Pupoljak

ja sam opušak Lepog Fiće koji laže sve više i više

ja sam opušak Borisa Bilborda posle isrpljujućeg vežbanja u teretani za koju ni ovog meseca nije platio članarinu

ja sam opušak Đure Struje kome je danas pošlo sve preko one stvari

ja sam lekarkin opušak

ja sam opušak Pere Žabara koji voli da me baš onako muški nagazi kad me baci jer kaže prija mi to mudima

ja sam opušak Sunca U Predelima

ja sam opušak Đurđice blagajnice iz Saobraćajnog

ja sam opušak Švabe Zemunca najstarijeg sina starog Zambe Podbarca

ja sam opušak majstor Zokija koji puši tajno da mu žena ne zna

ja sam opušak Nikole Konja koji uvek kada me baci kaže ovo mi je poslednja

ja sam opušak Mileta Debelog a ovo do mene su opušci Ostoje Glavonje Đure Zrikavog Nenada Tegle Sonje Daske Slobe Prce i Velje Seljačine

ja sam opušak a to znači nežnost koja ne poznaje granice

ja sam opušak onog što ode za svojim psom

ja sam opušak Margite iz Srbobrana koja je osetila možda sam poslednji put videla ove moje i onda me samo ispustila iz prstiju

ja sam opušak anonimnog pušača koji se kao i ja pita šta je sa Dudić Vojislavom

ja sam opušak Zorana Kurtona pao sam na rad jao jao devojke istog onog Miloša Tomića koji fotografiše bačene gume za žvakanje po ulicama

ja sam opušak Vuje Šuškavca nekad strah i trepet na Dušanovcu sada samo sedi puši i ćuti 

ja sam opušak Perine Jecke sa tragovima njenih usana

ja sam opušak Žike Atoma koji je pomislio opušak je cigareta od opuška

ja sam opušak Đuke Nadimka koji je pitao Miroslava Mandića da li zna za naslove kompozija Erika Satija koji su

prepuni nežnog humora i da je on pomislio da je Miroslav Mandić trebao u tom duhu Satija pisati i o opušcima pušača