom. osetim neku 

tajnovitu dubinu življenja i slaveći tu dubinu počnem

se okretati okolo sebe. u okretu ruke bi mi se širile

i dizale u vazduhu. poletele bi kao aerodromi. ja

sam na putu sam kao žena bez muža. to

sam ja plesao za usamljene

budimpešta 15.8.1994

 

 

 

1012/2641

 

3231  pomilovao sam metalnog psa u izabeli ulici. on stoji i gleda u

kuću na uglu. tamo je na trećem spratu u požaru ovaj pas spasao jedno dete

pedeset godina njegove zabrinute oči gledaju u visinu preko ulice. kada dođeš

u budimpeštu idi i pomiluj ga. on je u izabeli ulici u sedmom kvartu

 

tiho

836. hodanje

tiho muvanje ulicama. to

sam ja plesao za usamljene

kroz noć se uvukla hladnoća

u odlazeću vrućinu leta

budimpešta 16.8.1994

 

 

 

1013/2640

 

3232  izlazim iz kuće broj 34 u ulici srce (szív) i 

odmah sečem ulicu ruže (rozsa) i krećem za novi sad

 

3233  u kiškunhalašu prolazim pored ovog starog drveta o kome sam pisao pod brojem 1036

 

3234  u subotici levim dlanom pomilujem obraze deže kostolanija danila kiša i čata geze

 

pesnička molitva

837. hodanje

danas pred polazak za novi sad

na nugati stanici gde prodaje knjige dao

mi je zoltan brener prevod predgovora zatvorskih

pesama 1950 - 1953 đerđa faludija. pesme objavljene

u ovoj zbirci napravio sam između 1950 i 1953 u podrumu

zgrade br. 60 u ulici andraši sedištu tadašnje službe državne

bezbednosti avh i kištarči i u kaznenom logoru avh u rečku

koristim glagol napraviti jer u rakošijevim zatvorima kao ni u

hitlerovim logorima uništenja sužnjima papir ni sredstvo za pisanje

nisu stajali na raspolaganju. tako sam ove pesme napravio u glavi

najveća briga mi je bila da moje pesme uklešem u pamćenje. do tada

uvek sam sa strašću učio napamet tuđe pesme ali na svoje nisam

obraćao pažnju. kada sam završio prva četiri stiha odrecitovao sam

ih u sebi osam-deset puta. za sledeća četiri stiha učinio sam isto

a posle svih osam sam ponovio pet-šest puta i tako dalje dok

nisam završio sa dnevnim zadatkom od 40 stihova. svakog

jutra recitovao sam sve što sam do tada ispevao. sto

stihova. petsto. hiljadu... kroz noć se uvukla

hladnoća u odlazeću vrućinu leta

isusova molitva u pesmama

budimpešta - beograd 17.8.1994

 

 

 

1014/2639

 

3235  ljubičasto predvečerje liže belinu beograda

 

3236  posle podnevne jake kiše opet je staza puna belih pužića

 

3237  sada se beograd plavi obojen vodenim plavetnilom neba. iza mene

malo udesno od zadnjih blokova novog beograda zapad gori u rumenoj svetlosti

 

plavi vodeni istok i crveni vatreni zapad

838. hodanje

dok sam hodao prema metalnom mostu na savi jedno malo crno

mače je hodalo ispred mene. ličilo je na jare sa velikim i dugačkim

krutim nogama. usporio sam hod i gledao ga. otišlo je preko ograde u

travu. onda sam se prepustio noći nad beogradom u kojoj su se svetlele

velike bele površine gustih oblaka. iza mojih leđa preko bivše zgrade

centralnog komiteta saveza komunista jugoslavije zapad je još dogorevao

u ružičasto crvenoj svetlosti sunca. noć je pala oko osam sati. u ovim vrelim

danima leta teško je primetiti da se dan već skratio za jedan sat. uvek je sve

u promeni i to mi puni grudi vazduhom istine. bio sam gladan i hodao sam

polako. dok sam izgovarao molitvu osetio sam tihu dubinu u mom glasu

bio sam zaštićeno dete. dete koje je zavolelo ceo svet. isusova molitva

u pesmama. dete u koga je sve na ovom svetu gledalo

beograd 18.8.1994

 

 

 

1015/2638

 

3238  hodam kroz nepreglednost

 

3239  dok suši veš na štrikovima u dvorištu starog

sajmišta ova žena je raširila i luk na ćebetu da se isuši

 

3240  dunav cveta. na plavoj površini vode cvetanje se zeleni kao mahovina po drveću

 

ponoć

839. hodanje

ponoć je. pun mesec

stavio sam ruke u džepove

usporio sam hod. spustio ramena

podigao sam glavu i gledao ga. okolo

meseca trče oblaci. žuti prsten okružuje

ovo belo ogledalo sunca u noći. iz jednog

parkiranog kamiona čuje se upaljeni radio

ostalo pripada tišini. dete u koga je sve

na ovom svetu gledalo. tišini

koja me vodi

beograd 19.8.1994

 

 

 

1016/2637

 

3241  pisati iz kolena. pisati iz svakog dela tela. iz duše leptirove

 

3242  ritam

i kada se umorim

ritam će mi vratiti snagu

ritam je večno dete ovog sveta

nikada ne odraste i uvek mu je sve

samo igra. mnogo puta ne bih u umoru

mogao nastaviti da me ritam nije poneo

dalje. uostalom ritmom se stari i ritam

nam pomaže da sa njim i umremo

ritam mi je saveznik u životu

(iz rečnika hodanja)

 

zubi hodanja

840. hodanje

volim kad neko ishoda

sa mnom dvadeset kilometara

iako mu se na kraju pojave tri žulja

kao nadi petronijević danas. ti žuljevi

su kao hendriksovo sviranje zubima po

gitari. ostalo je suva trava. plava reka

sava. biciklisti. šetači. lutanje ka svom

umu. tišini koja me vodi. šetnja

ka srcu sveta

beograd 20.8.1994

 

 

 

1018/2635

 

3243  stranac sam da bih osećao: sva bića su u

svakom trenutku na svakom mestu dobrodošla

 

3244  po zimi stao sam jednom čoveku sa ženom čiji je auto ostao

bez benzina tu kod nadvožnjaka prema staroj pazovi. odšlepao sam ga

do inđije i na kraju on me je pitao koliko je dužan. dužan si mi da ti takođe

nekom staneš u nevolji ispričao mi je malopre čovek koga sam ustopirao

 

3245  a baš kiša jaka

 

ja sam kalendar vremena

841. hodanje

leto se ne da. vratio se jedan vreo dan. nosio

sam ga na licu i mokrim grudima. žeđ se širila po

meni. noć je bila spas. pala je posle ponoći. pre toga

je dugo grmelo i sevalo. svež vazduh je pojurio u nozdrve

i počela je da pada jaka letnja kiša. bilo je oko tri noću kada

sam krenuo na krevet kroz kišu. gazio sam po vodi. mokre

noge su me podsećale na današnji vreli asfalt. bio sam

voda. jedino su suvi ostali džepovi jer sam ih pokrivao

rukama. ja proslavljam kišu ja proslavljam vreli

dan. šetnja ka srcu sveta. kiša moj drum

beograd - novi sad 22.8.1994

 

 

 

1019/2634

 

3246  hej ova se knjiga tka od strpljenja i sporosti

 

3247  da li je istina      

 

da li je korektno prema svima kojih se tiče

 

da li će doprineti uspostavljanju dobre volje i prijateljskih odnosa

 

 da li će biti od koristi za sve kojih se tiče

 

3248  vrh u sadašnjosti je uvek ugrožen mediokritetima

 

zujim

842. hodanje

zujim po gradu

sretnem prijatelje

kiša moj drum. četiri

rečenice su

dovoljne

za bilo šta

novi sad 23.8.1994

 

 

 

1020/2633

 

3249  rat u bosni ubio 15514 dece za dve godine

 

skitati i biti

843. hodanje

opet u noći drum pod

mojim nogama. opet vetar nosi

kišu i mokre pantalone mi se lepe za

butine. lepo je kisnuti i biti. vidim kišu pred

očima i kišnu prašinu dok ih nosi vetar. ne

žurim jedino štitim džepove da mi ne pokisnu

reči koje sam već ispisao u mojoj atinskoj

svesci. četiri rečenice su dovoljne za

bilo šta. ne žurim neka kiša

što duže pada

novi sad 24.8.1994

 

 

 

1035/2618

 

3250  cvilim

 

ponovo hodam

844. hodanje

posle dvanaest dana odmora

ponovo hodanje. ponovo ruža po

vrućini. hodao sam sa bobom stojšićem

menadžerom obojenog programa. motamo

se po gradu. susrećemo ljude. mlatimo se po

asfaltu. treba se ponovo odlepiti od zemlje i

teškim telom hodanjem leteti. ne žurim

neka kiša što duže pada. ne žurimo

rastajemo se oko ponoći

novi sad 8.9.1994

 

 

 

1036/2617

 

3251  ako budem u prilici voleo bih da dam za ono što su učinili za mene i ružu lutanja

vesni milović 10.000 dm

nenadu baturanu 6.000 dm

nadi petronijević 10.000 dm

nebojši čoviću 8.000 dm

agnješki berger 500 dm

željku radiću 1.000 dm

vladimiru maričiću 1.000 dm

 

pošao sam iz novog sada

845. hodanje

septembarska velika vrućina. teme mi

se ugreje kao asfalt pa kosu raspršujem

rukom da se rashladim. pored puta se

prodaju lubenice i benzin. ne žurimo

rastajemo se oko ponoći. došao

sam u beograd

novi sad – beograd 9.9.1994

 

 

 

1037/2616

 

3252  sa periferije idem u centar grada da kupim

subotnje novine. to je jedno malo zadovoljstvo

 

3253  na sivom asfaltu deo pocepanog crvenog pasoša

jugoslavije koji se cepaju kao i novac prošle godine

 

3254  osetim: beograd se plaši vode

 

briga

846. hodanje

sa četiri piva po vrućini

prebiram po glavi između šansi koje

rastu i novca koga nema. pre početka ruže

lutanja od 1.1.1989 do polaska 9.11.1991 skupio

sam 26975 maraka. prve godine ruže sam skupio

6305 dm. druge godine 8000 dm. treće godine

1870 dm. pola novca sam dobio od prijatelja

ostalu polovinu od institucija i sponzora

došao sam u beograd. sa četiri

piva po vrućini

beograd 10.9.1994

 

 

i

 

 

uvek je sve u promeni i to

mi puni grudi vazduhom istine

 

 

pisati iz kolena. pisati iz svakog dela tela. iz duše leptirove

 

 

stranac sam da bih osećao: sva bića su u

svakom trenutku na svakom mestu dobrodošla

 

 

hej ova se knjiga tka od strpljenja i sporosti

 

 

i

 

 

ružo lutanja

pred tobom i preda

mnom su se granice u

evropi zatvarale što je

bila prilika da se i ti i ja

sve više otvaramo

nepoznatom

i

svemiru

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

1. jul 2025.

27603. dan mog života

 

 

999/2654

 

3198  sve se raduje na ovoj kišici

 

3199  ovo je prvo hristovo raspeće koje sam video na kome se on smeši

 

3200  osamnaest časova. zvone zvona na beloj crkvi u starom popradu

 

ovih dana

825. hodanje

posle kiše nekoliko muva

leti oko moje glave. opet izbija toplota

iz zemlje. kiša je padala malo. hodam polako

teže je izdržati vreme nego napor. priroda se malo

osvežila. nebo je plavosivo. biće još kiše ovih dana

najlakše je hodati po sredini puta jer je put na ivicama u

nagibu i to mi smeta hodanju. dok je padala kiša gledao

sam kako je suva zemlja upija. osećao sam njenu žeđ u

mom telu. zemlja je suva kao moje usne ovih dana. na ovoj

kišici se odmarala koža na mom licu jer je bila izgorela. pet

sati i sedamnaest minuta prošao je pored mene lokalni

autobus poprad - nova lesna. na kraju hodanja gledam

mladog psa kako radoznalo gleda sve oko sebe

to je kap milosti koja je pala u mene. posle

hodanja prvo perem čarape gaćice

i majicu kao svih ovih dana

poprad 3.8.1994

 

 

 

1000/2653

 

3201  čestitam ti zrelost draga ružo

 

3202  danas je odštampan pasoš čoveka u kretanju na slovačkom pas človeka v pohybe

proslavljam hiljaditi dan: ruža lutanja je krik sličan onom kojim je edvard munk otpočeo 20

vek krikom kojim dozivam osnovno pravo da budem humano biće kome je svaka stopa

na zemlji njegov dom. kome su svi ljudi i sve životinje i sve bilje i sve vode i svi vetrovi

i nebo sa suncem mesecom i zvezdama njegovo jedno jedino telo i duša

 

moj hiljaditi dan

826. hodanje

ozarila su me danas sva

ona mlada telad koja su se u

krdu polako spuštala niz blagu travnatu

padinu iza koje se dizala borova šuma. i sada

mogu da čujem zvona oko njihovih vratova. dva

čobana goli do pojasa sa psom su vodili mladu telad

danas je hiljadu dana ruže. hiljadu dana kao hiljadu godina

hiljadu godina kao hiljaditi deo sekunde hiljaditi deo sekunde

kao večnost večnost kao trenutak mog tela na ovoj šumskoj

stazi. tako sam mislio dok sam hodao kroz šumu diveći se

korenju drveća koje se pružilo po stazi kao vijuge u mozgu

zemlja i jeste mozak koji me vodi u večnost duše. gde će

biti ova telad kroz hiljadu sledećih dana. posle hodanja

prvo perem čarape gaćice i majice kao svih ovih

dana. ti vidimo se i u dvehiljaditom

poprad 4.8.1994

 

 

 

1001/2652

 

3203  do budimpešte je 260 km. treba ishodati 20 km i stopirati. da li ću danas stići

 

3204  pola tri. velika vrućina. hodam sporednim...

(prekinuo sam rečenicu jer mi je stao jedan auto)

 

3205  kad naiđem na hlad kao da sam sreo brata rođenog

 

3206  osetio sam ljubav u gestu ovog starog pijanca koji me

je propustio da prođem pre njega na uzanom delu ulice (thokoly u.)

 

zavoleh slovačku

827. hodanje

zavoleh slovačku pitomu i tihu. postadoh

slovakom i moje srce je teže za ovu veliku i lepu

planinu visoke tatre. sa slovačkom u sebi ušao sam

u mađarsku. ponovo jablani i ponovo topli asfalt koji mi

je žario lice. znojio sam se i sušio. hodao i stopirao. sada

u kafani u ulici husar smrdljiv na pešački znoj pijem pivo

ciganin uz električni pijanino peva tužne pesme. vrućina

priča svoju priču. ti vidimo se i u dvehiljaditom

moja je za današnji dan završena

poprad - budimpešta 5.8.1994

 

 

 

1002/2651

 

3207  vrućina

vrućine su letnji sneg

od užarenosti tla obrisi se gube

i nestaju. sve se smiruje u gustoj toploti

preleću beli leptiri i kamilica miriše. trava se

suši ponekad i sasvim izgori. ljudi se zavuku po

kućama. asfalti greju sami sebe i počinju da se tope

kad hodam po vrućini osećam kao da prolazim kroz

njeno telo. dok ovo pišem teško dahtanje ovog psa

najbolje govori o vrućini. kao i ova sahrana. letnje

sahrane su usamljene baš kao i one jesenje po kiši

sa vrućinama dolazi i hlad. debeli hlad od velikih

starih drveća je letnji spas kao i veče ali ako

strpljivo i polako hodam onda osetim i u

velikoj vrućini bogatstvo vrelog života

tu i tamo oseti se dašak vetra neki

miris zameni prethodni zvuci

ne prestaju a menjaju se iz

mesta u mesto tada

osetim da je

vazduh neki

vrt

vrućine

(iz rečnika hodanja)

 

iskusan u tugama

828. hodanje

juče mi piše prijateljica o kojoj

sam pisao u 750 hodanju ljubav

i želje da istraješ na svom hodanju što

neko kao ti iskusan u tugama svakako može

ispadoh majstor tuge a ja ne znam gde sam 

ni ko sam kada me ščepaju. evo baš i sada

majku im mangupsku. moja je za današnji

dan završena. neka žive i tuge

budimpešta 6.8.1994

 

 

 

1004/2649

 

3208  u jožef ulici tri mlade prostitutke u belom rade u pola

dva po vrućini baš isto kao i tri starija đubretara koji bacaju

velike crne plastične kante kao vekne hleba u narandžasti kamion

 

3209  vrućina je. grad je prepun golih ramena. golih grudi. golih

butina. golih guzeva. temperatura se podigla do ključajuće nadraženosti

 

tamo ovako ovde onako

829. hodanje

hodajući po vrućini zastao sam i gledao

kako veliki tim radnika betonira rekonstruisanu

trasu za tramvajske šine. beton se brzo steže i ne

čeka i oni kao ruke i noge jednog tela svako radeći

svoj posao odmiču metar po metar. u večernjim satima

sam zastao i gledao modnu reviju na otvorenom. tamo

znoj ovde osmeh. tamo umor ovde napetost. tamo su

svi prljavi ovde sve miriše na čistoću. tako sam hodajući

nasumice po ovom danu tražeći hlad koji bi mi čuvao

lice naleteo na dve grupe ljudi. jednu mušku a drugu

žensku. prve niko nije gledao oko druge smo se svi

okupili. između njih prepuno ljudi. na poljima oko

poprada nije bilo nijednog ljudskog stvora a

ovde su svugde. žive svoj život. neka žive

tuge. jedni ovako drugi onako

budimpešta 8.8.1994

 

 

 

1005/2648

 

3210  noćas sam sanjao virdžiniju vulf. poruka je bila: svako je jedno jedino

posebno i neponovljivo seme. umetnost je samo uzgajanje tog semena

 

3211  u smiraj dana dunav miriše na vodu. i lubenice

 

3212  i iz najveće praznine neko se pojavi

 

žeđ

830. hodanje

vrućina je. ulazi mi

u grlo. okačila mi se o noge

znoji me po celom telu. skupio

sam oči štiteći se od prejake svetlosti

neprestana žeđ. jedan kamion nosi pivo

u drugom je kreč. na ovoj vrućini je uspeh

slatke vode koka kole tako očit i trajaće u

večnost baš dok traje i ova omamljujuća

žeđ. jedni ovako drugi onako. žeđ

me vodi jednostavnosti

budimpešta 9.8.1994

 

 

 

1006/2647

 

3213  od juče na dva mala prsta žuljevi. kako su došli

tako će i proći jedino što će me između pratiti bol

 

3214  sedam sati uveče. vrućina. vrućina je vrlo ozbiljna stvar

 

3215  četiri lepe reči u mađarskom: šemi (semmi). mindeđ (mindegy)

perse (persze) kanca (kanca). ništa. svejedno. naravno. kobila

 

oko pola pet

831. hodanje

ljudi prolaze. jedni idu ovamo

drugi onamo. svi nose nešto u rukama

ova devojka je u jednom trenutku duboko

udahnula. ovi dvoje se drže za ruke on u levoj

nosi cveće. gospodin u zelenoj košulji mirno ispred

sebe drži već sasvim ispušenu cigaru. neki žure drugi

hodaju polako. četvorica mladića sa strašću novih pušača

vade cigare iz jedne kutije marlbora. ova dvojica piju koka

kolu i na izmučenim licima od žeđi posle prvog gutljaja pojavi

im se zadovoljstvo. svi hodaju sa jednom nogom napred a

drugom nazad pa ih promene. niko ne leti niko ne skače

na jednoj nozi. niko ne pravi korake od pet metara

niko ne hoda na rukama. oni samo hodaju

hodaju i hodaju. čine grad. žeđ me

vodi jednostavnosti. grad ih

definiše i čuva

budimpešta 10.8.1994

 

 

 

1007/2646

 

3216  kad kažem da volim cigane ja kažem dve stvari: da volim cigane i da ne volim državu

 

3217  on stoji na brdu da bi gledao a on gleda u sebe da bi video

 

3218  nasmešim se vidim: idem

 

hodanje kopanje

832. hodanje

idem idem eto šta radim. kuće i

saobraćajni znaci stoje. mi ostali se

krećemo. više puta sam prošao ovim

istim putem. moja hodanja se ponavljaju jer

nemam novaca da se krećem jer se sada sa

mojim pasošem teško može i disati. sada ja trpim

oblikujem se u strpljenju. gajim veru i bezbrižnost

ta bezbrižnost je vrlo važna. baš kao vera strpljenje i

trpljenje. sve su to plodovi ljubavi. ja hodam i ponekad

dohvatim neku od ovih sazrelih voćki. moj vrt je velik

i u njemu raste mnogo bilja. zapravo ja i ne znam

da li puno kopam jer je vrt velik i pun bilja ili

sam puno kopajući napravio veliki vrt sa

puno bilja. grad ih definiše i čuva

kopam kopam eto šta radim

budimpešta 11.8.1994

 

 

 

1008/2645

 

3219  danas sam tek primetio da sam svoj tekst na pasošu čoveka u kretanju

ruža lutanja je krik sličan onom kojim je edvard munk otpočeo dvadeseti vek...

napisao prošle godine na stogodišnjicu munkove slike krik

 

3220  na ovom vetru po lišću i ovom vodenom suncu prvi put osetim da dolazi jesen

 

3221  opisi su zamenjeni kretanjem

 

3222  ovde me je prošle godine mogao opičiti voz

 

3223  kako sam lepo skrenuo iza ćoška

 

3224  u očima ti se vide hiljade kilometara rekla mi je malopre kristi

 

telo spas

833. hodanje

hodao sam pod drvoredima

prvi put sam ove godine video da

dolazi jesen. to je samo jedan trenutak u

kome osetim kako vreme pada. i danas sam

čuo da je otpalo jedno obećanje da mi se štampaju

knjige u mađarskoj. uvek me uplaše ta obećanja koja

se pretvore u laž. mudro telo me tada čuva i postaje mirno

i strpljivo. iz njega mi dolazi uteha i telo me vodi i odmara

hodali smo polako telo i ja i gledali popodnevni život na

severnoj periferiji budimpešte. gledao sam moje patike

i mislio da li će izdržati do početka oktobra kada

bih zbog kiše trebalo da kupim duboke cipele

kopam kopam eto šta radim. telo

me vodi i odmara

budimpešta 12.8.1994

 

 

 

1009/2643

 

3225  katalin i ištvan snimaju moj 17107 kilometar

 

3226  dok žudim prepoznajem lepotu svih bića

 

3227  plava evropa je još na trgu i danas sam

video kako joj se ljudi raduju kad je prepoznaju

 

3228  poslednje pismo

miroslav se na put kreće ja mu

želim mnogo sreće. nije kriv što je živ

i što voli nebo sunce vodu ptice i sve živo

pored puta jer sa njima neće da zaluta. neka ide

putem neka leti kao lasta ptica mala. ona će mu

verna biti i veseliti. a na ruci ruža plava deset puta

će ti cvati i ti ćeš se radovati. devetog novembra 1991

subota. sunce sija. tačno u 12 sati sretna sam bila suzu

nisam pustila. ja i ljubica smo kafu pile i za tvoj rad i

daleki put nazdravile. ti si sad u londonu daleko od

mene a danas mi srce kuca samo za tebe. volim te

i puno i uvek tvoja mama. kada vidiš usput cveće

da vene ti se onda seti mene. ruža je ruža a ti si

na putu sam kao žena bez muža. zato i tamo

daleko kad kiša pada raduj se. kad sunce

sija veseli se. kad vetar počne da

duva u leđa biće ti tada lakše

(iz rečnika hodanja)

 

kad vetar počne da duva u leđa...

834. hodanje

sinoć sam plakao kao dete. stomak mi se tresao

kao zemljotres. prvi put posle više od dve godine

sam pročitao zadnje kajino pismo. napisala je

i pesmu u njemu. telo me vodi i odmara

ja sam na putu sam kao žena

bez muža

budimpešta 13.8.1994

 

 

i

 

 

kad kažem da volim cigane

ja kažem dve stvari: da volim

cigane i da ne volim državu

 

 

on stoji na brdu da bi gledao a on gleda u sebe da bi video

 

 

nasmešim se vidim: idem

 

 

dok žudim prepoznajem lepotu svih bića

 

 

ja sam na putu sam kao žena bez muža

 

 

i

 

 

ružo

lutanja da

si nastala

samo zbog

kajinog

poslednjeg

pisma

bilo

bi

dovoljno

da

postojiš

zauvek

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima