Pupoljak

najbolji hodač boga je pesma svakog bića kojom biće proslavlja besmrtnost života

hodam sporije. u proseku oko trinaest kilometara dnevno. tim prosekom ću ako bog da za deset godina po drugi put obići planetu zemlju

hodao sam po velikim hladnoćama. još većim vrućinama po ledu. snegu. pljusku. uvek srećan što sam na nogama i sa pesmom na usnama

hodanjem za poeziju sam otkrio da je sve poezija i da je poezija samo sve

hodanje me je naučilo da mojim udovima hodam u tvojim udovima. tada se svetovi oslobađaju kažu

hodanje me je naučilo neodustajanju. očaravajućoj lepoti nadovezivanja i nastavljanja

hodao sam pet kilometara na sat korakom dužine od sedamdeset šest santimetara

ja sam tetovirana pesma boga kojom peva bog

reč plesanje istetovirana ispod moje desne podkolenice i reč pevanje istetovirana ispod moje leve potkolenice eto to je moje hodanje

reč plesanje istetovirana ispod moje desne podkolenice i reč pevanje istetovirana ispod moje leve potkolenice eto to je moje hodanje

sebe vidim u svim vrstama hodanja ali najviše u hodanju kao umetnosti

hodački alati: podavanje, patike, džepovi, sveska i olovka, krstići, pedometar, fotoaparat, diktafon, pažljivost, rezervne baterije, bajkolikost, ništa više od dovoljnog

iako smo bili na vi hodali smo blizu jedan drugoga. u nekim trenucima bi nam se ramena oslonila jedno o drugo i to je bilo neopisivo lepo

ići i samo ići. pustiti korak. zviždukati. glagoljati nogama. nedriti predele. butinati daljine. kukovima vrteti put. idem

kada prihvatim da ću i danas biti sam sve postaje blago

hodočašće je glas savesti svih bića koji se prolama svemirom

biti niko i sve samo ljubiti. kad mislim na sve ljudi koji su hodali mislim na najveličanstvenije delo stvoreno ikada

svemir je veliko stopalo koje hoda u samom sebi

svako hodanje je ustanak na dve noge. svako hodanje je poziv na revoluciju

moja hodanja su hodanje obrnutom dugom na zemlji. zavet bogu