Bog Miroslav Mandić Bog

33193 - 33225

blaženstva

 

 

Crna mačka na krovu. Beli pas pred vratima.

 

Drveće i biljke na ulici mi pomažu da podnesem teške borbe sa samim sobom.

 

Borim se sa sobom za Tebe.

 

ovo

evo Tii ovo

evo

 

hteo bih nešto da Tii kažem – verujem da Tii to i govorim

 

kamene litice

voda što otiče

vetar u travi

 

ovaj trepet

 

 

leptir

nad

ružom

na

putu

 

 

još sto trideset dva blaženstva do 33333. pesme

 

Pre dva sata je padao a sada samo promiče – sneg.

 

Pre osamnaest godina sam živeo u ovoj višespratnici u ulici

Vojvode Stepe broj 141 sa Ivanom Nevenom i Nenadom Baturanom.

 

Sve što je sada je večno. Sve što je moderno je staromodno.

 

Poskočim i eto besmrtnosti.

 

to lice u kadru

to stopalo na zemlji

ta mlada trava

 

Nisam našao reči za osećanja i misli kojima sam hodao poslednjih pola sata.

 

Veliki rad u poslednjih pola sata je ostao nezapisan

za ljubav i umetnost ali živi u energiji koju sam stvorio.

 

Lepota mog pisanja je u svemu što nisam napisao a učinio sam ili sam bio.

 

Tako miriše reka.

 

Tako sva ova prljavština svuda unaokolo.

 

Tako ove mladice iz posečenih žbunova.

 

Bogu se zahvaljujem što ne lažem.

 

Bog me čuva od sopstvene bede.

 

Bog me čuva od Tebe i daje mi snagu da Te ljubim.

 

Bog je lepota Tvoje dobrote kojoj se predajem.

 

Božijim usnama ljubim i pevam ljubav jer ljubav je tako sama.

 

Ja sam umetnost je umetnost suočavanja sa ljubavlju – stvaranje ljubavi za sva bića.

 

Ne postoji paranoja – postoji ljubav. Paranoici su veliki ljubavnici.

 

Ne postoji nedostatak novca nego ideja-puta.

 

Ne postoji nedostatak ideja-puta nego ljubavi.

 

Ne postoji nedostatak ljubavi nego Tii u meni – ja u Tebi.

 

Pre tri sata je sneg promicao i svetlucao na suncu. Sada

ponovo promiče i svetluca pod svetlošću uličnih svetiljki.

 

Evo snega. Evo snega – viče ulični prodavac.

Mećava – dodaje drugi.

 

 

ovo

jeste

mećava

i

moja

sreća

 

 

 

 

 

33226 - 33258

blaženstva

 

 

 

u

svakom

trenu

tren

živeti

svakog

trena

trenom

pevati

 

 

Za koliko si na mostu? – Anja.

Za petnaest minuta – Miroslav.

 

ja Boga i moje ja je jedno ja

 

ja je ljubav

 

ja je ljubav. ja je ljubav za sve

 

kada čovek ne preobrazi svoje ja u Božije to ja postaje egoistično ja

 

Plašeći se egoističnog ja društvo odbacuje egoizam ja i pretvara ga u egoizam grupe.

 

egoizam pojedinca je zamenjen grupnim egoizmom

egoizmom ljudske vrste

egoizmom pola

egoizmom porodice

egoizmom prezimena

egoizmom obdaništa i škola

egoizmom nacije

egoizmom mesta rođenja i kraja u kome se živi

egoizmom običaja i jezika

egoizmom socijalne grupe

egoizmom seksualnosti

egoizmom pametnih i nasilnih

egoizmom obrazovanih i nesaosećajnih

egoizmom bednih i potčinjenih

egoizmom društvenih uređenja i ideologija

egoizmom generacija

egoizmom države

egoizmom nauke

egoizmom religije

 

ja sam još 99 blaženstava do 33333. pesme

 

ja sam jedno jedino ja u kome su sva ja

 

vrtim se – sve se vrti

 

plačem – sve se smeši

 

ljubim – sve se ljubi

 

ljubim iznenadno

 

niko neko svako

 

niko još ne živi moje pisaje

 

neko će jednom živeti mojim pisanjem

 

svi i sve će živeti od mog pisanja

 

21:12h

dirljiv trenutak

dva jedan jedan dva

 

pogledaj samo ovu šaku

 

pomiluj ove dlake

 

 

uputi

se

niz

ovaj

put

 

 

 

s

m

s m e  l  o

š

n

o

 

 

ja sam borba za svakoga

 

 

n

n e ž

ž

n

o

 

 

za svakoga znači prvo za poslednjeg

 

za najprezrenijeg

 

 

lepota nije ništa

ako umetnost nije

pesma prezrenih

 

 

grudi mi drhte

 

 

lepota

velike

umetnosti

je

pod

stopalima

odbačenih

 

 

Stvaralaštvo je iskupljenje lepotom koja je ponižena.

 

 

lepota

se

poklanja

svemu

što

je

na

dnu

da

bi

lepota

na

vrhu

iskupila

sva

bića

tajnom

dna

na

kome

je

još

nestvorena

dobrota

 

 

 

ja

sam

pesma

sve

mladi

volim reč mlad u kojoj kucaju srca tek rođenih stvorenja

 

 

 

 

 

33259 - 33291

blaženstva

 

 

vidiš mi leđa

 

pevanje ne upoređuje

 

pevanje je neuporedivo

 

teče iz obilnog srca

 

bezazleno

 

ozarujuće

 

krhko krhkijem

 

rumenilom mora

 

66 blaženstava do 33333. pesme

 

pesma peva stavove pesme

 

to što sam uradio levom šakom je moja pesma

 

 

beznačajnost

ove

pesme

čuva

svet

 

 

hodam meko i nežno među ljudima – takvo mi je i pevanje

 

 

kao

i

ova

žena

u

prolazu

lepa

je

ova

prolazna

pesma

 

 

 

od

svake

žene

u

prolazu

ova

večna

pesma

stvara

lepoticu

 

 

Uživanje je kada dotiče. Bol je kada ne otiče.

 

 

na

ovom

vetru

napisana

pesma

 

 

samoj sebi ispevana pesma

NAPISANA U KRUGOVIMA

 

Miroslav Mandić je

pesma minerala

pesma biljaka

pesma životinja

pesma duhova prirode

pesma ljudi

pesma viših inteligencija

pesma Boga

NAPISANO U KRUGU A U KRUGU Miroslav Mandić je

u četvrtoj knjizi bih želeo da reči Bog i nestajanje pišem ovako Bog i nestajanje 

 

Neka zauvek živi lice ovog dobrog čoveka sa kojim sam se mimoišao.

 

 

jezik

voli

da

peva

 

 

neugledna devojčica me je krišom gledala iza naočara

a kada se mimoilazila sa mnom podigla je oči da na rastanku

zadovolji svoje gledanje. ovim blaženstvom je čuvam zauvek

 

 

najviše

što

mogu

učiniti

za

drugoga

je

da

napišem

ovu

lepu

pesmu

 

 

 

pesma

je

nežnost

koja

me

je

zaposela

 

 

 

to

što

osetiš

je

purpurna

odanost

koja

Tii

struji

kičmom

 

 

 

 

pesma

na

kolenima

peva

velikim

pevačima

 

 

sve vreme Tii pišem leđima

 

leđa su prapoverenje

 

leđima znam da je Bog pesnik

 

grudima ljubim Boga pesnika

 

leđima Te odvodim iz smrti

 

leđima Tii pevam licu

 

 

licem

u

lice

u

večnoj

svetlosti

 

 

 

 

 

33292 - 33324

blaženstva

 

 

Bilo bi čudesno kada bih danas svako blaženstvo završio rečju čudesno.

 

I bez reči čudesno pisanje jeste čudesno.

 

Zadatak o čudesnom me otvara čudesnom.

 

Ova lepa devojka me je pogledala čudesno.

 

Stojim na pešačkom prelazu i svako koga ugledam je čudesan.

 

Sve što jesam i činim svodi se na čudesno.

 

Voleo bih da na kraju blaženstva ne primetiš reč čudesno.

 

Evo ih žute lale čudesne.

 

Još samo 33 pesme do 33333. čudesnosti.

 

Iznenada se zatrčati je tako čudesno.

 

Kada sam prvi put uradio svetu nepredvidljivost krupan sneg je padao čudesno.

 

U ranom detinjstvu sve je bilo čudesno.

 

Voda je isparavala čudesno. Led se ledio još čudesnije.

 

Zatvoriti oči. Otvoriti oči. I sada je to čudesno.

 

Posle pet godina sreo sam Duću i to zapisujem pred njegovim očima što je čudesno.

 

Dući sam objasnio o čemu je reč i odmah smo se rastali da bi i dalje bilo čudesno.

 

Devojka koja pretrčava most u predvečerje me obilazi – zar to nije čudesno?

 

Ko je devojka koja u predvečerje pretrčava most i sa mnom proslavlja čudesno?

 

Zoran Živković pisac naučne fantastike baš sada prelazi most i potvrđuje čudesno.

 

Biti dete je bilo čudesno a to što sam i sada dete je još čudesnije.

 

Sve što pogledam je lepo – sve sama čudesa.

 

Osetim svoje obraze i usne i mislim o osmehu čudesnom.

 

Pijem vazduh kao vino i vazduh me opija čudesnim.

 

Začudno i jeste najobičnije i najčudesnije.

 

Običan život neprestano struji životom i to je to čudesno.

 

Svaka prosjakinja i prosjak mi uvek daju mnogo više nego ja njima – čudesno.

 

Vetar nosi bele listiće u ovo blaženstvo čudesnoozarujućeg.

 

U dvorištu kuće broj 14 u Trnskoj ulici velika procvala krošnja sva u belom – čudesnom.

 

Uspeo sam svima na uspeh. Uspeh je put čudesnom.

 

u

s

p

e

h

j

e

p

u

t

k

a

 

Hani Darboven (Hanne Darboven)

Dženi Holcer (Jenny Holzer)

On Kavari (On Kawara)

Džozef Košutu (Joseph Kosuth)

Romanu Opalki (Roman Opalka)

i svim umetnicima čudesnim

 

 

č

u

d

o

g

o

r

e

 

č  u d  o  l e  v  o      m    č  u  d e  s  n  o  m

 

č

u

d

o

d

o

l

e

 

 

 

č

u

d

e

s

n

č  u d  e  s  n o  n  s  e d  u  č

n

s

e

d

u

č

 

 

 

 

 

33325 - 33357

blaženstva

 

 

Još osam blaženstava do pesme 33333.

 

Olivera Todorović mi je napravila nadnaravni hleb – pišem to rečima nasušnim.

 

Blaženstvo je napisati blaženstvo.

 

Bilo je blaženstveno napisati prvo blaženstvo.

Počinjem

da

pišem

knjigu

koja

se

već

piše

sama.

Tako

je

maleno

to

iz

čega

krećem.

Neuhvatljivo.

Nevidljivo.

Nečujno.

Ništa – koje rađa – sve.

 

Blaženstveno je bilo napisati bilo koje blaženstvo.

 

Blaženstvo i jeste u tome da je svako blaženstvo blaženstveno.

 

Radnici gradskog zelenila orezuju drveće na Bulevaru.

 

Blaženstveno je napisati sledeće – 33333. blaženstvo.

 

 

ovo

je

pesma

33333

 

 

Nikada nisam mislio da ću napisati pesmu 33333.

 

Da li je iko napisao pesmu 33333?

 

 

čudesno

je

jer

nikada

nije

napisana

33333

pesma

ali

bi

bilo

još

čudesnije

da

ju

je

neko

već

napisao

 

 

Za 33333 pesmu trebalo je 1184 dana. Sada je još 96267 pesama preda mnom.

 

Za pisanje 333333 pesme bi trebalo oko 33 godine.

 

brojevi su čudo nežnosti

žudim za svime jer sve me čini

ljubim svakog  jer svako ljubi

 

u meni Si nespoznatljiv

u svetu Si neuhvatljiv

živim Te

pevaš Me

 

Prvi put ove godine Te ugledah ljubičasto – tek procvetali jorgovan.

 

 

ja

sam

sricanje

prvih

reči

koje

izgovara

prvi

čovek

u

svakoj

bebi

 

 

Ja sam prvi i jedan jedini jezik kojim govore sva bića.

 

Ja Sam Prvi I Jedan Jedini Jezik Kojim Govore Sva Bića

 

 

ja

Te

pišem

mojim

imenom

 

 

 

moje

ime

je

nežnost

kojom

Tii

se

predajem

devojčice

slavna

 

 

 

devojčice

pevam

Tii

rečima

drugog

pesnika

Užasno se stidim:

poljubio sam ružu

i komad

belog hleba.

 

 

Svaka pesma koju napišem je seksualno čedna.

 

 

pesma

je

orgazam

 

 

Orgazam je Božija molitva kojom se Bog moli za život svojih bića.

 

Sve što pišem je radost iskupljenja i lakoća Božija.

posvećeno Nenadu Baturanu

 

 

 

pesma

je

sveti

incest

koji

kao

i

sve

što

je

sveto

ljubavlju

i

predavanjem

iskupljuje

profano

 

 

 

pesma

je

incest

sa

pevanjem

 

 

 

čednost

je

incest

sa

čednošću

 

 

 

odanost

je

incest

sa

odanošću

 

 

 

 

 

Nijanse potvrđuju Isto – sve si to Tii u meni.

 

 

Bože

hvala

Tii

i

na

ovoj

33357

pesmi

 

 

33358 - 33390

blaženstva

 

 

andergraund Miroslav Mandić je Miroslav Mandić skajbijond

 

skajbijond je neboizvanska umetnost

 

podzemni Miroslav Mandić je Miroslav Mandić neboizvanski

 

skajbijond je dug neispoljenoj radosti

 

skajbijond je nebo osmeha

 

osmeh

leptira

iznad

ruže

na

putu

 

skajbijond je plemstvo žrtvovanih

 

skajbijond su rano umrla deca od koje žive preživeli

 

skajbijond je kiša koja raste

 

nežno Tii ljubim neboizvansku pičku – pičku rajsku

poslao sam poruku jednoj ženi

 

neboizvanskom umetnošću sam na tragu najranijeg detinjstva

 

neboizvanska umetnost je kurac podzemne umetnosti

 

 

da li me

neko

razume

sada

kada

me

sve

ljubi

 

 

Pička je raj. Kurac je ime raja.

 

andergraund je skajbijond – reci nekom to

 

andergraund je pička – skajbijondje kurac

 

skajbijond je ljubav za andergraund

 

andergraunde

samo

me

pogledaj

videćeš

se

u

skajbijondu

 

skajbijond je nežni manifest

 

usta su skajbijond – andergraund je čmar

 

ja na času dragi moj. kad bi učenici videli ovu

poruku… a zamisli koliko je ona nežna i čedna

odgovorila mi je

 

Bog jebe neprestajućom ljubavlju

odgovorio sam joj dok je još na času

 

Radujem Tii se jer ja sam Tii – sunčani dane moj.

 

Trčim.

 

Trčanjem pišem.

 

moje usne – Tvoja pička

 

moj kurac – Tvoje ja

 

Reći nekom nešto je nežno i teško kao pomeranje planina.

 

Reći nekom nešto je ljubav.

 

Miris đubrišta iz ranog detinjstva me rasplače. Plačem sam Tii odan svetinjo.

 

skajbijond umetnost

ljubi

kožu svih reči

kožu svih slika

kožu sve muzike

kožu svih pokreta

 

bilo

je

tako

lepo

ovo

pisati

snatriti

snevati

skajbijond

bivati

 

skajbijond

umetnost

je

stvorena