Bog Miroslav Mandić Bog

dvadeset četvrti dan u godini

pada kiša

mrav hoda po kompjuteru

pred jutro dvadeset četvrtog dana sanjao sam animu u liku oljenke

ljubav čista kao suza

dvoje jedno smo

mužena

ženarac

zatvor u dvadeset četvrtoj me je lišio ljudskih

prava i tako mi pomogao da se lišim ljudskosti

u zatvoru sam zavoleo ruže i ptice

žudeo za hodanjem povrćem i muzikom

bio je to polazak na put bez povratka

put ka svim bićima

desetak odluka koje sam doneo u zatvoru su me usmerile nebu

b

o

g

u

bog bogom bogu bog

posle izlaska iz zatvora sam se jako zaljubio i doživeo treću veliku ljubavnu patnju

put ka nebu me je spasao patnji od zemaljskih ljubavi

obeleženost zatvorom me je sačuvala od banalnosti i korumpiranosti ljudskim životom

rađanje

obeleženost zatvorom mi je prošle godine pomoglo da prihvatim obeleženost bolešću

umiranje

obeleženost spašava od iluzija važnosti

vaskrsenje

biće je mnogo mnogo važnije od važnosti

niko sam i ništa i zato sam važniji od čovečanstva

čovečanstvo se guši u važnosti

atomsko oružje je simbol važnosti

svako jagnje je mudrije od atomske bombe

svaka košuta

svaki pupak je izvor veće energije od atomske bombe

svaka vlat trave

svaka pička sa lakoćom može da primi eksploziju svake atomske bombe

svaka devojčica

svaki kurac mirno može da prođe pored bilo kog i bilo čijeg kurčenja

svaki dečak

zlo se vrti i ponavlja

ljubim biće i u zlu jer ne postoje zli nego samo zlo

dobroto ti se vrti i ponavljaj još mnogo mnogo više

dečavojčica

to ja tebe ljubim

hoću te još

to ti ljubiš mene

hoću te oduvek i zauvek

dvadeset četvrti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

dvadeset četvrti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

dvadeset šesti dan u godini

ispala mi je korica hleba iz ruke pa sad skupljam mrvice po košulji

u dvadesetoj petoj godini sam se jako zaljubio i doživeo najveću ljubavnu patnju

joj koja samoća i bol

samo vetar

cigare

pustoš polja pored mora

ostalo mi je samo da krenem

da se više nikada ne zaustavim

u dvadeset šestoj godini sam krenuo na veliki desetogodišnji put

bila je to moja prva desetogodišnja slika

Lišće — drvo života

deset godina sam crtao svakoga dana lišće

 prepustio sam se drvetu života a ne drvetu znanja

očitom

nevidljivom

herojstvu strpljivosti

i posle četrdeset godina sam na tom putu

danas je ponedeljak

hladno i oblačno

predivna avangardna i minimalistička muzika na radiju

u šezdeset šestoj sam godini

sam za sve

ne znam da li ću izdržati ali biti sam za sve je nešto najčudesnije

što mi se dogodilo i što nisam mogao ni zamisliti u dvadeset šestoj

samoću čini jedan

sama ili sam

 dvoje istovetnih

dečavojčica

svi

ženarac. mužena

svako ko na putu je

svako ko se odrekao sebe

svako ko se žrtvovao

bog

dvadeset šesti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

dvadeset šesti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

dvadeset sedmi dan u godini

dani su kao talasi

oranje

dolaze i nestaju

razbijaju se o hridi prolaznosti

u dvadeset sedmoj na putu ka novoj nevinosti zavetovao sam se dobroti

da nisam krenuo ka novoj nevinosti i da se nisam zavetovao dobroti ubio bih se

zahvalan sam muzici

svima kojima sam se divio

trčanju

danas je dvadeset sedmi dan u godini

u dvadeset tri hiljada sedamsto šezdeset osmom danu mog života sam

neprestano uvijanje

dolaženje i odlaženje

vijuganje

bruj i broj

novi par

brujanje i brojanje

brojanje i pevanje

pevanje i stvaranje

stvaranje i hodanje

isto istijem

belo beljem

cvrkut cvrkutavijem

svedeno svedenijem

nestajuće nestajućijem

jezikosloveno jezikoslovenojućijem

i sve uz put i niz put

nebom ozarujućim

zemljom golotinjom

dobrotom

dobrotom dobrotom

dobrotom čedom nevinosti

dvadeset sedmi dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

dvadeset sedmi dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

dvadeset osmi dan u godini

dani su kao slapovi

dani sa kao kapi kiše

dani su kao velika jata ptica

dani su kao pahulje snega

dani su kao nevidljive tačke u liniji

u dvadeset osmoj živeo sam na fruškoj gori u vinogradarskoj kući aleksandra tišme

trčao po šumskim stazama i opalom lišću

te godine sam otkrio drveće

patio zbog zemlje jer je ljudi kopaju da bi je betonirali i sebi napravili zgrade za život

jer po njoj nemilosrdno bacaju vreli asfalt da bi napravili puteve za svoje automobile

idu dani

idem danima

idem i samo idem

idem i samo idem i sve me više uzbuđuje to što samo idem

idem i samo idem slika sam čoveka koji ide i samo ide

idem i samo idem noge pevuše koraci se prepliću

idem i samo idem ljubim sve što vidim

idem i samo idem ljubim sve što čujem

idem i samo idem ljubim sve što mirišem

idem i samo idem ljubim sve što okusim

idem i samo idem ljubim sve što doirnem

idem i samo idem kao neko ko nikada neće stati

idem i samo idem i znam da postoji još neko ko ide i samo ide

idem i samo idem i nisam ništa drugo nego muzika koja neprestano traje

idem i samo idem i nisam ništa drugo nego bokovi konja

idem i samo idem mekim šapama velikih mačaka dodirujem zemlju

idem i samo idem krilima duha hodam po vazduhu

idem i samo idem i dani se nišu kao perle

uvek sam voleo da idem i tu reč idem

često sam želeo da napišem samo to idem

da nema ni jedne druge reči nego samo idem

da cela knjiga bude samo jedna reč idem

idem

biti i ići

jesam i idem

ići i samo

ići

ići

ljubeći

ići pevajući

ići stvarajući

samo ići

ići samo

ići

idem

dvadeset osmi dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

dvadeset osmi dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

dvadeset deveti dan u godini

idem

idem plačem smejući se

idem smejem se plačući

idem radujem se svakoj reči koju čujem u prolazu

idem uživam u graktanju vrana visoko na drveću

idem prepoznajem šetače na jezeru

idem nosevi ljudi se crvene od hladnoće

idem iskon

idem rudim

idem sve jedno za drugim žudi

idem gudim

idem brujim

idem pupi

idem cveta

idem jesam

idem sve jeste

idem lepim

idem dobrim

idem celim

idemo

natali koen vaksberg

ponekad moja umetnost nije ništa drugo nego ono što neko uradi umesto mene

 volim divne ljude

sinoć mi je vladimir macura rekao da je umrla mira brtka

isti su kao cvekla

isti kao drveće

isti kao potok

isti kao obale potoka

kao kamenje u potoku

kao trave u potoku

kao lišće u potoku

kao ribice u potoku

u dvadeset devetoj prvo duže putovanje biciklom. pranje prozora

 gospodstvo lišavanja i neposedovanja. hodajući krug vojvodinom

počeo rad sa novcem i ekonomije savesti. mali nedeljni crteži

niko sve

niko pesma

niko svima

dvadeset deveti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

dvadeset deveti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

trideseti dan u godini

idem

idem puštam noge da same idu

idem uživam u zelenoj mahovini na krupnom kamenju potpornog zida

idem ka smrti i nadam se da ću još dugo dugo dugo da idem

sve više razmišljam o mojoj smrti

smrt je kruna biološkog i ljudskog života

smrt je ruža u vrtu života

život i znači biti dostojan rođenja i smrti

častan život je ne izneveriti rođenje

častan život je i ne izneveriti smrt

duboko poštujem rođenje duboko poštujem smrt

verujem u vaskrsenje — ljubim vaskrsenje

idem telom

telom svedočim da idem

i kada ne bude mog tela i dalje ću ići mojim idem

kao što me je zatvorska kazna otvorila ka mnogo većim prostorima slobode nadam se

da će me i smrtne bolesti koje su me zatekle otvoriti ka mnogo većim prostorima zdravlja

ka što sam imao sreću da me je zatvor u ranoj mladosti otvorio ka

posvećenju nepoznatoj umetnosti tako se nadam da će me i smrtne bolesti

u ranoj starosti otvoriti ka plodnom i božanskom stvaranju do duboke starosti

upregnite me konji vrani

osedlajte me svi koji ste sami

potegnite me odbačeni

jedino je nežnost borba neprestana

jedino je borba sa sobom neprestana nežnost za tebe

ksenija

u tridesetoj sam prvi put osetio da me neko voli

večna slava kseniji

doboko sam se iskorenjivao tih godina

uzbuđivalo me je čuđenje

mistika samosvesti i samospoznaje

otvorio sam se svemu ne-ljudskom

predao svetom ne-znanju

ne ljudskost nego bićevitost

ne ni bićevitost nego božanstvenost

trideseti dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

trideseti dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

trideset prvi dan u godini

jesam

poslednji dan prvog meseca u godini

zbogom januare

dobrodošao februare

sunčan je dan sa hladnim vetrom

idem u grad

hodam lako bili holidej mi tiho pevuši na uho

slava jeleni grbović

jelena grbović će večeras pevati na televiziji

volim da proslavljam

jako volim da jako volim

jako volim da te jako volim

osećam da osećaš da te jako volim

nadam se da svako oseća da ga volim

verujem da svi osećaju da ih volim

ljubim i nadam se da svako ljubi

ljubim i verujem da svi ljube

ljubim te ljubim

kosmos sam ljubavi

u trideset prvoj godini sam napisao drugi sonetni venac ja sam asfalt i trava

prepisivao sam pesme preko pesama pesnika koje sam voleo želeći da ih pridružim

nebeskom jezeru stvaralaštva. sve me je bolelo od lepote. svaki pokret je bila lepota

svaki trenutak neponovljiva umetnost i u noći između 14. i 15. oktobra posle ogromne

krize odlučio sam da se ponovo bavim umetnošću. nekom drugom umetnošću

te godine sam se konačno razišao i sa božidarom mandićem

voleo bih da razgovaram sa nekim ko jezik jeste a ne ko jezik poznaje

kosmos

kojezik

koljubav

kosmos je kojezik je koljubav

čelo

kosmos sam svemira

ko smo sve mir smo

kosmos sam svakom ko hoće da je kosmos

kosmos gutljaja

kosmos zalogaja

kosmos orgazma

kosmos samog

sam

ljubim

kosmos

ljubavi

sam

trideset prvi dan u godini

svaki dan je prvi i jedan jedini dan

trideset prvi dan u godini

svaki dan je poslednji i jedan jedini dan