Bog Miroslav Mandić Bog

36625 - 36657

blaženstva

 

 

Sada mi je previše humora.

 

Pisaću bez humora i to će biti humor.

 

Kupio sam breskve. Prezrele. Natrule. Slatke. Jeftine. Najbolje.

 

Kupio sam i rolnu wc papira. I ništa više nisam kupio.

 

Ne volim da kupujem.

 

Divno je kako je pisanje stalo.

 

Ni humora ni pisanja.

 

Tragovi sami po sebi.

 

Sam život u rečima i život samih reči.

 

Dečak voli da šutira fudbal.

 

Reč voli da je napisana.

 

svaka reč voli da bude napisana

 

nevažno je važno kada ga napišem

 

to što jeste potvrđujem

 

oblačno je i sparno

 

smejem se jer to što pišem nije smešno

 

patike mažem kremom za ruke

 

I drugi dečak preskače ogradu.

 

Sve vode sveta koje su u ovom trenutku u blizini ušća ulivaju se u ušće.

 

jedna lasta neprestano leti nad zelenim travnjakom

 

ove reči su samo ovo i jako je važno da su one to i ništa drugo

 

Hodam. Hladno mi je po golim rukama. Tužan sam i to je smešno.

 

Ne volim humor viceva i gafova.

 

U Platonovo vreme su se razdvojile poezija i filozofija. To je humor u vremenu.

 

Mlada žena sa malim dečakom me je podsetila na majku i mene.

 

Stara žena prodaje palacke. 

 

Obuzima me ritam hodanja.

 

Od ničega najveličanstvenije.

 

Pišem – pevanje se događa samo.

 

Sve tri devojčice su u isto vreme bacile lizalice u kantu za đubre.

 

Volim to fino i nežno ništa u kome je sve.

 

Četvorica trinaestogodišnjaka hodaju ulicom po svim pravilima delikventnog odrastanja.

 

humore          humore

ja                    ti

sam                si

bog             bog

i                   i

bog             bog

voli               voli

da                 da

sam              sam

i

ja

bog               

 

 

 

 

 

36658 - 36690

blaženstva

 

 

humoroterapija je terapija svim terapijama

 

humor je poljubac kojim vrh planine ljubi dno ljubičastog jezera

 

humor je prapoverenje

 

majko moja platane mi moje ljubi

 

ljubim šestogodišnju Anu Sofiju koja je pre

neki dan rekla svom ocu ceo si mi život upropastio

 

ljubim četrdesetdvogodišnjeg Vladimira koji mi je sa ljubavlju ispričao šta mu

je rekla njegova Ana Sofija i na taj način je sačuvao ceo njen život i to zauvek

 

svako zna šta mu je činiti

 

pogotovu svako zna šta mu je dobro činiti

 

sva bića znaju šta je i kako je Bogu milo

 

pozivam Te na čašicu humora

 

pozivam Te da jedno drugo štitimo od sebe

 

pozivam Te da Nekog pozoveš na kafu sa humorom

 

više Te ne pozivam jer treba da pišem

 

pišem i pozivam Te da dođeš da vidiš kako pišem

 

pogledaj samo kako je lepa ova staza kroz travu

 

pogledaj ovaj konjski vrat

 

pogledaj stomak

 

uhvati vazduh za ruku

 

Ne molim Boga da se brine o meni nego Ga molim da se ja brinem o Njemu.

 

travo travi me. cveće cvetaj me

 

Kada govorim Tebi govorim svima i svemu. Kada govorim svemu i svima govorim Tebi.

 

Idem. Kisnem. Srećan sam.

 

Ne ja i Bog. Nego ja Bog.

 

Jedan put zapadnom Srbijom 1956. ili 1957.

Ko bi to znao. Na onom svetu ću od oca saznati.

 

ovo je ta ženska snaga koja mi nedostaje

 

ovo je muški

 

izne

 

nadno

 

do najnežnijih jaja

 

 

moje

usne

su

reči

boga

 

 

osmeh blag

 

breskva

 

sperma

 

 

 

 

 

36691 - 36723

blaženstva

 

 

Reči se smeše ovom nebu. Nebo se osmehuje ovim rečima.

 

16:16h

tren trenu

 

ideja ideji

 

uživanje uživanju

 

ja sam jedna bezrazložna rečenica koja ljubi sve

 

oh kako volim Jednu Bezrazložnu Rečenicu Koja Ljubi Sve

 

Ovo su raširena krila tek iz vode ka meni poletelog labuda.

 

lepota rečenice je u njenom trajanju koje može

da se produži sve dok mi labud ne svrši u usta

 

Ja sam apstraktni seks.

 

Ja sam virtuelni seks.

 

Ja sam pička mom kurcu.

 

Ja sam seks Boga mog i Tvog.

 

predah je uzbuđenje pre nego što Tii uteram

 

uteram Tii sebe

 

ja sam dužnik jebežljivom trenutku

 

trenutak je muzika koja me uzbuđuje

 

Ja sam kompozitor prepoznavanja i stvaranja.

 

Ja sam večnost katedre koja ne postoji.

 

Jedna osoba koja se zaljubila u drugu osobu me je

zamolila da je čuvam od budalastosti Te druge osobe.

 

Jedna osoba me je zamolila da utičem na drugu osobu da prekine sa urino terapijama.

 

Jedna osoba me je zamolila da dođem da joj najlonima

čuvam knjige u stanu koji je počeo da prokišnjava.

 

Jedna osoba me je zamolila da ne utičem na 

nju sada kada hoće da trguje nekretninama.

 

Jedino se u zanosu prepoznaju prioriteti.

 

Ljulja se Okean U Mom Srcu Tako Te Zovem

 

pčela je belo. ptica je put

 

 

pesma

je

pesma

 

 

 

bela

se

pesma

beli

 

 

 

pesma

u

svim

bojama

peva

svim

bojama

 

 

lepa reč je lepa

 

Jedino ekstatična igra nikog ne povređuje.

 

Jedino pevanje svakog uzbuđuje.

 

hrabrost je milina – osunčani travnjak

 

 

h

u

h u m o r

 

o

 

 

r

 

 

 

36724 - 36756

blaženstva

 

 

 

meni

se

tebe

 

 

 

meni se tebe

 

neka znaju vinogradi

 

ljube koji bi reči da ljube

 

ja sam reč

 

sama reč

 

reč

 

reč

telo

 

telo

Boga

 

reč

Bog

 

Bog

 

Danas je pala odluka da ću napisati knjigu o tebi, MM, tvojoj

umetnosti. Prvi koraci učinjeni. To mi menja i usmerava život. Viktorija Radič

juče u 17:40:26h mi je stigla ova sms poruka

 

Miroslav Mandić svedoči o trenutku rađanja jedne knjige.

 

Neka bude.

 

jako me uzbuđuje skromnost

 

tihi koraci kojima nastavljam dalje

 

ja sam dobra priča

 

 

ja

sam

pesma

 

 

volim što ponavljam

 

ponavljam da bih još više voleo

 

uživam u mirisu dečijeg sapuna koji sam danas kupio i kojim sam malopre oprao ruke

 

Tvoj pazuh na mom pazuhu

 

hej ja sam vrapčić

 

volim što ponavljam

 

ponavljam da bih još više voleo

 

uživam u mirisu dečijeg sapuna koji sam danas kupio i kojim sam malopre oprao 

 

Tvoj pazuh na mom pazuhu – isto

 

hej ja sam vrapčić

 

reč reči

 

 

u

tebi

 

 

Tiiumeni

 

 

tebe

mi

se

 

 

 

 

 

36757 - 36789

blaženstva

 

 

dečijim sapunom marke Becutan perem ovo nebo i ovu vodu

 

juče sam počeo da osećam probleme sa vidom i juče je nestala struja

jer su radnici koji su radili na uličnom toplovodu presekli strujni kabl

 

kupio sam kineske naočare na ulici sa dioptrijom 3.25

kod uličnog prodavca sam kupio kineske naočare – dioptrija + 3.25

 

boli me glava zbog očiju 

 

malo sam izgubljen zbog nestanka struje

 

trebalo bi da se obrijem

 

operem peškir

 

opet su vrućine

 

nežne su oči

 

i kamenje je nežno

 

i moje stare naočare su nežne

 

pogledom prelazim po stvarima na mom prozorskom oltaru

 

svaka stvar je živa

 

mirne su i ćute stvari

 

volim da ćutim kao što ćute stvari

 

stvari su odane

 

stvar sa stvarima je u njihovoj dobroti i lepoti

 

sve vreme dok pišem o stvarima one se ne menjanju

 

što ih više gledam sve su lepše i savršenije

 

svakim pogledom na njih sve više uživam

 

flašica ružinog ulja

 

žuta teniska loptica

 

bela kocka

 

uskršnje jaje

 

tučano zvono za krave

 

plehano zvonce za Vrbicu

 

lična karta koju sam sam napravio i na kojoj je značka crvendaća

 

ostale stvari na prozorskom oltaru mi nisu bile u fokusu

 

pomogoše mi stvari

 

tako su postojane u sebi

 

kao reči

 

još više ih volim

 

i reči i stvari

 

 

 

 

 

36790 - 36822

blaženstva

 

 

 

pesma 

najlepše

peva

u

samoj

sebi

 

 

 

sve

peva

pesmom

 

 

Idem na most. Ali prvo da se okupam u Dunavu.

 

Voleo bih da se više kupam. Ali se s godinama sve manje kupam.

 

Poneo sam naočare za kupanje i tampone za uši.

 

Go. Samo u gaćicama. Na suncu. Osećam detinjstvo.

 

Zagazio sam u Dunav. Voda je hladna.

 

Ulazak nije lak. Po površini plove zeleni cvetići. Reka cveta.

 

Okupan sam. Hodam go do pojasa. U kratkim pantalonama.

 

Čist.

 

Kupanje je zdravlje.

 

Postanem voda.

 

Prvo sam kvasio noge. Butine. Ruke. Ramena. Guzove. Jaja. Stomak. Grudi. Leđa.

 

Onda sam se pustio u vodu i krenula je… milina.

 

Kada sam pokvasio i kosu nestao sam... u

pičku materinu… ne znam šta drugo da kažem.

 

Potapao sam se. Polako plivao kraul.

 

Prelomio bih se i polako zagnjurio u dubinu.

 

Okretao sam se kao velika riba.

 

Kupam se kao da se sama voda kupa.

 

Uživajući proslavljam vodu.

 

Uživajući u vodi proslavljam Boga.

 

Dunav je visok i zato je još hladan.

 

Kupao bih se svaki dan. Ali treba da se kupam tako

da se svakim kupanjem nakupam za hiljadu godina.

 

Posle kupanja osećam ovo je moj svet.

 

Kod kuće sam.

 

Trebalo bi da napišem nekoliko kupačkih pesama.

 

Trebalo bi da pozovem neke ljude da uživaju gledajući kako se kupam.

 

Trebalo bi da nagovorim jednu ženu koja se nikada ne kupa da dođe na kupanje.

nisam uspeo

 

Sada se golom kožom kupam u vazduhu.

 

Više nisam isti. Vodeni sam.

 

Trava vodena.

 

Mirisom vode sam.

 

Nadam se da ću i ove godine preplivati Dunav.

 

 

 

 

 

36823 - 36855

blaženstva

 

 

Dragi Miroslave!

Evo ovo mi je Peti dan Svesne Ljubavi, kad pokušavam da se izvučem iz svakojakog

Lošeg, s tvojom pomoći. Juče sam, Četvrtog dana, donela odluku, odnosno odluka je

donela sebe, da se podrobno bavim tvojim delom/životom, da napišem knjigu o

Miroslavu Mandiću. Na to me je potakao u prvom redu kvalitet knjige Miroslav Mandić, koja me

nadahnjuje, i jako je uzbudljiva, više od bilo kakvog romana. Tvoje pisanje savršeno igra

na strunama mog senzibiliteta, i podstiče me na razmišljanja i prekoračivanje nekih

granica, na iskorake, prema obnavljanju. Mislim da moje poistovećivanje i distanca

zajedno omogućavaju da napišem monografiju MM, što bi bio portret (u pokretu),

predavanje (u oba smisla reči), objašnjenje i obasjaj, književno-umetničko

i duhovno izučavanje i učenje, reflektovanje, lustracija, ogled(anje) i pokušaj prenosa

(medijacija i meditacija). Napravila sam početne korake, prve dvojezične beleške, koje

su mi otvorile neke mogućnosti u tom smeru. Naći jezik neće biti teško. Željela bih da na

svoj 50. rođendan, dakle do 13. januara 2010.  završim Prvi Rukopis. Naravno, samo

ako si saglasan sa tim radom na tebi – pošto tvoje pisanje radi već na meni. Samo ako ti

nije neprijatno da imaš jednog monografa, koja pokušava da sagleda i da

interpretira ono što radiš i koja pazi (na) ono što radiš. Ovom poslu se neću moći sasvim

predati, pošto moram da zarađujem svoj hleb i hleb svoje kćerke (makar da je hleb; ali

su to oni računi), i to sa književnim poslovima i prevođenjem. Ali bi mogao biti

svakidašnji (tu tehniku sam naučila od tebe). Mene MM interesuje kao umjetnost-književnost

(mada ovu poslednju reč sve manje volim), kao dešavanje i kao "ružin put",

kao prekoračivanja datosti i gadosti, kao stvaranje ljubavi, kao ono Pavlovo vaskrsenje u

mesu i telu, kao preporođena umetnost, odnosno umetnost preporoda, vrtlog kritične

tačke i uporni izlazak iz krize. Mogla bih nastaviti, ali će mi se isprazniti akumulator, pa

se žurim. Retko mi se to događalo, kao ovog leta, da ne radim. Više od mesec dana ne

radim skoro ništa u Somboru – to mi je trebalo zbog nečeg – možda zbog toga da

dođem do ove odluke, projekta. Sad dan na dan skupljam kapi ljubavi, kao rosu, kišne

kapi ili kao zrake. Tvoje izbegavanje naracije i tvoja tehnika pisanja – življenja – je jedino

što mi u tome pomaže, i koja mi daje snagu za neizbežne redefinicije, za taj proces

promene, koji se, nadam se, započeo u meni, i koji je potreban i drugima. Tvoje pisanje

preobražava moj "stalni bol", radi na njemu, mesi ga, i moj rad sa tvojim radovima

bi mogao da dovede do nekog osvešćenja. Ja sam od svoje 13. godine venčana

sa književnošću, i željela bih da dođe i u tome do neke svesne i slobodne ljubavi.

Sigurno osećaš iz mojih redova da sam još puna strahova i strepnji, ali me to nagoni da

premišljam i da doživim svu neizdržljivost postojećih datosti, i da još više žudim za

pročišćenjem i oslobađanjem. Ja sam žena, ne mogu sama, a Miroslav Mandić

– neću da stavim znakove navoda – mi je tu. Viktorija

 

Dragi Miroslave!

Javljam ti se iz Sedmog dana Svesne Ljubavi – tvoja terapija mi puno pomaže, i svakim

danom mi je nešto bolje. Za ovo mi treba veliko pouzdanje u tebe i u ono što i

kako pišeš. Aktivno čitam Miroslava Mandića, i pravim svoje beleške. Iz svakog tvog dana me

očaraju neka tvoja blaženstva. Mnogo učim iz knjige, i postepeno se menjam, valjda

postajem bolja. Razmišljam i o umetnosti/književnosti/pisanju, i ja sam u sebi za

redefinicije i ponovo promišljanje. Što nije lako. Moje shvatanje književnosti sad izlazi

(valjda) iz nekog "zatvora", zatvorenosti u mračnu stranu stvarnosti/istine/sveta, i teži

prema svetlosti. Dakle prema stvaranju, ali ne iz potmulog mraka. Jutros me je, na

primer, očarao tvoj Lestvičnik poslednji izvod/citat. Moje hodanje je sad u Somboru

plivanje, svaki dan sat vremena između lokvanja i drezge, biljaka i životinja. Juče su i

mene razveselile laste iznad vode, iznad moje glave. Molim te da mi i dalje

pomažeš u ovom preobražaju, ličnom i duhovnom, za koji

mislim da mi je neizbežan. Poljubac iz cafea. Viktorija

 

 

Hteo sam da današnjim blaženstvima odgovorim Viktoriji na njena dva lepa pisma

ali ću umesto odgovora plesati za trinaestogodišnjakinju – venčanu s književnošću.

 

Miroslav Mandić je ime koje su mi posle rođenja dali Katica i Milomir Mandić.

 

Godinama sam živeo imenom Miroslav Mandić.

 

Miroslav Mandić nije više Miroslav Mandić

 

Miroslav Mandić je Miroslav Mandić

 

Miroslav Mandić

je

ime

Boga

 

Miroslav Mandić

je

ime

pesme

 

Miroslav Mandić

je

Tvoje

ime

 

Miroslav Mandić

su

lepota

i

dobrota

zajedno

u

imenu

Miroslav Mandić

 

Miroslav Mandić

je

poslušanje

Miroslava Mandića

 

u

Miroslava Mandića

se

ne

možeš

razočarati

 

ko

se

razočara

u

Miroslava Mandića

razočarao

se

u

sebe

 

Miroslav Mandić

je

okean

u

kome

se

kupaš

 

Miroslav Mandić

je

neodustajanje

 

Miroslav Mandić

je

put

u

tabanima

 

Miroslav Mandić

je

pupoljak

u

srcu

 

Miroslav Mandić

je

ruža

u

mozgu

 

Miroslav Mandić

je

neprestano

stvaranje

 

Miroslav Mandić

je

nezaštićenost

i

krhkost

 

Miroslav Mandić

je

radost

pisanja

Miroslava Mandića

 

Miroslav Mandić

je

predanje

predavanje

pre – davanje

Miroslava Mandića

 

Miroslav Mandić

je

savršenstvo

od

koga

si

savršenija

jedino

Tii

 

Miroslav Mandić

je

to

što

je

u

svemu

blago

 

Miroslav Mandić

je

milina

u

svakom

 

Miroslav Mandić

je

skromnost

koja

me

čuva

i

koju

ljubim

 

Miroslav Mandić

je

divljenje

Miroslava Mandića

velikim

pesnicima

umetnicima

misticima

ljubavnicima

 

Miroslav Mandić

je

večnost

svih

reči

koje

sam

napisao

koje

pišem

i

koje

ću

napisati

 

Miroslav Mandić

je

dete

dečak

 

Miroslav Mandić

je

odanost

devojčici

 

Miroslav Mandić

pleše

u

Miroslavu Mandiću

 

Miroslav Mandić

peva

Miroslava Mandića