Bog Miroslav Mandić Bog

odluke me oslobađaju maštanja i improvizacije

 

odlika odluke je da poštuje tuđe odluke

 

odluke čestitosti

 

od čestitosti su sačinjene čestice odluke

 

čestice čestitosti spajaju

 

juče sam podigao sa zemlje jedan kamen da mi bude duhovnik

 

dok pišem ovo blaženstvo držim ga u levoj šaci

 

u ovom blaženstvu kamen mi je u desnoj šaci

 

ponekad ću pisati sa njim

 

leži pored Pupa

 

čestitost prožima sva bića

 

sloboda je čestita

 

istina je čestita

 

na pešačkom prelazu sam osetio smirenje. okrenuo

sam se oko sebe i ugledao toplinu u očima stare žene

 

spojeni voljeni

 

nekom sam je dao a nisam je pročitao. dobio sam je od

njenog autora. voleo bih da je pročitam. pre neki dan je nisam našao u

knjižarama. sada ću je potražiti u još nekoj knjižari. knjigu Urvidek Slobodana Tišme

 

nema Urvideka. zašto postoje izdavači i

knjižare ako u njima nema Urvideka Slobodana Tišme

 

volim slike koje polako i duboko misle

 

volim što on voli te stvari koje voli iako ja te stvari ne volim

 

voleo bih da fotografišem noseve svih ljudi. šest milijardi noseva jedne slike

 

dvoipogodišnji dečak juri golubove u parku. kad golub poleti dečak se jako trgne

 

oni koji su godinama mnoge ljude činili nepotrebnim

danas se jako čude što su i sami postali nepotrebni

 

ne odustajem i zbog retkih koji nikada nisu odustali

 

trajanje omogućava stvaranje

 

stvaranje proslavlja trajanje

 

postani ono što jesi – papirić sa ovim rečima neko je zalepio na

metalni stubić na koji se oslanjam dok čekam zeleno svetlo na semaforu

 

knjiga je svugde i knjiga je sve

 

otužno je slušati ljude koji žive od knjige kako kukaju što mladi ne

čitaju knjige. zaboravili su kako su oni čitanjem knjiga terorisali druge

 

nekada poznati kukaju jer je danas najvažnija profesija biti

poznat a i svako može da bude poznat. u njihovo vreme su druge stvari bile važnije a poznati su bili samo oni. u svim vremenima je isto. duh vremena teroriše sve ono što nije u duhu vremena a kukaju oni koji su u svom vremenu terorisali sve druge

 

upravo sam se setio dva blaženstva koja sam pisao sa kamenom u šakama

 

jutros sam poželeo da kamenu – mom duhovniku – dam ime

ali nisam znao koje. sada osetih – zvaću ga Miroslav Mandić

 

kupio sam dve salate – majska kraljica – sa njom

morate biti nežni kao sa ženom – rekla mi je piljarica

 

somun – 30 dinara

tartar sos – 70 dinara

dve salate – 120 dinara

podvučeno – carski ručak

izašao sam napolje. bacio đubre. pogledao u nebo i ugledao dve laste

 

žuti maslačci između asfalta i zida

 

bačene kore oljuštenog kikirikija

 

idem da se ošišam. poslednji put sam se šišao 6. oktobra. volim ritmove

 

otpadaju cvetovi magnolije. suše se na asfaltu

 

mislim dobro za dobre pomisli

 

hodam na prstima za dobre pomisli

 

smešim se travama za dobre pomisli

 

divim se svakome ko izloži sebe drugima

veliki pozdrav ukućanima Farme realiti šoua koji sa uživanjem gledam svako veče

 

volim što i Tii voliš svaku česticu

 

neodoljivi su žuti maslačci

 

do berbera prolazim pored drvene tarabe

kroz prolaz koji je sav obrastao u zelenilo

 

ošišao sam se. osećam vetar oko ušiju

 

prodavac salate me je ovako prevario. nekoliko ljudi je

kupovalo salatu. kupio sam tri salate po dvadeset dinara. on nije

imao da mi vrati kusur pa je poslao ženu da usitni novac. kada se žena

vratila dao sam mu dvesta dinara i podsetio ga šezdeset dinara. on mi je

energično i ljubazno vratio pedeset dinara i rekao mi deset dinara će te

mi dati drugi put. tako me je zbunio i nije mi dao još sto dinara

 

salata je predivna

 

zahvaljujem se prodavcu jer pišem ova blaženstva

 

zahvaljujem mu se jer me je upozorio da treba bolje da se koncentrišem prilikom

kupovine i da smislim neki način kako da mi se to ne događa jer je počelo da se događa

 

namignem prodavcu salate na veštini kojom mi je proturio loptu kroz noge

 

namignem mu jer me je namagarčio a to mi prija jer vidim da sam i magarac

 

da za mnoge stvari nemam nikakvu veštinu ali da

me u krajnjoj liniji nikakva veština i ne interesuje

 

ljudi se toliko plaše da ne budu namagarčeni da nisu ni svesni kako ih škola

ili država svakog dana magarči do nepodnošljivosti – stimulišući im želje i sujete

 

gospodinu prodavcu salata se zahvaljujem jer mi je za

trenutak ošišao sujetu a to vredi mnogo mnogo više od devedeset

dinara koje mi nije vratio ili sto osamdeset dinara koliko je koštalo šišanje kose 

 

bojeći se da ne budemo ismejani postajemo magarčine nad magarčinama

 

lastavice moja volim Te jer pristaješ da budeš namagarčena

 

slone moj volim Te jer si milion i šesto puta pristao da budeš magarac

 

magarac večne mladosti

 

voljeni Rober Breson

 

salatu samo operem i ničim je ne začinjavam

 

vetar povija travu

 

sunce mi suši opranu posteljinu

 

samo ljubiti samo ljubiti

 

Gimpel luda

 

pupoljci pupoljci dobrih pomisli

vetar u jorgovanima

 

namignem Tii bezbrižnost

 

u dubini okeana i dubini Svemira isto je

 

dobrotom život počinje svakog trena

 

za mnoge koji Te ljube Tii ni ne znaš

 

ljudi u svojoj deci – unucima – praunucima –otkrivaju sebe

 

ja u Bogu–Tebi–svim bićima i stvaranju

 

Bog–Tii–sva bića i moja pesma sve je to jedno

 

grlo smernosti

 

pažljive oči

 

vetar u jorgovanima – jorgovani u meni

 

namignem Te

 

sto hodanja – 1.304 kilometara – 1.863.923 koraka

 

brojevi – rojevi odanosti

 

čujem vetar – trepere listovi magnolije

 

hodam polako i gledam lišće

 

od lišća se ne živi – od lišća si večan

 

dubina na površini nalazi svoj mir – površina u dubini nalazi svoj zanos

 

okean je zevnuo u čeljustima ovog psa

 

ja sam aerodrom dobrote. sa mene poleću sva bića ka lepoti

 

jorgovani jorgovani jorgovani

 

petama pevam u duši svakog bića

 

kad bezrazložno okrenem glavu i bacim pogled na bilo šta odmah se očistim od nužnosti

 

ljubeći se pridružujem drveću koje neprestano ljubi sva bića

 

vetar mi je u košulji

 

ugledah Te već precvalu – roza ružo – u ulici Kneza Danilova

 

pevači ruže – zagrljaji moji

 

tihe ulice prepune drveća su hramovi jedne jedine gradske religije

 

hodam – ovo je uloga vetra u oslobađanju ljudi od istorije

 

hodam – ovo je istorija vetrova u radosti svih bića

 

hodam – vetar od svakog trenutka stvara veliku istoriju

dok sam izgovarao ovo blaženstvo mogao me je udariti taksi jer sam se poveo za zelenim

koje sam ugledao na drugoj strani ulice a prevideo sam crveno na ostrvu pešakog prelaza

 

susret reči čini jasnim da su reči po svojoj prirodi susret

 

na kraju stotog hodanja sam ugledao prve ovogodišnje pupoljke crvenih ruža

Ne prilazeći vratima,

Znam šta se dešava u svetu.

 Lao Ce u četrdeset sedmom načelu.

 

Gubeći stalno,

Stiže se do ne-delanja.

Ne-delanjem se sve može izvršiti.

Onaj koji pobeđuje svet, često ga pobeđuje ne-delanjem.

Lao Ce u četrdeset osmom načelu.

 

Dragi Miroslave,

tačno u 01.05h posle ponoći ispao sam 20.000. pupoljak!

Živeo Humor! Tvoj Srđan

sačekao me je jutros mejl Srđana Valjarevića

 

pupite pupite pupoljci – sebi i svim bićima na radost i zdravlje

 

da li postoji ona jedna tvoja žena?

pitala me juče u mejlu bliska osoba

 

sam sam već četiri i po godine

 

od svoje devetnaeste sam dvadeset i dve godine bio sam

 

volim da živim i radim sa ženom

 

volim ideale – vrline – slaganje – umiranje u drugom

 

svađanje je užas – smrt

 

da se ne bih svađao sa ljudima nisam se povukao nego sam se otvorio svim bićima

 

sva bića su slaganje i harmonija

 

nikad protiv nikog – uvek samo za sve

 

iako sam sam sve više živim sa Onom istom ženom sa kojom živim celog života

 

iako je nema ne bih mogao živeti bez Nje

 

iako je nema Ona postoji

 

iako je nema Ona je svakog trena sa mnom

 

biće divno ako se moja žena pojavi

biće najdivnije ako bude kako je Bogu Tebi i svim bićima milo

 

živim i radim kao da si već tu

 

osetiš to i u Miroslavu Mandiću

 

dvoje 

kao

jedno

za

Boga

sva bića

i

umetnost Miroslava Mandića

 

jedno 

kao

dvoje

za

Boga

sva bića

i

pesmu Miroslav Mandić

 

Bog

Tii

sva bića

Miroslav Mandić

jedna jedina ljubav

jedan jedini seks

jedna jedina porodica

 jedno jedino venčanje

 

želim svim bićima da budu sa svim bićima

 

želim svakom biću da bude ljubav svakom biću

 

seks večne odanosti svih bića

 

seks stvaranja ljubavi za sva bića

 

seks umiranja u besmrtnosti svih bića

 

sam sam

ali dve iste reči

 

jedna reč

ali dvoje u njoj

 

sve postoji jer Tii postojiš

 

gledam Te u oči – Tii si moja ljubav – Tii si ljubav svih bića

 

posle ovih blaženstava još više sam sa Tobom sa kojom živim celog života

raznežio sam se – mislim na vodu koja se uliva u drugu vodu

 

još sam raznežen – mislim na dobrotu koja se uliva u drugu dobrotu

 

razneženost ne prestaje – volim kada se reč uliva uliva u reč uliva

 

meni je do dobrih reči a sve reči su dobre

 

hladan vazduh u sunčanom danu

 

zanimljivo mi je sve ono što jeste a ne ono što je zanimljivo

 

da li bi lekari voleli da su svi ljudi zdravi

 

da li bi proizvođači oružja voleli da rata više nema

 

stvaranje je neprestano nadovezivanje – nadovezivanje nepostojećeg

 

hodam i jedem krempitu – dođi kad god hoćeš na krempitu

 

e baš si je razvalio. neka. jedi je iz duše – rekao mi je

stari mangup kada me je ugledao kako slatko jedem krempitu

 

radujem se zbog fotografije koju ću uz Ružicinu dozvolu postaviti na sajt

poželim da nekog nazovem i kažem mu to ali mi kocka kaže da nikog ne zovem

 

na suncu otkopčavam košulju. u hladu je zakopčavam

 

neku bih dugmad trebalo da došijem koncem

 

lepota ove trešnje me je zaustavila da je na miru pogledam

 

kupio sam maslinovo ulje – samo da znaš

 

jezerom svakog blaženstva Te čuvam

 

u svemu Te ljubim

 

svime Tii se dajem

 

ljubeći Tebe – ljubim sve. ljubeći sve – ljubim Tebe

 

osećam Te u kukovima

 

radost si mi u krstima

 

jedan poznanik – sada nagrađivani pisac – je spustio pogled

kada me je ugledao. hvala mu što me je sačuvao od viška reči

 

posle sto metara sam se slučajno sreo sa

Jaroslavom Draslarom. obradovali smo se jedan drugome

volim što sam Te sreo Jaroslave

 

gledam je kako oslonjena o vrata svoje frizerske radnje

sa cigarom u ruci posmatra ženu sa detetom s druge strane ulice

 

pesma

je

usklik

sve

ljubavi

 

jedne ljubavi

 

pesma

su

sve

pesme

u

jednoj

pesmi

 

pesma je sve ono što svaka pesma želi da peva drugoj pesmi

 

svakoj pesmi

 

samoj pesmi

 

samoj

 

p

e

s

m

i

 prvi vreo dan u godini

 

umoran sam ali me ovo zujanje ulicama odmara

           

veličanstveno je to odmicanje nogu pred nogu

 

počinju dani žeđi

 

juče sam nožem zacepio nokat na levoj šaci sada njime stalno zapinjem o odeću

 

žedan sam. spava mi se. potrošen sam. nemam šta da pišem

 

uzbudljivo je to što nemam šta da pišem

 

još je uzbudljivije to što ću pisati iako nemam šta da pišem

 

neke snage će biti iako snage nemam

 

lepota me neće izneveriti kao što ni ja ne izneveravam nju

 

potrošile su me jučerašnje radosti

 

radosti su radile za mene — sada ja radim za radosti

 

sada nemam nikakve radosti ali i to je velika radost

 

fotografisao sam se pored grafita

sramota me je, dakle postojim

jer poštujem njegovog autora

 

uskoro će i mladi krompirići

 

volim svakoga ko je krompir drugome

 

ko je salata salati

 

pasulj pasulju

 

odmor odmoru

 

život živi od drugog

 

ljubav živi za drugog

 

podigao sam jedan oblutak sa zemlje

 

ni u jednom kamenu srce nije od kamena

 

mudrost kamenja savetuje svakome da mu srce ne bude od kamena

 

kamenje je mirno

 

tiho je kamenje

 

ko god se bacio kamenom na drugog nije

bacio kamen nego sebe i samog sebe je pogodio

 

kamen mi je sve i ja sam sve kamenu

 

kamenje vidi sve i svakog a njega vidi retko ko i zato je kamenje mirno

 

mnogi ljudi se ponašaju kao da svi samo njih gledaju i zato ljudi nisu mirni

 

mnogi ljudi čine sve da budu gledani i žive od toga što ih drugi gledaju

 

kupio sam dve salate i pokupio jednu rotkvicu sa zemlje

 

kada uđem u Gnezdo vadim sve iz džepova. operem ruke

umijem lice. potopim salatu u veliki lonac. sednem za kompjuter i

skinem sva blaženstva sa diktafona. pošaljem ih Violeti na lektorisanje

i Ivani na prevođenje. istuširam se... na scenu stupaju zelene salate