Bog Miroslav Mandić Bog

5638-5670

blaženstva

 

5638.

Četiri radnice čupaju korov oko prkosa. Volim šarenilo prkosa.

 

2.

Cveće je ozbiljna stvar. Veliki vodič u bivanju.

 

3.

Na stepenicama beležim da ništa neću zabeležiti od

polučasovnog razgovora, koji smo do malopre vodili, ona i ja.

 

4.

Bezra i Bezbri su dvoje koji će organizovati Prvi susret imena.

 

5.

Bezra i Bezbri su bezrazložnost i bezbrižnost, sama bezazlenost.

 

6.

Idem pred Kaju. Sudbonosno je spasonosno.

 

7.

Sreo sam četvorogodišnjeg Aleksandra Kiralja i Mariju Kiralj, njegovu majku,

bili su na biciklu. Poslednji put sam video Aleksandra kao sedmomesečnu bebu.

 

8.

Ja sam bivač.

 

9.

Ja sam mistik, samo jebanje.

 

10.

Prešli smo most i napravili dva profila mog lica na mostu.

 

11.

Ispratio sam Kaju. Vraćam se Petrovaradinom.

 

12.

Kako bi bilo lepo danas više ne pisati.

 

13.

Sve što ću napisati će mi biti još lepše nego da nisam pisao.

 

14.

Preda mnom je kilometar do mosta, prelaženje mosta, i lepe noge ove devojke.

 

15.

Mislim na šetnje Bertranda Rasela Londonom i istorijom zapadnog mišljenja.

 

16.

Gledam crkvu, drveće, travu, prašinu sunčeve

svetlosti po putu. U svemu što vidim, vidim i mišljenje.

 

17.

Gledam i prestajem da gledam... ne gledam, nego mislim...

opet gledam. Gledanjem vidim. Viđenjem iznova gledam.

 

18.

Usporio sam. Osećam gospodstvo bivanja. Ja sam bivač.

 

19.

Nazirem vedrinu. Ja sam vedrina.

 

20.

Um Jednog Jedinog Umetnika je Pesnikov.

 

21.

Telo Jednog Jedinog Umetnika je Plesačevo.

 

22.

Još uvek mi je u ustima prvi zalogaj savršene pite od višanja.

 

23.

Na mostu sam. Prvo osetim miris hladne vode, a sada i topli vetar.

 

24.

Uživam u mešanju toplog i hladnog na mostu. Stanujem na mostu.

 

25.

Most Duga, po kome hodam, nosi njegov luk.

 

26.

I ovo blaženstvo berem na mostu.

 

27.

U frižideru su tri breskve i jedna dinja. Dolazim im.

 

28.

Dok sam tresao levom nogom da mi ispadne kamenčić

iz sandale, setio sam se jutarnjeg nauka o harmoniji.

 

29.

No kako su ta počela već postojala kao nejednaka i raznorodna,

to bi očito bilo nemoguće da se njima uredi kosmos da nije pristupila

harmonija bez obzira na koji način nastala – Filolaj (Philolaus).

 

30.

Blizina ponoći, krevet, knjiga koja me čeka.

 

31.

Prošla je ponoć, šta reći u ovom času? Još ću malo čitati.

 

32.

Zelene mušice se sakupljaju na zidu.

 

33.

Iz kreveta vidim mesec kroz prozor. Meseče, čuvaj nam noć – kažem mesecu.

 

 

  

5671-5703

blaženstva

 

5671.

Kajo, voleo bih da Miroslava Mandića prvo pročitam zatvorenicima u Sremskoj Mitrovici.

 

2.

Zatvor je pravo mesto Ja javnosti.

 

3.

Zvala me je Kaja telefonom, rekao sam joj ono što sam jutros pomislio,

da bih voleo da Miroslava Mandića čitam zatvorenicima u Sremskoj Mitrovici.

 

4.

Sve je promena i potvrđivanje istog.

 

5.

Stojim u hladu i čekam Kaju. Sve što se

oko mene događa treperi u ovom blaženstvu.

 

6.

Kaja mi maše iz autobusa. Danas je tačno dve godine kako pokušavamo da radimo.

 

7.

Kaja mi priča o novom radu Spenser Tjunika (Spenser

Tunic), fotografa koji je ovog puta fotografisao dve hiljade

petsto golih ljudi koji su ležali na mostu. Volim Tjunikov rad.

 

8.

Milan Popović i ja smo ispratili Kaju. Otišla je da se tetovira.

 

9.

Već je sedam uveče. Sada pisanje!

 

10.

Pisaću sa umorom i polako.

 

11.

Pisaću odmarajući se.

 

12.

Vidim kroz izlog radnje osmeh na licu moje

tridesetogodišnje prosjakinje, koja nosi u naručju dete.

 

13.

Skoro da spavam u hodu. Toplo je, može se.

 

14.

Poslednjih 10 blaženstava će napisati Kaja o svom današnjem tetoviranju.

 

15.

Prodavačica zatvara prodavnicu ribolovačke opreme Stari ribar.

 

16.

Čovek povlači majicu na svojim grudima, rashlađujući se.

 

17.

Rešetka kanalizacije je lepa.

 

18.

Žena na sedmom spratu desetospratnice usisava prašinu sa prozorskog lima.

 

19.

Portir izdavačke kuće Forum otvara vrata jer je sve više zapara.

 

20.

Drveće na granama je nepomično, vazduh miruje.

 

21.

Roditelji Branka Popovića kreče stan.

 

22.

Kupiću jednu vodu. Žedan sam.

 

23.

Kaja sada tetovira dve ruže na plećkama.

 

24.

21:30h. Od pre pola sata imam dve ruže na svojim

plećkama. Na levoj je tatu Ruža bajke, a na desnoj tatu Plava

ruža. Dve ruže koje si stvorio i venčao, Miroslave, sada i mene čine.

 

25.

Nenad Kostić, naš tatu majstor, bio je nežan i staložen, kao i obično. Hvalio

se kako čuva sve tvoje skice i crteže za tatue, jer zna da je to vredna kolekcija.

 

26.

U početku je fino bolelo, posle je prijalo sve više. Bili smo svi u ritmu svetog

venčanja. Uskoro se na vratima radionice pojavio i Rore noseći veliki žuti suncokret.

 

27.

Volela bih da mi Ruža bajke, na mojoj levoj plećki, pomogne

da spustim levo rame. To znači da me priča o civilizacijama koju

ona u sebi nosi, uravnoteži i smiri u Večnosti. Moj mozak – Ruža bajke.

 

28.

Volela bih da mi Plava ruža na desnoj plećki bude uznesenje.

Blagi plavi povetarac koji neprestano vetri moju krv i održava

vertikalu besprekorno budnom u ljubavi. Moje srce – Plava ruža.

 

29.

Ja sam vrsta leptira, polećem Umetnošću Miroslava Mandića u svojoj trideset

prvoj godini, upravo kada su Kaji Mandić, tvojoj majci, slomljena krila smrću muža.

Moja krila neka daju snagu svim čistačicama i kurvama, sveticama ovog sveta.

 

30.

Volim Te, Bili Holidej, Tvoj tanušni jaki glas jedino može objasniti

ovu finu granicu između bola i savršenstva koju upravo osećam.

 

31.

Ljubim vas, Miroslave Mandiću i Miroslave Mandiću, posvećujem

vam ovaj tren dok su tatui još orošeni svežom limfom.

 

32.

Ipak, odlučujem da i noćas zadržim gaze sa

flasterima na obe ruže, peku me novoizrasli koreni krila.

 

33.

Miroslave, kada 2016. završiš tvoju Treću desetogodišnju sliku, na svojim

bokovima ću istetovirati ove dve sa plećaka, ali još malo veće, tvoje ruže. Miroslave.

 

 

  

5704-5736

blaženstva

 

5704.

Dunav je opao. Dan je vreo. Već u ranom jutru su kupači pored vode.

 

2.

Nešto napišem, i onda još malo, i malo drugačije. To bi bio jedan način za pisanje.

 

3.

Drugi način je, zapišem nešto ništa, pa nastavim ne znajući

ni kud, ni zašto, ali je lepo samo od sebe, i nema razloga da ne traje,

kad već traje, i moglo bi u beskraj, i zato prekinem naglo, kao nedogled.

 

4.

Treći, objašnjavam ono što je jasno samo po sebi,

pretvarajući tim načinom i objašnjenje u nešto samo za sebe.

 

5.

Četvrti, jednomrečjusvihreči.

 

6.

Peti, jednomrečjusamreč.

 

7.

Šesti, nešto što se pisanjem preobrazi u drugo nešto.

 

8.

Sedmi, ponavljanjima koja ponavljaju ponavljanja.

 

9.

Osmi.

 

10.

Nenapisani osmi način pisanja znači da postoji

bezbroj načina za pisanje, a meni je preći ulicu... prešao.

 

11.

Kajo, predloži – učini.

 

12.

Miroslave, ‘ajde da ti 9. avgusta na stolu bude moja autobiografija

koju ću početi danas da pišem – kaže mi Kaja. (Urađeno)

 

13.

Miroslave, ‘ajde da 28. jula preplivamo Dunav i da u sledećih

mesec dana, ako voda bude topla, doplivamo od Belegiša do Beograda

iz tri ture. (Preplivali Dunav. Nismo plivali od Belegiša do Beograda)

 

14.

Miroslave, ‘ajde da ti se do 1. septembra

pred očima pojavi tvoj prvi kompjuter. (Urađeno)

 

15.

Miroslave, predlažem da ti u septembru, iz tri knjige o

menadžmentu, izdvojim sedam najvažnijih pravila za tvoje

stvaranje (novo vino) i sedam najvažnijih stvari za ne-sistem (novo

bure) kroz koji ja činim da bih ti omogućila da stvaraš. (Nije urađeno)

 

16.

Miroslave, volela bih da, tamo u kišnim, jesenjim

danima, zapišeš u Miroslavu Mandiću da se prethodnih četrnaest

dana nisam tucala za sve nevine i silovane. (Urađeno)

 

17.

Miroslave, pozivam te 15. oktobra 2005. na ručak povodom

dvadeset pet godina od kada si ponovo počeo da se baviš

umetnošću. Povedi sa sobom i jednu osobu ako želiš. (Urađeno)

 

18.

Miroslave, ‘ajde da 9. novembra ove godine

posetimo zatvor u Sremskoj Mitrovici. (Urađeno)

 

19.

Neka Tii bude, Kajo. Učini sve što si mi predložila.

 

20.

Ovu rečenicu pišem sa obe ruke istovremeno.

onemervotsi ekur ebo as mešip ucinečer uvO

 

21.

Prethodno blaženstvo je manifestacija moje pisačke volje da početak i kraj

rečenice budu spojeni jednom, istom rečju, koja u sebi nosi već sve prethodne.

 

22.

Svom svojom muževnošću i svom svojom hrabrošću pišem ovo blaženstvo.

 

23.

Blaženstvo pišem svemu i svima. Svakome sve. Hrabrost za svakog.

 

24.

Dok u hladu čekam Violetu, istežem se... savijen pišem po hartiji koja je na zemlji.

 

25.

Svi se, osim izuzetaka, bore za nešto svoje.

 

26.

Mnogi se bore za svoje, uništavajući nečije.

 

27.

Pogotovo se muškarci bore za svoje, ubijajući nečije.

 

28.

Zato volim proleće koje, ipak, čini jedna lasta. Muškarce koji

se bore ni za šta, ni za čije, koji ne ubijaju tuđe, pa ni svoje.

 

29.

19:15h – kaže mi sat sa katedrale, na daljini od oko trista metara.

 

30.

Ako hoćeš ovo blaženstvo, slobodno ga uzmi.

 

31.

Kada dođem u stan, uživaću da pročitam biografski tekst o Džoni

Kešu, čiju muziku jako volim i koga volim, iako o njemu ne znam ništa.

 

32.

Pri kraju dana sam pomislio na počela bez kojih ne bi ni bilo ono

što jeste. Reč počela mi je lepa i zato je spominjem iako dan već izmiče.

 

33.

Devojčica je milovala psa u prolazu i odlazi življim koracima dalje.

 

 

  

5737-5769

blaženstva

 

5737.

Da bih sačuvao blaženstva današnjeg dana

pisaću ih na hronometar. Minut po blaženstvu.

 

2.

0:00:41. Samo brzina može da me spase od

čamotinje, koja bi me zahvatila zbog izneveravanja.

 

3.

0:01:31. Šta ću pisati ne brinem, jer je kako toliko jasno da će mi doneti i sadržaj.

 

4.

0:02:10. I kada ne znam, brzina me tera da znam.

 

5.

0:02:38. Bez mogućnosti da se dvoumim, i

nepotrebno opuštam, energija pisanja se sama prostire.

 

6.

0:03:43. Brzino spasonosna.

 

7.

0:04:17. Brzino koja brzinom donosiš i još većom brzinom odnosiš sve.

 

8.

0:04:55. Vidim da dobijam na vremenu, ali

me to čini još budnijim, jer za tren sve nestane.

 

9.

0:05:46. Jutros sam doživeo i izgovorio da sam bizgov, jer se...

 

10.

0:06:45. Ostavio sam prethodno blaženstvo, jer bi mi odnelo vreme i zapetljao bih se.

 

11.

0:07:22. Sve je jasno čak i kada je nejasno, ako se zaista želi saopštiti.

 

12.

0:08:05. Kako protiče vreme! Usporiću da ga sustignem.

 

13.

0:09:04. Zaista je brzina sva od pažljivosti sačinjena.

 

14.

0:09:49. Sve jedno drugo čuva kada se sve jedno drugome ljubavlju zavetuje.

 

15.

0:10:26. Sve jedno drugome sve od sebe daje, kada

otkrijem da sve zavisi samo od mene, i da ja zavisim od svega.

 

16.

0:12:12. Pre nego što sam započeo da pišem ovo blaženstvo, ne znajući šta da

pišem, primetio sam kako ramenom cimam nadole ka šaci, da bi pisanje krenulo.

 

17.

0:13:34. Minuti su kratki i dugi, zavisi sa kojom snagom živim sada.

 

18.

0:14:28. Snažnije sada usporava vreme.

 

19.

0:15:02. Lepše sada vreme zaustavlja.

 

20.

0:15:23. Nema vremena. Samo lepota porađa večnost. Sada.

 

21.

0:16:05. Nekoliko blaženstava ću posvetiti Mili Živančević,

ženi koju ne poznajem, jer se zainteresovala za moje Lišće.

 

22.

0:17:18. Lišće je slika koju sam slikao deset godina,

svakoga dana, od svoje dvadeset pete do trideset pete godine.

 

23.

0:18:10. Nikada ni sam nisam video Lišće u celini. Niti ga je iko video, osim Boga.

 

24.

0:18:59. Trebalo bi ga zaštiti, konzervirati,

to je Mila osetila i zato nežno osećam Milu.

 

25.

0:19:42. Voleo bih da Mili pričam o Lišću, da

i sam uđem u misteriju rada Lišće – Drvo života.

 

26.

0:21:02. Draga Mila, svima bila mila, jer Vas nazvah Mila Mila Bila.

 

27.

0:22:04. Vidim da sam pisao brže od minut po blaženstvu.

Kada budem zaustavio štopericu, videću koliki mi je prosek.

 

28.

0:23:29. Nekom drugom prilikom kada budem

pisao na hronometar pisaću današnjim prosekom.

 

29.

0:24:22. I zato još malo, mila blaženstva, vi ste moje herojstvo.

 

30.

0:25:12. Blaženstva, vi moje bizgovstvo preobražavate u nežnost.

 

31.

0:25:58. Bizgovi dragi, za sve vas bejah bizgov. Svako od vas to više nije.

 

32.

0:27:07. ... zastajem pred ciljem, što nije dobro.

 

33.

0:27:42. Ulećem.

 

 

  

5770-5802

 

5770.

Juče smo Kaja i ja preplivali Dunav.

 

2.

Čitam knjigu Samom sebi, koju je Marko Aurelije (Marcus Aurelius) napisao u

drugom veku pre nove ere. Volt Vitmen je svoju pesmu Pesma o meni objavio 1855.

Seren Kjerkegor je knjigu Ili-ili, koju je napisao leta 1836, posvetio samom sebi.

 

3.

Upoznaj me!

 

4.

Upoznaj samog sebe.

 

5.

Samim sobom.

 

6.

Dunav se povukao, ostavio je iza sebe mulj i bare.

 

7.

Dunav je izlio sebe i ostavio sebe. Očistio se od samog sebe, Dunav.

 

8.

Nemaš više snage, pa ti si mi onda jako pekmezast –

kaže baka sa velikog bicikla svom unuku koji vozi mali.

 

9.

Kada me je kasnije šestogodišnji unuk pogledao, pitao je baku

Zašto ovaj čovek ima tako puno narukvica? Ne znam, pitaj ga –

odgovorila mu je baka. Ja sam se okrenuo i rekao mu da on nije pekmezast

nego jak, i onda mi je on sav ponosan rekao Vidi, vozim kao formula.

 

10.

Podne je. Ništa se ne događa. Samo hartija na stolu i ja.

 

11.

Vidi, pišem kao formula – pokazujem svim dečacima ovog sveta kako se

piše, dečacima koji upravo čine neka čuda koja mogu da urade samo oni.

 

12.

Osećam herojstvo najvećih heroja. Heroja samoće, koji u samoćama

čine čuda za druge. Za koje niko ni ne zna, niti zna za njihova čuda.

 

13.

Samo sam samoćom juče mogao da stvorim tu divnu devojku, Kržljavu...

 

14.

Samo sam samoćom ostao odan svakome.

 

15.

Samo sam samoćom sav Tvoj, Moje.

 

16.

Biću, i uvek sam, sa tobom – kaže Čobanin.

 

17.

Čuvam i tebe i tvoju veru – kaže Čobanin.

 

18.

Sedim za stolom. Sami smo hartija i ja.

 

19.

, sve što iza zareza stane slavi ono ispred zareza.

 

20.

Tako je sve jednostavno da mi ostaje samo da i sam sve još pojednostavim.

 

21.

Pojednostavljivati, pojednostavljivati, pojednostavljivati. Jednostavnosti nikad dosta.

 

22.

Samo Dunav preplivavati.

 

23.

Svakog u ruku poljubiti.

 

24.

Jednostavnosti se pokloniti.

 

25.

Približi mi se, dosegni – kaže Pesnik.

 

26.

Desetak godina staru ideju za rad Preko reke, Kristo (Christo)

će pokušati da realizuje u nekoliko sledećih godina. Preko reke podrazumeva

razapinjanje prozračne tkanine s jedne na drugu obalu reke Arkanzas, široke oko

devet i po kilometara, brojnim komadima platna, veličine 3x7 metara, dužinom

reke od trideset kilometara. Ovim blaženstvom želim uspeh Kristou.

 

27.

Ovim blaženstvom želim uspeha svima koji su se usudili da

pišu drugačije. Isto onako kako su nastale sve velike knjige.

 

28.

Meni preosetljivost pomaže, Branka – pišem Branki pred Brankinim očima.

 

29.

Juče, dok smo išli na preplivavanje Dunava, Kaja je u prašini

pored puta našla mobilni telefon. Nokia 3510. Pošto nije u njemu

bilo poziva da bi mogla da identifikuje vlasnika i vrati mu ga, Kaja

mi ga je danas poklonila. Žut, za klasu bolji od moje prethodne nokie.

 

30.

Kaja i Branka kupuju u prodavnici stvari potrebne za

voćnu salatu, a ja pišem ovo blaženstvo da je zaslužim.

 

31.

Telefonu iz prašine zasad jedno dugme ne radi.

 

32.

Volim reči.

 

33.

Trideset tri reči koje čine jedno blaženstvo još nisam napisao

jer je tek ovim blaženstvom došlo vreme da ih napišem na ovakav

način verujući da to mogu učiniti prepuštajući se samo samim rečima.

 

 

  

5803-5835

blaženstva

 

5803.

Pričam sa Kajom i Brankom, ne pišem jutarnja blaženstva.

 

2.

Kako je lepa ova jutarnja svežina, iako je već vrelina.

 

3.

...jutarnja šetnja... jutarnje kupanje... život... muzika... pisanje...

miris cveća na stolu... čitanje... gola koža... Bog... žena...

 

4.

Uz cveće počinjem da čitam Miroslava Mandića od

ponedeljka do danas. Tu su Kaja, Branka i Kržljava.

 

5.

Predivna Kržljava je prvi put ovde, iako je nema.

 

6.

Sve što pišem je predlog i odgovor. Predložim da napišem i napišem.

 

7.

Predlažem život po cveću.

 

8.

Predlog i odgovor su poziv i odgovor.

 

9.

Imenom susrećem ličnost, potvrđujem je. Prezimenom

spoznajem delo, ukorenjujem se sopstvenom promenom.

 

10.

Volim što si u knjizi napisao Roditelji Branka Popovića

kreče stan, kakvo je to blaženstvo – kaže Branka Zgonjanin.

 

11.

Tek me stvaranje lepote oslobađa od objašnjavanja.

 

12.

Krenimo. Tek.

 

13.

Jeste li videle kako je nastalo ime? – pitam Kaju i Branku. Mislila

sam da sam videla, ali nisam – kaže Kaja. Nisam – kaže Branka.

 

14.

Tek što sam ispratio Kaju i Branku pridružio mi se Tek.

 

15.

Tek, da li je i Tebi Kržljava divna? – pitam Teka. Jeste, ali ne toliko kao tebi.

 

16.

Meni je ona divna jer je bivakinja, a ne tragačica.

 

17.

Vratio sam se par metara unazad da malo posmatram poligonu tačku

od metala, zabetoniranu na popločanoj stazi. Nikada je do sada nisam

video u životu iako sam se godinu dana bavio geodetskim testiranjem.

 

18.

Ovo je dan poziva i odgovora, Tekov i Kržljavin dan. Dan

autobusa za Herceg Novi koji je upravo prošao. Dan imena i dan dela.

 

19.

Kupio sam jedno crno vino za večeras i sutra,

za letnja predvečerja i sunce koje još nije zapalo.

 

20.

Čamac u luku prilazi obali, ostavljajući iza sebe krugove koji

se šire i, tek ovde, dvesta, trista metara dalje, pod mostom nestaju.

 

21.

Oslonjen na ogradu mosta, pišem o vetru koji mi rashlađuje oznojano čelo.

 

22.

Prija mi na mostu, osećam ljubav u sebi.

 

23.

Ljubavlju se rađa dete u meni.

 

24.

Dete ljubi.

 

25.

Kržljava je odrasla samoćom – priča mi Tek.

 

26.

Kako si... – hteo sam da pitam Kržljavu o njenoj samoći,

plemenitosti i prefinjenosti, a onda sam se setio da je nema.

 

27.

Sve dirljivo mi mozak obnavlja.

 

28.

Da li je ovo blaženstvo baš ono što sam želeo da napišem?

 

29.

Neobrijanom, u vrelini noći, znoj mi se zadržava na vratu.

 

30.

Mislim na kljun crvendaća, da mi jetru neguje.

 

31.

Kako je to nežno što mogu da napišem bilo šta.

 

32.

Bilo šta je najlepše kako.

 

33.

Sa tobom sam zauvek, Miroslave – kaže mi Tek.