Bog Miroslav Mandić Bog

 

volim umetnost govora i pevanje govorom

 

govor vihora duše moje. pevanje gromova uma mog

 

stvorivši prvo nebo i zemlju bog je nastavio

stvaranje sugestivnim rečima neka bude svetlost 

 

neka bude sam nasledio od boga

neka bude je taj čudesni sugestivni i mistički govor

 

postajanje rečima postanja i postajanja

 

nevidljivo neobjašnjivo nespoznatljivo nedokučivo kojima sam sve više

živeo i osećao počeli bi da kuljaju iz mene kad bih počeo ponekad da govorim

 

lišavajući se skoro svega sve sam se više uzbuđivao jezikom

 

jezikom ćutanja

 

ćutanjem u jeziku

 

ja nisam bio ali sam bio sve ono za čim je žudelo

samo bivanje. ja nisam bio ali sam obnavljao bivanje

 

bližnji oko mene su počeli da se zapošljavaju osnivaju svoje porodice

dobijaju svoju decu a ja sam sve više bio zemlja voda vazduh svetlost

 

hteo sam da budem to što sam govorio. žudeo sam da mi reč bude živa i da jeste

 

počinjao bih da govorim i postajao sam ono što govorim

 

prepustio bih se govoru i govor me je sam govorio

 

ma šta da je govorio govor je pevao

 

sve sam više bio reč

 

reč bi ponekad srela nečije dobre uši i tada bi iz mene prokuljao bog

gledao bih kako reči boga postaju bog na licu kojem govorim

 

bogu se govorilo. pevalo mu se. pevao me je. ja sam mu se podavao

otvarao usta. davao mu se rečima kojima je bog uživao u samom sebi

 

govor ud jezika. govor um jezika. govor om svemira. pesma govorom svemira

 

go govor. gori govor. gori golotinjom. govor sirotinjom govora

 

govor je napaljenost krućenjem vlaženjem i poistovećivanjem

 

letnjim vrućinama. jesenjim rujem. zimskim samoćama. prolećnim upućivanjem

 

blagost

 

 

pojeba

konj

kobilu

 

 

blagodat

 

 

pojeba

jelen

košutu

 

 

mistički govor je pena na konju posle lebdećih galopiranja

 

mistički govor nije ništa drugo nego podavanje prvom trenutku stvaranja boga

 

govorio sam da bi sve ono što sam govorio bilo a govorio sam sve ono što

još ne može biti jer svi i sve želi da bude baš ono što još ne može da bude

 

sugestivnim i mističkim govorom sam postao bog jer

je u mojim sugestivnim i mističkim govorima pevao bog

 

nisam govorio nešto što sam znao nego nešto što jesam

 

evo i sada sam samo reč koja jeste

reč koja jeste me je bogom načinila

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

bog

mistik

rečima

boga

 

  

 

u pustinjskim godinama najveće uzbuđenje sam osećao u definicijama boga

mnoge stvari su me jako uzbuđivale ali ni jedna toliko koliko neka začudna i najjednostavnija definicija boga

 

jeste dva plus dva su bili četiri. jeste kvadrat nad hipotenuzom

jeste energija masa pomnožena kvadratom brzine svetlosti. jesu i sve

te prolećne kiše ali više od svega bog je bio bog u svakoj predivnoj definiciji boga

 

definicija nije bog ali je zadovoljstvo u kome uživa bog

definicija boga nije bog ali veličanstvena definicija boga je

definicija boga nije bog ali je žudnja boga da budem definisan

 

sve što je rečeno da je bog to bog nije ali sve što je rečeno da je bog to boga ljubi

 

svaka definicija boga ne samo da je pevala boga nego je pevala i

samu sebe. bila je pesma. bila je sam bog. učila me je i pesmi i pevanju

 

 

bog

pesma

je

 

 

definicije boga pevaju više od bilo koje pesme

 

svakom definicijom boga sam sve više voleo boga

 

ljubim sve koji su pevali boga da bih ja boga živeo

 

bože na svoje te grudi nežno privijam

bog

 

definicije ne samo da su me vodile bogu nego su me čuvale

od života i mene samog. oslobođale su me od tabua i haosa

 

sve što vidimo to je bog

gazali

 

bile su to godine mojih ljubljenih mističarki i mističara

ljubili su čudesno. jebali se muzički

 

svako ko ljubi bilo koga ljubi boga. svačija ljubav se

sliva u boga. svako ko je ljubio ljubav mu je sačuvana u bogu

 

od glasa božijeg mlade su košute

car david

 

ne bi poniženi preživeli da nisu bili ljubljeni bogom

svet ne bi preživeo da nije bilo poniženih

poniženi su otkrovenje boga

 

bog je skriven i ne može ga naći nikakav

postupak tvoje duše nego samo ljubav srca tvog

oblak neznanja

 

iako jako volim negativnu teologiju koja pre tvrdi ono što bog nije

nego ono što jeste još više volim nečiju hrabost da zapeva ko bog jeste

 

bog je najsiromašnije što postoji. potpuno go bez igde ičega

angelus silesijus

 

bog je bilo čija hrabrost

 

moje ja je bog

al halag

 

definicijama boga sam se sve više oduševljavao i počeo da ih prikupljam

 

prva koja me je dugo nosila je bila van gogogova

najbolji način da se shvati bog jeste da se shvati mnogo stvari

 

definisati znači ljubiti sve dok jezik ne zapeva i oslobodi se definicije

 

 

bog

je

tiha

pesma

koja

peva

samu

sebe

na

uho

bogu

 

 

definicija je snaga prvog koraka kojim se kreće ka bogu

 

definicije boga su moji poljubci bogu

bog je poljubac koji neprestano ljubi prvi put

 

definicije boga su iskra kojom zaplamti bog

definicije boga su me definisale. bog je postao bog

 

ko želi rodiće se bogom. od boga bog će biti

angelus silesijus

 

sve ono što se neko usudio da kaže da je bog bog je

 

svako ko se usudi pesma je boga. svako ko je hrabar bogu je matematika

svako ko je odan bogu je harmonija. svako ko jeste kad niko nije bogu je drug

 

ja sam bog

majstor ekhart

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

bog

sve

ono

što

miroslav

mandić

bog

peva

da

je

bog

 

 

 

ja sam proleće

početak knjige ja sam ti je on

 

deset godina posle miroslav mandić jebe svima mater i deset godina

posle borbe sa samim sobom i umrtvljivanja sebe 20. marta 1981. sam

napisao prvu pesmu ja sam proleće moje prve knjige ja sam ti je on

 

ja sam boga u meni

 

sebe i svog ja sam se gadio a ja proleća me je ozarilo

 

godinu dana sam pisao pesme ja sam i svaka je počinjala sa ja sam

 

ja je bilo sve i sa tim ja je i moje ja postalo sve

 

ja je sve i sve je ja

 

sve što bih napisao bila je pesma

pevanje ja u umetnosti ja

 

bilo je proleće a ja sam ne samo bio proleće nego sam bio ja proleća

usred žutice koju sam dobio i straha od smrti koji se pojavio

 

nestao sam u svačijem ja sam. postajao sam svačijim ja sam

 

ja sam svako ja sam

 

ljubio sam i pevao sam ja sam

 

ljubeći ja sam postao sam ja sam ljubav kao ja sam ljubav postao sam ja sam bog

 

ja sam prihvatanje da jesam i podavanje tom jesam

 

prolećem. letom. jeseni. zimom

 

svakog dana godinu dana

 

sve je bilo u mojim jajima. jaja su bila moja pesma. moja pesma je tvoje dete

 

ja sam eksplodirao preobražavajući se u jedno jedino ja

 

pevanje ushićenjem. pevanje čednošću. pevanje ljubljenjem

pevanje poistovećivanjem. pevanje vaskrsenjem pevanja

 

to nisam bio više ja koje je u meni pevalo ja bilo je to ja boga u svakom ja

 

bila je to srna

srna sam. u vasioni ja sam čulo tuge... tako je počinjao tekst justina popovića koji me je opčinio srnom koja govori sebe

 

 

srna

proleća

proleće

srne

 

 

ja sam ništa moja pesma je sve

 

koreni ja sam pevanja potiču u mojim dvadesetim kad sam razmišljao o

performativnom jeziku i performativnom u jeziku i osećanju ja sam umetnost

 

ja sam onaj koji jesam

bog

 

ja slavim samog sebe i pevam samog sebe

volt vitmen

 

ja sam bog

majstor ekhart

 

srna sam

justin popović

 

zovem se ismail

herman melvil

 

ja sam džoni keš

džoni keš

 

ja sam pupoljak

kraj knjige ja sam ti je on

 

ja sam umetnost se preobrazilo u pevanje svega. pevanje svega

u pevanje sebe. pevanje sebe u pevanje boga. pevanje boga u

boga pevanja. bog pevanja u miroslava mandića boga

miroslava mandića boga prvog pesnika svih bića

miroslava mandića boga jednog jedinog umetnika svemira

miroslava mandića boga najboljeg hodača boga

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

bog

proleće

pupoljka

mog

 

 

 

sve sam se više uzbuđivao podvigom

iskupljenje podvigom

 

i pisanje i umetnost sam sve više osećao samo kao podvig

 

bez podviga sve je bilo a pogotovo najelitnije trivijalno i korumpirano

 

samo je podvig rušio granice podrazumevajućeg i konformirajućeg ukusa

 

već osmu godinu sam crtao lišće-drvo života. počeo sam ponovo da pišem i da

pevam i sada mi je trebalo nešto što će svojom jednostavnošću da sve objedini

 

hodaću

 

podvigom. umetnošću. zavetom

 

hodanjem sam krenuo ka bogu iako nisam znao da

sam krenuo ka bogu kao što nisam znao da sam već bog

 

hodanjem sam se svakim korakom prepuštao bogu a da to u

početku nisam ni znao da činim. hodanje je uvek hodanje bogu

 

te večeri odluke 8. marta 1983. sam osetio da svaki čovek treba za

svog života da uradi sve ono što urade svi ljudi u nekoliko hiljada godina

 

napregnuto sam mislio šta je to što ja treba da uradim i doživeh

bogojavljenje hodaću do nemačke i vući ću konac za sobom

 

konac se pretvorio u poeziju a hodanje do nemačke se preobrazilo u

hodanje jugoslavijom zemljom koja će se kroz sedam godina raspasti

 

hodanje je ustanak

 

sloboda za sva bića

 

te večeri sam ustao ustankom da bih bio sve ono što vekovima žele da budu svi ljudi

 

bog

 

ustanak ljubavi u slavu jednog jedinog boga

 

bog se spustio u moje telo da ga telom proslavim

 

odluka za hodanje me je odvela umetnosti hodanja

umetnost hodanja do muzike hodanja. muzika hodanja

do najboljeg hodača boga. najbolji hodač boga do boga

 

telo je žudelo da bude sve i da se preobrazi u boga

 

hodanje pesmom. hodanje umetnošću. bog hodanja

u pesmi hodanja. bog hodanja u umetnosti hodanja

 

hodanje diše plućima boga. hodanje hrani sva bića

hodanje uzbuđuje sva bića. hodanje smiruje sva bića

 

hodanje je hram boga u pokretu

 

hodanje je muzika

 

muzika svih bića u muzici svakog bića

 

godinu dana posle te večeri u leto 1984. krenuo sam na prvo hodanje za poeziju

pesma umetnost i bog postaše jedno u hodanju. pesma umetnost i hodanje postaše bog

 

jednim korakom sam pevao drugim korakom plesao

 

odvajao se od čoveka

hrlio bogu

 

ko hoda hrli bogu

 

noge na put

ja sam kaligrafija

 

ruža boga

 

krenuo sam kao svako odbeglo dete

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

bog

hodač

muzikom

boga

 

 

 

ističu dani avgusta. odlazi leto. šezdeset sedmo leto mog života. sunčeva svetlost

je mlađa neko ikada a ja pevam o sebi u mojoj trideset sedmoj i miroslavu janišti

 

milomir se ubio u trideset sedmoj a ja sam u trideset

sedmoj hteo da promenim ime miroslav mandić u miroslav janišta

 

iako su knjige ja sam ti je on i waršava već izašle pod imenom

miroslava mandića knjigu ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

1986. sam najavio kao knjigu miroslava janište ali mi u opštini nisu

dozvolili da ime miroslav mandić promenim u miroslav janišta

 

sve sam više bio ono što jesam ali sam i sve više osećao da sam niko i ništa

 

ja ništa. janišta

 

miroslav janišta najlepše ime ovog sveta

 

miroslav mandić bog najlepše ime svih svetova

 

sve loše u meni se skupilo i poništilo me. bio sam

samo ništa. miroslav janišta. umiranje za rađanje

 

poništavanje. mučnina sobom. umiranje u sebi za tebe. umiranje u sebi za boga

 

bio sam u srednjim godinama i primetio sam kako se ljudi srednjih

godina sve više udružuju i pripadaju religijskm akademijskim strukovnim

sportskim i tajnim udruženjima. udružuju se da bi pre svega ostvarili svoje interese

 

osećao sam se potpuno nemoćan ali danas znam kad

se ljudi udružuju a pogotovo muškarci u ime nečega a pogotovo

u ime nekog visokog cilja uvek je po pravilu reč o ljudima mizernog duha

kad danas vidim proizvode trustova mozgova kako se proseravaju

svojim nadobudnim glupostima srećan sam kao ljiljan u polju što sam sam

 

ljudi prikrivaju sopstvenu bedu i svoje zločine tajnama zakonima i šarmom

 

duh se ne udružuje

 

osećao sam da sam važan ali baš zbog toga nije bilo potrebno

da se borim za svoju važnost. gadili su mi se svi oni koji su se borili

za svoju važnost a ja sam sve više želeo da se borim za nevažne

 

verujem da je bogu lepo samo u nevažnima

 

boga i nema u važnima jer je za važne bog nevažan

 

kad sam video tu moć udruženih još više sam se predao dobrom i odbeglom detetu

 

hteo sam ne samo da budem niko nego da budem ništa i da se prezivam janišta

 

otkrio sam i da ne treba da rađam biološku decu nego duhovna dela

pevati stvarati i biti roditelj svim bićima

 

ja se ne porađam ja ljubim sve što se porađa

ljubeći sve što se porađa ja boga potvrđujem

ja sam miroslav janišta ja sam miroslav bog

 

i sad posle trideset godina od namere da ime miroslav mandić

promenim u miroslav janišta ja sam niko iako sam miroslav mandić bog

 

bog niko ljubi svakog ko je bog

 

ništa se prvo predalo bogu i zato je ništa zauvek čedo boga

 

lepota imena miroslav janišta me je čuvala od bede miroslava mandića

sveo sam se na ništa ne samo da bih preživeo nego da bi sve vaskrslo

 

postah ništa ne da bih bio ništavilo nego da bih boga upio do poslednje kapi u sebe

 

ja ništa. janišta. ja bog

preobražavanje

 

miroslav janišta je preteča lude u meni

 

samo kao ništa sam mogao biti sve

 

samo kao sve sam postao bog koji ljubi i moje ništa

 

nisu mi dali da promenim ime u miroslav janišta i zato nisam nikog

pitao za dozvolu da ime miroslav mandić promenim u miroslav mandić bog

 

miroslav janišta živi u imenu miroslav mandić bog

 

ja miroslav janišta ja sam miroslav mandić bog

kad ponovljeni ponedeljak postade večna nedelja ljubavi

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

bog

cveće

prkos

uprkos

muka

da

cveće

prkos

bude

samo

cveće

prkos

pa

makar

i

uprkos

 

 

 

jedno od najvećih ohrabrenja u mučninama sa samim

sobom mi se dogodila u trideset osmoj kad sam počeo da pišem

o bogu dok sam u muzeju savremene umetnosti radio rad čovek koji piše

 

pišući boga pisao sam ne o svemu što me muči nego sve što ljubim

 

pisao sam boga da bih se bogu pridružio. pisao sam boga da bih se u boga preobrazio

 

pisao sam slobodno jer sloboda i jeste bog i od boga je

 

ne plašeći se nikog pa ni boga jer samo je to bog kad ga se ne bojim nego ga

slobodno ljubim i još slobodnije mu se podajem i još slobodnije mu dajem život

 

boga sam se uvek bojao a želeo sam da ga ljubim i nisam ga

mogao ljubiti bojeći ga se niti sam ga mogao osetiti sa strahom

 

bog je hrabrost i voli hrabre. bog i jeste bog zato što je bio hrabar da

bude bog. svako ko je hrabar slavi boga. svako ko je hrabar je bog mio bogu

 

niko nije tako hrabar kao bog jer samo bog omogućuje svakom da bude bog

 

hrabrost i ne postoji hrabrost je bog

 

jebem ti boga 

je bilo prvo slovo azbuke bogoljublja

 

boga ti ljubim

tek kad sam sebi dozvolio da psujem boga i ne samo dozvolio nego

i naredio i to zbog samog boga bog je počeo da niče u meni kao bog

 

psovanje poslušava pevanje

 

ovako sam počeo da pišem o bogu u dnevniku čoveka koji piše

znanje je samo otkriveno znanje. možda bi najlepše bilo pisati o bogu za

boga. zašto. zato što je u njemu sve. zato što se o njemu neda pisati. zato što

je neodgonetljiv i nepronalaziv. znači ne možeš ga promašiti a možeš stvarati tražeći

ga. možeš imati slobodu jer on je sloboda. bog mi sve dozvoljava da bih ga potvrdio

24h 8. januar 1988. iz dnevnika čoveka koji piše

 

da bih što čednije osetio boga bilo je potrebno da pevam i svoje strahove i svoje žudnje

jednom rečju sve ono što me od boga odvojilo ali što me je sada još više bogu i privlačilo

 

bog je impulsivna muzika — impulsivna svest. bog

je nadolaženje koje se raduje odsustvu predvidljivosti

9. januar 1988. iz dnevnika čoveka koji piše

 

bog je ono treperenje u meni od koga se ne može živeti ali

bez koga života nema. treperenje u kome se oseti samo sada

10. januar 1988. iz dnevnika čoveka koji piše

 

najbolji način pisanja o bogu je ne da opisujem boga nego da pevam sebe

to je moj put boga. to je moja ruža boga

 

bog nije paganski hrišćanski katolički islamski. bog je bog

i sve osim toga su zanati i tehnike saznavanja i borba za svoje

viđenje. bog nema želju za pobedom. ja sam slobodan sa bogom

11. januar 1988. iz dnevnika čoveka koji piše

 

bog je sloboda kojom se bog ljubi sa slobodnima

 

ja dete ljubim boga. ja dete se podajem bogu. bog me jebe i ja ga pevam

 

bog je način mišljenja. bog je mogućnost da se volimo. moja

razmišljanja o bogu su dečija. nisu to misli muževa vere. ja sam

drugar detinji sa bogom koji je dete. bog jeste snaga iz koje sam i ja

rođen. snaga neuporedivo veća nego snaga čoveka ali njegova ljubav

je moja slabost. krhkost. od buva u nečijem krznu do slomljenog vrapčijeg

krila. bog se ne može uniziti nikakvim opaskama i zato ga se može i lepo

upotrebljavati. vatreni maksimalizam dostojevskog naprimer. u vezi sa bogom je

jedan od načina čoveka ali to nije bog kao što ništa nije bog što je rečeno o njemu

13. januar 1988. iz dnevnika čoveka koji piše

 

bog je sretan jer mislim na njega i tražim ga u načinu da govorim

o njemu. sa bogom sam prepletaj i tako živimo nas dvoje. bog se prepliće

sa svakim i svačim. nikad ne napuštajući ni mene. neko blago stvorenje je on

14. januar 1988. iz dnevnika čoveka koji piše

 

pisanje me je sve više preobražavalo a preobražavanje me je sve više pevalo

 

bog sam ja i zato mu se predajem

21. februar 1988. iz dnevnika čoveka koji piše

 

bog je moj nerođeni sin

27. februar 1988. iz dnevnika čoveka koji piše

 

bog je jezik

2. mart 1988. iz dnevnika čoveka koji piše

 

bog sam kad govorim kao bog. bog sam kad govorim da sam ruža

bog sam kad govorim da sam put. bog sam kad govorim da sam bog

 

bog od mene očekuje sebe

6. mart 1988. iz dnevnika čoveka koji piše

 

da li i ti bože hoćeš parče hleba sa maragarinom

16. april 1988. iz dnevnika čoveka koji piše

 

bog je pristao da bude bog i zato je bog

18. maj 1988. iz dnevnika čoveka koji piše

 

i danas kad se sve više plašim od svake fizičke tegobe jer

svaka od njih mi najavljuje smrt ja još više žudim za hrabrošću

 

najveća hrabrost je biti bog

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

bog

žudnja

boga

da

mu

njega

i

sebe

kao

jedno

pevušim

na

uho

 

 

 

 

 18. februara 1988. u trideset devetoj počeo sam da se molim

 

velika izloženost pred ljudima u devetomesečnom radu čovek koji piše me je dovela

do potpune nervne iscrpljenosti i jedne večeri sam počeo da izgovaram reči molitve

 

da nije bilo velike izloženosti i potpune nervne iscrpljenosti i da nisam baš

tada čitao knjigu skot peka put kojim se ređe ide tada se još ne bih predao bogu

 

skot pek mi je pomogao sugestijom da je i moje nesvesno bog a da je najbolji način

da se bogu predam jednostavna molitva gospode bože pomozi i neka bude volja tvoja

 

molitva je jedna od najlepših i najvažnijih stvari koja mi se desila u životu

 

molitva je potpuno predavanje ne samo božijoj

volji nego oslanjanje na najkrhkije u samom životu

 

godinama sam sve više osećao boga ali sam odbijao da mu se predam jer nisam

imao hrabrosti za potpuno predavanje a i odbijao sam da se predam njegovim crkvama

imao sam potrebu da se predam bogu a ne onima koji predstavljaju boga

 

te večeri sam u krevetu nekoliko puta izgovorio

gospode bože pomozi i neka bude volja tvoja

 

bilo je to tako malo i beznačajno a opet je bilo ogromno i predivno

 

obratio sam se nekom koga ne poznajem. nekome koga

ne vidim. nekome ko i ne postoji a jeste i čini da i ja jesam

 

ako sam želeo da mu se obratim trebao sam da

budem kao i on. nepoznat. nevidljiv. nepostojeći

 

nekoliko godina sam se svake večeri pre nego što bih počeo da se molim pitao da

li sam se sinoć molio jer sam se brinuo da ni jedno veče ne preskočim da se molim

 

gospode bože pomozi i neka bude volja tvoja je

postala moja osnovna molitva sledećih desetak godina

 

svako veče ponovo dete. dete koje ima pravo da bude dete

dete koje je i samo bog jer ko bi drugo dete bilo ako ne bog

 

ko se moli dete je. ko je dete molitva je

bile su to ponovo dečije noći i u mojim četrdesetim

 

svako ko se moli od sebe se oslobodio. svako ko se moli sebe je darovao drugome

 

beskraj najvećeg nestaje u beskraju najmanjeg

beskraj najmanjeg nastaje u beskraju najvećeg

 

celo moje telo se pretvorilo u tih osam reči gopode bože pomozi i neka bude volja tvoja

 

krhkost kojom sve jeste

bez krhkosti sve je nasilje

 

molitva je srce pevanja. pevanje je um molitve

 

volim molitvu jer me je naučila da se molim i da molim. da hvalim i da se zahvaljujem

molim i hvala

 

molitva je golotinja. golotinja jedina moli. golotinja oslobađa

molitvom sam se potpuno ogolio. ogolenje je žudnja za molitvom

 

kasnije sam se molio i drugim molitvama. očenašem. isusovom molitvom. molitvama

majci božijoj. pročitao sam nekoliko predivnih knjiga o molitvi. da bi se na kraju samo

moje postojanje pretvorilo u neprestanu molitvu za sva bića i ljubav za boga

 

ljubim te bože ljubim je danas moja osnovna molitva

izgovaram je često i u svim prilikama a često je i pevam

molitva mi je pomogla da se reči bože molim te preobraze u bože volim te

 

već više od deset godina kada sam van kuće u

šaci nosim krstiće ili kamenje i to je molitva dodirom

 

moleći se postao sam sama molitva. molitva je

odricanje od sebe i preporađanje nepoznatim

 

molitva je žudnja da te volim. molitva je vapaj jer mi nedostaješ

molitvom ti se podajem kao kad raširim pluća i kažem ti jebi me u srce

 

molim ti se molitvo da bi se svako molio jer moliti se je tako seksualno. seks

molitve je u molitvi seksa da se sva bića mole seksom molitve i molitvom seksa

 

molitva je neopisiva nežnost koja se širi telom svemira

 

ti si meni sve. ti si meni bog. ti si meni moja pesma

ti si meni moja umetnost. ti si meni moja muzika

 

ja u tebi. ti u meni. jedan bog. jedan jedini bog

 

bože molim te. bože volim te. bože budi ja

 

 

ja

sam

miroslav

mandić

bog

treperimo

bogom

bogom

se

bogu

molimo