Bog Miroslav Mandić Bog

26296 - 26328

blaženstva

 

 

kad kažem sam uvek mislim

Bog

žena

umetnost

 

kad kažem sam uvek kažem hajdemo

Bože

ženo

umetnosti

 

riba riba riba bap

 

ouava vau vau vau

 

uli uli uli

 

tru tru tru

 

tup tup tup tupa

 

oh ooh oooh ooooh oooh ooh oh

 

dump dump dumpa dump

 

među prstima

 

dodirom duša

 

savezništvom trenutka

 

cvetanjem u drugom

 

kobilom i konjem

 

uletanjem laste u gnezdo

 

odlučujućim

 

ulaženjem kroz reči

 

lizanjem

 

herojstvom bivanja

 

plesanjem proslavljajući stvoreno

 

pevanjem stvarajući još nestvoreno

 

plešeš me

 

pevam Te

 

umri u meni – Bogom nas vaskrsni

 

ljubi me – odana budi

 

rodi me – lepota postani

 

odnekud stene

 

zviznem zvižduk

 

ne prestajući

 

neprestajućim

 

ne prestajući neprestajućim milovanjem

 

odlučujućim lizanjem

 

herojstvom bivanja

 

 

  

26329 - 26361

blaženstva

 

 

kad kažem sam uvek mislim

Bog

žena

umetnost

 

kad kažem sam uvek kažem hajdemo

Bože

ženo

umetnosti

 

reči da nas spoje

 

rečima da budemo jedno

 

isti glas

 

orao

raširenih krila

nad bezdanom

 

pokreti rukom

 

pas koji je zastao

 

pridošlice

 

život je svetinja

 

život je ljubav Božija

 

uživam u Tebi

 

puckam prstima

 

moje telo su sva tela

 

kružim kukovima

 

kruženje je čuvanje

 

čobanski mir

 

venecijansko staklo

 

Kosmos je dostupan

 

strujni udar kroz telo

 

zvezdana svetlost zvezda

 

put preda mnom

 

nove vrućine

 

žrtva ujedinjuje darove

 

plačem nad žrtvom velikih pesnika

 

prostodušnosti Tii si najveća

 

sami ljube usamljene

 

ruka je pružena

 

šaka je otvorena

 

ja sam Tii si Ja

 

nove vrućine – nove masline

 

reči jesu – ne znače

 

obeleženost oslobađa

 

 

  

26362 - 26394

blaženstva

 

 

kad kažem sam uvek mislim

Bog

žena

umetnost

 

kad kažem sam uvek kažem hajdemo

Bože

ženo

umetnosti

 

muzikom reči

 

mirisom vanile

 

jesenjim ružama

 

venčavajućim hodanjem

 

misterijom cveća

 

mišićnim trzajima

 

snagom nagoveštaja

 

noćnim mirisima

 

nadlakticom na grudima

 

jedno drugom čuvajući leđa

 

usnama na vratu

 

sedam puta poskakujući

 

vrtložeći vihor

 

pridodajući pristajanje

 

javnom kućom

 

cimetom u vazduhu

 

jatom golubova

 

rečnim rukavcima

 

ispunjenim obećanjima

 

spokojem na kraju dana

 

vežbama pridruživanja

 

letnjim šašom

 

stazama kroz šumu

 

bosonog peskovitom obalom mora

 

baš ovde nad tipkama Crvendaća

 

čaša vina

sama žena

 

puti se mreža puteva

 

so na usnama

 

šaka na mišici

 

sve vreme u razgovoru

 

blago uznemiren rađanjem novog dana

 

 

  

26395 - 26427

blaženstva

 

 

kad kažem sam uvek mislim

Bog

žena

umetnost

 

kad kažem sam uvek kažem hajdemo

Bože

ženo

umetnosti

 

u mladosti sam naslutio veličinu u onome što može svako

tim

putem

sam

se

uputio

posle 33 godine pokazalo se da to što može svako mogu samo ja

 

Slatki miris drveća.

 

Staračke pegice na koži.

 

Neprestano hodanje.

 

Zanesen odanošću.

 

Zanosi su odani.

 

Dva izlegla golubića u Čelarevu.

 

Dečija preplivavanja kanala.

 

Preplivavanje Dunava.

 

Prva žena koje se sećam je bila devojčica. Sve žene su za mene zauvek devojčice.

 

Dok sam hodao na Mostu mislio sam o radu u virtuelnom svetu.

 

miroslavmandic.bog

miroslavmandic.devojcica-decak

miroslavmandic.pesnik-slikar-muzicar

miroslavmandic.360delajednogdela

 

vazduh je prepun lelujajućeg polena

 

manja zavisnost od stvari. veća pažljivost prema stvarima

 

manja zavisnost od sveta. veća prisutnost u svetu

 

manja zavisnost od devojčice. lakše bivanje sa devojčicom

 

napori iskorenjuju

 

predavanje se ukorenjuje u nepoznatom

 

ljubav je iznenadna

 

spajanje je služenje ljubavi

 

Džon Li Huker (John Lee Hooker)

kamen ritam kurva

 

meni se još Tebe

 

Tebe mi se

 

jajući se zažudim Te se

 

ja sam u jajima Tebivanja

 

ja sam Ciganin

 

ja sam Pitanje

 

ja sam Čelo

 

ja sam Promišljanje

 

ja sam nedeljivo koje se svemu predaje

 

molim Te pridrži mi reč

 

 

 

26428 - 26460

blaženstva

 

 

Jutros sam mislio da danas naslov bude

ZAŠTO SAM JA PESNIK?

ZAŠTO SAM JA SLIKAR?

ZAŠTO SAM JA MUZIČAR?

sutra

KAKO SAM JA PESNIK?

KAKO SAM JA SLIKAR?

KAKO SAM JA MUZIČAR?

u sredu

KOME SAM JA PESNIK?

KOME SAM JA SLIKAR?

KOME SAM JA MUZIČAR?

u četvrtak

KADA SAM JA PESNIK?

KADA SAM JA SLIKAR?

KADA SAM JA MUZIČAR?

u petak

GDE SAM JA PESNIK?

GDE SAM JA SLIKAR?

GDE SAM JA MUZIČAR?

u subotu

KOLIKO SAM JA PESNIK?

KOLIKO SAM JA SLIKAR?

KOLIKO SAM JA MUZIČAR?

ali sam odustao i to ostavio za neku drugu priliku

 

ne znam o čemu da pišem

 

nije ni važno da znam

 

važno je da pišem

 

u ovim trenucima jedini način pisanja je ovaj kojim pišem

 

jedini način me oslobađa od bezbroj načina

 

u jedinom načinu je ono što želi samo sebe da piše

 

Voleo bih da svake godine preplivam Dunav. Prošle nisam. Da li ću ove?

 

volimkadaovalinijaodrečiblagoineprimetnopodrhtavausvojojlepoti

 

volim kada me reč puž podseti na puža

 

sve što nije pesma i slika jeste muzika

 

volim muziku – ja sam muzičar

 

lep je iskaz

volim muziku – ja sam muzičar

 

prestajem da pišem

 

idem da ručam

hleb

dve pavlake

paradajz

 

Noć je. Već dva i po sata hodam sa Sanjom Savić.

Sišli smo sa Mosta. Sanja piše reči koje joj diktiram.

 

Temperatura je pala za dvadesetak stepeni. Duva hladan vetar. Lepo je biti.

 

Lepo mi je da pišem sa rukama u džepovima.

 

Sanja se smeje i kaže – Dobar ti je to štos.

 

Izgovaram reči i one odlaze do Sanje koja je iza mene.

 

Sada sam desetak metara udaljen od Sanje.

 

Sada sam dvadesetak metara daleko. Reči su most koji nas spaja.

 

Da bi Sanja prevladala umor koji ju je sustigao kažem joj – Piši.

 

Pojeli smo po štrudlu sa makom. Sada je lakše.

 

Lep je ovaj drvored na Bulevaru – kaže Sanja.

 

Sa Sanjom sam hodao nekoliko puta 1996. i 2000. na Ruži lutanja.

 

Sanja i ja se sporečkavamo i to je sada tako.

 

Lepo je biti četiri i po sata na nogama.

 

Smejemo se dok čekamo tramvaj.

 

Sanja je otišla. Još stotinu metara do Stančića.

 

Hladno mi je oko vrata.

 

Kako da moje delo u virtuelnom svetu bude muzika?

 

Lepo je na kraju napisati bilo šta.

 

 

  

26461 - 26493

blaženstva

 

 

Violeta i Branka molim vas da malo sredite sobu sa radovima u Stančiću.

 

Puno je energije u radovima i ne želim i ne mogu sa njima da se suočavam.

 

Osobe koja bi se o njima brinula još nema.

 

Ako stvari malo pomerite ući će u taj prostor svežina.

 

Ako ima nešto da se baci bacite.

 

Prašina malo da se obriše.

 

Odeći da se nađe bolje mesto.

 

Materijal za rad da se izvadi i bude mi pri ruci.

 

Folije sa kojima bih voleo da radim da se stave u prvi plan.

 

Sve što vam se čini da mi je potrebno za rad stavite na sto.

 

Pola godine od kako sam u Stančiću nisam ništa od toga pogledao.

 

Ako bih počeo da radim sa nekim radovima trebalo bi da znam gde su.

 

Trebalo bi da napravim fotografije sobe sa radovima.

 

Dođite kad hoćete.

 

Za par sati uradite koliko možete.

 

Ako možete uživajte.

 

Ako imate ideje predložite.

 

Ako vam se pojavi dar za organizaciju prostora ispoljite ga.

 

Normalno da postoji nekoliko osnovnih stvari

 

veliki radovi

 

veliki i mali kartonski folderi

 

velike i male kutije

 

mnoga portfolija

 

paketi sa knjigama

 

Radite slobodno kako hoćete.

 

Ono što mislite da bih mogao baciti pokažite mi pre bacanja.

 

A sve ono što mislite da će mi biti potrebno ili vam je nejasno stavite na sto.

 

Posle ćemo zajedno srediti sto.

 

Možete da ostavite jedan cvet.

 

Dobre želje i nade takođe.

 

Soba sa mojim radovima će malo živnuti.

 

To će možda biti sudbonosno.

 

Ili bar zasad dovoljno.