Bog Miroslav Mandić Bog

krenuo sam na Dunav da ga preplivam. uvek ta strepnja pred početak

 

pesma je zahvalnost pevanju

 

do Dunava je osam ili devet kilometara. vrućina je. hodaću polako

 

trubač i timpanista tužnom melodijom prose na pijaci

 

pijaca je prepuna raznih sudbina. za sto godina na planeti Zemlji neće živeti

niko od sadašnjih ljudi. živeće neki drugi ljudi koji će isto za sto godina...

 

život slavi život

 

pesma slavi pesmu životu u slavu

 

pesma je slavlje kojim nastaje bilo koja reč pesme

 

krotak pred Tobom — uznosi se srce moje ljubavi jedinoj

 

prolazim pored crkvenog zida uz koji uvek

osećam kako se smisao bori da živi u svakoj misli

 

uživaj u mojim rečima jer živim sa rečima jer reč sam

 

uživaj sa mojim rečima na bradavicama Tvojim

 

jedino što možeš je da se Tvoje moći oslobodiš

 

gramatika mog jezika izvire iz matematike mojih koraka

 

lepota pesme je u činjenju dobrote

 

 

čin

dobrote

peva

lepotu

pesme

 

 

sve je divno — ali Bog

 

dok radnici koji rade na prilaznici novog mosta doručkuju toplo jelo

poslovođa im govori ko od njih ima slobodne a ko radne nedelje

 

radnici svetinja

 

pesma je bezvremena beskrajna voćka sa

mirisom trave ukusom hleba i slašću grožđa

 

pesma Tii miluje nerve dok joj se sa nadom prepuštaš u naručje

 

pesma je uvid Dostojevskog

svi smo mi krivi zbog svega i za sve, a ja više od drugih

 

jezik mi bridi. grlo se muči. srce treperi u grudima

 

pesma je tek rođena beba Božija kojoj ne može da odoli nijedno biće

 

slučajno — Božijim naumom— ugledao sam u poslednjem

trenutku Mirjanu dok je na kiosku kupovala cigarete vodu i sladoled

 

ugledah Dunav. zeleni se. osetih dubok mir

 

ovde sam preplivavao Dunav dva-tri puta. to sećanje me čuva

 

jako Te volim Dunave

 

na stepenicama keja u najlon kese pakujem sve moje

hodačke stvari. fotoaparat. mobilni telefon. pedometar. diktafon

rezervne baterije. crteže. olovke. ličnu kartu. naočare. odeću. sandale

vezujem ih za jednu petolitarsku plastičnu bocu koju sam našao na zemlji

 

galebovi. laste. hladne i tople vodene struje. šlepovi. čudesan mir

neprimetna snaga vode koja me nosi i kojoj se predajem. voda i nebo

zapljuskivanje talasa po licu. tišina. pevušenje Bogu. telo koje uživa

u vodi. opasnost koje nigde nema a negde iz prikrajka vreba

 

preplivao sam Dunav. tamo i ovamo. bio sam sat jedan u vodi

sve stvari su ostale suve. srećan sam. zahvalan. još krotkiji

 

čuvar postojanja — ljubavnik svim bićima

 

pesma čestica i vibracija

jer ne ruži me neprijatelj moj, to bih podneo; ne

ustaje na me javni nenavidnik, od njega bih se sakrio

Psal. 55:12

nego ti koji si mi bio to što sam ja, drug moj i znanac moj

Psal. 55:13

usta su im meka kao maslo, a na srcu im je

rat. reči su im blaže od ulja, ali su goli mačevi 

Psal 55:21

 

sat i po sinoćnjeg razgovora sa Tobom preko telefona

bila je velika uteha za mene naročito posle bola koji ovih dana

osećam zbog osobe koje mi je nekada bila jako bliska

 

danas je četrdeset godina Crvene sveske

 

sveske velikog formata sa crvenim koricama i osamdeset devet listova

jedanaest listova sam verovatno iscepao

 

25. avgusta 1971. u 23h krvlju sam u njoj

napisao posvetu kojom je počeo njen život

 

bilo je mistično to veče. između očaja i ozarenja

zatvorena usta pevaju Boga

 

bez ikakve šanse u životu ali pred svom slobodom ovog

sveta koja me je čekala na sto stanica Crvene sveske

 

Crvena sveska je moja Penelopa

 

kad god je otvorim osetim veliko uzbuđenje

 

kao da otvaram život

 

osećam uzbuđenje početka

 

na svakoj stranici sam pisao a u njoj ima još mesta za ispisivanje

 

sva je šarena. išarao sam je flomasterima i drvenim bojicama

 

po tim šarenim površinama sam pisao i pišem

penkalom ili štilom i perom sa crnim mastilom

 

sve je u njoj seksualno

 

prepuna je samoće i nade

 

uvek sam pisao samo o Tebi i meni

 

pogledaj sada kako ću u jedan prazan kvadrat zapisati

danas 25. avgusta 2011. na četrdesetogodišnjicu

Crvene sveske zapisujem da u njoj ima 1875 pesama

 

još više uživajući u crnom mastilu koje curi po hartiji dodajem

tako da danas zapisujem i da je ostalo mesta za još 274 pesme

 

četrdeset godina uzaludnosti od koje nema veće svetinje

 

četdeset godina rukopisa koji se menja i svedoči da je

rukopis trag krvi koji se preobražava u vibracije besmrtnosti

 

voleo bih da sva bića uživaju u Crvenoj svesci koja je sada u

Tvojim rukama dok je listaš i povremeno zastaješ da nešto pročitaš

 

kažeš da Tii liči na razvejane latice i ogoljeno cveće

 

cvetna sveska — zavet cveću

jedna je jedina savest svih ovih četrdeset godina

 

oduvek sam žudeo za nestvorenom pesmom

 

pesmom kojom orgazmirajuće usmine umiru za nestvorenim usnama

 

pesmom koja nije ništa drugo nego sve što jeste oduvek sada i zauvek

 

pesmom kojom sam te mistične noći koja je bila vrela

kao i današnja počeo da živim sve ono što je često bilo

toliko daleko od pesme da je samo od sebe postajalo pesma

 

 

vazduše

ljubim

te

nikada

te

neću

izdati

 

 

Tii se još nisi ni rodila kada se rodila Crvena sveska

zajebancija je uvek samo u slavu Boga

 

na krevetu mi leže Kant i Spinoza

 

dečaci su prisutni — devojčice podatne

 

 

pupi

pupoljak

crvene

sveske

baš divno — nisam skoro ništa rekao o Crvenoj svesci

 

 

Sava Šumanović — veliko dete. čednost slikanja

 

Mangelos — neprimećenost iz koje nastaje velika umetnost

 

Tom Gotovac — golotinja kojom se obožavaju voljeni

 

Aleksandar Tišma — druženje sa Aleksandrom

me je radovalo i uzbuđivalo više od bilo koje žene

 

Slobodan Tišma — iako sam sam sve što

pišem je u slavu prijateljstva prijatelju moj voljeni

 

Srđan Valjarević — veliko potomstvo nastaje iz samoće prijatelju moj voljeni

 

Zvonko Bogdan — suze koje sam prolio zbog pesama ravnice u mom srcu

 

Lazar Stojanović — divljenje svima koji

su zbog svojih uverenja ležali u zatvoru

 

starac Tadej — brzina ljubavi je milionima

svetlosnih godina brža od brzine svetlosti

 

Džin Siberg — svaka rano preminula lepotica živi u meni

 

Li Marvin — svako ko je otac svim sinovima i moj je otac

 

Čarli Čaplin — svako ko je u siromaštvu otkrio toplinu i komiku

 

Antonen Arto — svako ko podnese nepodnošljivo

 

Džon Kasavetis — svako kome se oči sijaju a

usne puće od uverenja da je nemoguće jedino moguće

 

Žan Lik-Godar — i ovo rasplamsavanje u mom srcu isto je kao i ono u mladosti

 

Bili Holidej — vibrirajući glas lakoćom proslavlja sve pa i bolne ljubavi

 

Erik Sati — kad tišinom noćnih koraka nastaje prelepa muzika

 

Fec Domino — nozdrvama milujem vazduh detinjstva svih bića

 

Čarls Mingus — upravo me je nazvao Petar moj

Miloradović dok sam mislio šta da napišem za Čarls Mingusa

 

Džon Kejdž — svako ko u ovim rečima prepozna Džon Kejdža

 

Džoni Keš — zatvorenička pesma u kojoj je više slobode nego bilo gde

 

Džoni Li Huker — golubica poleće leti i doleće u pravom trenutku

 

Andre Viliams — pička je pesma kurcu. kurac je pevanje pičke

 

Getruda Stejn — umetnost je ko. umetnost je

Gertruda Stejn. svako ko voli Gertrudu Stejn

 

Velimir Hlebnjikov — zaumnost hleba nasušnog. zaumnost hleba nadnaravnog

 

Helderlin — svako ko pesmom pesnički stanuje na ovoj zemlji

 

Novalis — plavi cvet  

 

Volt Vitmen — svako ko je Volt Vitmen Voltu Vitmenu

 

Artur Rembo — lepota hrabrosti kojom osamnaestogodišnjak napušta ovaj svet

 

Fernando Pesoa — pastir okeana

 

Džek Keruak — svako ko je na jedinom putu – bivajući na putu

 

Robert Valzer — svako čija je duša belja od snega i ko je umro u snegu

 

Vilijam Karlos Vilijams — svako ko u

svemu vidi poeziju i iz svega porađa pesmu

joj i sutra ću pisati o vama obožavani

 

Put ka besmrtnosti i stalnom sagledavanju.

Lao Ce u 55. načelu

 

Kad ne nanose jedni drugima nevolju,

Prvobitna vrlina se vraća. 

Lao Ce u 60. načelu

 

Žan Žene — pesma je svetica

 

Čarls Bukovski — pesma su muda pesme

 

Vilijam Blejk — pesma je neiscrpna čednost

 

Dželaludin Rumi — pesma je kruženje

 

Žan-Žak Ruso — pesma je Žan-Žak Ruso

 

Ludvig Vitgenštajn — pesma je brat čudesnom životu Ludviga Vitgenštajna

 

Dejvid Henri Toro — ja je pesma. ti je proza

 

Niče — sve Te više volim pesmo

 

Nikolaj Fjodorov — pesma je krotkost koja upravlja Svemirom

 

Berđajev — pesma je sloboda pevanja i pevanje slobode

 

Simon Vejl — pesma je glas koji preko zvučnika odjekuje

ulicom skupljamo sekundarne sirovine. čistimo dvorišta...

 

Plotin — pesma je isijavanje jednog

 

Pitagora — pesma je broj

 

Sofija Šol i Bela ruža — pesma je savest besmrtnosti

 

kineski studenti pred tenkovima — pesma je divljenje golim grudima

 

Ulrike Majnhof  — pesma je košuta  

 

dete Isak — pesma je jagnje u svačijim grudima

 

Rabija — pesma je neprekidni zanos Bogom

 

Majstor Ekhart — pesma je Bogousti

 

Meher Baba — pesma je Božija užarenost osmehom

 

Ad Rajnhard — pesma je sve ono što pesmi pesma je

 

Van Gog — pesma je slikanje nervima Božijim

 

Klod Mone — pesma su lokvanji lokvanji lokvanji...

 

Marsel Dišan — pesma je prekid

 

Iv Klajn — pesma je srčanost nematerijalnog plavetnila

 

Ričard Long — pesma je hodač

 

Džozef Košut — pesma je — pesma sama — pojam pesme — definicija pesme

 

Tičen Ksi — pesma je bliskost sa pesmom

 

Konstantin Ciolkovski — pesma je vibriranje Kosmosa svim česticama

 

Alan Tjuring — pesma je sestrinska ljubav za veštačku inteligenciju

 

Bezimeni Koji Mi Namiguje — pesma je namigivanje

 

 volim pesme i pesnike

 

volim ono što pesnici govore o pesmi i pisanju

 

lepo je uvek bizarno

Šarl Bodler

 

pesnik je dakle zaista kradljivac plamena

Artur Rembo

 

ja prezirem i mrzim oholost i prljave naslade ironije

te bele vrane koja izvitoperavaju tačnost misli

Lotreamon

 

od svega napisanog volim samo ono što je napisano vlastitom krvlju. piši krvlju i iskusit ćeš da je duh

Fridrih Niče

 

pesma je prvi dan stvaranja: prvi dan sveta umetnosti

Andrej Beli

 

ko je god nešto stvorio, on je bio pesnik 

Jovan Dučić

 

pesnici futuristi! ja sam vas učio da mrzite biblioteke i muzeje

da bih vas pripremio da mrzite razum, budeći u vama božansku intuiciju

Filipo Marineti

 

pesma je rođaka trčanju, reč treba za najmanje moguće

vreme da pređe najveći mogući broj kilometara slika i misli!

Velimir Hlebnjikov

 

poezija i stvaranje su ista stvar

Gijom Apoliner

 

umetnost ne teži ni za čime; teži jedino da bude umetnost

Antun Branko Šimić

 

treba malo znati – princip je istinskog, pesnika-majstora

ili tačnije: treba znati samo ono što treba da se zna

Vladimir Šeršenjevič

 

postoji samo jedno jedino sredstvo. udubite se u sebe. istražite razlog

koji vas nagoni na pisanje; ispitajte da li je on raširio svoj koren u najskrivenijoj dubini

vašeg srca, priznajte sebi da li biste morali umreti kada bi vam pisanje bilo uskraćeno

R. M. Rilke

 

velika poezija je pohvala

 Pol Klodel

 

hoćemo poeziju globusa i kozmosa

Tin Ujević

 

jedna je Umetnost kao i jedan Bog, kao i jedan život

Momčilo Nastasijević

 

poezija je beleženje moje lične borbe da izađem iz mraka bar na delimičnu svetlost

Dilen Tomas

 

poezija jeste: neprestana osama

Tadeuš Borovski

 

jedna pesma ne znači ništa, ona jeste

Arčibald Makliš

 

dada je ogromna količina života u preobražaju

Tristan Cara

 

zato ne tražite u novoj umetnosti formu, već čoveka

i umetnost vam onda neće biti uživanje već uteha

Srećko Kosovel

 

najprostije nadrealističko delo sastoji se u sledećem: da se

sa revolverom u ruci izađe na ulicu i da se nasumice puca u gomilu

Andre Breton

 

velike pesme se same pišu. samo te vode, vuku za nos, ili za uši. štos je u tome da se mnogo ne

mešaš u to. prenebregneš inteligenciju, prenebregneš sve drugo: samo slediš tamo kuda te vodi

Kit Ričards

 

u pisanju moraš da kliziš napred. reči mogu biti hrome i osakaćene, ali ako

klize dalje, tada izvesno ushićenje sve oživljava. oprezno pisanje je mrtvo pisanje

Čarls Bukovski

 

evo problema dostojnog za pesnika:

kako pesme ne pisati

kako ne pisati

još jedan pesmuljak

Tadeuš Ruževič

 

bog poezije je nespoznatljivi bog, daleki bog

Iv Bonfoa

 

nerastumačiva lepota je dragocenija od lepote kojoj se može pregledati obim i trajanje

Ralf Valdo Emerson

 

savršenost je sinteza od vječnosti i prolaznosti

Novalis

 

sve najvrednije stvari su beskorisne

citat koji sam našao čitajući tekstove pesnika

 

hteti ono što hoće bog jedina je nauka koja nam donosi spokoj

citat koji sam našao čitajući tekstove pesnika

 

pesnikove reči su već njegova dela

citat koji sam našao čitajući tekstove pesnika

 

moje pisanje je bezazleno. odud ideja o površnom

pisanju. u njemu nema moći. nema značenja

Slobodan Tišma

 

 

nikakve

još

pesme

nema

u

ovim

rečima

ali

one

već

ništa

drugo

nisu

nego

sama

pesma

 

 

proces pisanja je verovanje u to da je svaka sledeća reč pesma

 

 

pisanje

pesme

peva

svaku

sledeću

reč

 

 

grančica u šumi me je dodirnula po vratu

 

pčela obleće uginulu glistu

 

pesma je sve ono što sam dobio telom kojim sam rođen

 

pesma je duša u kojoj sam rođen

 

pesma je um kojim sam ljubav sva bića i Bog

 

došla je jesen

pokazao je na opalo lišće David Berge profesionalni turista sa kojim sam juče hodao

 

pesma je proces smiraja

 

pesma je proces od smiraja ka zanosu

 

pesma je proces zanosa

 

pesma je proces od zanosa ka smiraju

 

moja ljubav za Kantovo a priori mišljenje je pesma

 

sve pesme su proces pisanja jedne jedine pesme

 

pesma je rad samoće i proces samoćom

kojom se samoća preobražava u sveljubav

 

pesma je proces pevanja kojim nastaje pesma

 

pesma je sedmogodišnji Cigančić koji sa ogromnim

zadovoljstvom vadi đubre iz kontejnera i prebira po njemu

 

čovek je pažljivo prišao mačićima u travi i

počeo da ih mazi sebi i njima na zadovoljstvo

 

 

pesma

je

put

ruže

 

 

pesma

je

ruža

putu

 

 

pesma je lakoća ili težina kojima nastaje pesma

rad na njoj. prihvatanje pesme. uživanje sa njom

 

knjiga Miroslav Mandić je proces pisanja jedne jedine pesme

 

neprestano pevanje

 

pisanja pesme je kao pranje ruku ili zakopčavanje kaiša

 

proces pisanja pesme je nepoznat i nikada se ne završava

 

 

proces

pisanja

pesme

od

pesme

čini

belinu

belju

od

snega

 

 

mekoću mekšu od pamuka

 

tišinu tišu od Svemira

 

živo življe od živog

 

proces pisanja pesme je mešanje sve dok

se ne napravi šlag neopisivog zadovoljstva

 

zadovoljstva u kome se grle i ljube divljenje i zahvalnost

 

 

pesma

je

neprestano

pupljenje

pesme

 

 

sunčano jutro. otvoren prozor i vrata od terase. nežni glas Madeleine Peyroux

 

cedim lipovu sluz iz kesice za čaj. čitam Davidove psalme

 

čezne za Tobom telo moje i srce moje; Bog je grad srca mog i deo moj doveka

Psal. 73:26

 

biti blažen znači susresti Boga

 

blago siromašnima duhom, jer njihovo je carstvo nebesko

blago onima koji plaču, jer će se utešiti

blago krotkima, jer će naslediti zemlju

blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi

blago milostivima, jer će biti pomilovani

blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti

blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božiji nazvati

blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko

blago vama ako vas uzasramote i usprogone i

kažu na vas svakojake rđave reči lažući, mene radi

Mat. 5:3-11

 

obožavam blažene

 

dva beskućnika sede u parku. gore na klupi sedi beskućnica sama

 

jaki mirisi žena koje prolaze pored mene

 

odlazak leta oseća se u svemu

 

dva cveta prkosa koji tako volim izrasla su iz asfalta

 

pesma je blaženstvo — blaženstvo je bivanje

 

pesma je blaženstvo — blaženstvo je pevanje pesme

 

blaženstvo je kad ništa ne osećam nego samo jesam

 

blaženstvo je kad nemam ni svest da jesam

 

uživam kad osetim da su ljudi pored kojih prolazim u blaženim stanjima

 

gledam u drveće i pomislim drveće je neprestano u blaženstvu

 

pogled sa ljubavlju uvek donosi blaženstvo

 

dve mlade žene hodaju polako. vraćaju se sa groblja. tiho pričaju

 

podigao sam sa zemlje dve dunje za sutrašnji čaj

 

prosjakinja koju volim poslala je ka meni dvogodišnju devojčicu

i jednogodišnjeg dečaka koji mi evo prilaze sa ispruženim rukama

 

blaženstvo je celo koje isceljuje

 

grane drveća blago se ljuljaju čineći od lelujanja pesmu

 

volim — volim da volim

 

pišem — pišem da pišem

 

hodam — hodam da hodam

 

blažentvo nije čuvanje života nego davanje života

 

pogledaj moje rame i videćeš na njemu Tvoje oslonjeno lice

 

pogledaj moje lice i videćeš Boga

 

 

gledaj

u

ovu

pesmu

i

osetićeš

blaženstvo

u

njoj

 

 

blaženstvo je blagost u konjskim očima. blagost u bakinim

šakama. blagost u iscrpljenom radniku. blagost u nedogledu. blagost

u vitkim stablima breza. blagost u toplom i mekom stomaku

 

blaženstvo su usta koja ćute

 

blaženstvo je osmeh koji odobrava

 

 

blaženstvo

je

blago

ulaženje

u

pesmu

i

dirljivo

pevušenje

svake

reči

u

njoj