AUTOBOGOGRAFIJA

6. septembar 2025.

27670. dan mog života

 

 

1733/1920

 

4816  bacam se: letim naručjem boga

 

4817  beli nakrivljeni zid i beli cvetovi drveta u krajiškoj ulici gde paradajzi još ne dozrevaju

 

4818  u jednom trenutku primetim: dohodao sam od ponoći do popodnevne svetlosti

 

4819  bordo ruže u zelenoj krošnji lešnika

 

4820  uminulo sunčano popodne jedna žena u zelenoj majici i braon suknji

sa žutim cvetovima hoda ispred mene. u levoj ruci nosi belu papirnu kesu

 

4821  citiram slobodana ilića koji je citirao izreku umreti to nikada neću moći

 

4822  žena ispred mene je zastala i priča sa čovekom

koji sedi u dvorištu svoje kuće. kaže ajme meni jebla je glava

 

tvoj život mi je važniji od mog - 14

1436. hodanje

hodanje od jedan popodne do šest. sve više prodavaca

lubenica pored puta. krupne su verovatno i slatke ove godine

mislim u slikama i iznenada mi se pojavi rečenica sad kad radi

duša. prošao sam podne i za dva-tri dana ću se uvući u mrak

potonuću u njega kao u vodu. hodanje završavam uskom

stazom. zaslužio sam lepu rečenicu: dobrota je cvetanje

uskom stazom sam ti sve rekao

novi sad 6.8.1996

 

 

 

1734/1919

 

4823  još je visoko sunce kako da ga ne osetim na svojim ramenima

 

4824  bog je svaka želja. želja za bogom

 

4825  čovek na otvorenom traktoru je zastao i snuždenih ramena mi

klimnuo glavom da mu se pridružim i da me poveze ka bukovcu. hvala

hodam rekao sam. još jednom je povio ramena blagim pogledom me

razumeo i nastavio dalje. da li sam bio dostojan njegovog poziva

 

4826  hodam da mi svaka reč bude sloboda istina ljubav

 

tvoj život mi je važniji od mog - 15

1437. hodanje

hodanje od četrnaest do devetnaest. prvi put hiljadu sedamsto

trideset četvrtog dana ruže lutanja hodao sam u kratkim pantalonama

mogla bi to biti svetska vest dana. kao što je jednom bio muzej pasa

lutalica vitkijeviča. sloboda je sloboda ni u snu nikog ne uplašiti. ne bih

mogao hodati kada bih zaboravio i živeo bez odsustva saosećanja

sa bednima gladnima i nesrećnima. uskom stazom sam ti sve

rekao. izgovaram velike reči jer su one posledice

tako malog koraka

novi sad 7.8.1996

 

 

 

1735/1918

 

4827  ko krene bilo gde i bilo kad videće ružu

 

4828  hodanje je kao bajka kaže u bukovcu saša lav

 

4829  kad hodaš umetnost hoda sa tobom kaže mi

 

tvoj život mi je važniji od mog - 16

1438. hodanje

hodali smo od petnaest do dvadeset časova. saša lav i ja

došao je danas iz leskovca četirsto kilometara daleko da bi hodao

u ruži lutanja. moje telo je moja zemlja i ja sa njim komuniciram sa

drugim zemljama rekao mi je. upoznali smo se pre mesec dana

čitao je ove knjige i sa njima hodao. molio se. studira slikarstvo

u prištini hodajući između sukobljenih strana na kosovu

izgovaram velike reči jer su one posledice tako malog

koraka. lepota je verovanje volim lepotu

novi sad 8.8.1996

 

 

 

1736/1917

 

4830  za nekoliko dana koliko je odsustvovao vlada tupanjac

sazrele su najlepše šljive na putu. umetnost je zrenje kažem mu

 

4831  poljubac u srce

 

tvoj život mi je važniji od mog - 17

1439. hodanje

hodanje od šesnaest do dvadeset jedan. veče se oseća u

sumraku i ljudima koji se polako spremaju da uđu u kuću. vraćamo

se. prvi put se vraćamo u noć. noćni kišni oblaci su legli na most

odsjaji u vodi. pre desetak dana noć se završavala u svitanju a

sada počinje u sumraku. moje hodanje je ljubavna pesma

užareno srce na usnama. lepota je verovanje volim

lepotu. toplo je u modrom sadašnjosti

novi sad 9.8.1996

 

 

 

1737/1916

 

4832  volim da prelazim i gledam ljude kako prelaze most

 

4833  slomljeno srce ćuti

 

4834  trčim da izbacim bol

 

tvoj život mi je važniji od mog - 18

1440. hodanje

hodao sam od pet popodne. vraćam se kupa me noć

subota je. mislim da ću se noćas napiti crnog vina. možda

će mi biti malo lakše. sramota me je što patim ali ne želim to

da skrijem. istina i iskrenost čini lepo. dečak u meni čuva

zvezdu. toplo je u modrom sadašnjosti. izgubljen

zalutao na zvezdi nepoznatoj zvezdi

novi sad 10.8.1996

 

 

 

1739/1914

 

4835  hodanje me utelovljuje u vremenu da bih postao umetnošću

 

4836  u višemesečnim razgovorima sa dadom u kojima se ona opirala

bojala dvoumila osećao sam se povređeno. u razgovoru koji smo vodili malopre

uz jedno pivo u predvečernjoj tišini sedeći na betonskoj sokni i gledajući u travu

i korov osetio sam miroslave voli sebe jer tako ćeš voleti svet jer ti si sam

svet. da li je tim osećanjem niklo seme radosti u meni

 

4837  pala je noć toplo je promiču prve kapi kiše

 

4838  osećam: najveće energije i tajne su jednostavne

 

4839  zvuk zrikavaca boji predeo

 

tvoj život mi je važniji od mog - 19

1441. hodanje

hodanje od osamnaest do dvadeset tri. jednostavnost

hodanja mi donese jednostavnost uvida. lako kažem velike

istine. moje slabosti ih ne umanjuju. hodanje je tiho kao noć. voleću

svoj život da bih lako voleo i tvoj. kada sam se vraćao bio je potpuni

mrak kao i na početku. uzbudio sam se. krenuo sam iz noći prošao

dan i ponovo sam u noći. kad bi mi um uvek bio u srcu u nebu

ljubavi pomislio sam i u tom trenutku je sevnula munja

ohrabrila me. izgubljen zalutao na zvezdi nepoznatoj

zvezdi. um žudi da postane vrt ljubavi

novi sad 12.8.1996

 

 

 

1740/1913

 

4840  mogu da te pozovem samo u moje telo da uđeš rekla mi je dada

 

tvoj život mi je važniji od mog - 20

1442. hodanje

hodao sam od sedam uveče. bilo je slično kao i juče. toplo

po koja kap kiše zrikavci samoća. velika tenzija u meni bila je

u neskladu sa tišinom i toplim mrakom pa sam u povratku počeo

da trčim. znoj je trčao sa mnom. kada sam smirio tenziju ponovo

sam se osetio u telu. to je samoća. to živci vabe dodir. to telo

traži put kroz svet. da bi bio celovit moram se naći sa svojim

telom i svojim rečima. ja sam moje telo ja sam moja reč

um žudi da postane vrt ljubavi. ali rečmora

doći iz srca

novi sad 13.8.1996

 

 

 

1741/1912

 

4841  hodamo vlada barbul i ja. pričamo

 

tvoj život mi je važniji od mog - 21

1443. hodanje

hodanje od dvadeset do jedan posle ponoći. vratio sam

se smiren. u sobi sam. spreman za ljubav. sve što pogledam

volim. koga bih sada pogledao bio bi nadojen ljubavlju za večnost

zvoni telefon. ali reč mora doći iz srca. pričali smo sat i po

novi sad 14.8.1996

 

 

 

1742/1911

 

4842  devet je sati uveče. polazim. noć je. današnje hodanje će biti celo u noći

 

4843  noć je tamna i puna vlage gotovo bez senki

 

4844  tišina samo se čuju kiša i moji koraci

 

4845  kad blesne munja u ovoj rečenici možeš me videti

kako kisnem u plavoj jakni i kratkim pantalonama

 

tvoj život mi je važniji od mog - 22

1444. hodanje

hodanje od dvadeset jedan do dva posle ponoći

pred polazak je u novom sadu bio pljusak a kada sam

krenuo padala je samo kišica. u bukovcu je bilo suvo a na

povratku pljusak me je pratio pola sata. uživao sam. jedino

sam se brinuo da mi se ne nakvase crteži u prsluku pa sam

jaknu kroz koju je sve curilo držao ispred sebe da se

kiša sliva i ne lepi za mokro telo. pričali smo

sat i po. kisnuo sam kao cveće

novi sad 15.8.1996

 

 

 

1743/1910

 

4846  zrikavci se usaglašavaju. pesma sa jedne strane puta odlazi onima na

drugu. ovi je uzvraćaju a vera midić i ja kroz mrak prolazimo između njihovog pevanja

 

4847  veru privlači ples. govorim joj o plesu ruže

 

4848  baciti se u naručje koje ne vidim

 

tvoj život mi je važniji od mog - 23

1445. hodanje

u deset uveče smo krenuli vera i ja. malo se poznajemo

dovoljno za uzbudljivi razgovor. priča mi da joj je pre mesec

dana beskućništvo zapahnulo telo. plesala bi. to i činimo kroz

noć. lepo dobro i neizrecivo. otići do mora po grumen soli za

slobodu. prostreti se celim sobom. razgovarati. kisnuo

sam kao cveće. zapamtiti reči u telu

novi sad 16.8.1996

 

 

 

1744/1909

 

4849  hodam sa dadom njoj su bila posvećena dvadeset četiri

hodanja od ponoći do ponoći. topla je a boji se da živi

 

tvoj život mi je važniji od mog - 24

1446. hodanje

krenuli smo dada i ja jedan sat pre ponoći. dvadeset

četiri dana hodanja od ponoći do ponoći sa osećanjem

tvoj mi je život važniji od mog. nadam se da će me to osećanje

voditi dalje. oslobađati od strahova i da ću lakše živeti. sve više

vidim kako se ljudi boje. boje samog života. taj strah ne vidim u

dunavu koji teče. nisam ga osećao ni u prohladnom vetru koji

me je rashlađivao na mostu. niti sam osetio da noć poseduje

ikakav strah. u povratku smo dada i ja ćutali. ćutanje i noć

su sinonimi. ćutali smo kao da smo odavno jedno i u

drugome. kao da su naše reči postale naša tela

zapamtiti reči u telu. ćutali smo kao

laste koje kisnu u letu

novi sad 17.8.1996

 

 

i

 

 

da li sam bio

dostojan njegovog poziva

 

 

hodam da mi svaka reč bude sloboda istina ljubav

 

 

ne bih mogao hodati kada bih zaboravio i živeo bez

odsustva saosećanja sa bednima gladnima i nesrećnima

 

 

izgovaram velike reči jer su one posledice tako malog koraka

 

 

miroslave voli sebe jer tako ćeš voleti svet jer ti si sam

svet. da li je tim osećanjem niklo seme radosti u meni

 

 

i

 

 

ružo lutanja

na tebi sam otkrio

tvoj život mi je važniji

od mog jer tebi je moj

život bio važniji od tvog

i zato si ti ružo lutanja

za mene večni život

važniji od mog

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si božija i apsolutna

ljubav i zato su moje ljubavne

patnje sa vesnom milović boginjom

natašom abramović boginjom. jelenom

bošković boginjom. rajkom sredojević

boginjom. dadom feljom boginjom

draganom varadinac boginjom

minom novčić boginjom na

tebi ružo lutanja slava 

boga jedinog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti si

obraćanje tebi

jer si ti ružo lutanja

pupoljak svakog

ti u svačijem

ja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si svako ko je

hodao sa mnom

na ruži lutanja i ja

ih sve sa verom

midić na čelu

pozivam da

dođu

da

hodaju

sa

mnom

na

ruži

pupoljku

bogu

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si jedna jedina

revolucija odbegle

mladi svakog i svih

bića koja hrle milini

boga jednog

jedinog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

izgubiti se

je početak

iskupljenja

ponovo se

naći je

početak

ozarenja

biti

odan

bogu

je

početak

vaskrsenja

 

 

i

 

 

ružo lutanja

volim te čedo

sam tvoje boginjo

moja. boginjo boga

nam odbačenog. boga

odbačnog i boga nam

jedinog. boga ruže

lutanja. amin i

bog

amin

 i

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

5. septembar 2025.

27669. dan mog života

 

 

1718/1935

 

4774  ponoć je. krenuo sam da sledećih dvadeset četiri dana

hodam od ponoći do ponoći. noć je sveža. sa mnom su krenuli dada

vlada tupanjac. igor sakač. stanislava petrović. sava kuzmanović

 

4775  miris sena

 

4776  muzika vazduha

 

4777  srećan sam jer sam ovde rekao je neko u noći

 

tvoj život mi je važniji od mog - 1

1423. hodanje

hodanje od ponoći do pet ujutru. hodali smo do bukovca

i dva kilometra u šumu. tako će biti svih sledećih dvadeset četiri

dana. samo će se svetlost menjati. kajsije i šljive dozrevati. noću

je lakše hodati kroz čisti vazduh. telo se lako kreće. sa energijom

prijatelja u trenucima sam se osećao kao da plovim. hodali smo ka

svitanju. osetio sam ga negde pred mostom. na mostu je svetlost

već načinjala noć. obrisi su tražili svoju čežnju. boje takođe. i u

jednom trenutku nad vodom se pojavila reka ptica. obe

reke su tekle zajedno nizvodno. radost u meni

iz posejane radosti. neka čežnja

pronađe svoj mir

novi sad 22.7.1996

 

 

 

1719/1934

 

4778  polazim u noć. noć je sve hladnija

 

4779  zadnja ulična lampa na izlasku iz petrovaradina baci pedesetak metara moju senku

 

4780  u bukovcu nikoga. ni jednog jedinog čoveka. svi su u kućama

kao da prolazim kroz bajku. kao životinje u svojim jazbinama ljudi 

u svojim kućama. ušuškani spavaju. ko je to san

 

4781  vraćam se nazad. mrak. nigde svetlosti. spava mi 

se osećam se kao dete. skupljam ramena da se zaštitim

 

4782  žmurim i hodam. struji detinjstvo u mojim leđima

 

4783  prošlo je četiri. nebo počinje da se plavi 

 

4784  na mostu sam. jutarnje plavo neba i vode mi zaustavi dah. zastanem. stojim i gledam

 

tvoj život mi je važniji od mog - 2

1424. hodanje

hodao sam od jedan do šest ujutru. sam. spavalo mi se

detinjstvo mi se vratilo. žudeo sam za toplim krevetom. na

kraju prelazeći most plavetnilo prizora me je nahranilo

tada sam usporio jer san je već bio tu. neka čežnja

pronađe svoj mir. dobro jutro snu

novi sad 23.7.1996

 

 

 

1720/1933

 

4785  dva sata. dete kreće u noć

 

4786  ova noć je toplija od prošle

 

4787  mrak je mek kao da sam u mleku

 

4788  nebo se prosvetljava čuju se petlovi 

 

4789  sviće u bukovcu mlada mačka podiže 

glavu procenjujući visinu zida na koji će da skoči

 

4790  tu gde sam pre sat i po kroz mrak plovio kao kroz mleko

sada vidim boje korova kukuruz plave cikorije a brdo koje je

bilo samo jedna stvar kao misao sada je posuto nijansama

zelenila i okerom nekoliko njiva po sebi

 

4791  jedna baka sa zavežljajem na leđima i štapom u ruci sama na putu

 

tvoj život mi je važniji od mog - 3

1425. hodanje

hodanje od dva do sedam ujutro. kada sam krenuo bila

je noć i nigde nikoga. a kada sam se vratio bio je dan i ljudska

vreva. između je bila bajka u toplom mraku. nemoguće je opisati

i zato je bolje da zamisliš kako se neprimetno noć preobražava

u dan. to su nijanse za koje ne postoje reči nego samo

oči. dobro jutro snu. oči u svitanju

novi sad 24.7.1996

 

 

 

1721/1932

 

4792  noć je topla. hodam sa vladom tupanjcem. celim

putem pričamo o ruži umetnosti i umetnosti ruže

 

tvoj život mi je važniji od mog - 4

1426. hodanje

hodao sam od tri ujutru do osam. noćna hodanja

su kao bdenja. sav treperim od umora i neispavanosti

već sam rekao već sam rekao nije ruža laka stvar

oči u svitanju. svedočili smo o ruži šljive

vlada tupanjac i ja

novi sad 25.7.1996

 

 

 

1722/1931

 

4793  četiri. polazim. noć je ali se već oseća buđenje

 

4794  hodanje krugom od ponoći ka ponoći mi je pomerilo osećaj vremena. ne mogu da

se setim koji je danas dan. klizim vremenom padajući kao vodopadom u njegove dubine

 

4795  ulazim u svitanje 

 

4796  selo još spava crvene se jutarnje ruže

 

tvoj život mi je važniji od mog - 5

1427. hodanje

hodao sam od četiri ujutru do devet. brao sam šljive

pored puta i mislio o ljubavi jer iako imam proroštvo i znam

sve tajne i saznanja iako imam svu veru da i planine premeštam a

ljubavi nemam ništa sam. tako sam osećao ruku uprljanih prašinom

plavih šljiva. iako razdam sve imanje svoje iako predam telo svoje

da se sažeže a ljubavi nemam ništa mi ne pomaže. svedočili

smo o ruži šljive vlada tupanjac i ja. nad

dunavom je bio oblačan dan

novi sad 26.7.1996

 

 

 

1723/1930

 

4797  subota. narandžasto žuto cveće. dolazi vlada tupanjac. krećemo

 

4798  završavamo hodanje. blizu je deset i peče prepodnevno sunce

 

tvoj život mi je važniji od mog - 6

1428. hodanje

krenuli smo u pet ujutro. prvi sat oči su mi spavale

hod i šljive su me probudili. u bukovcu je za razliku od

prethodnih dana vrvelo od ljudi. polazili su na posao. čekali

autobuse. dan je dan noć je noć. nijanse su talasi. zaklinjem

te sobom sačuvaj junaka svoje duše kao najveću svetinju

kaže niče. a na kraju hodanja nas je upeklo. nad 

dunavom je bio oblačan dan. telo je osvanulo

novi sad 27.7.1996

 

 

 

1725/1928

 

4799  nad ogradom punoća crvene ruže

 

4800  znoj mi štipka čelo i obraze. ruke su prljave od šljiva i pokupljenih bresaka

 

tvoj život mi je važniji od mog - 7

1429. hodanje

hodanje od šest do jedanaest. hodao sam sa vladom

barbulom. u bukovcu smo skrenuli gore u brdo i poljskim

putevima pored kukuruza vinograda voćaka hodali ivicom

peščanog nanosa. kupili breskve sa zemlje brali ih u jutru

telo je osvanulo. slatke sočne niz grlo niz put

novi sad 29.7.1996

 

 

 

1726/1927

 

4801  uzbrao sam tri šljive

 

4802  pošla lila ljiljanom

s bratom gostom ljiljanom

kad se beše ljiljanom

nakitila ljiljanom 

bratac seji ljiljanom govorio ljiljanom

pođi za me ljiljanom

 

4803  lepo ti je rano uraniti 

dvor pomesti 

vode doneti 

i milom se bogu pomoliti

 

4804  rodom rodila stolista ruža 

ja se prikradoh da je otkinem 

da je otkinem da se zakitim na levu stranu

na levu stranu u rusu kosu

 

tvoj život mi je važniji od mog - 8

1430. hodanje

hodao sam od sedam do podne sa zojom karanović

pevala mi pesme iz naroda. ritual hodočašćem. sećam

se najstarije mlade sadašnjosti. hodanje je plodnost. sve

što kažem je poreklo. sloboda semena. incest uma i srca

u svakoj reči su mi tvoje reči. talas me diže ka podnevu

slatke sočne niz grlo niz put. balada

o hodanju pevanju

novi sad 30.7.1996

 

 

 

1727/1926

 

4805  moderna je zagrljaj. postmoderna poljubac

put je ruža. marija i marta. viđenje i gledanje

 

4806  zaboravi cilj ako putu smeta

 

4807  to te čeka kaže mi se

 

4808  otvorilo mi se kada sam odustala od sigurnosti kaže mi milica vuković

 

tvoj život mi je važniji od mog - 9

1431. hodanje

hodao sam od osam do jedan. kruženje vremenom

da bih tragovima stopala iscrtao savršen krug svaki dan

hodam istom putanjom od novog sada do bukovca i nazad

temperatura je noćašnjom kišom pala za dvadeset stepeni

uzbrao sam prvu slatku smokvu. kao noćašnja kiša po goloj

koži. danas me tmurno smiruje i ispira od prejakih reči sinoć

izgovorenih. izgovorenih da rode i zaustave širenje

starih strahova. balada o hodanju pevanju

hvala kiši i tmurnom

novi sad 31.7.1996

 

 

 

1728/1925

 

4809  povremeni bol u ahilovoj tetivi u kojoj su četrdeset

miliona sto pedeset i šest hiljada koraka je bol prostora. cela

evropa na malom oteknuću od jednog santimentra jedne krhke žile

 

tvoj život mi je važniji od mog - 10

1432. hodanje

hodao sam od devet pa do dva. u početku je bilo tmurno

kasnije prepodnevno sunce me preznojilo. cikorija među

kukuruzom. šljive dozrevaju. barice od kiša. uživanje u hodanju

isti put drugo vreme. mahanje iz daljine dadi koja mi je dolazila u

susret. i onda približavanje. tvoja rečenica upućena čudesno drugom

je kako bi hamvaš rekao klanjanje pred preporodom. zato što si otkrio

besmrtnost u preporađanju spasio si i svoj život. očitovale su se na

tebi po ko zna koji put sile preporoda. probudio si se da iznova

gledaš svet i ne želeći da propustiš ni jedan njegov čas hodaš

opisujući dan čudesan koliko i to drugo. hvala kiši i

tmurnom. sačekalo me je na kraju hodanja

u pismu dajane jovanović

novi sad 1.8.1996

 

 

 

1729/1924

 

4810  vlada tupanjac. nenad stamenković i ja

 

4811  bojati se je greh

 

tvoj život mi je važniji od mog - 11

1433. hodanje

hodali smo od deset. vrućina. uživao sam u njihovoj

pameti i znatiželji. tekst današnjeg hodanja je prazan

bez naših razgovora. optimizma. entuzijazma. ostale su

naše reči na putu baš tamo gde se događala umetnost

sačekalo me je na kraju hodanja u pismu

dajane jovanović. umetnost je tu

novi sad 2.8.1996

 

 

 

1730/1923

 

4812  lako mi lije znoj sa lica

 

4813  laki znoj za tobom

 

tvoj život mi je važniji od mog - 12

1434. hodanje

hodanje od jedanaest do četiri. sloj znoja na sloj znoja

lepljiva subota. sluz napora u rečima koje obnavljaju. nadam

se da me ovi bezmerni umori i napori vode ka spokoju. ka meri

mogućnosti. ka volji koja nije moja. umetnost je tu. lepila se

prašina na znoj znoj se lepio za izvor

novi sad 3.8.1996

 

 

 

1732/1921

 

4814  odvajanje znači koračati u prazno

 

4815  lepo ko bog kaže se. ništa se bolje nije moglo reći za današnje hodanje

 

tvoj život mi je važniji od mog - 13

1435. hodanje

hodanje od podne do pet. desetak ideja mi je prošlo kroz

glavu dok je dvadesetak kilometara ulazilo u mene. neke od tih

ideja će se ostvariti neke ne. misli su hrana emocije piće. u hodu

sam takođe zapisao teze odgovora alenu ožboltu za njegov intervju 

sa mnom. zastajao da ode bol iz ahilove tetive. osušenog grla

završio hodanje. lepila se prašina na znoj znoj se lepio za 

izvor. zaslužio sam lepu rečenicu: dobrota je cvetanje

novi sad 5.8.1996

 

 

i

 

 

muzika

vazduha

 

noćna hodanja su kao bdenja

 

 

sećam se najstarije mlade sadašnjosti. hodanje je plodnost 

sve što kažem je poreklo. sloboda semena. incest uma i srca

 

 

povremeni bol u ahilovoj tetivi u kojoj su četrdeset

miliona sto pedeset i šest hiljada koraka je bol prostora. cela

evropa na malom oteknuću od jednog santimentra jedne krhke žile

 

 

bojati se je greh

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

sva i od

ljubavnih

patnji

pupoljak

ljubavi

slobode

istine

si

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

4. septembar 2025.

27668. dan mog života

 

 

1704/1949

 

4740  prelazim most. vreli dan je prošaran toplim vetrom

 

4741  u bukovcu šušte jablani kao more

 

4742  sveži venci ivanjskog cveća na kućama

 

4743  blešti sunce na tamnozelenom mladih kukuruza

 

4744  na 18 kilometru sedimo pored groblja u petrovaradinu dada i ja

 

liči na svilenu maramu

1414. hodanje

u ruci i rahmanjinovu muziku rekla je

dada za vetar u granama. posle sto jednog

dana hodanja parkom nastavili smo proplancima

fruške gore kroz zelene vinograde. brali nedozrele kajsije

i prezrele višnje. bili žedni. trideset sedam je stepeni rekla je

dada posle izlaska iz kafane u bukovcu. sada je deset minuta

do devet. vraćam se. ponovo prelazim most. već sat jedan

priprema se veliko nevreme. vetar me hladi. teški oblaci

uzbuđuju. malo hramljem. mazim se u hodu štiteći levo

stopalo čije sam tetive malopre nagnječio. prekrstio

sam ruke na grudima učinio sebe sveštenikom

bilo je mnogo prijatelja koji su hodali sa mnom

bilo mi je hladno vrućina kisnuo sam

padao je sneg... proplanci

proplanci i tu

novi sad 8.7.1996

 

 

 

1705/1948

 

4745  prostor

prostor je telo vremena. predeli

kroz koje prolazim. predeli moga tela

koji se spajaju sa predelima okruženja da bi se

zajedno ulili u prostor duše. tako se svi oblici utapaju

u bezoblično iz koga i nastaju. predeli se nadovezuju jedan

na drugi i nema im kraja. sve je u kruženju. bez granica. kao da

neprestano putuju jedan drugome. opisivati ih bilo bi izlišno i zato

njima hodam. biti u otvorenom liči na neprestano brujanje zvona sa

svoda nebeskog. neba je uvek više od svega ostalog. hodanje zemljom

i jeste proslavljanje neba. prostor je dan bezbrojnih ja koji su se u njega

naselili. prostor je pun mogućnosti. neiscrpan. daljinama prostora gajimo

čežnju za sopstvenim svemirskim poreklom. da nije prostora ne bih znao

za tebe koja čitaš ove redove. prostor između nas smo mi sami. prostor

nasnu isto vreme i spaja i odvaja. korak je ljudska mera za prostor

i zato je prostor po meri svačijeg koraka. korakom se opisuje i

doživljava bezgraničnost prostora. prostor

se podaje. zove. traži nas

(iz rečnika hodanja)

 

povreda

proplanci proplanci i 

tu. nateklo levo stopalo

novi sad 9.7.1996

 

 

 

1706/1947

 

4746  filozofija pustinje

početak ruže lutanja je bio težak

posle prvog dana ostalo je još 3652 dana

preda mnom. kada bi barem prošla godina dana

pomislio sam... barem dve barem tri. i kada su prošle tri

godine bio sam već daleko od početka a još dalje od druge

obale. počela je tada središnjica. suočenje sa ponavljanjem

rutinama. zasićenošću. nagomilanim umorom. odsustvom zanosa

samoćom. zamorom prijatelja. našao sam se u pustinji. sred sušnih

godina. u blizini pustinjskih otaca pustinjak otkriva u prirodi odsjaje

lica.lepote svoga ljubljenog licem u lice s božanskom prisutnošću on

ispravlja nered svemira i dovodi ga do nove harmonije. ostvarujući

svoje spasenje on sudeluje u usavršavanju kosmosa. hodati dalje

ne pitati se. pristati i prihvatati. vetar smisla će već sam sve urediti

oko mene su bili gradovi putevi godišnja doba ljudi. ponekad u

nekom susretu u nečijim očima napio bih se spasonosne

vode. filozofija pustinje je koreografija praznine. pustinja

je iskušenje. iskušenje je u oskudnosti punoće i

nepreglednosti praznine. pustinja otrežnjuje

ne želimo ono što nemamo. dinamika

verovanja i nadanja samo jedno

ljubav i bog

(iz rečnika hodanja)

 

povreda

nateklo levo stopalo

bol me smiruje

novi sad 10.7.1996

 

 

 

1707/1946

 

4747  prsluk

prvi mi je sašila vesna đurđević

drugi maja popović. treći olja blagojević

svi su od balon svile. prva dva su bila crna treći

tamnoplav. prsluk mi je pored patika najvažniji deo

odeće. radna soba u pokretu. nosim ga i zimi i leti da bi mi

ruke bile slobodne. kada mi je nešto u rukama kao da ne hodam

ima velike džepove i jedan mali skriven u velikom u kome su darovi

džepovi imaju cibzare da nešto ne bi iz njih ispalo. to su dva spoljašnja

i dva unutrašnja i dva kosa za ruke koja retko koristim ali nekada mi oni

zaštite šake od hladnoće. džepovi su moja skloništa. prsluk je vrlo lagan

ali sa svim potrebnim stvarima u njemu je težak. najpre počnu da se krzaju

unutrašnji džepovi tarući se o kaiš. tada ih krpim malim zakrpama koje liče

na unutrašnje ordenje. želim da ih sačuvam što duže. na velikim vrućinama

ga skidam i nosim o jednom ramenu. pri vetru ga zakopčavam i on mi

štiti stomak. leti u visini lopatica na njemu se pojavi beli trag od

sasušenog znoja. posle godinu i po dana više nije za

upotrebu. prsluk je moje gospodstvo tihi

atelje u predelima kretanja

(iz rečnika hodanja)

 

povreda

bol me smiruje

bol polako nestaje

novi sad 11.7.1996

 

 

 

1708/1945

 

4748  tri dana nisam hodao jer sam izvrnuo levo stopalo i nategao

tetive. prvog dana sam jedva stao na nogu. buknula je. pocrvenela

drugog je već bilo bolje. trećeg je bol skoro sasvim nestao

 

4749  ulazim u futog. u malom dunavcu pod drezgom dečaci pecaju

 

4750  ti si se miroslave sjebo. ti si ostao bez ljubavi i

gluv kaže mi novica radek četvorogodišnji dečak iz futoga

 

dinamika čekanja

1415. hodanje

vraćam se iz futoga. slike sela u

predvečerju. sunce obasjalo belu crkvu

sveštenik drži za ruku svoje dete malog dečaka

majka ih prati iza. crvene ruže se ispreplele sa

granama bora. u crkvenoj porti staro drveće bogato

krošnjama. pas dalmatiner njuši trag. napuštena stara

nemačka crkva. zvuci harmonike iz nedovršene kuće

vlažni dublji mirisi nego oni u gradu. laste leto i

asfalt. bol polako nestaje. zapada

predvečernje sunce

novi sad 12.7.1996

 

 

 

1709/1944

 

4751  posle jednog piva na šestom kilometru najnovija ljubavna

patnja i neuspeh mi probude u telu sećanje na sve ostale

 

4752  o moji suncokreti pomislim kada ih pogledam

 

4753  dva mlada konja i ždrebe na livadi pasu travu

 

4754  drugo pivo na četrnaestom kilometru. verujem u ljubav

 

pijano

1416. hodanje

drugo pivo me je ošamutilo

razmišljam o ljudima koji su u pogrešnom

trenutku na pogrešnom mestu. lupkam desnom

šakom o fasade i ograde kuća i pitam se da li je

ovo pogrešan trenutak i pogrešno mesto. znoj na

mom licu je odgovor. prestajem da razmišljam da

bih se molio. zapada predvečernje sunce

kad dođem u stan zaliću muškatle

novi sad 13.7.1996

 

 

 

1711/1942

 

4755  hodam reči pulsiraju

 

4756  ne bih po ovoj vrućini mogao hodati da ne znam da ćeš ti

čitati ove reči. da ćeš osetiti kako sam zastao da bi bol iz ahilove

tetive izašao. da ćeš osetiti moje sasušene usne na vrelini

 

4757  ti i ja u mojim koracima u bljesku sunca u cvijićevoj

 

čuvar vrućine

1417. hodanje

po najjačem suncu sam krenuo

van grada da obiđem vrućinu. u muzeju

vrućine divni primeri zelenog snažnog kukuruza

zelenožutog suncokreta. plavičasti titravi sjaj vazduha

iznad vrelog asfalta na autoputu. znojio sam se i sušio

čuvao promenu. nije bilo nikakve utehe ali sam možda

nekome bio uteha. kad dođem u stan zaliću

muškatle. uteha ostavljenima

novi sad 15.7.1996

 

 

 

1712/1941

 

4758  zapara. ostavljen sam. zašto je i ona odustala i nije mogla ono za čim je žudela

 

4759  zašto toliko patim. patim jer sam odan tajni ruže. odan ljubavi

 

4760  prolazim pored crvenih ruža nabujalih kroz metalnu ogradu. sunce i vetar

su mi osušili mokru odeću. patnja se umanjila ali me čeka noć i sutrašnje jutro

 

dečački san

1418. hodanje

hodao sam pustošen ljubavlju

gubim snagu. planirao sam da šestu i

sedmu godinu ruže hodam pod naslovom

optimizam. sada jedva preživljavam. dečački san

o ljubavi sa jednom ženom u časnoj sreći i podvigu

slaganja muzici odnosa se stalno razara. razorenost

me vuče novom snu. umetnosti ljubavi. i zato hodam

iako ljubavi nemam. pri kraju je sinulo sunce

razumem li ono što slutim. plačem ali

ipak znam neko me voli. znam jer

ja volim tebe. uteha

ostavljenima

ljubav se ne razara

novi sad 16.7.1996

 

 

 

1713/1940

 

4761  tvoj život mi je važniji od mog bilo je osećanje

koje mi se noćas kao milost dogodilo i spaslo me

 

4762  miroslave samo polako. korak po srce

 

4763  sedam dana sam patio jer sam ostavljen a onda sam se sinoć

preporodio osećajući kako me njena slabost zbog koje je odustala budi. budi

ljubav u meni. odsustvo njene snage taoističko slabo je probudilo u meni dosada

nepoznatu snagu. snagu spojenu ljubavlju. moje jako se oplodilo njenim slabim

 

4764  pijem pivo. kao dečak rembo. golub u bari vodu

 

kao nekada

1419. hodanje

u zatvoru pre dvadeset tri

godine sam osetio snagu boga

plačem i pušim. to je zlato duša

nema cenu. ne hemijski ljubavlju

se venčavaju ljudi. ljubav se 

ne razara. vrućina mi je

sasušila suze

novi sad 17.7.1996

 

 

 

1714/1939

 

4765  posle devet kilometara tu sam na otvorenom sa vetrom

 

4766  otkuda u meni tolika snaga pored tolike patnje i samoće

 

4767  kada se setim patnji drugih moja umine

 

4768  dva desetogodišnja dečaka u bermudama i belim letnjim

majicama stoje na putu oslonjeni o gvozdenu bankinu. eto zašto sam tu

 

4769  mostovi. ne sve sve se gradi sa ljubavlju

 

idi s mirom moliću se za tebe

1420. hodanje

rekao mi je juče poznanik. i pored nevolja ipak

sam danas tako hodao. koraci su me smirivali sunce

govorilo. teško mi je bilo da zamislim susret koji nije

večnost. plakalo je jezero smirenja u meni. plakao je

dečak u meni. i odanost je plakala. i moj zavet

postojanju. plakali su naši zagrljaji. vrućina

mi je sasušila suze. plakanje je milovanje

kiša ljubavi koja se rađa

novi sad 18.7.1996

 

 

 

1715/1938

 

4770  petak. hodao sa vladom barbulom. verujem u njega

 

4771  dužina svih arterija vena i kapilara je 160 000 kilometara ili četiri obima zemlje

dvadeset. sedam godina bi mi trebalo da ovim ritmom prođem sve reke krvi u mom telu

 

videću je

1421. hodanje

plakanje je milovanje

kiša ljubavi koja se rađa

nema teksta

novi sad 19.7.1996

 

 

 

1716/1937

 

4772  preći na drugu obalu reke je sloboda. ptice je prelaze lako iako

po zakonima prirode. međutim mi te zakone kršimo i tako uništavamo slobodu

kaže mi perdu aleksandar koji mi je prišao malopre i pitao jesi ti onaj koji hodaš

 

4773  na izlasku iz groblja me obiđe desetogodišnji dečak držeći se za

džep u kome su mu zveckali klikeri. priđem mu i zamolim ga da mi pokloni

jedan za uspeh. za boga. naravno dao mi ga je. miroslav radivojac se zvao

 

tri rečenice

1422. hodanje

hodao sam do bukovca. i pročitao

tri lepe rečenice. mladost instinktivno mudra

slobodana tišme. ako stvaram ne mogu da radim

ništa drugo marija midžević. jer ne može se pisati

dobro ako se pritom misli na više od jedne stvari

nenada jovanovića. nema teksta. radost u

meni iz posejane radosti

novi sad 20.7.1996

 

 

i

 

 

dečački san o ljubavi sa jednom ženom u časnoj sreći i podvigu slaganja

muzici odnosa se stalno razara. razorenost me vuče novom snu. umetnosti ljubavi

 

 

tvoj život mi je važniji od mog bilo je osećanje

koje mi se noćas kao milost dogodilo i spaslo me

 

 

kada se setim patnji drugih moja umine

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si moje venčanje

putem i ružom. moj

sveti brak ružom

lutanja

ružo

hvala

ti

i

za

ovu

pesmu

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

3. septembar 2025.

27667. dan mog života

 

 

1687/1966

 

4722  danas je počelo leto

 

poklonjenje posmatranju

1400. hodanje

posmatranjem se oslobađamo sebe. zurimo

u nepoznato. putujemo očima. oči se priljubljuju za

posmatrano. koliko je samo cveće odnelo umora i nervoze

onima koji su ga posmatrali. posmatrajući ga činimo da ono

lepše raste. dok posmatramo na licima nam se pojavljuje osmeh

ili blagost. brigama tada nema mesta. posmatranje nas oslobađa

od gluposti rada. kao da se ceo život u društvu zaverio protiv

posmatranja sve se pretvorilo u industriju gledanja samo da ne bi

došlo do viđenja. viđenjem se vidi istina sloboda ljubav jedinstvo svih

stvari. viđenjem se događa lepota i raj. gledajući ništa se od toga ne

može videti. gledanje je slepilo. oslepljeni bleštavilom ogledala

pustošimo dušu. posmatrajući vid nam se vraća. viđenjem se

rađamo i rađamo. zamorena u životima ravnodušnih dobrota

se često odmara u kurvama. posmatrajući čujemo muziku

sfera mirišemo vazduh u zori rađanja dotičemo se

dušama kušamo raskoš jednostavnog

novi sad 21.6.1996

 

 

 

1688/1965

 

4723  ispražnjenost. subota je

 

poklonjenje paradoksu

1401. hodanje

volim jednostavnost a paradoksi

oni su pukotine. zmijsko vijuganje. spojevi

nespojivog. venčanje vode i vatre. posmatrajući

čujemo muziku sfera mirišemo vazduh u zori

rađanja dotičemo se dušama kušamo

raskoš jednostavnog. malopre

sam video vrapca

novi sad 22.6.1996

 

 

 

1690/1963

 

4724  procurio mi jogurt u džepu

 

poklonjenje uspehu

1402. hodanje

dobro je što baš danas pišem o

uspehu jer baš danas sve osećam kao

neuspeh. uspeh je ispunjenje. ispunjenje

bivanja. sinoć pred spavanje u trenutku dok

sam spuštao glavu ka jastuku kroz otvorenu

terasu sam ugledao svetlost nad rekom osetio

sam vekove u toj trenutnoj vodi. vekove u

mojoj duši. uspeh je bog. malopre sam

video vrapca. ne postoji strah od

neuspeha nego samo strah

od uspeha

novi sad 24.6.1996

 

 

 

1691/1962

 

4725  tri sata. park je prazan. pada kišica. još tri sata do kraja

 

4726  sedam golubova se kupa u maloj barici vode na asfaltu

 

4727  kruženje stazama parka je vijuganje mozgom

 

poklonjenje putu

1403. hodanje

put je poklonjenje prostorima

geografija vremena. hodajući putevima

otkrivam mnoge. put vode. put godišnjih doba

put pažljive pažnje. svaka reč je put. dve putovanje

ekonomija puta. putevi se spajaju. ulivaju. dok

pišem. pada kiša. putuje. put je način. nemoćno

kako. put bez puta. bespuće. ne postoji strah

od neuspeha nego samo strah od

uspeha. put ruže

novi sad 25.6.1996

 

 

 

1692/1961

 

4728  ja bih da se poklonim nežnosti iako margaret diras prezire

nežnost jer po njoj ona isključuje požudu kaže mi vera varadi

 

poklonjenje slovu i

1404. hodanje

jedno slovo mala-velika reč. velika spajanjem

svi fragmenti teksta i izazivati pažnju koji sam napisao

na drugom hodanju povezani su slovom i između. i koje mi

je ličilo na moj hodački štap. kada sam 1990 u londonu završio

svoje četvrto hodanje pedeset metara od groba vilijem blejka bacio

sam svoj štap u vazduh i pored njega po zelenoj travi prosuo belo

brašno. štap je pokazivao smer mog sledećeg projekta ruže lutanja

a slovo i na travi je spojilo četiri hodanja za poeziju sa ružom lutanja

i je hodačko i pripovedačko. priča priču priču o daljinama koje

počinju ovde i sada. i je uvek ovaj sledeći korak

i je roman. put ruže. ruža lutanja je

roman o reči i

novi sad 26.6.1996

 

 

 

1693/1960

 

4729  sklonio sam se. pljusak led

 

4730  posle pljuska i nevremena kaplje sa svih grana

zelenilo i jezero se isparavaju. trojica dugonogih dečaka pecaju

 

4731  znaš šta ja sam klošario i čitao knjige. tako da bih se ja poklonio piscima i filozofima

vitgenštajnu selinu hemingveju karveru luis simsonu. skriveni prokletnici. pa moramo

dirinčiti i sanjati kaže džon berimen. poklonio bih se ljubavi miroslava i dade jer

ljubav sve izjednačava kaže mi nenad milošević

 

poklonjenje reči da

1405. hodanje

da reč da. ko izgovara reč da

sijaju mu oči. izgovoriti jednom ne

svemu onome što ne želimo i onda nam

ostaje svakodnevno bezbrojno da. da svemu

da je otvaranje. da odnosi strah. da je pola od

dada. dadaizam nemogućeg. i je korak noga u

pokretu. da je korakovo stopalo na zemlji. hodanje

je i da i da i da. sa da se diže ka visinama. sa da

se prima u dubinama. sve je jednostavno baš

kao i da. i. ruža lutanja je roman o reči i. da

novi sad 27.6.1996

 

 

 

1694/1959

 

4732  dudić je izračunao da u prečniku srca od 300 metara i visini

od 500 metara može stati sva ljudska krv koja je tekla u venama svih ljudi

koji su živeli i žive u ovom veku. srce xx veka je malo veće od parka po kome hodam

 

poklonjenje neprijatelju

1406. hodanje

ova civilizacija se izgradila na ideji o

neprijatelju. spoljašnjem. drugi. drugo pleme

drugi narod. druga religija. drugi jezik. drugačije

uverenje sa koje se strane razbija jaje. unutrašnjem

nesvesno. senka. istina o sebi. dužnost biti čovek. no

budućnost se neće graditi na postojanju neprijatelja

neprijatelj će biti ljubljen i nestaće. preobraziće se u

prijatelja. taj preobražaj je izvor svih budućih energija

on se već dogodio impulsima zaratustre. bude isusa

muhameda... velika tema. bolje da joj se vratim kroz

malo: dolazi mi žena u susret nosi breskve u najlon

kesi. da. sada i zasada dok neprijatelj još postoji

kažem mu poklanjam ti se majko oče brate

sestro ženo mužu dete moje

novi sad - loznica 28.6.1996

 

 

 

1695/1958

 

4733  sedite malo. treba i sesti u nečiju čast kaže mi jedan stalni posetilac parka

 

4734  ja bih se poklonila glasu kaže mi ratka marić

 

poklonjenje smrti

1407. hodanje

ne sećam se kada sam se kao

dete prvi put susreo sa smrću. kasnije

osmogodišnjak doživeo sam je u smrti oca. u

devetnaestoj je umrla ljubica moja najbolja prijateljica

posle tridesete sam počeo da je doživljavam kroz strah

od nje. prošle godine u četrdeset i petoj prvi put sam

osetio da je umreti lepo. život je priprema za umiranje

odavno je rečeno. udostojiti se smrti. svakog trenutka

živeti. kao i svaki dan umri da bi živeo. prestajem da

pišem o smrti nastavljam da hodam. sada i zasada

dok neprijatelj još postoji kažem mu poklanjam ti 

se majko oče brate sestro ženo mužu dete

moje. rođenje počinje krikom

umiranje osmehom

loznica - novi sad 29.6.1996

 

 

 

1697/1956

 

4735  umetnost je ponavljanje nepoznatog

 

poklonjenje zločincima

1408. hodanje

rođenje počinje krikom umiranje

osmehom. poklanjajući se zločincima

želeo bih da se iskoreni zločin

novi sad 1.7.1996

 

 

 

1698/1955

 

poklonjenje mojoj familiji

1409. hodanje

moja familija je život. život svih svemira

sve vode u svim telima. moja familija je reč sve

dobrota i lepota zajedno. zvuk svih zvona. tišina

svih predela u predvečerjima. vihori u svim naletima

kiša. moja familija je seme - umiranje semena. osećanje

sebe u srcima lutalica. u senama svih predaka. u odanosti

svojim osećanjima. čarobnost slaganja. patika leva i patika

desna i pertle i vazdušni đon. svi i sve na putevima. svi i

sve na ulicama. svi i sve na trgovima. vrste koje izumiru i

koje opstaju. svi jezici i sva narečja. sva učenja i svaka

reč. kad kažem nežnost već sam među svojima. kad

kažem nepoznato već sam na putu. poklanjajući se

zločincima želeo bih da se iskoreni zločin

familija u nedogled

novi sad 2.7.1996

 

 

 

1699/1954

 

4736  nekom hrastu stogodišnjem bih se poklonio jer 

za mene su oni isto kao i ljudi kaže mi mirko radojičić

 

poklonjenje molitvi

1410. hodanje

obožavam molitvu. (proleteo mi je

jedan vrabac ispred lica.) molitva je med

najčudesnije što se čoveku dogodilo. izviniti se

je veliko. oprostiti je veliko. zahvaliti je veliko. ali

moliti moliti. moliti je voleti. volim da se molim u

hodu tada i molitva hoda. peva himna jedna

beskrajna. pesma nad pesmama. voleti je

moliti. molitva je put od reči kroz um ka

srcu. bespomoćnost samo osmeh

familija u nedogled

puž na putu

novi sad 3.7.1996

 

 

 

1700/1953

 

4737  poklonila bih se skromnosti. bih majke mi kaže dada

 

poklonjenje skromnosti

1411. hodanje

skromnost je uslov za veliko delo. veliko

delo nam daruje skromnost. skromnost izvire

iz spokoja. duhovnog siromaštva. godinama sam

bio zaljubljen u siromaštvo. prepoznavao u njemu

lepoticu. siromaštvo me je čuvalo od dvoumljenja i

gordosti. probudilo mi je telo. prepoznao sam kako

se hranim kišama. spavam sa suncem. kupam u

vazduhu. vodim ljubav sa zemljom. skromnost

je neposedovanje (jedne patike. hej)

puž na putu. otvorenost izobilju

novi sad 4.7.1996

 

 

 

1701/1952

 

4738  da li ću večeras kao i juče u predvečerje gledati i slušati pištanje

lasta dok lete u komšijskom nebu. trepere čitavim prostorom iznad dvorišta

 

poklonjenje patrijarsima života

1412. hodanje

posle devedesete ljudi postaju patrijarsi života

kažu. sve sazri u mirovanju. spoje se detinjstvo i starost

bol je zaboravljena. život se gasi i zvono dugog života dugo bruji

bruji kroz predele vremena i donosi radosnu vest o vaskrsnuću

malopre sam se setio šta je cilj života vere varadi želela bih da u

starosti ne budem ogorčena. zato joj poklanjam ovaj tekst. ruža

i ruzmarin. polako hodaj i daleko ćeš stići bile su poslednje

kajine reči. reči moje majke. samo smireno poručila mi

je danas jedna baka. otvorenost izobilju. amin

novi sad 5.7.1996

 

 

 

1702/1951

 

4739  završava se hodanje u parku. bilo je kako je bilo

 

poklonjenje zahvalnosti

1413. hodanje

danas je poslednji dan stojednodnevnog

hodanja u dunavskom parku. sto jedan dan hodanja

za sto jednu godinu ernst jingera u parku koji je sto jednu

godinu star. poklonjenje je duboko hvala. sa takvom zahvalnošću

sam pisao sve tekstove o poklonjenjima. u njima sam se poklanjao

rečima. pojmovima koji su mi važni kojima verujem kojima se otvaram i

predajem. hodanje i jeste predavanje. danas je velika vrućina. u blizini

je dunav. park buja u zelenilu sasvim je drugačiji nego 29 marta

kada sam u njega ušao. često hodao sam. amin. bilo je

mnogo prijatelja koji su hodali sa mnom bilo mi je

hladno vrućina kisnuo sam padao je sneg...

novi sad 6.7.1996

 

 

i

 

 

put je način. nemoćno kako

put bez puta. bespuće

 

 

srce xx veka je malo veće od parka po kome hodam

 

 

kad kažem nežnost već sam među svojima. kad kažem nepoznato već sam na putu

 

 

molitva je put od reči kroz um ka srcu. bespomoćnost samo osmeh

 

 

i

 

 

ružo lutanja

u nekim danima

mi je bilo teško da

izustim bilo koju reč

o tebi a sve je bilo o

tebi zato su sve

moje reči u

tebi žive

ruže

živi

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

2. septembar 2025.

27666. dan mog života

 

 

1671/1982

 

4706  sve veći broj ljudi me prepoznaje. neki prilaze i pitaju koliko ima još do sto prvog dana

već nekoliko dana park je pun dece koja dolaze sa ekskurzijama iz drugih krajeva zemlje

 

poklonjenje pesniku

1386. hodanje

pesnik nema moć. nevin peva svet

peva jer postojanje je pevanje. peva pre reči

postoji pevanjem. pesnik je umetnik napora. umetnik

ritma. umetnik samoće. umetnik strpljenja. putanjama

njegove pesme lete ptice. pesnik raste travama a trave

rastu njegovom pesmom. pesnik nas opija. odvodi nas

nemogućim kroz nerazumljivo. pesnik lutalica. pesnik

monah. pesnik luda. pesnik filozof. pesnik prosjak

pesnik umetnik stanovanja. lutalice pesniče

poklanjam ti se. pesniče poklanjam ti se

novi sad 5.6.1996

 

 

 

1672/1981

 

4707  neprestani intenzivni asfalt po kome već sedamdeseti dan

kružim stazama parka mi puni butine i tetive asfaltnim umorom

 

poklonjenje plavom

1387. hodanje

zemlja je plava. okeani su plavi

nebo je plavo. univerzum je plav. sve je

plavo. mnogo je boja ali je najviše plave. i

zeleno je plavo i crveno je plavo i žuto je plavo

i narandžasto je plavo i ljubičasto je plavo. put se

plavi video sam to mnogo puta. posebnom ultramarin

plavom se putuje u kosmos govorio je iv klajn. dao je 

i ime tom senzibilitetu tom putu toj boji internešenel

klajn blu. količine i intenzitet plavog osećam godinama

plavo osećam samo po sebi. plavo kao plavo

pesniče  poklanjam ti se. na kraju teksta

ugledah plave oči one u sredini od tri

starice koje su sedele na

klupi u parku

novi sad 6.6.1996

 

 

 

1673/1980

 

4708  petak je. potpuna nervna iscrpljenost

 

poklonjenje ruži

1388. hodanje

ruža je ruža je ruža. ruža je bez

zašto ona cveta zato što cveta. o ružo

čisto protivrečje. mnogi su govorili i pevali o ruži

sve ih je ona povukla u svoju dubinu. lepotica. vihor

visina i vir dubina. kao lutanje i put i ruža me uvlači u

sebe. ruža je srce osećanja. učiteljica harmonije. ruža

je ruža umetnosti. heroj nenasilja. već hiljadu šesto

sedamdeset tri dana svojim koracima gajim jednu

ružu. plavu. troši me. iscrpljuje u svojoj koreografiji

pažnje. na kraju teksta ugledah plave oči one u

sredini od tri starice koje su sedele na klupi

u parku. iscrpljen na današnjoj vrućini

kažem ruža je hleb duši

novi sad 7.6.1996

 

 

 

1674/1979

 

4709  subota je. trideset stepeni. ulazim u park. drugačije ne može

 

4710  subota (noću) mirišu lipe. plačem

 

poklonjenje tautologijama

1389. hodanje

tautologije su jezero smirenja. biti lepo

zajedno. sama ta vlaga. kad sve bude tu

kad je moje tvoje. tautologija obnavlja. sveža

sam kao posle ustajanja. bez svesti navire sam

svet. spokoj. sreća. smisao. budnost. tautologije

su ekstaza istog. ruža je ruža je ruža. nevinost

tautologije je neuporediva. nema poređenja

samo uzdah čuđenja. čisti pogled i osmeh

zadovoljstva zar je to moguće. ti si ja. ja

sam tvoje ja. iscrpljen na današnjoj

vrućini kažem ruža je hleb duši

ja je ja

novi sad 8.6.1996

 

 

 

1676/1977

 

4711  vrućina

 

poklonjenje klitorisu

1390. hodanje

kao da ga je sunčev zrak stvorio

bonsai - drvo života. umetnost dodira. tamo

gde je dodir tamo je moj dom. izvor blagoslovenih

stanja. severni osmeh. hrana olakšanja. geografski

centar nebeskog. uronjena svest u bistrim potocima

on je majka svega. dodirni me. ja je ja. more

novi sad 10.6.1996

 

 

 

1677/1976

 

4712  zbog vrućine ne izlaziti bez veće potrebe iz kuće od 10 h do 18 h savetuju od jutros

 

poklonjenje pticama

1391. hodanje

ponekad u parku me zaustavi pevanje

neke ptice (baš i sada). zastanem i tražim je u

krošnji. to zaustavljanje me uzbuđuje. odmara mi

glavu. smiruje dah. posvećujem se krhkosti. u nekom

drugom životu voleo bih da se posvetim posmatranju

ptica. ne uzbuđuje me želja za letenjem jer ga osećam

u hodanju i stvaranju. uzbuđuju me same ptice. već

pomenuta krhkost. već dugo nisam video crvendaća

prvih meseci ruže lutanja stalno me je pratio. za

ovih sedamdeset pet dana u parku video sam

ga samo jednom. more. ptice su kiše

spajaju nebo i zemlju

novi sad 11.6.1996

 

 

 

1678/1975

 

4713  kako da svu ovu vrućinu sažmem u jednu rečenicu

 

poklonjenje novcu

1392. hodanje

trideset posto u novcu je čisto

sama sunčeva svetlost. rad duše. tom

delu novca se otvaram. prepuštam. verujem

jedni obožavaju novac a drugi imaju strah od njega

i jedni i drugi su zavisnici. odrastao sam među drugima

u njima prepoznajem neodgovornost. prepuštanje nemoći

naučenu bespomoćnost. skrivanje iza lažnog morala. sve sam

to prepoznao i u sebi i lako se zgadio nad tim. sintagmu prljavi

novac sam zavoleo jednog dana kada sam razmišljao o putovanju

jedne novčanice. njenom odlaženju iz ruke u ruku. držeći u svojoj

šaci jednu takvu pohabanu novčanicu video sam sliku u kojoj se

drže za ruku sve te šake kroz koje je prošla ta novčanica. stavio

sam tada novčanicu na lice milujući se sa svima onima koji su

njome kupovali hleb mleko cigare i čarape. poklanjajući se

novcu poklanjam se svima onima čiji je rad plaćen manje

nego što vredi. poklanjam im se jer oni stvaraju višak

vrednosti. oni su banka svetlosne energije u novcu

voleo bih da mnogo novca dođe u moje šake i

još više iz njih ode u ruke drugih. ptice su

kiše spajaju nebo i zemlju. nazdravlje

rudari svetlosti

novi sad 12.6.1996

 

 

 

1679/1974

 

4714  topli vetar

 

poklonjenje jabuci

1393. hodanje

mnogo sam jabuka pojeo u životu

njihova kiselost i slatkost. njihova oblina

u mojoj šaci. miris u hladnim zimskim sobama

sve me je to hranilo. svaka mi je jabuka dala

ono što sam od nje očekivao. volim sve jabuke

kožare budimke... nazdravlje rudari svetlosti

nervozan sam i nisam dostojan da

završim tekst o jabuci

novi sad 13.6.1996

 

 

 

1680/1973

 

4715  odleteše mi nozdrve ka lipama

 

poklonjenje ciganima

1394. hodanje

ne volim državu. a oni je nemaju

nervozan sam i nisam dostojan

da završim tekst o jabuci

moj narod

novi sad 14.6.1996

 

 

 

1681/1972

 

4716  osećam se baš kao i kraljevi u ovom parku samo što sam

ja ovde sa ljudima a oni su u svom sami kaže mi aleksandar tišma

 

poklonjenje vodi

1395. hodanje

pijem je sa sve većom strpljivošću

i smirenjem. potopljen u dubokoj vodi

kupam se u svom poreklu. moj narod

sve više mislim vodom

novi sad 15.6.1996

 

 

 

1683/1970

 

4717  da li ste vi ilstede pitaju me mladići sa klupe. nikada nisam čuo za tu reč

pitam ih šta znači. kažu uživanje. da li vam je lepo. da li ste svesni da ste živi

 

poklonjenje kamenu

1396. hodanje

volim da ležim na toplom pesku

utonem u njega lepi se po koži kad izađem

iz vode. volim da ga posmatram i zamišljam

slike njegovog nastajanja jer on bejaše kamenje 

u dugim i sporim procesima kotrljanjima valjanjem

vodom snegom i vetrovima je nastajao. svaki kamen

radi. ponekad bih neki oblutak veličine pesnice držao

ispod jastuka da me smiri u snu. nauči postojanosti. i

sada u džepu u kojem su mi darovi nosim jedan onaj

što mi je gile dao. izglačan je. bila je to sekirica stara

4000 godina. ni jedan kamen nije tvrd a svaki je

čvrst. kamen o kamen je vatra. kamen pored

kamena je put. kamen na kamen je zid

kamen u korenju je mudrost. sve više

mislim vodom. kamen je so

samospoznaje

novi sad 17.6.1996

 

 

 

1684/1969

 

4718  ja bih se poklonila plivanju kaže mi sedamnaestogodišnja tanja ćirić

 

4719  ja bih se poklonila otkriću da mogu da biram. slobodi kretanja. ovome što smo

danas nas tri došle iz zrenjanina ovde u dunavski park kaže mi dragana varadinac

 

poklonjenje gordosti

1397. hodanje

poklanjam se gordosti uvažavajući

njenu neiskorenjivost i razornost. neprimećivanje

sopstvene gordosti vodi u njeno bujanje. borba sa njom

često je uvećava. poklanjajući joj se umilostivljujem je

gordost se skriva iza tuge (tuga je samoživost kaže dada)

pravednosti pristojnosti morala. kada je prepoznam na

jednom mestu ona je već na drugom. kamen je so

samospoznaje. osetio sam njene otrove i naučio mnogo

o njoj ali ja bih da joj se poklonim da me znanje o

gordosti ne bi povuklo u novu gordost

novi sad 18.6.1996

 

 

 

1685/1968

 

4720  bogovi ili anđeli nije važno ime ali mi je važno da sam

zdrava peva mi petogodišnja karolina vozeći bicikl pored mene

 

poklonjenje bilo čemu

1398. hodanje

znači svemu. pa i ničemu. da bih se

poklonio važan mi je doživljaj da mogu i

da se ne poklanjam. sa tim osećanjem lako

se poklanjam bilo čemu. poklanjajući se bilo

čemu poklanjaću se baš onome čemu želim. jer

sve žudi za pažnjom. sve što postoji govori iskoristi

me potroši me potrebna sam ti. živeti znači neprestano

se poklanjati bilo čemu. živeti znači biti budan. osetio

sam njene otrove i naučio mnogo o njoj ali ja bih da

joj se poklonim da me znanje o gordosti neb i

povuklo u novu gordost. biti lako

usredsređen

novi sad 19.6.1996

 

 

 

1686/1967

 

4721  poklonjenje je žarka želja ali disanje je još više kaže mi branka davić

 

poklonjenje kurvama

1399. hodanje

za kurve sam uvek imao simpatije kao i

za sve ostale odbačene i obeležene. osećao

sam ih kao svoju porodicu. nisam živeo sa njima

ali sam im pripadao više nego onima sa kojima sam

živeo. kurve su monahinje ulica. sestre stidu i potmuloj

požudi. kurve su ispovedaonica telima. koje volimo kaže

aleksandar tišma. koliko se samo tela iskupilo u njima

one su odmorište i potpuna uteha. nije potrebno graditi

poverenje ono se već događa dodirima. u jednom

jedinom prožimanju. one leče. biti lako

usredsređen. zamorena u životima

ravnodušnih dobrota se često

odmara u kurvama

novi sad 20.6.1996

 

 

i

 

 

lutalice pesniče

poklanjam ti se

 

 

ja je ja

 

 

za kurve sam uvek imao simpatije kao i za sve ostale odbačene i obeležene...

koliko se samo tela iskupilo u njima. one su odmorište i potpuna uteha. one leče...

zamorena u životima ravnodušnih dobrota se često odmara u kurvama

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si bila apsolutno

čedna i zato si postala

pasoš čoveka u kretanju

pasoš kojim se sva bića

kreću svemirom bez

pasoša

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

1. septembar 2025.

27665. dan mog života

 

 

1656/1997

 

46. poklonjenje postojanju

1373. hodanje

bila je to četvrta godina ruže lutanja. četiri godine u

hodanju i na otvorenom. sa kišama tokom cele godine

vetrovima svih pravaca. sa suncem koje prži kao hladnoća

na talasima temperature od minus 20° do plus 40°. kroz maglu

i vejavicu. hodajući pored krava i pasa ovaca i gusaka. pored

svuda prisutnih vrabaca. hodajući gradovima prepunih ljudi. pored

dece. prosjaka. pijanaca. poslovnih ljudi. starih. razgolićenih. mnogih

koji pričaju sa samim sobom. hodajući asfaltnim putevima. šumskim

stazama. nasipima. stazama od jesenjeg lišća. železničkim pragovima

blatnjavim putevima. peskovitim obalama. znojeći se na putevima u brda

zviždućući u hodu. plačući pognute glave da ne bih uznemirio vozače

pričajući sebi priče. mlatarajući rukama kroz vazduh. zasmejavajući

samog sebe. noseći žuljeve i razne bolove. crtajući. pišući. čitajući

redigujući u hodu. puneći se i prazneći. misleći o ruži bivajući ruža

negde u te četiri godine se pojavila jedna reč koja je pevala o

svemu tome. postajući ružom postajala je i ona. kako je moj

krik kojim se završava ovaj vek krik za pasošem

duše. jedna reč postojanje

novi sad 21.5.1996

 

 

 

1657/1996

 

4691  nemam reči. odvezuje mi se pertla. saginjem se. zavezujem je

 

47. poklonjenje poklonjenju

1374. hodanje

dan po dan poklanjao sam se rečima koje su mi bile

važne u svakoj godini mog života. danas u svojoj 47 godini se

poklanjam poklonjenju. pre godinu i po dana sam načinio stodnevno

poklonjenje svim ljudima koji su živeli i žive u ovom veku hodajući kroz

sva sela vojvodine. negde u predelu bih zastao povio glavu i fotografski

aparat koji bih obično stavljao na put bi zabeležio poklonjenje. sada već

pedeset pet dana pravim fotografije stojednodnevnog poklonjenja tako

što dada raširenih ruku skoči u vazduh. moje poklonjenje je bilo u

mestu pognute glave u otvorenim predelima. poklonjenje brata

dadino je u pokretu kroz vazduh u malom parku raširenih

ruku sa glavom ka nebu. sestrinski zagrljaj. poklonjenje

svečanostima života. ljubljenje zemlje i zagrljaj neba

jedna reč postojanje. poklonjenje venčanju

novi sad 22.5.1996

 

 

 

1658/1995

 

4692  prvi dan letnje pantalone. koje olakšanje

 

poklonjenje humoru

1375. hodanje

voleo bih da godine preda mnom budu

obojene sa više humora. da krenem u njegovu

školu. mnogi dani su mi ispunjeni umorom. ako umoru

dodam samo jedno slovo već sam u humoru. h za humor i

hleb. humor je hleb duše. ceo život jedem hleb i margarin

takav bi trebao da mi bude i humor. margarinski. koji nikoga

ne povređuje. daleko od cerekanja. daleko i od smejanja

humor sa blagim osmehom. uz hleb i margarin prija i čaj

znači humor koji liči i na čaj. vlažan topao biljni

poklonjenje venčanju. lepo društvo hleb

margarin humor čaj i ja

novi sad 23.5.1996

 

 

 

1659/1994

 

4693  posle dubokih zimskih cipela prvi dan u novim trinaestim letnjim patikama

 

poklonjenje analogijama

1376. hodanje

može biti slično ali to nije to ono je

nešto više i takođe različito. otuda šta god

stvarnost bila to je neiscrpno. ma koliko napredovali

u ovoj analizi najviše što možemo reći jeste da je u

pitanju analogija. analogije taj drevni put. strast i muzika 

istog. sve je jedan. jedan i jedan su jedan. analogijama

sve govori za tebe. lepo društvo hleb margarin humor

čaj i ja. hodajući svetom prepoznao sam da

je zemlja kuća analogijama

novi sad 24.5.1996

 

 

 

1660/1993

 

poklonjenje metafori

1377. hodanje

analogije su put metafora putovanje

kada sam pre deset godina razmišljao o tome

šta bi bila metafora ovog sveta pomišljao sam na

put ružu vrt ples trenutak. putujući ovim rečima dođoh

do one koja je bila najbolja metafora za svet. normalno

bila je to sama metafora. sva događanja su obala koja je

spas čujem reči u prolazu dok pišem ovaj tekst koje je

izgovorio jedan čovek jednoj ženi. hodajući svetom

prepoznao sam da je zemlja kuća analogijama

ovaj susret mog teksta poklonjenja sa

tekstom slučajnog prolaznika je

događaj kojim je sve rečeno

novi sad 25.5.1996

 

 

 

1662/1991

 

4694  sporim gutljajima sa česme u parku hladim toplu utrobu

 

poklonjenje metamorfozama

1378. hodanje

kiša u zemlju. zemlja u seme. seme u biljku

biljka u nebo. iz neba padaju kiše ruža. sve je u

promeni. jedno se drugim menja. preobražava. drvo

u knjigu. mleko u puter. puter u dete. dete u čoveka. čovek

u starca. izvor i ušće smo. uvek novi početak. kraj rečenice je

početak nove. koraci se pretvore u ružu. ruža u vrt. dođem u vrt

u njemu vidim sebe hodam. hodamo zajedno nas dvojica. jedan

nestaje jedan postaje. metamorfoza je spokoj. jedinstvo. ovaj

susret mog teksta poklonjenja sa tekstom slučajnog

prolaznika je događaj kojim je sve rečeno

lice preobražaja

novi sad 27.5.1996

 

 

 

1663/1990

 

4695  labudovi jer njima nije zima na ovoj hladnoj kiši i hladnom vetru

 

4696  crvene ruže jer pljušti po crvenim ružama

 

4697  miroslav mandić jer mu je hladno i gladan je

 

poklonjenje jedinstvu svih stvari

1379. hodanje

sve vreme nekoliko krugova po parku jedna vrana

je stajala na klupi. prolazio bih blizu nje a ona se samo

pomerala s noge na nogu. gledali smo se u oči. video sam

joj snažni kljun i velike kandže. kiša je i puževi prelaze mokru

stazu. klize polako kao veliki prekookeanski brodovi na pučini

daljine se prolaze sporošću vreme trenutkom. da ne zgazim

puža i ne uplašim vranu. a kada se okrenem tekst je već tu i

u njemu vrane krugovi park staza brodovi pučina okean

daljina sporost trenutak. eto jedinstva svih stvari. vrana

je odletela svi puževi su već prešli stazu ali ostalo je

poklonjenje jedinstvu svih stvari. lice

preobražaja. obazrivi hod

učtivo gledanje

novi sad 28.5.1996

 

 

 

1664/1989

 

4698  nikada mi se do ovog trenutka nije dogodilo da me vrana u letu krilima udari po glavi

 

4699  da li mi je noćašnjim znojem izašla sva jučerašnja hladnoća iz tela

 

poklonjenje umetniku

1380. hodanje

umetnik nema moć. nevin duša mu je

između svetova moći. bez njega između sukob

moćnih bi uništio svet. umetnik je čarobnjak ume da stvara

čarolije. ume da te očara. da ti pokaže kako je čaša lepa. da

pored ptica i oblaka u nebu vidi samo plavetnilo. umetnik je

izvor divljenja. on obožava. vidi da drveće pušta svoje korenje u

nebo. dok hoda miluje zemlju stopalima. on stavi zrno peska na

dlan i u njemu vidi beskraj. kad pojede salatu pojeo je gvožđe

kad udiše prašinu udiše i zlato i zlato teče njegovom krvlju

umetnik najveće od svih umetnosti umetnosti zgusnute

svesti o sebi. obazrivi hod učtivo gledanje

umetniče prosjače poklanjam ti se

novi sad 29.5.1996

 

 

 

1665/1988

 

4700  ruže imaju jako lepu boju. vidiš kako imaju divnu

boju kaže i pokazuje ruže jedna baka svom unuku

 

poklonjenje prosjaku

1381. hodanje

prosjak nema moć. nevin duša mu je u drugome

pitao jedan bogati čovek u bundi i šubari gologa prosjaka

na ciči zimi: kako ti nije hladno. da li je vama hladno na licu

upita ga prosjak. ne odgovori bogati. ja sam pak sav lice reče

mu prosjak. prosjačenje je umetnost primanja i umetnost davanja

kao i umetnost prosjačenje je božijeg dela dar. oduvek sam želeo da

prosim a nikada nisam skupio hrabrost. plašio sam se jer prošenje je

dubina. vrtlog dna. prošenje je rad u ekonomiji savesti. pupoljak. rad za

dar. čestitost prosjaštva srce mi para kaže rembo. prosjak je iscelitelj

gordosti. otvorenom šakom prosjak ne bira ne vrednuje nego se

otvara sa verom prema nepoznatom. zavisnošću od drugog

je slobodan. umetniče prosjače poklanjam ti se

prosjače filozofe poklanjam ti se

novi sad 30.5.1996

 

 

 

1666/1987

 

4701  ja bih voleo da se poklonim jednom malom parčetu zemlje u kojem živi tridesetak

i više vrsta trave. one zajedno rastu i ne smetaju jedna drugoj kaže mi siniša tucić

 

poklonjenje filozofu

1382. hodanje

filozof nema moć. nevin posmatra

mišljenjem ljubi. misli stomakom. hrani se

razumevanjem. u oluji ne brine. ne gradeći kuću

jednog je sazidao. misli uprkos. konja ljubi u oči. živi

boreći se za život. posle prvog koraka načini drugi

treći ne čini nego ponovo novi prvi. on je ekstatičan 

i ravnodušan. gledam ga kako te vidi i posmatra

prosjače filozofe poklanjam ti se

filozofe ludo poklanjam ti se

novi sad 31.5.1996

 

 

 

1667/1986

 

4702  opet jun

 

poklonjenje ludi

1383. hodanje

luda nema moć. nevin zna ono

što drugi ne znaju. zašto se luda cereka. jer

zna da bog ne sedi na tronu. tron postoji... ali bog

nikada nije seo na njega... na celom zemljinom šaru to

zna samo luda... samo glupo častoljublje veruje da je najveće

uživanje naređivati na zemlji kaže bela hamvaš. ne bih preživeo

svoju i ozbiljnost sveta da se u kritičnim trenucima nisam prepuštao

ludi u sebi. luda obasjava ovaj svet poput sunca kaže vilijem šekspir

baš tako je i mene moja luda obasjavala. da nije lude svet bi već umro

od ozbiljnosti. hiljadu puta je bolje umirati od smeha. car je go kako se

tome ne smejati. ludino srce je tužno jer se niko tome ne smeje. kako

da ne bude tužan kad vidi kako ozbiljnost i strahovi uništavaju ljude

ali on ne odustaje jer zna da veseli uplašene i jer govori ono što

drugi ne smeju. ponekad je i luda srećna kad vidi da se rodila

nova luda. luda mudrija od drugih. filozofe ludo poklanjam ti

se. ludo monahu subota je duboko ti se poklanjam

novi sad 1.6.1996

 

 

 

1669/1984

 

4703  park se izmenio. razbokorio. oblici su nabujali

 

4704  ja bih se verovatno od svih ljudi poklonio marselu prustu. i to zbog istrajavanja i

energije koja je prosto svedena u delo. ja mislim zaista da je osnova njegovog bavljenja

umetnošću kao i umetnosti uopšte predati sebe kaže mi vladimir arsenijević

 

poklonjenje monahu

1384. hodanje

monah nema moć. nevin strasno ljubi

monah nije sam sve što postoji njemu je blisko. kao

što su ludi njegovom bratu iza osmeha suze monahu je

iza suza osmeh. plače moleći se za svakog i sve. monahova

crkva je ljubav. hram zveri i anđela. monah u meni me čuva od

mene samog. monahova trpeljivost spaja svetove. monah

je čuvar radosti. ludo monahu subota je duboko ti se

poklanjam. monahu lutalice poklanjam ti se

novi sad 3.6.1996

 

 

 

1670/1983

 

4705  prvi znoj

 

poklonjenje lutalici

1385. hodanje

lutalica nema moć. nevin luta

kada sam danas došao na hodanje u

park bila je velika vrućina. posle pola sata je

počelo da se oblači. povremeno bih osetio dašak

vetra. biće oluja rekla je dada. nije bilo ni kiše ni vetra

samo se vreme dvoumilo pola sata. sada je već sat i po

ponovo vrućina i sparno. vreme luta. lutaju misli. lutaju

osećanja. lutajući između smrti i rođenja zalutamo i u nekom

se rodimo. posle živimo lutajući. tražeći sebe. luta i vera luta

i dora luta i martin luta i danijela luta i vlada luta almir luta lea

luta dragica luta ivana biljana darko anja sandra snežana julka

zvonimir. luta njujork. luta internet. lutaju pravoslavci lutaju

muslimani lutaju katolici budisti taoisti igi pop. luta ruža

lutanja. lutalica u meni leči moj strah od života. bezbrižan

u beskućništvu. štiti me nezaštićenošću. skitati zemljinim

šarom slaveći dušu zemlje. lutalica šaman daljine

majstor blizine. monahu lutalice poklanjam

ti se. lutalice pesniče poklanjam ti se

novi sad 4.6.1996

 

 

i

 

 

umetniče prosjače poklanjam ti se

 

 

prosjače filozofe poklanjam ti se

 

 

filozofe ludo poklanjam ti se

 

 

ludo monahu subota je duboko ti se poklanjam

 

 

monahu lutalice poklanjam ti se

 

 

lutalice pesniče poklanjam ti se

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

tek sada me

uzbuđuješ do 

čestitosti

svačijeg

ludila

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima