Bog Miroslav Mandić Bog

33. PUT PO 33 DANA

1089. dan

25. decembar 2007.

30619 - 30651

blaženstva

noćas sam se jako napio

i sada

sa malo snage

treba da prođem

kroz dan

kroz 33 blaženstva

bez napora

tiho i mirno

kao da me nema

kroz šumu

meko

1089. dana

33. put po 33 dana

svuda su brojevi

brojevi pevaju

Ispružim prst i dodirnem sivilo dana.

Jedna žena se zagledala pitajući se šta to radi ovaj ispruženi prst u vazduhu.

Vazduh iznad vode je hladan.

Pišem diktirajući Jeleninoj ruci.

Smrzavamo se zajedno.

Uživam u hladnoći – kažem Jeleni.

Ja uživam u tebi – kaže Jelena.

Njišti konj na kamionu.

Volim da se držim za tebe na mostu jer mi je manje hladno – kaže Jelena.

Jelena mi priča o ljubljanskim prosjacima koji na

ulicama prodaju svoje novine koje se zovu Kraljevi ulice.

U Stančiću sam. Istuširao sam se. Ugrejao. Stavio blaženstvo na internet.

Preostalom snagom ću ispisati blaženstva.

Čuva me potrošenost.

Bezazlenost.

Od umora mi je na licu smešak.

Radujem se jutarnjem susretu sa večernjim rečima.

Uživam u rečima.

Reč uživa u meni.

DOK VEJE SNEG

1090. dan

26. decembar 2007.

30652 - 30684

blaženstva

već je četvrti dan od kako su dani sve duži

sumrak pada u 15:45h

od sada ću svakoga dana minut-dva kasnije

polaziti na Most da bih 21. juna na mostu bio u 21:00h

crna kafa beli sneg

upravo je dobio sms

taj čovek

ta žena

uvek pišem o ovom i nikada o ovom

uvek pišem ovako i nikada ovako

uvek Tii govorim to a ne to

tako hoću tako neću

Tebi verujem Tebi ne verujem

volim to što Tii pišeš i ne volim to što Tii pišeš

ovde piše ono što Tii misliš i ovde ne piše ono što Tii misliš

ovako pišem da bi ovako još više bilo ovako

volim to volim

volim ovako volim

ovako

dok pada sneg

po hartiji na kojoj pišem

hodanjem proslavljam padanje snega

zatvorim oči i uživam u sitnom snegu koji mi pada po licu

sagnuo sam se i vukao prst po mekom snegu

samo ova reč je dovoljna

samo ovaj sneg

u tri reči

uvek isto

čarobno

napadao sneg

polako niz klizave stepenice

sneg je pokrio beleg na ogradi mosta na kojem pravim fotografije

hodam snežnom stazom na mostu kao da sam u sred leta

Bog

je

u

Sebi

večan

u

meni

sada

ova

se

pesma

piše

sama

najveće niče iz najmanjeg – bajka je to

kroz noć promiče sitan sneg

2007. GODINA

1091. dan

27. decembar 2007.

30685 - 30717

blaženstva

Još četiri dana do kraja treće knjige Miroslav Mandić.

Ističe godina u kojoj sam bio jako sam.

13. februar

Odlučio sam da Miroslava Mandića posvetim planeti Zemlji.

23. februar

Da u Miroslavu Mandiću više ne bude brojeva blaženstava kao u prvoj knjizi.

29. mart

Prvi video čet sa Zoltanom Varadijem.

1. jun

Na internet postavljen veb Evo me.

18. jun

Osmeh mi se odomaćio na licu.

4. jul

Odštampana druga knjiga Miroslav Mandić.

14. jul

Trideset šest godina Jednog čoveka.

20. jul

Ja sam pesnik slikar muzičar.

1. avgust

Tatu na leđima.

ovo

je

tetovirana

pesma

Bogu

kojom

peva

Bog

3. avgust

Tatu na grudima.

Miroslav Mandić

7. avgust

Prvi put sam se Bogu obratio kao detetu.

28. avgust

U podne je počeo moj život i rad u virtuelnom svetu.

20. septembar

Prekinuo drugu ekspediciju Susret licem k licu.

27. septembar

Hiljaditi dan knjige Miroslav Mandić.

1. oktobar

Prvo blaženstvo iz Miroslava Mandića na internetu.

6. oktobar

Susret sa Vladimirom Macurom.

16. oktobar

Prvi jutarnji crtež žene i muškarca u rokovniku.

22. oktobar

Otkrio traumu da teško kažem neću.

16. novembar

Pao prvi sneg.

25. novembar

Odluka da tražim ženu-majku moje umetnosti.

29. novembar

Prvi put sam primetio da sam se smanjio.

11. decembar

Iznenada napisao pismo Božidaru Mandiću.

13. decembar

Tatu na slepoočnici.

љубав

14. decembar

Božanske noćne molitve Bogu.

18. decembar

Početak svakodnevnog čitanja po jedne stranice Novog zaveta.

19. decembar

tri godine Blaženstva Predvečerja

tri godine Blaženstva Ponoći

tri godine Blaženstva Praskozorja

tri godine Blaženstva Podneva

uživam u cveću na stolu

uživam u muzici

uživam u ženama na porno sajtovima

uživam u čitanju

uživam u bićima

uživam u pisanju

Bogu

prhnuo mi je vrabac ispred nogu

gledam ljubeći

Kada čujem da neko kaže nešto lepo o Miroslavu Mandiću moje

srce se puni velikom radošću. Više nego kada meni neko uputi lepu reč

Aleksandra Mirimanov.

Dubok naklon blagoslovenoj Aleksandri.

PESMA BY PESMA

1092. dan

28. decembar 2007.

30718 - 30750

blaženstva

pesmo

pevam

Te

pesmo

pevaš

me

jedno

smo

titraj

blagost

plešemo

nebom

na

zemlji

jedan čovek

jedna pesma

Bog

pesma

Jednog

jedno

srce

u

svim

srcima

jedan

um

u

svim

ljubavima

jedna

pesma

u

svim

filmovima

pesma

ukorak

pesma

udvoje

pesma

jednog

jedinog

ja

pesme

i

ja

pevanja

Bog

samo

Bog

pesme

pesma

Boga

hladan

vazduh

h

o

d

a

nj

e

h o d a nj e e nj a d o h

e

nj

a

d

o

h

sve

moje

je

Tvoje

ja

sam

Tobom

ja

sam

Tii

ja

sam

Tii

si

Ja

jednim

udahom

napisano

dahom

pesme

udahom

ISTO SAM. POISTOVEĆIVANJE SAM

1093. dan

29. decembar 2007.

30751 - 30783

blaženstva

Ti piješ ja sam pijana – rekla mi je pre neko veče Jelena Bešir.

Snagom ljubavi ljubim snagu.

Kada bih sada napisao sve što mi je u srcu ljubav bi procvetala u svim bićima.

Bića i jesu cvetanje ljubavi.

Ljubav je pesma Boga.

ovo

je

pesma

Bogu

hodanje Bogom krugom pesme

Ljubim istovetne. Ljubim čaroliju poistovećenih.

pogledaj ih

pogledaj ih samo

33

33 ruže

33 ruže na stolu

glas Bruk Bentona (Brook Benton)

Miroslav Mandić

Ljubav – predstava za Božidara Mandića

posvećena filmu

šljunak na putu

lagani jahač

Prosek svakodnevnog hodanja za ovu godinu mi je 14.004 km.

Jutros mi je Mina Novčić poslala mejl Veče sa Brigitom

Konačno sam kod kuće i u krevetu.

Zna Brigita za pesmu Dolores Toda una Vida, koju sada slušam.

Bila sam kod nje u stanu. Brigita je jako simpatična.

Rekla mi je da joj ne govorim vi, kada radi sa nekim dobro je da budu na istoj očnoj liniji

(prevodim bukvalno, sa nemačkog)... tako smo nas dve žene radile, ja joj prevodila,

pričala o tebi, ona je tražila što bolje reči za mogući prevod knjige

OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA na nemački.

Zidovi su joj puni interesantnih slika, radova, kolaža, knjiga, fotografija. Pitala sam je za

jednu sliku koja mi se posebno svidela, i ona kaže da joj je to važna slika, jedna od

Kaspar David Fridriha (Caspar David Friedrich), muškarac i žena na jedrilici.

Dok sam joj prevodila deo pesme Slobodana Tišme, rekla je da je čitala nešto od njega.

Živi u zgradi u koju se skrene čim se izađe iz Dunavske ulice.

Trebalo je da ide na neki termin, ali je sve odložila i ostala sa tvojom knjigom i sa mnom

do kraja. Rekla je da hoće da je prevodi. Da će ti pisati mail.

Poljubile smo se kada sam odlazila, jer je ona zapamtila tvoj poziv meni da je poljubim.

Kaže da joj je sve jako simpatično i da sve razume, i tu ludost tvoju, kaže, mora čovek

sve da razume. Kaže da se u Neuköln-u ne prevodi mnogo na sve te razne jezike kojima

se tu govori, jer ljudi misle da je to nemoguće, a ona misli da je to loša navika, i da

je prava prilika da se tvoja knjiga prevede.

Rekla je da će u maju, kada bude Bašta Poezije zasaditi drvo za knjigu

OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA.

Prevela sam joj knjigu i pisma, meni i njoj.

Lako je sve razumevala i smejala se. Brže nego ja koja sam već

dva puta čitala taj tekst ranije i to na svom jeziku.

Pomenula je kako bi volela da organizuje da ti dođeš u maju.

I ako sam nešto još zaboravila, pisaću ti sutra.

laku noć