Bog Miroslav Mandić Bog

38374 - 38406

blaženstva

nije između nas prostor nego ljubav

ja ne pišem ja ljubim

ljubav sve vidi i čuje

sve moje reči izlaze iz mog srca 

svačije srce iz svih srca u Tvoje srce

ja sam Tii pejstovao rečenicu sa srcem između reči 

a Tii si dobila umesto znaka srca znak za autorska prava

što je možda nagoveštaj da sam blizu izuma LJUBAVI SAME

za koji bih ako bude funkcionisao u srcima svih bića mogao 

dobiti ne Nobelovu nagradu nego deset Nobelovih nagrada odjednom 

lepo je biti srce među srcima 

 srcem srcu pisati srce

nikada ne pišem između redova nego uvek između srca

očitost je tako lepa

ništa očitije od ljubavi 

ulična bandera ugaoni stub dvorišta veliko drvo i eto ljubavi

pet vrabaca na električnim žicama

zvone zvona čovek se krsti

Svemir čuva sebe u trunčici

dva radnika su zastala i gledaju u izlog mesare

svo drveće pored kojeg hodam povedem sa sobom u šetnju

nežno gledam ovaj opao list

opao list je ulio svoju ljubav u mene i sada se ljubav iz mene blago širi

toliko sam sam da svi idu za mnom

mladić sa kišobranom stoji pored reke i posmatra ptice u letu

da ja njoj podredim šetnju moju e to neće moći kaže šetač šetaču

nisam izbijao iz kuće zabarikadirao sam se kaže mladić sa

kišobranom prijatelju kojeg je sreo pa su zastali u razgovoru

sve više je ptica selica koje u brzom letu preleću nebo iznad reke

Miroslav Mandić je knjiga u kojoj se neprestano događaju sve stvari ovog i onog sveta

vrane sleću i odleću sa šlepova koji nose šljunak

volim kada su pored mišljenja i onostranosti seksa i šljunak i vrane tu

svaka moja reč Tii se podaje kao bludnica ili Bog

Bože hvala Tii što se podaješ svakoj reči koju napišem

Bože od odanosti si me sačinio

osetih da osećam zahvalnost za svakoga koga ugledam na ulici

ja sam srce svih prolaznika

nežno mislim na neku vučicu koja je sada negde sama između srca

 ja ne pišem ja ljubim srcem

38407 - 38439

blaženstva

Ime moje umetnosti je Umetnost Odanosti – Odanost Umetnosti.

Ugledah ih – nekoliko roza ruža. Volim da gledam ruže. Ruže mi ljube mozak.

Ne postojim dok ne osetim da postojim u srcima svih bića i da sva bića postoje u meni.

Tužan sam kada nisam sve i kada sve nije u meni.

Metafore su divne spravice za preobražaj.

Jelen u meni me hoda.

Dunav se zeleni. Sitna kiša pada po nama.

Da ne hodam nikada ne bih znao da je sve ovako lepo.

Da ne pišem nikada ne bih osećao da je sve ovako dobro.

Da ne pišem hodajući nikada ne bih napisao da je postojanje neprestano venčavanje.

Vrana na kamenu potvrđuje moje reči.

Po zvuku prepoznajem da je tamo gore pala neka štangla.

Uzvodno Dunav je u magli. Tek se nazire zemunsko brdo.

Jedan čamac sa sredine Dunava uplovljava u Savu.

Prija mi što me popularnost i popularni ljudi ne privlače.

Da u mladosti nisam bio u zatvoru još bih bio zatvoren među ljudima.

Tako je nežno biti na mostu u ovom sivilu i kiši.

Volim umetnost koja pokreće ljubav u svim bićima.

stvaranje je s t  v a    r      a            nj                                     e

Stvaranje je tako tiho. Neprimetno. Plavičasto.

Ozarilo me lišće mladog bagrema koji je posađen u Njegoševoj ulici.

Kada sam pomislio da ću za sto metara proći pored Kalenićeve pijace rasplakao sam se.

Odan sam svim svojim putevima.

Vraćam se kući kao dečak iz škole samo što kod kuće nema nikoga.

Ja sam kuća koja se kreće za sve beskućnike.

Radujem se kiši.

U Stančiću me čeka cveće i autobiografija Vudi Gatrija koji sada piše o skitnicama.

Pored kreveta su mi i Majstor Ekhart i Isak Sirin i Gertruda Stejn i Plotin.

Prolazim pored sportskog centra Vračar i vidim da je ulaznica za plivanje 400

dinara što je za mene mnogo tako da ću i ove zime plivati tako što neću plivati.

Sa kišom se spušta i magla – baš je uzbudljivo biti na svetu.

Kada farovi automobila osvetle kišu volim je još više.

Ja sam veliko more nastalo pre mora.

Pisanje je divljenje pisanju i čitanju.

38440 - 38472

blaženstva

moja umetnost je

Umetnost Pupoljka – Pupoljak Umetnosti

ovo veče. uz bluz. mirisne štapiće. malo vina

umoran. sam. spokojan

ja sam muzika

ja sam muzika i to neprestana ja sam muzika

ja sam miris smilja

jako volim noć

jako volim noć. jako volim dan

ja sam život

neka čudna rečenica

mistički miris 

iza zastrašujuće kompleksnosti leži divna jednostavnost

širenjem (krugovima) nestajem (u centru)

ja sam sva ja

ja sam jedno jedino ja

otvorenost misterije me misterijski otvara

ja sam oba puta u meni

smejemo se jedno drugome jer smo dobar posao obavili

pišem nerazgovetno jer verujem da je Tebi sve jasno

za Tebe sam pomilovao cveće na stolu

odan sam Tii jer upravo spoznah – svi su mi odani

svi i sve mi je odano – tako počinje svaka pesma

pevam otkrovenjima

ljubim sve vrste soli

svako blaženstvo je igra između mene i Boga

mene i Tebe

Tebe Boga mene

pogledaj kako sam Tii lep – pogledaj kako si mi dobra

kako je divan današnji dan – kako je divan svaki dan

luda u meni je radosna jer Bog ljubi ludom ljubavlju

mislim na jedno jutro

vidim jedan krajolik pored reke

srce je mozak srcu – mozak je srce mozgu

38473 - 38505

blaženstva

Izašao sam napolje. Srećan sam.

Ne mogu biti ako nisam Bog.

Biti je Bog

Ulični čistač metlom čisti opao kesten.

Subota je. Prepodne. Mokro je. Ne pada. Idem na most. 

Leva patika mi propušta vodu. Ne nosim naočare. Odmaram oči.

Ako Tii treba više novca daj ga meni i Tii ćeš ga dobiti još više.

Ja sam ova radost koja se širi sa mosta.

Ja sam vek Azije.

ja je dobro – mi je zlo

pišem čudesno

Sve što napišem je čudesno.

Čudo čudesnom.

Čudo pisanja.

Ja sam najsujetnije biće ikada stvoreno i zato ljubim sve sujetne.

Ljubim Te – koji će Tii kurac sujeta?

Ljubim Tvoju i moju sujetu da se sujeta preobrazi u suncokrete lokvanje i…

ne mogu da se setim imena crvenih cvetova pored puta

pišem da bih im se imena setio

slikali su ih impresionisti

posuti su po žitu

crvene se

gledao sam ih u Poljskoj

oni su moja odanost jednoj ženi

svakoj ženi

tajni ljubavi

ljubav nema tajnu nego je ljubav

još ne mogu da se setim

voleo bih da se setim… ali biće lepo ako se i ne setim

pijem za Tebe zavisan Tobom (od Tebe?)

ja sam strast ponavljajućeg ritma

ja sam strast naglih promena ritma

ne mogu da se setim

tih pored puta

kroz prozore voza gledane 

(ovde su se već pobrkale sve zamenice)

pored puta

gledao sam ih kroz prozore voza

ne mirišu

smrde

krhkih crvenih latica

moje ljubljene bulke

pitaću Branka Popovića kako se bulke kažu na italijanskom – fiori di papavero 

38506 - 38538

blaženstva

11:11h

jedanaest i jedanaest je dovoljan razlog da počnem da pišem

13:11h

trinaest i jedanaest je dovoljan razlog da nastavim

13:13h

trinaest i trinaest

napućio sam donju usnu i palcem i kažiprstom leve ruke prelazim preko nje

Ako niste ispunili sve svoje potencijale u životu, onda niste ni živeli.

Svaka reč koju napišem me spašava i oživljava.

Reč mi daje pravo na život.

U hodu mi reči zamirisaše na kafu.

Eno ga sunce preko mosta.

Sunce mi je u srcu.

Ana mi je kupila nove patike marke Kronos.

Ja sam zdravlje koje se širi sa mosta.

Zdravlje prožima svakoga.

Smejem se svojoj rasejanosti i tugi.

Upijam platane pored kojih prolazim.

Zamirisala je lavanda.

To je bilo davno.

Dečak se zadubio u ruke dok sedi pored majke koja čeka red kod pedikira.

Teško napisana blaženstva su mi još draža.

Stidim se.

Ruže preko ograde.

Mačka na stubu.

Sobna svetlost kuća i zgrada.

Na kraju hodanja sve je dobro.

Samo sam milovanje.

Milujem krhke.

Milujem grube.

Da mnogi nisu preživeli ne bih ni ja.

Bilo je to samo nekoliko rečenica. 

Da li sam tada slutio sebe sadašnjeg koji o tome piše.

Nežnim stopalima.

Oko mene je bila šuma.

Srce je počelo da se menja.

38539 - 38571

blaženstva

Problemi sa očima-naočarima. Stopalima-patikama. Životom-samoćom.

Prozor je otvoren. Sija sunce.

Svaka reč je planina sledećoj.

Svakom rečju sam strpljiviji.

Masiram potiljak.

suncu sam

ovi krugovi su ljubav koja kruži

Ja sam ljubav koja se širi sa mosta.

najslabiji sam

Mnoga blaženstva sam napisao boreći se sa samim sobom.

Moja podrška nečijem stvaralaštvu je u svakoj reči koju pišem.

šapućem duši – raduj se dušo

prefinjenost je preosetljiva ali i najsaosećajnija

Žuljaju me nove patike. Izuo sam stare čarape i

bacio ih u korpu za otpatke da bi me manje žuljalo.

Voleo bih da svaka žena posle ovog blaženstva još više voli svog muškarca.

Voleo bih da svaki muškarac posle ovog blaženstva još više zavoli svoju ženu.

Na golu kožu su me patike još više žuljale pa sam na ulici kupio nove čarape.

Setio sam se kako žulja spavanje na drvenoj klupi i kako tada bole pete.

gledam da bih rekao

kažem da bih video

mislim da bih bio

jesam da bih ljubio

Prstima leve šake treperim ispred grudi i širim finoću tog treperenja.

Ljubim Te u mozak.

Ljubim Te u mlad koja se u Tvom srcu rađa.

Umetnost je čekala da napišem ovo blaženstvo.

sve je čudesnije moje pisanje

nema maštovitijeg pisanja nego kada u 38565. blaženstvu napišem

sve je čudesnije moje pisanje a u 38566. blaženstvu sve to ponovim

Svako ko je pisao čudesno pisao je da bih ja pisao još čudesnije.

Jednostavnost čudesnog pisanja me okrepljuje.

Nogu pred nogu uz Bulevar.

Ljubim vas platani – kažem platanima.

Toplom dušom zagrlim sve duše sveta.