Pupoljak

ja sam obilje koje poseduju oni koji ništa i nikog ne poseduju     

ja sam drvo kojem svi tepaju drvo

ja sam slojevi strahova koje svojom ljubavlju sa mene ljušti moja nežna konjina 

ja sam obloliko svakom je u meni lepo

ja sam obilje neshvatljivog u nespoznatljivim slojevima belasanja

ja sam skromnost najnapaljivije vedrine

ja sam usta prepuna hvale za onog ćutljivog stranca kojeg svaka od nas želi   

ja sam rana koju mi moj veliki jelen svojim jezikom celi          

ja sam blaženstva kojima nas je blažene darovao Bog      

ja sam milina kojom se gnezdimo voljena moja i ja

ja sam svetlost tuti-frutija kojom se opčinjavamo ljubav moja i ja

ja sam suza prvi put zadovoljenog uličnog psa

ja sam hodanje beskrajem Tvoje blizine kojom ašikujemo i poistovećujemo se

ja sam rumenilo na mom licu od dobrote i lepote Tvog rumenila

ja sam poslušanje koje Te napaljuje i kojim se preobražavaš

ja sam na ulici i baš tu prolazeći pored Tebe proslavljam našu prolaznost

ja sam prijatnost koju mi izazivaju Tvoja slasna stiskanja  

ja sam lutalica kroz Tvoju ponovljenu čednost

ja sam reč za koju se držiš

ja sam pičkolikost ruže, jutro hrabrosti