Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
408731
pupoljak
AMOR FATI
plaši se plaši voljeni moj
tvoj miroslav
umireš od kada si se rodio a da to nisi ni znao
tvoj miroslav
kada budeš umro to nećeš ni znati
tvoj miroslav
sve ostalo je na bogu i bog
tvoj miroslav
ljubi i samo ljubi
tvoj miroslav
pevaj samo pevaj
tvoj miroslav
sva bića hodaju ka smrti
smrt ruža
ruža usana i ruža usmina jedna je ruža
ruža života i ruža smrti jedna je ruža
veličanstvene su reči
odane
voleo bih da živim još dugo
dok ne završim pupoljak
dok ne osetim da će svet preživeti
dok ne osetim da će sva bića vaskrsnuti
dok u meni zapevaju sve pesme
dok u meni ne zaplešu svi plesovi
dok ne ishodam sve korake
predhodna blaženstva sam napisao u nedelju uz vino
da me sečakaju danas pred previjanje uha i očekivanja
rezultata ali mi je doktorka elena juče rekla da rezultati nisu
baš dobri i da će sutra morati da mi seče ponovo i da uđe još
dublje i da je potrebno proveriti vrat pluća limfne žlezde
noć sam proveo u užasu
smrtnim strahovima
preznojavao sam se. ustajao. mučio se sa teškim mislima crnim slikama
u nekim trenucima je bilo nepodnošljivo
palio sam svetlo i čitao pesme bob dilana. uživao
koliko sam mogao jer su mu pesme zaista divne
tek sam se pred jutro malo smirio i spavao
dok sam malopre pravio kafu plesao sam po sobi
trudim se koliko mogu
jako mi je važna dobrota i lepota ove knjige
zato te molim da se ne uplašiš nego da uživaš u životu samom
poređao sam sva 64 pupoljka na pod i fotografisao ih
prijala mi je njihova lepota
posle sam fotografisao travu i lice. opet čitao bob dilana. ponovo išao u šetnju
sada zapada sunce nagoveštava blagi sumrak
bog
CARPE DIEM
ja sam bog
niko me tako
lepo ne ljubi
kao ti
današnja pesma ja sam bog
samo o ljubavi je reč
svaki trenutak je večnost
večnost hrani svaki trenutak ljubavlju
trenutak je odan večnosti
večnost sam a i večnost sam sebi
treba da je pevam svakog trenutka
trenutak sam a i trenutak sam sebi
treba da ga živim večno
ljubav sam a i ljubav sam sebi
treba da je živim ljubeći
planina sam a i planina sam sebi
treba da je pređem
bezdan sam a i bezdan sam sebi
treba da ga preletim
reka sam a i reka sam sebi
treba da je preplivam
reka sam a i reka sam sebi
trebam da je plivam od izvora do ušća i od ušća do izvora
pesma sam a i pesma sam sebi
treba da je pevam
umetnost sam a i umetnost sam sebi
treba da je stvaram
hodanje sam a i hodanje sam sebi
treba da ga hodam
bolest sam a i bolest sam sebi
treba da je volim
sinoć u jednom trenutku prosvetljenje
nemam ja rak ja sam rak — a i rak pripada svim bićima
ljubav u meni počela je da voli i prihvata sve
prihvatanje bolesti
prihvatanje raka
prihvatanje još jedne obeleženosti i odbačenosti
neću ja da pobedim rak kao što neću nikoga da pobedem
hoću da jesam sve i da ljubim sve
voleo bih da ne umrem ni od jedne bolesti nego da umrem od smrti
bolest je život
smrt je ljubav
bolest oslobađa straha od bolesti
bog je rak
to je jedan od najlepših načina da voliš boga i budeš bog
ma kakvi to, ma jok, ništa! ja sam moj rak poslala!
poslao mi je jutros prijatelj reči svoje majke. neustrašivi ludak! — dodao je na kraju
dok ima veka ima i leka
rekla mi je starija medicinska sestra prošle godine u zemunskoj bolnici dok
su me na nosilima iznosili u predinfarktnom stanju na hitnu operaciju srca
miran sam i radostan
pišem prioritete u slučaju da mi je ostalo još malo života. sve je odmah mnogo jasnije i lepše
hodam. nema povratka. povratak je na kraju
idem na reviziju hirurške intervencije na uhu sa možda novim problemom i na nosu
nije važno da li sam živ ili mrtav nego zašto živim
a ja živim da bih ljubio boga tebe i sva bića
mojom pesmom
mojom umetnošću
mojim hodanjem
kao prvi pesnik svih bića
kao jedan jedini umetnik svemira
kao najbolji hodač boga
bog
bog bogom bogu bog
sve je dobro
dobrota se širi ćelijama svih bića
intervencija je trajala pola sata. nije bolelo. zasečeno
je mnogo više. doktorka elena mi je pokazala odsečni komad
uveta i rekla je da misli da će biti sve dobro. koje olakšanje
sledeće nedelje će biti skinuti konci i stići nova analiza a potrebno je uraditi i snimke glave vrata i pluća
SVE SE ZAUVEK MENJA U PROMENI — SVE SE ODUVEK POTVRĐUJE U ISTOM
kako god peva kakogod
pevanje je ljubljenje
put
ljubljenje je pevanje
ruža
miris mokre staze po kojoj hodam
žuto i plavo cveće u zelenoj travi
zasuzih
u trenucima mi je jako teško ali mi je mnogo važnije da
baš ti duboko u srcu osećaš i znaš da te neizmerno volim
kisnem sretan i zahvalan
kupio sam šest vinskih čaša
uvek sam osećao ljubav za odbačene
lepota voli da je u kiši
dobrota u mojim koracima
u trenucima mi je jako teško ali mi je najvažnije da
ti duboko u srcu osećaš i znaš da te neizmerno volim
nakrivio sam crveni kačket da pokrijem zavoj na uhu da ne kisne
svi psi umiru ali dok ne umru svaka rana koja je na psu rasla na psu je i zarasla
rana peva
rak pevuši
sva bića su zdravlje život i ljubav svih bića
jedino sva bića ne odbacuju ni jedno biće
jedino u svim bićima svako biće živi večno
presijava se zemljana staza na kojoj sam pre pola sata osetio miris mokre zemlje
dok sam malopre prolazio pored drveća kišu sam čuo u šumu lišća
a sada dok prolazim pored zgrada čujem je kako dobuje u olucima
pijem belo vino — slušam crni bluz
iscrpljuje me strepnja oko snimanja glave vrata pluća i nove analize uha
skočio mi je i pritisak
smešim se — saosećam sa svemirom koji traje
milionima svetlosnih godina i to u stalnim previranjima
oprosti mi na mojim slabostima
oprosti mi na mojim strahovima
oprosti mi na mojim bolestima
oprosti mi na smrtnosti mojoj
sve se promenilo od kada sam čuo da je reč o basocelularnom
karcinomu a posle toga da je zapravo reč o planocelularnom karcinomu kože
sve se zauvek menja u promeni — sve se oduvek potvrđuje u istom
dečak
ja
dečavojčica
da sam u životu stvorio samo reč dečavojčica moj život bi imao smisla
put
put na putu sam
ruža
ruža ruži sam i ne znam ništa o umiranju ali verujem da je divno
ja sam bog
pesma
ja sam ti si ja sam bog
umetnost
bog bogom bogu bog
pljušti
OBELEŽEN
ja sam bog
niko me tako
ne ljubi kao
smrtni
današnja pesma ja sam bog
nežnosti beskrajna u mom srcu ti je dom
čuo sam ove reči danas dok sam gledao oblake iznad dobanovaca
noćas sam u polusnu posle crnih scenarija koji me lome i iscrpljuju
doživeo i nešto veličanstveno tek sada je moje telo privlačno i lepo
moje telo telo je prve pesme
moje telo telo je jednog jedinog dela
moje telo telo je najboljeg hoda
ja sam najsrećnije biće
tako se osećam u ovim trenucima uz vino i rokabili
biće kome je u nekim drugim trenucima teško do nepodnošljivosti i koje baš
zbog toga želi da znaš da je najsrećnije biće i da svoju sreću živi u srcu tvoje sreće
pijem za zdravlje svih bića u zdravlje svakog bića
sva bića i svako biće
oh kako me opija to jedinstvo
oh kako me ljubi to jedinstvo
oh kako ljubim to jedinstvo
ja
obeleženi
sin samoubice
zatvorenik
odbačeni
nezaposleni
bez porodice naroda države i profesije
beskućnik i bezvlasnik
bol ahilove tetive
kalkan pete
srčani udar
rak kože
istetovirani
reč ljubav na desnoj slepoočnici
slika svemira na levoj slepoočnici
reč bog na desnoj strani vrata
reč pupoljak na levoj strani vrata
ime miroslav mandić na grudima
pesma ovo je tetovirana pesma boga kojom peva bog na leđima
reč pevanje na desnoj podkolenici
reč pevanje na levoj potkolenici
reč pesma iznad unutrašnje strane desne šake
reč ples iznad unutrašnje strane leve šake
reč dobrota na desnoj podlaktici
reč lepota na levoj podlaktici
slika ruže lutanja pre ruže lutanja i posle ruže lutanja na levoj podlaktici
obeležen imenom miroslav mandić i prvim
mojim delom miroslav mandić jebe svima mater
obeležen bogom i pesmom ja sam bog
sam za sve
pesnik
umetnik
hodač
bog
obeleženosti moja ljubim te
obeleženost ubija i spašava
srećan
sam
oprosti
mi
ponekad ne mogu da podnesem ljubav u mojim rečima
ljubim te ljubim
molim
te potvrdi ponekad moje reči u svojim mislima i delima
MOM VOLJENOM ODINU
ja sam bog
pas odin koga
sam više puta tukao
a to si bože bio ti
29. septembar 2011.
hodam
hoda bog
ljubim
ljubi bog
venčavam
venčava bog
isceljujem
isceljuje bog
pevam
peva bog
stvaram
stvara bog
vaskrsavam
vaskrsava bog
malopre me je obišao dvanaestogodišnji crvenokosi
dečak žurno vodeći na povodcu svog malog veselog psa
posle desetak metara su usporili a kada sam im se
približio dečak mi je tužno rekao izgubio sam telefon
plačem dok sada izgovaram njegove reči
skakala je po meni i izbila mi je telefon iz džepa
objašnjavao mi je
zagrlio sam ga i smirio. podstakao ga da se
seti mesta gde je ona na njega jako skakala
kod klupe i u parkiću
pitao sam ga da li zna broj telefona pa da ga nazovem i da
ga tako nađemo. u tome je problem što ne znam broj. dok smo
išli ka klupi i parkiću pričao sam mu da sam jednom tako našao
svoj telefon u mraku a on je odjednom viknuo eno ga na klupi je
duša me boli za dobrim dečacima
dobri dečaci se žrtvuju za druge
svi dečaci ovog sveta su već mrtvi
ljubim te — ljubi me
venčavam te — venčavaj me
isceljujem te — isceli me
hodam jako sporo pored jezera
ljubim te ljubim
ljubim sve čega se plašim
ljubim te bože ljubim
tiho pevušim
sam sam
sam sam da niko ne bi bio sam
svakom sam put svakom ruža
svakom zdravlje svakom ljubav
pesma je trenutak koji peva večnost
umetnost je večnost koja pleše trenutkom
divota ovih trenutaka grli sve moje užase u teškim trenucima
hodam ljubav
i smrtnost potvrđuje da sam bog
stojim i blago se njišem
stojim i prepuštam se dobrom
dobrota sam
stojim i podajem se lepom
lepota sam
reči moje hvala vam — reči moje ljubim vas
sve moje
reči su tvoja
pesma odine
moj voljeni