Bog Miroslav Mandić Bog

34051 - 34083

blaženstva

 

 

harmonikaš u podzemnom prolazu svira i peva

samo jednom se ljubi

 

Spuštam se Brankovom ulicom ka Brankovom

mostu i hodam pravo u sunce koje mi sija u lice.

 

21:08h

Prošao dan. Za stolom sam. Bacam se blaženstvima koja slede.

 

Ljuljam ramena. Uživam u svakoj reči koju otkucam.

 

Pućim usne. Savijam vrat.

 

Uvijam kičmu. Pozdravljam Ditu (Ditte Marcher)

terapeutkinju o kojoj mi je pričala Maja Klisinski.

 

Mislim na herojsku ljubav koja opčinjava.

 

Raznežen sam nad Ahilovom tetivom koja me boli.

 

Svakom rečju koju napišem Tii govorim da sam tu zbog Tebe.

 

Prisutan sam kao cveće. Herojska ljubav živi u krhkim bićima.

 

Odan sam biljkama.

 

Svakom semenu sam seme.

 

Reč je moja semena.

 

Podeli sa mnom moje radosti.

 

Stomak mi na stomak prisloni.

 

Butine na butine.

 

Leđa na leđa.

 

ovde

 

sad

 

 

stvaram mistiku pevajući ljubav 

 

mistikom pevam ljubeći stvaranje

 

pevam ljubeći stvaranje mistike

 

ljubim stvaranje mističkog pevanja

 

 

telo sam leptira

 

srce puta

 

um ruže

 

osećam veliku zahvalnost prema svemu što me piše

 

miriše zemlja

 

postojim Te

 

Tii me – ja Te

 

pišem Tvojim prisustvom

 

ključa radost u mom srcu

 

činiš me

 

 

 

 

 

34084 - 34116

blaženstva

 

 

Savio sam tri grane i prvi put u životu poljubio tri ružina pupoljka.

 

Tu gde si – uteram Tii ljubav sad.

 

pogledaj kako ruka uživa u šetnji

čuo sam glas žene iza mojih leđa

kao pesnik hodanja okrenuo sam se i pitao je zadivljeno

šta ste to rekli?

ona i njen muž su se nasmešili i objasnili da su opomenuli mlađu ćerku

pogledaj kako Luka uživa u šetnji

zamahnuo sam rukama i rekao

izvinjavam se – mislio sam da ste rekli pogledaj kako ruka uživa u šetnji 

 

Tri laste lete zajedno iznad mosta.

 

Mirišem reku – ja sam gospodstvo na mostu.

 

Ko mahne drugom anđeo je.

posvećeno devojčici koja sa mosta maše ljudima na lađi

 

Kupio sam hanzaplast i obavio ga oko palca jer me već

nekoliko meseci žuljaju najskuplje patike u mom životu.

 

Do petog kilometra me patike ne žuljaju ali posle kao da

su mi tesne. A i ovo sa hanzaplastom izgleda ne pomaže.

 

Blago spojim palac i srednji prst leve ruke.

 

Ispružim srednji prst desne ruke između povijenog kažiprsta i domalog prsta.

 

Veliki petak uveče – prazne su ulice.

 

Gledam ih uspravne – lale ljubičaste.

 

ja to zovem blaga neugodnost na koju sam se doduše s godinama navikla

kaže tiho žena svojim prijateljicama 

 

Mili i dragi Miroslave, danas,na ovaj suptilni dan,

poželeh da ti dojavim da smo Rore i ja trudni 13. nedelja

i da nismo ranije hteli da te obaveštavamo, kako zbog tvoje trudnoće

sa knjigom i radom, tako i zbog naše nesigurnosti kako će se dalje odvijati

stvari ovim, za nas, apsolutno novim povodom. Sada, kada smo i mi i to Novo

Biće doneli odluku da ostajemo jedni s drugima, postalo je zrelo da i ti to znaš.

Znam da si najviše od svih ti bio i jesi trudan i da neprestano rađaš

te ti u tom smislu od sveg srca želim sve veću plodnost i Stvaranje.

Čisto da se ne zabrineš ni za tren, svi naši odnosi oko para i podrške

tvojoj deci ostaju, a neka Bog da da se i uvećavaju. Nisam skoro videla

Ratku, ali čim je vidim uzeću od nje stanarinu za tebe

i za ovaj i za naredni mesec. Grlim te zauvek. Kaja

sačekao me je mejl u Crvendaću

 

Milaka

prosleđujem Tii ove magnolije koje mi je poslala Maja Klisinski

za novo srce koje se stvara u Tebi a sa njima i svoju radost

a kada dovršim današnja blaženstva proslediću Tii i njih

Zauvekmilaka

odmah sam odgovorio Miloj Kaji Zauvek

 

Mnogo je trudnih oko mene.

 

Radujem se svim tim Božijim bićima koja se u

stomacima žena spremaju da dođu na ovaj svet.

 

Kada budem dovršavao Miroslava Mandića biće to desetogodišnje devojčice i dečaci.

 

Mislim na sva bića koja još nepoznata žive na dnu okeana.

 

Mislim kako se rađaju bića viših inteligencija.

 

Mislim kako svako biće koje se rađa donosi Božiju poruku o večnom životu.

 

Bića koja se rađaju nisu smrtna bića. Neumrla su.

 

Bića koja se rađaju su Božija i nisu naša.

 

Bića koja se rađaju su bića ljubavi.

 

Bića koja se rađaju donose život za bića kojima je život uskraćen.

 

Bića žude za bićima.

 

Bića žude za Bogom.

 

M

danas sam radio u galeriji moderne umetnosti – ovde u Berlinu

gde sam devet sati proveo čitajući blaženstva Miroslava Mandića

od 01.01.2006. pa negde do aprila

i ceo dan mi zvone reči Miroslava Mandića

šaljem ti nazad sve što si ti meni danas dao

n

upravo mi je stigao mejl od milog mi N. dok me bluz Memfis Minija (Memphis Minnie) Dirty Mother for You rastura

 

Pozdravljam Majnharda (Meinhard Benn) jer poseduje dar radosti.

 

Prosvetljuje me Pinetop Perkins i njegov Pinetop’s Boogie Woogie.

 

Na ovaj veliki dan proslavljam sve dane.

 

U ovom trenutku ja sam blaženstvo svih trenutaka.

 

U ovim rečima je večernja voda za Tvoje jutarnje lice.

 

 

 

 

 

34117 - 34149

blaženstva

 

 

Jasamtisija. Ljubljenje pupoljka – pupoljak ljubavi.

 

Ajemjuaraj. Prezreni čuvaju ovaj svet.

 

Manhastamtohastiman. Bog je Bog. Bog je Jedan-Bog je Ljubav-Ljubav Bogu. Bog.

 

Antana. Tebi sam.

 

Envađoktevađen. Sve perunike su jedno ljubičasto srce u predvečerju.

 

Ihbindubistih. Nebo je dole zemlja je gore krhkost je ista.

 

Sve teče ka svom izvoru.

 

Nigde nikog – to je ime vere u ljubav.

 

Šaljem Tii traumu ljubavi – ljubi me. Tra uma srce ljubi.

poslao sam smsi Tebi i sebi

Ljubim i tra i um.

stigao je odgovor

 

Pomorandže i masline ljube seks.

 

Dobrodošlo u dobrodošlu.

 

Kako me samo Tvoj glas uzbuđuje.

 

Nema nade kaže Beznadežni iako se on još jedini nada.

 

Gubitnik je jedini dobitnik za drugog.

 

Ponos se podaje onima koji nemaju nikakav ponos.

 

Ko je u danu pokisao do noći će se osušiti.

 

Čmar su usta sveta koja ljube usne lekovitih.

 

Ja sam kopile ja sam bastard to najlepše i najsvetije ime.

 

Bili Je Holidej U Svačijem Srcu.

 

Čin kojim pevaju odana bića.

 

Pešačili smo čitavu večnost za večnost.

 

Ljubav za čoveka koji kaže meni je slatko jedino da pijem ovde na uglu.

 

Beba me jedina sledi i ljubi na ovom neopisivom putu. 

 

Most je ptičica u devojčici Ljubici Marić.

 

Ja sam trave Mošorina u srcu Isidore Sekulić.

 

Ja sam otkrovenje jezika koje se u mom ja otkriva.

 

Vatrakojomgorim. Vazduhkojimletim. Vodakojaseumenikupa. Zemljakojaljubi.

 

Donesi mi pičku na dlanu.

poslao sam sms

 

sloboda oslobađa slobodu – ljubav ljubi ljubav

 

Ne odustaj devojčice u meni.

 

Pevaj me kamenjem biljaka.

 

Put je odan bespuću bespuće se podaje putu.

 

Uskrs je govorila je moja uskrsla majka.

 

 

 

 

 

34150 - 34182

blaženstva

 

 

Dragi Miroslave, peva, udara, jauče, vrišti i jeca proleće u Noikelnu.

Dođi u moju baštu kod drveta pet prstiju koje ću ti uskoro pokazati, Brigita.

poslala mi je juče mejl Brigita

 

Za Brigitu i Baštu poezije u Noikelnu za ovoliko više uživam u jeziku.

 

Jezik je smoždeno stakloušaci.

 

Jezik su svi dečaci jezika.

 

Sve devojčice ljubavi.

 

Jezik je poštenje pevanja.

 

Ljubim Tii sebe.

 

Veliki puž na zidu transformatora kod Šeste beogradske.

 

Dečak sam koji zatvorenih očiju skače u naručje drugog dečaka.

 

Muškarac koji se okrenut leđima baca u naručje devojčice.

 

Muž koji čelom leti u naručje svim bićima u srcu jedne žene.

 

Ja sam majka ideja.

 

Ja rađam sve ideje – svako mladunče – svaki pupoljak.

 

Odmaram se u kakohoćupisanju.

 

Tvojim suzama plačem.

 

Sunce mi greje hladna kolena.

 

Sve ih više volim – perunike koje tri dana stoje na mom stolu.

 

pomišljamdaćuprestićidotebeakospojimreči

 

spojitinespojivo

sastavitirastavljeno

ujedinitiposvađano

ucelitipokidano

prilepitiodlepljeno

prišitiodšiveno

cibziraticibzarjezika

 

nekada nisam ništa drugo nego samotna nežnost

 

Sedam kestena na uglu ulice Milana Rakića i Bulevara.

 

Dok hodam povremeno zažmurim da bude još nežnije.

 

Iz orezanih i ogolelih grana na Bulevaru izbijaju mlade stabljike.

 

Setim se nekih stvari u životu i tiho se stidim.

 

Dok čekaju autobus starija žena je nežno naslonila glavu na rame svog čoveka.

 

Opet sam se setio nekih stvari i opet se stidim.

 

Kako se zove ovo cveće?

Gale

odgovorila mi je prodavačica

 

Ljubim i ljubi me cveće.

 

Sve što je bilo udahnem i izdahom ispletem sve što će biti.

 

Ciliču laste – lipe će zamirisati za koji dan.

 

Reči u Miroslavu Mandiću opisuju neopisivo – stvaraju još nestvoreno.

 

Opet se setim. Na mostu. Nekih stvari. I ponovo se stidim.

 

Devojka koja u predvečerje pretrčava most.

 

 

 

 

 

34183  34215

blaženstva

 

 

Stoga sveti čovek

izbegava uživanja

izbegava raskoš

izbegava gordost.

Lao Ce u dvadeset devetom načelu.

 

Kad ljudi upotrebe silu, stare,

Jer je to suprotno Taou.

Lao Ce u tridesetom načelu.

 

Da li bi kod Tebe sutra mogao oprati ćebad?

 

Zaboravio sam da ponesem patent olovku. Pisaću šarenicom.

 

Šarena olovčica. Već pri kraju. Sutra ću je pokloniti Vladimiru Macuri.

 

Poezija je sve. Umetnost nastaje sama.

 

U jednoj ruci tri krstića u drugoj papir i olovka.

 

Ulica je puna ljudi ali kada dođem na njen

kraj u blizini reke neće biti nikoga. Samo Tii i ja.

 

Kada sam u mladosti prestao da se bavim umetnošću – sluteći i

žudeći za čudom umetnosti – nisam mogao da zamislim da je ovako

veličanstvena kao u ovim najobičnijim i najbožanskijim trenucima na ulici.

 

Čudo te umetnosti sam ja sam.

 

U meni živi prošla sadašnja i buduća umetnost.

 

U meni živi umetnost svih bića.

 

Zvižduće čovek iza mojih leđa.

 

Uživam u toploti vazduha.

 

Uživam u boji svake reči.

 

Mislim na samotne noćne povratke kući Erika Satija (Eric Satie).

 

Mislim na šaku kojom je pisao Gistav Flober.

 

Mislim na veliku umetnost Ljubomira Micića koju je stvarao

i zračio u izolaciji u poznim godinama a o kojoj još niko ne zna.

 

Mislim na knjigu Film o pevanju umetnosti Miroslava Mandića.

 

Mislim na jezik Laze Kostića koga sam do malopre čitao.

 

Naoblačuje se. Rekli su biće uveče kiše.

 

ŽITARSKI DOM

Uživam u ovom natpisu na zgradi iz 1927.

 

Prolazim pored hostela YelowBed.

 

Samo nastavi ovim putem i spojićeš se sa Bogom.

 

Olovka je sve tuplja ali ću uspeti da napišem sva blaženstva.

 

Sad sam video da mi je sa košulje otpalo dugme.

 

Kad vidim lastu osećam se lastom.

 

Devojka koja pretrčava most mi je dotrčala iza leđa i nešto viknula.

 

Usne mi se suše.

 

Evo i prvih komaraca.

 

Vodoskok na trgu Nikole Pašića je posle zime ponovo pušten u rad.

 

Vazduh miriše na koprivu.

 

Svetlucaju prve kapi kiše na asfaltu.

 

 

 

 

 

34216 - 34248

blaženstva

 

 

Rečenica-devojčica se podaje dečaku koji je piše.

 

probaš probaš

pita me

vežbam ravnotežu

odgovorio sam čoveku koji je prolazio dok sam hodao po zidiću

 

Sreo sam Arija Aslanija. Pričamo ispred Skupštine. Ari mi kaže.

Svidelo mi se to što preplivavaš Dunav sa stvarima koje staviš

u najlon kesu i one ti ostanu suve. To je rešenje a ja volim rešenja.

 

Devojčici-rečenici je lepo da je i dalje pišem.

 

Sve što postoji je devojčica i to zna samo dečak.

 

Kada se dečaku ne piše devojčica se piše sama.

 

Često je dečak samo ono što je devojčica-rečenica.

 

Dečak hoda a devojčica-rečenica upija njegove korake.

 

Nasilje je ograničeno – kaže dečak.

Nežnost je bezgranična – dodaje rečenica.

 

Piši me – volim to – volim te.

 

Pišem Te – volim Te – i volim to.

 

Pišem se – stvaram Te.

 

Strašno je kako je mladić projurio motorom kroz ulicu ali

je još strašnije kako je jedna žena rekla e da bog da poginuo.

 

18:06h

Dragi moj Vladimire hodam ka mostu i pišem Tii.

 

Pre sat vremena si mi preko telefona rekao da bi za otvaranje Tvog

muzeja želeo da imaš još nešto od mene jer Tii je ono što imaš premalo.

 

A ja Tii kažem da Tvom muzeju nisu potrebni radovi Miroslava Mandića.

 

Ono što možda pripada Tvom muzeju od mene je moje odsustvo.

 

Umetnosti i Tebi – od mene – treba Muzej Miroslava Mandića.

 

Muzej Jednog Jedinog Umetnika. Muzej Večne umetnosti.

 

O tome sam Tii pričao. To je Miroslav Mandić.

 

Radovao sam se našim susretima. Značila mi je Tvoja pažljivost.

 

Nadao sam se da si čuo moje reči i moju priču.

I da na osnovu toga može da se dogodi čudo.

 

Ja sam krhak i slab i zato Sloboda – Ljubav – Stvaranje.

 

I zato ako u muzeju izložiš bilo šta od Miroslava Mandića više

se nećemo viđati i tako će smisao i vrednost tih radova biti još veći.

upravo sam prvi put video Dragoslava Šekularca na ulici

 

Ako ne bude Miroslava Mandića u Muzeju Macura nastavićemo

da se viđamo i imaćemo priliku da stvorimo nešto još nestvoreno.

 

18:33h

Dragi Vladimire bilo kako bilo želim Ani Davidu i

Žaklini sve najbolje. I Tebi. I veliki uspeh Muzeju Macura.

 

Sve je isto od kada jesam.

 

Devojčica-rečenica je svedok koliko me je

potrošilo i preporodilo pismo koje sam napisao.

 

Umetnost je živa – živi u devojčici.

 

Umetnost rečenice ptičice.

 

Ptičice pevačice.

 

Radujem se devojci koja trči da stigne tramvaj.

 

Usput sam videla majušne tvrde zelene trešnje. One su nastale

iz belih cvetova. Žena u godinama, ranac, budalara po planini.

sačekao me je mejl sa ovim rečima Vere Varadi (Vera Varady)

 

I have always thought I was the best ever player – that's the way you

have to look at it. I have never looked at another player and felt inferior.

sačekao me je mejl sa ovim rečima Džordža Besta (George Best)