Bog Miroslav Mandić Bog

15967 - 15999

blaženstva

 

 

Upravo mi je u telefonskom razgovoru B. rekla da joj je B.

jednom rekao kako sam ga razočarao. Kako sada da napišem

bilo koju reč ako nekog razočaravam! Da li da nešto uradim za B.

da bi on osetio da ga ja volim? Da li da pitam B. zašto sam ga razočarao?

Kada bi B. više znao o meni i mom radu možda se ne bi razočarao nego

očarao? Kada bi B. znao da ovu rečenicu pišem pevajući je za njega možda

bi mu to bilo milo! B. kako da Te razuverim i uverim da sam sve činio i činim

da i Tebi na ovom svetu bude malo bolje jer sam i ja na ovom svetu? B. moj

hvala Tii što me je Tvoj osećaj da si se razočarao u mene pogodio i što

ću sa njim napisati ostala blaženstva današnjeg dana.

 

Belim koncem porubljujem letnje pantalone Tebi u slavu moj B.

 

Dok su mi bele pantalone na plave štrafte još na

kolenima pišem ovo blaženstvo Tebi u zdravlje dragi B.

 

Čarape na osunčanom prozoru su What you see is what

you see Franka Stele (Frank Stella) za Tvoj humor duhoviti B.

 

Gledajući kako jedan komarac leti oko aluminijumske

stolice mislim na Tvoje instinkte želeći im živost živahni moj B.

 

Sve što lepo i dobro želim sebi želim i Tebi plahi čoveče B. 

 

… samoposmatrajući B.

 

… nikog neugrožavajući B.

 

… svojoj sestri odan B.

 

… stari dečače B.

 

… nijednu lošu reč o Tebi neću reći B.

 

… pitajući se samo da li Tii B. voliš cimet?

 

… koji si… Neću to da izgovorim B. druže moj.

 

… priznajem Tii da si osetljiviji od mene jer možda

sam ja mnogo osetljiviji od Tebe ružoliki B.

 

B. obrnuću mokru crvenu majicu da mi… (Zvonio je telefon.

Zvao me je V. kome sam juče napisao prvo Pismo hrabrosti i

nevinosti. Videćemo se sutra. Beskrajno sam radostan. Hvala Tii V.) 

 

Radost koju osećam zbog toga što me je V. nazvao poklanjam Tebi lepi moj B.

 

Iz ovih stopa ću krenuti napolje za Tebe nežni B.

 

Povlačim patike po asfaltu za Tebe B. Šušti kao da prolazi neki voz.

 

Zagrlim jedno drvo za Tebe B.

 

Malo bubnjam po tramvaju u prolazu za Tebe B.

 

 Za Tebe se B. naklonim pijancu koji mirno

prelazi ulicu Kraljice Marije sa flašom piva u ruci.

 

Ugledao sam slučajno J. u Zahumskoj ulici i vičem J. za Tebe moj B.

 

Juče mi je Ali (Alistair Saunderson) nosio patike dok sam

se kupao. Kada je počela da pada kiša Ali ih je okrenuo đonovima

ka gore da ne bi pokisle. Eto B. to sam hteo da Tii kažem o Aliju.

 

Kupao sam se i ronio danas za Tebe B.

 

Kako je voda Dunava duboka! Kao Atlantida Žana Vigoa (Jean Vigo).

 

Tonuo sam u sivozelenu vodu Dunava kao kroz Tvoju ljubav B.

 

Rukama napred sam tonuo kroz zvuk vode…

 

… noge su mi bile gore i tonule su za mnom…

 

… kada samo pomislim koliko se ljudi uplašilo ili razočaralo u mene…

 

… za sve njih i dalje tonem kroz tu vodu…

 

… baš u toj vodi života otkrivam vazduh umetnosti…

 

… vazduh umetnosti u svetlosti ljubavi i slobode…

 

… blizu je ponoć… znojim se u vrelini… mokar mi je vrat… oprao sam peškir…

kada god me neko zaboli… kada god me zaboli jer sam nekog zaboleo… kada god

nekog zaboli jer me je zaboleo… kada god karirana haljinica bude zadovoljstvo u životu

samom… kada god se slučajno u sobi pomeri neka stvar… kada god realnost pobedi

maštu… kada god mi krenu suze moj B... ovaj svet je Wonderful world…

 

 

  

16000 - 16032

blaženstva

 

 

Pitala je mama koliko treba da ti plati da ti više ne pišeš – rekao mi je u snu jedan dečak.

 

Između M. A. i S. B. je doletela velika mudra ptica

i krilima me zagrlila. Dugo i toplo se smejala od radosti jer

me vidi i grli. Bio je to drugi san koji sam sanjao pred jutro.

 

U 13h ću se videti sa V. koga ne poznajem i koji me je

juče nazvao posle mog prekjučerašnjeg pisma. Pričaću

mu O sedam čarobnih šibica. Biće to prvi susret u Ekspedicijama

susreta Licem k лицу. Biće to početak bajke koja bi da progovori iz moje pete.

 

Pre sat vremena sam završio dvočasovnu bajku u kojoj je i V. jedan od njenih junaka.

 

Posle mnogo poletnih izgovorenih reči važno je da ćutim i da me nema.

 

Pustiti bajku da se događa.

 

A ja i blaženstva ćemo nastaviti mirno blagi jedno drugom.

 

Važno je da ne poletim kada ne treba i da ne ostajem na zemlji kada ne treba.

 

Ljubičasto cveće je na sredini sobe.

 

Sve poslove na ovom svetu može da uradi

jedan jedini čovek. To je mit koji u sebi stvaram.

 

Sva ljubav sveta se u jednoj jedinoj čovečici obnavlja. To je bajka koju u Tebi rađam.

 

Ljubičasto cveće je na sredini sobe.

 

Ja sam Mit – Tii si Bajka.

 

Mit Bajkom živi.

 

Bajka Mitom ne umire.

 

Dve ruže jedne ruže.

 

Tri imena jednog imena.

 

U šaci držim vazduh.

 

Sve oči se gledaju. I gledaju kako se lepo gledaju.

 

I najnejasnije pisanje postaje jasno samo po sebi.

 

Jedino moguće je nemoguće. Moguće nije moguće ono je samo moguće.

 

Ko misli da ova vrelina nije sam sneg grdno

se zajeb’o – Miroslav Mandić Kseniji i Jeleni.

 

Liznem Te Gutljaje.

 

Dodirnem Te Ponose da uživaš a ne da se ponosiš.

 

Gledam Te Ume da progledaš a ne da umuješ.

 

Slušam Te Muziko da od pevanja nikada ne odustaneš.

 

Mirišem prisutnost – Tobom mirišem.

 

Lizao bih Te Odanosti.

 

Dodirivao bih Te Radosti.

 

Gledao bih Te Savesti.

 

Slušao bih Te Svesti.

 

Mirisao bih Te Slobodo.

 

Ljubili se svi zajedno u trenu jednom jedinom.

 

 

  

16033 - 16065

blaženstva

 

 

Volim način svake pičke. Da ne pričam o načinu svakog kurca.

 

Pička i kurac su svetinje sa kojima i na kojima radim od svoje mladosti.

 

Izgovaranjem i pisanjem pička i kurac skidam stare maske i stvaram novu nevinost.

 

Pička i kurac su gromovi i munje.

 

Pička i kurac su iskušenje. Visoki napon. Sveta tajna spajanja.

 

Kada napišem pička voleo bih da čuješ ruža.

 

Kada napišem kurac voleo bih da čuješ put.

 

Sjedinjeni ruža i put me neprestano preobražavaju.

 

Na ulicama sam. Vrelina ozbiljno obavlja svoj posao.

 

Prvi gutljaji hladnog soka su nam seks.

 

Žuti tramvaj ulazi u krivinu i zaustavlja se na svojoj poslednjoj stanici.

 

Predvečerje. Od dugotrajne vreline sasušene ruže.

 

Idem da se okupam u Dunavu.

 

Skinuo sam majicu da još malo leta pridodam letu.

 

Prijatnije je bez majice. Koža se sama druži sa vazduhom i ulicama.

 

Mislim o osmehu. Malo mu se i osmehujem.

 

Mislim o rudarima osmeha i njihovim rudnicima.

 

Pada mrak. Na Dunavu sam. Skidam se. Prvo patike i čarape.

 

Beton je još topao.

 

Svlačim kratke pantalone. Skidam gaće i oblačim kupaće.

 

Ostavljam naočare i uzimam naočare za plivanje.

 

U vodi je bilo čarobno a u čarobnom je bila voda.

 

Kada sam u jednom trenutku izronio iz vode dve ptice su

u niskom letu velikom brzinom preletele iznad moje glave.

 

Kad god se kupam dobru sam stvar uradio.

 

I kada hodam dobro radim.

 

I kada slušam muziku.

 

I kada se molim.

 

I kada se osmehujem.

 

I kada plešem.

 

I kada sam bezbrižan.

 

I kada ugledam vrapca.

 

I kada se smirujem.

 

Još uvek osećam dve ptice koje su mi preletele preko glave dok sam bio u vodi.

 

 

 

 

16066 - 16098

blaženstva

 

 

 Ova prilika da mogu da napišem ovu rečenicu

čini od mene najbogatijeg čoveka na svetu.

 

Sve svoje bogatstvo ulažem u ovo blaženstvo i to me čini još bogatijim.

 

Do bogatstva mi nije ali do blaženstva jeste i zato sam još bogatiji.

 

Odričem se svog bogatstva za bogatstvo jednog jedinog blaženstva.

 

Pred blaženstvom sam nemoćan i ne vredi mi

nikakvo bogatstvo da do blaženstva dođem.

 

Blaženstvo ljubim Te.

 

Ljubim i ja tebe Miroslave.

 

Blaženstvo je samo ljubljenje.

 

Sada prolazimo uzanom stazom kroz šumu Fruške Gore.

 

Na ledini oko napuštenog aerodroma Tii se primičem a Tii izmičeš.

 

 Gledam Tii guzove dok se penjemo na Titelski

breg. Osećam ih kao levu i desnu stranu mog mozga.

 

Ležimo u visokoj travi na izlasku iz Aradca.

 

Pljušti kiša. Gromovi prolamaju prostor. Munje nebom ispisuju reči našeg zagrljaja.

 

 Bacam kocku u vazduh da me povede dalje.

 

Ljubičasto cveće je i danas na sredini sobe.

 

Danas u pet popodne ću imati treći susret Licem k лицу.

 

Pre susreta ću oprati podove u stanu.

 

Uzbuđuje me što od mnogih stvari koje pomislim da ću pisati napišem baš ovo.

 

Vrelina zaista obavlja svoj posao do kraja.

 

Dolio sam vodu u vazu sa ljubičastim cvećem.

 

Patike mi stoje pored ljubičastog cveća.

 

Stvari su lepe.

 

Stvari su muzej moje duše. Stvari su i biblioteka mog uma.

 

Kratke pantalone preko naslona stolice. Čarape na sedištu stolice.

 

Polica sa devet portfolija u kojima su rukopisi ove knjige sa njenog početka.

 

Ipak to ljubičasto cveće.

 

Ipak ljubav kojom Te volim.

 

Ipak sam još jednom bacio kocku u vazduh.

Otvorila mi se šestica. Šest poslednjih blaženstava

 

koja govore o tome da nema kraja podudaranjima

 

svako blaženstvo je ne samo jedino moguće

 

nego i jedino koje u sebi nosi sva blaženstva

 

i prvo blaženstvo današnjeg dana u kome me je uzbudila

 

ova prilika da mogu da napišem i ovo blaženstvo.

 

 

  

16099 - 16131

blaženstva

 

 

Povlačim mrvicu sa stola.

 

Jezikom čistim zube od zalogaja kifle.

 

Otići ću po majicu koju sam okačio na štrik da se prosuši posle jutarnje šetnje.

 

Iako je već vrelo prijatnije mi je u majici.

 

Voleo bih da nosim plišani ljubičasti sako.

 

Šareni prsluk sa džepovima za fotoaparat

kasetofon knjigu za čitanje u hodu naočare olovke…

 

Ja sam veliki prekookeanski brod koji je od svojih

šest (i sedmog rezervnog) motora upalio treći.

 

Bajka koju sam počeo da radim ove nedelje je

posvećena i svima koji su bili u mojoj blizini svih ovih godina.

 

Razmrdao sam prste na nogama.

 

Protrljao kolena da ih malo ugrejem.

 

Teglim vrat.

 

Crvena patent olovka leži na stolu blizu ivice stola.

 

Ovlažim kažiprst leve ruke i na njega zalepim

mrvice od kifle preostale na tacni šoljice za kafu.

 

Povučem šakom po stolu da ga očistim od prašine.

 

Dodirujem kabl koji povezuje Crvendać sa zvučnicima.

 

Češem se po koži ispod desnog oka.

 

Pomeram glavu u ritmu muzike koju slušam.

 

Kada se za desetak dana budem iseljavao iz ovog stana zamoliću vlasnika ove

staklene šoljice za espreso na kojoj su crnim crvenim belim i slovima boje čokolade

ispisane reči espresso cioccolata caffe cappucciono da mi je pokloni jer mi se sviđa.

 

Prethodna blaženstva bi bile dobre pesme da ih pevam pred ljudima.

 

crvena

patent

olovka

leži

na

stolu

blizu

ivice

stola

 

ovlažim

kažiprst

leve

ruke

i

na

njega

zalepim

mrvice

od

kifle

preostale

na

tacni

šoljice

za

kafu

 

povučem

šakom

po

stolu

da

ga

očistim

od

prašine

 

dodirujem

kabl

koji

povezuje

Crvendać

sa

zvučnicima

 

češem

se

po

koži

ispod

desnog

oka

 

pomeram

glavu

u

ritmu

muzike

koju

slušam

 

Za pola sata ću čitati Nekome Ko Dođe blaženstva napisana ove nedelje.

Uzbuđuje me Neko Ko Će Doći. Uzbuđuju Me Blaženstva Koja Ću Čitati.

 

Preostala blaženstva ću napisati u predvečerju u društvu Vina Koje Će Doći.

 

Evo nas. Dvojica. Vino Koje Je Došlo i ja. I sa nama slovo i.

 

Zaista me uzbuђuju mali… Пonekad i neprimetнo

maлi помаci у pisanjу… Plaчe mi se od лepote.

 

Нeprimetna je lepoта kao mladež na licu.

 

Kao tuга у malим mestiмa.

 

Kao руже у раном јутру.

 

Пtica koja Tii peva u mom kurcu.

 

 

  

 

16132 - 16164

blaženstva

 

 

Ljubav nedelje me je sačekala i u ponedeljku.

 

Mali Miroslave ostani mali za svu veličinu koja živi u tebi!

 

Izvijaj se! To se ljubav za tebe izvija!

 

podigao sam ruku uvis i lelujam kao labud svojim vratom

 

pritiskam tipke nosom

 

pisatii nosom ličio na neprerdstano klanjanje i lkjubjenje

 

držim levu šaku na grudima

 

desnom šakom sam se uhvatio za kurac i jaja

 

 

 

Prethodno blaženstvo sam napisao raširenim rukama i

šakama. Ovim blaženstvom služim zagrljaju prethodnog blaženstva.

 

Malopre sam gledao obe šake kako mirno leže na preponama.

 

Uspravljam se u stolici da malo budem uspravno drvo.

 

Izvijam glavu da pozdravim sve kosine brda i planina.

 

Trebao bi mi neko.

 

Trebalo bi mi nešto.

 

Nema nekog.

 

Nema nečeg.

 

To je već nešto.

 

To je već neko.

 

Ritam me vodi dalje.

 

U najdublje najvišeg.

 

 Ovi koraci me vode na kupanje.

 

Velike školjke plove površinom Dunava. Malopre sam plivao sa njima.

 

U sobi sam. Mislim na školjke. Školjke i dalje plove.

 

Ko god da si – kažem Tii Pobedićemo.

 

Skupo je lišće na drveću!

 

Kada te neko odbije ponizi povredi zahvali mu se

Miroslave jer te je oslobodio seksa sujete stida.

 

Kada ti ne ide budi miran i posegni za još mira i sve će biti dobro.

 

Kada se izgubiš i proguta te velika samoća seti se najdubljeg ritma najvišeg.

 

Kada nešto ne možeš da izraziš udaraj nosom

po dirkama kao što si to radio prepodne.

 

Kada i dalje ne znaš šta dalje pročitaj šta piše na 33. stranici knjige Ne, ne

verujem da se ova rečenica ne čuje u 33. redu ako ga ima. Ako ne nastavi da

brojiš i na sledećoj stranici…

Na 33. stranici ima samo osamnaest redova. Na trideset četvrtoj je otisak cipele

u zatvoru decembra 1972. u Sremskoj Mitrovici. Na trideset petoj je otisak

cipele na slobodi jedanaest i po godina kasnije u Ašanji. A na trideset šestoj

stranici u 33. redu računajući od početka 33. stranice piše

Bilo je kao na filmu.

 

I sada je.

 

Ja sam pesma o filmu.