Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
408127
pupoljak
JA SAM PESNIK STAZE
2173-2205
blaženstva
2173.
Miris prašine posle prvih kapi kiše na asfaltu.
2.
Otvori se i daj – pevam i sebi.
3.
Nežnost me je skupila, ušao sam u spermatozoid iz koga
sam nastao. Kao da sam krilima poleteo ka samom postanju.
4.
Poneo sam odluku. Odluka uvek nadražuje hrabrost. Nadražena, hrabrost
realizuje odluku... Zapetljao sam se u ovom zapisu, i zato ga napuštam.
5.
Iz ovih stopa krećem napolje.
6.
Uzeću neki autobus i otići ću van grada.
7.
Da grad od sebe odmorim.
8.
Nije bilo autobusa, a nisam želeo da čekam i stojim. Rekoh izvešću
se sam. Preko pruge, peska, pa na kanalsku dolmu. Biće to dovoljno.
9.
Kad god izađem iz ljudskog naselja, bilo ono seoce ili svetska metropola,
osećam se kao da sam izašao iz globalnog sela. Ljudi su bića koja žive u
selendrama. Koliko je jedna selendra otmenija sa svojom visokom kulturom,
upeglanim bankama, smešnim vojnim, religijskim, naučnim, jezičkim centrima
moći, i koliko se u takvoj selendri neprestano odvijaju savršeni spektakli
tužnih i starmalih igara, toliko je takvo mesto još više selendra, sa svim
sjajem seoskog turizma, Kanalu moj, nadošli, Kanalu moj.
10.
Jedna žena mi je rekla da kod žene seksualno
uzbuđenje počinje osećanjem velike praznine u sebi.
11.
Tu prazninu zovem gradom. U taj grad ulazim svom bezazlenošću svoje snage.
12.
Grad je gospodstvo smirenosti i zanosa. Mesto blaženstva
i blaženih. Gospodstvo živi u gospodinu, a svaki gospodin
u Gospodu, Travnata stazo, po kojoj, u meni, hoda Bog.
13.
Grad je svetlost duše.
14.
Lepo mi je na stazici, ne mogu više da mislim.
15.
Ovom stazom sam hodao mnogo puta na Ruži. Na drugoj obali
kanala je staza na kojoj sam se, pre 21 godinu, pripremao za Prvo
hodanje za poeziju. Bio sam sam. Nigde nikoga nije bilo ni onda, ni sada.
16.
Ružom sam postao centar umetnosti. Centar Večne umetnosti.
17.
Miroslavom Mandićem taj centar zrači Večnu umetnost svim bićima i za sva bića.
18.
Malopre sam iskusio ja sam centar koji se kreće i zrači ljubav Večne umetnosti.
19.
Krenuti znači ne misliti, a ne misliti znači biti bezazlen u društvu
voljenog Fernanda Pesoe, čiju sam pesmu o ljiljanima odmah citirao
u Ruži, ni ne znajući ko je pesnik koji ju je napisao. Ime sam mu prečuo
i napisao Fransoa Pesoa. Eto ko je Ruža – ispravljena greška u Miroslavu Mandiću.
20.
Ako sam kao hodač, posle 21 godine, postao učitelj puta, onda sam kao
ljubavnik stazice postao dete Božje. Pesnik, umetnik i plesač na bilo kojoj stazi.
21.
Ovo je ta uzana, krivudava, ponegde zatravljena staza iz 1984.
22.
Tananost staze mi je profinila ukus. Tanjila me, tananila,
sve dok nisam nestao u lepoti i postao lepota sama.
23.
Ni danas ne mogu da se načudim i nadivim
lepoti staze, koju stalno obnavljaju nečiji koraci.
24.
Dok sam prolazio kroz gradilište i šljunkaru koja se sve više
širi duž kanala uništavajući stazicu, setio sam se svog beskućništva.
25.
Dok sam prolazio kroz gradilište osetio sam
bol zbog građenja koje uništava sve pred sobom.
26.
Osetio sam i tihu radost i blagi ponos, jer ništa u životu nisam
izgradio, nego sam se beskućništvom lišavao, da ne bih uništavao.
27.
Samo se nadam da delo koje sam stvorio nikoga ne zagađuje.
28.
Preko groblja i preko železničke stanice sam se vratio u grad. Sa
blagom upalom mišića od 15 kilometara hodanja. Uželeh se paradajz supe.
29.
Umro je Stojan Cerović.
30.
Danas sam počeo stvaranje Zbornika nežnih seksualnih rečenica, koje
ću skupljati Bogu i ženi na dar. Počeo sam sa tri rečenice od juče i prekjuče.
31.
Kada ne znam šta da pišem, crtam, po brojevima. I sada sam krug
oko broja 30 osenčio. Počeo sam sa leve strane sa dubokom crnom pa
sam išao ka svetlijem i setio sam se kako sam se opčinjavao senčenjem kao
dete. Te nijanse su me i odvele u umetnost, ka prozračnosti Taoa, tananosti stazice.
32.
Čitanje biografije Džona Kasavetisa mi ide sporije nego Majlsove.
Ali Džon je već snimio i Senke i Lica i Muževe i sada je počeo snimanje
Mini i Moskovic. Ako želiš da napraviš film, napravićeš ga. Ne znam kako,
ali naći ćeš put kako to da uradiš ako stvarno hoćeš – Džon Kasavetis.
33.
Jedan brod plovi kroz noć ka sredini reke.
Laka vam noć, ljudi u brodu, čoveče na reci.
OTISNEM SE OD SEBE
2206-2238
blaženstva
2206.
Dunav raste. Teče sve brže. Promenio je boju prolećnim vodama.
2.
Pozvao me je mladi televizijski reditelj, želi da snimi polusatni dokumentarni
film o meni. Odbio sam ga jer svakoga odbijam. Jer su moja odbijanja poziv. Dođi.
3.
Pozvao sam ga da dođe da razgovaramo, jer je to važnije od snimanja. Rekao
sam mu da ne verujem u postojeću javnost i zato stvaram novu – licem u lice.
4.
Žudim da neko snimi film o meni, napiše monografiju, afirmiše moje
delo i to biće, koje se zove Miroslav Mandić. Ali na način koji će preneti
živi duh moje umetnosti. A to je način koji drugi još ne otkrivaju, koga se boje.
5.
Peđa Srećković, želim Tii svako dobro u životu i uspeha u radu.
6.
Odbijanjem želim da Tii kažem da Te volim i da bih želeo da Tii dam
sve. Jer nas samo sve čuva od sebičnosti i volje za vladanjem nad drugim.
7.
Kada nekoga odbijem uznemirim se, osećam se kao da sam umro.
To je umiranje za umetnost. I zato Te molim da me Tii ne odbiješ.
8.
Jučerašnji zapis u kome sam se zapetljao i napustio ga, bila je odluka da prekinem
bar za sada, sa Subotnjim javnim pisanjem subota, zbog nebudnosti bližnjih...
9.
Ponudio sam se više puta u životu. Ponudio sam sve što imam i jesam.
10.
Uvek sam bio odbijan, a sada meni, često isti oni koji su me odbili, nešto nude.
11.
Odbijanjem im ne uzvraćam, nego potvrđujem
da ponuda koju su mi još davno odbili i dalje važi.
12.
Ako Te povredim odbijajući Te, molim Te,
oprosti mi, i veruj mi, povreda će Te samo ojačati.
13.
Nemam para, i Tii ih nemaš – predlažem Tii da mi
pomogneš da ih imam ja. Tako ćeš Tii uraditi dve stvari, imaću ih
i ja, a Tii ćeš ih imati i više nego što Tii treba čim možeš i meni da ih daš.
14.
Stvaranje je vera u stvaranje.
15.
Lepo je što svako može da oseti da je ovo stvaranje.
16.
Svako može da oseti da je ovo veliko stvaranje i veliko delo.
17.
Svako hoće ono što ono hoće.
18.
Prihvatam sve Tvoje primedbe kojima ovu knjigu činiš boljom.
19.
Miroslave, samo piši o sebi i što više detalja – kaže mi Violeta Jovanović.
20.
U ovom trenutku vidim da je most Slobode spojen.
21.
Drveće će uskoro ozeleneti.
22.
Dunav se izlio i poplavio šumarak pored reke.
23.
Danas ću hodati i razgovarati sa Ratkom Marić. Pre trideset jednu godinu
Ratka je rodila Kaju Ćirilović, i posle osamnaest godina prva joj je dala moje
knjige. Spremio sam se za razgovor i nazvao ga Ratka, uživaj i budi na mojoj strani.
24.
Vrana hoda travom ka vodi. Otmeno, klimajući se napred.
25.
Sa nadošle vode Dunava u ovom toplom danu širi se hladnoća.
26.
Usporio sam. Budi sa mnom, topla noći.
27.
Hvala svima koji su podneli moje povređivanje.
Povrede koje su mi nanesene ću dobrim zavibrirati.
28.
Ljubim Te, Niče, koji si pre sto osamnaest godina napisao Sada sam četrdeset
tri godine ostavio za sobom, i isto sam toliko usamljen kao kad sam bio dete.
29.
Tu decu nosim u sebi! Za njih pišem, ne odustajući.
30.
Zamislim travčice koje rastu među zidinama od kamena.
31.
Svetlost je sve što napišem.
32.
Sa Ratkom sam se rastao pre sat i po. Želeo sam razumevanje, a
doživeo sam potpuni neuspeh. Uživam u sebi magarcu. Živela Ratka!
33.
Pasi travu, rži kao konj, kaže se u Sremu – rekla
mi je komšinica sa petog sprata, jutros u liftu.
TREPERAVO
2239-2271
blaženstva
2239.
Podne je.
2.
Umoran sam.
3.
Napisah da bi mi umor izašao.
4.
Širim nozdrve da se svetlosti i vazduha nakupim.
5.
Krenuo sam Kaji na groblje.
6.
Preko puta ulice ugledah Jelicu Vuletić, nastavnicu
srpskog iz srednje škole. Volela me je i dala mi snage tada.
Naskočio sam na ivičnjak sa obe noge, da i ja njoj dam snage, sada.
7.
Eno ih, oni žuti cvetovi u travi – maslačci. A tek trava! Počela je i trava da se zeleni.
8.
Kad mlada trava počne da raste, iz njenog zelenila blista svetlost.
9.
Kako je divan Bog. Liči na travu.
10.
I Tii ličiš na travu.
11.
Samo Tii se približavam.
12.
Jedna od lepih stvari u igranju fudbala u
detinjstvu je pravljenje golova na početku igre.
13.
Razgovaram telefonom sa Kajom koja je u Beogradu. Sada ću
poljubiti Kajin krst na njenom grobu. Da je poljubim i ja – pita
me Kaja. Naslonim telefon na krst da bi Kaja čula Kajin poljubac.
14.
Sedim u gradskom autobusu broj 3, sa jednom zelenom salatom,
sedam decilitara šardonea i jednim novokremom. U stanu je četvrt crnog
hleba, mirisni štapići, muzika i, nadam se, dvočasovno dobro i lepo bivanje.
14.
Stvaranje je lako i neopisivo teže od rađanja.
16.
Prošle subote sam prijateljima plesao na ovu
pesmu. I sada se u meni sidra dižu. Jebe mi se!
17.
Jednostavno sam osetio slobodu i nevinost, jebe mi se!
18.
Evo me u punoletstvu broja 18. Sa punoletstvom
počinje ili put Bićem ili korumpiranje životom.
19.
Kada ugledam lice Dunava, ugledam lice Boga.
20.
Hladno mi je u stomaku i po nogama, ustao sam po još jedno ćebe.
Kroz prozor sam ugledao ženu matematičarku i muškarca lingvistu
kako hodaju. Pijan sam se zateturao i kao dete pao, ne ozleđujući se.
21.
Da li je ovo trenutak da započnem pismo
kraljici Elizabeti (Elizabeth Alexandra Mary)?
22.
18:15h. Sačekaću još devet minuta i u 18:24h ću početi da pišem pismo Kraljici.
23.
Jednom sam joj već pisao i dobio odgovor, preko njenog
sekretara. Bila je jesen 1991. Sada je proleće 2005. godine.
24.
18:24h je trenutak za objavu ljubavi – srce je ptičica.
25.
Draga kraljice Elizabeta, ja sam Miroslav Mandić, a mogao bih
biti i Džon Kejdž, Bili Holidej (Billie Holliday), Gertruda Stejn ili
Vilijem Blejk (William Blake) i njegova Sofija Katrin (Catherine
Sophia), koji leže na groblju Banfild Roud, u centru Londona. Ili
Vitgenštajn, dragi Ludvig Vitgenštajn, koji leži uvek sa ružama u
Kembridžu. Mogao bih biti Vaša koža, jer istom smo kožom stvoreni,
iako ste Vi Kraljica a ja siromah, ili večna priča za malu decu koja smo oboje.
26.
Pišem Vam ovo pismo jer sam Vam napisao slično, a sasvim različito pismo,
u jesen 1991, dok sam se u Londonu pripremao za Ružu lutanja. Stanovao sam
u ulici Agamemnon Roud 18, na Hemstetu, odakle sam i počeo da hodam deset
godina, prvo ulazeći u Uliksovu ulicu koja se spaja sa Agamemnonovom.
27.
Krenuo sam grlom u jagode, ali nežnost me je pratila svih deset
godina. Jedna od nežnosti je bila i u pismu koje sam dobio od Vas,
preko gospodina Robin Džarvina (Robin Jarvin), Vašeg sekretara.
28.
Draga moja kraljice Elizabeta, niti Vi znate ko sam ja, niti ja znam ko ste
Vi, ali ljubav nije znanje. Zato se pitam kako ste i kako je Robin Džarvin.
29.
I pored sveg užasa u kojem živimo, kao što su terorizam i njegovi
uzročnici, glad, netalentovan rad sa novcem, žudnja za katastrofom...
ja verujem u Život i sposobnost samog Života da samog sebe sačuva.
Zato Vam pišem bezbrižno i želim Vam bezbrižnosti, Vama devojčici,
koja je samo koju sekundicu starija od mene. Od godine Platona
mereni, Vama je dve hiljade petsto trideset šest, a meni dve hiljade
petsto deset, i zato i verujem u devojčice i dečake.
30.
Spominjem još jednu devojčicu, Kaju Mandić, moju majku po
krvi, koja je umrla u svojoj šezdeset šestoj godini, na današnji dan.
31.
Draga kraljice Elizabeta, pišem Vam ovo pismo u knjizi Miroslav
Mandić, da bi bilo nevinosti i istine na krajevima hodačkog štapa.
32.
Sećam se divnih i tužnih posveta stvaraoca nekim moćnicima.
Stern (Lorens Stern), Bakunjin (Михаил Александрович Бакунин)...
Zaista sam i sam skrušen i skrušenošću Vas molim, Kraljice moja,
budi devojčica. Kao što si Tii, devojčice, odgovorna za Kraljevstvo,
ja sam odgovoran za Pesništvo.
33.
Draga Elizabeta, ko god je bio i ko jeste, živ je zauvek. I zato što je zauvek
zauvek, pismo Vam nastavljam i sledeće subote. Nežnost za nežnost.
TEK ONO ŠTO MI SE SAMO DA
2272-2304
blaženstva
2272.
Danas je osamdeset sedmi dan koji tako mnogo znači jer ništa ne znači.
2.
Juče sam odlučio da ove nedelje istetoviram reč Bog na vratu.
3.
Sinoć sam rekao Kaji da javi Nenadu Kostiću za tetovažu. Koje
boje i veličine da bude reč? Trebalo bi da napišem kratak tekst o tome.
4.
Stvaranje je zakletva bezazlenosti, koje i živi bezazlenošću a ne zakletvom.
5.
Raste Miroslav Mandić. Kao bujanje mlade pšenice. To su količine koje će ljubiti sve.
6.
Gomile nesavladive i nepregledne. Talasi koji će preplaviti sve.
7.
Oluje koje će sve zbrisati i sve obnoviti.
8.
Ne boj se, Miroslave.
9.
Kišica, malo je hladno. Osećam bol u krstima. Sinoć je još
jedna bliska osoba otišla. Ne želim više da te povređujem
i zato nije dobro da budem u tvojoj blizini – rekla mi je.
10.
Teško je ne poludeti. Lakše bi bilo poludeti od samoće.
Samo polako, Miroslave, biće to za danas dovoljno. To polako.
11.
Polako, sa dve knjige pesama u džepu. Hinijevom
(Seamus Heaney) i Pavezeovom (Cesare Pavese).
12.
Šejmasa Hinija nisam čitao. Po kišici pročitah pesmu Sever. I pesmu
o majci u kojoj, dok su svi na misi, mali Šejmas ljušti krompir sa majkom.
13.
Površina Dunava je u izmaglici, sivilo kao da cveta.
Dragi Čezare Paveze, Tebe sam čitao i Tebe volim odavno.
14.
Svejedno je šta i kako pišeš, Miroslave Mandiću, najvažnije je da se u svakom
zapisu oseti pokret tvoje ruke kojom si podigao zavesu između naših lica – kaže mi...
15.
Ovo je drevni zapis koji je za mene napisao
prapredak. Zapis nije sačuvan pa ga ja danas obnavljam.
Ja i moja senka na zemlji proslavljamo nebo.
Ja i moja sve kraća senka na zemlji proslavljamo sunce na nebu.
Ja, u kome je i senka zemlje nestala, proslavljam sunce, podne Božje.
Ja Tebe proslavljam, Miroslave Mandiću.
16.
Život je samo umetnost proslavljanja života. Samo pozdrav ja drugom ja.
17.
Pročitao sam pesmu Dinine misli i skoro se zaplakao.
Da l‘ od divne devojke Dine, da l‘ od divnog Pavezea?
18.
Tol’ko je sve lepo da o lepoti neću ni govoriti. Tol’ko
sve ima smisla, da ni o kakvom smislu ovde neće biti reči.
19.
Da su ostali samo naslovi njegove prve knjige Raditi je zamorno
i njegovog dnevnika Umetnost življenja, Čezare Paveze bi već bio velik.
20.
Eno je izmaglica nad vodom. Voda se preobražava.
Teško se menja u lako. Šta se preoblikuje u kako.
21.
Slučajno podigavši pogled sa knjige, ugledao sam pokret
ženinog ramena. Uzdahnula je jako i uzdah joj je pokrenuo telo.
22.
Pada kiša. Dunav nadolazi. Ja sam šaka koja piše. I onda na snegu, i sada na kiši.
23.
Ugledah razbokoreno lice skromnog čoveka. Letim njegovim licem,
jer bolje mi je leteti licem Drugoga, nego ostati u svetu sopstvene važnosti.
24.
Prošlo je osam uveče. Još teče dan. Polako. Evo, još laganije. Blagovoleći.
25.
Pročitao sam tekst Abasa Kjarostamija o pejzažu i žutim
flomasterom podvukao osam delova iz njegovog teksta.
Iskoristiću ih kao povod za svojih sledećih osam zapisa.
26.
Posmatranje. To je jedna od najjednostavnijih, a teško dokučivih stvari koja
mi je data. Posmatram ceo život i sve više bih posmatrao. Miran, da bi sve bilo.
27.
Kratka putovanja bez određenog cilja. Samo se pomaknuti. Ništa
više. Eto tog velikog puta. Besciljno, samo se pomaći, i cilj je tu.
28.
Podsticaj za sanjarenje. Kada zalelujam rukom ispred sebe – eto
sanjarenja. Sve što leluja, sanjari. Sve što sanjari, nove svetove oblikuje.
29.
Osećao sam želju da postanem jedno sa prirodom. Stopiti se,
ostati bez sebe, biti neko vreme bez svesti, znati to tek kasnije. Osećajući
samo blaženstvo koje se dogodilo, ni ne znajući kako se dogodilo.
30.
Mnogo je slika od kojih sam odustao u poslednjem trenutku.
Ostaviti stvari na svome mestu. Poneti tek ono što sam mogu poneti.
Tek ono što mi se samo da. Ostaviti i Drugome. Ostaviti Drugoga na miru.
31.
Dobra slika svoje savršenstvo pokazuje u trenutku slikanja. Pre nego što sam
počeo da pišem, čekao sam da mi se pojavi osećanje kojim pišem sve što pišem.
32.
Zadovoljstvo u slici. Trenutak u kome se svako
svakome daje, trenutak u kome svako od svakog prima.
33.
Usporavam korak. Usporavam korak i u krevetu, usporavam ga i u pogledu.
POLJUBAC NA VRATU
2305-2337
blaženstva
2305.
Dan je
2.
parče hleba
3.
za ceo dan.
4.
Draga Džoice, spokojno putuj, pa da vidimo ko i kako treba
biti i činiti danas – poslao sam sms Kaji koja je u autobusu.
5.
Slušam sporu i opojnu muziku More, Ketil Bjornštat (Ketil
Bjornstat). Kao neka vodena himna večnoj melanholiji koja se širi.
6.
Nema nikakve divote u tome što si Francuz. Postoji samo jedna divota, a
to je da si živ – napisao je Žan Žino (Jean Giono), o kome ne znam ništa. A
napisao je i Plavog dečaka i Odbijanje poslušnosti. U povodu Odbijanja
poslušnosti, Henri Miler piše Tvrdim da nešto nije u redu sa društvom koje,
samo zato što se ne slaže s nazorima jednog čoveka, osuđuje tog čoveka
kao svog smrtnog neprijatelja. Žino nije izdajica. Društvo je izdajica. Društvo
je izdalo svoja lepa načela, svoja pusta načela. Društvo neprestano
traži žrtve – i nalazi ih među onima koji su se proslavili duhom.
7.
Ustao sam... stao mirno pred stolom... i ježeći se... proslavljam duh.
8.
Ne poslušnosti. Da poslušanju.
9.
Kajo, dan mi je počeo nespokojem, zbog novca kojeg skoro više
nemam, zbog bliskih mi osoba koje stalno odlaze, jer hoće a neće,
a najviše sam osećao nespokojstvo zbog Tebe. Tii si dobra, ali ne
znaš da radiš sa mnom. Zbog spokoja sve ovo pišem pred Tobom.
10.
Kajo, da li si Tii dobra?
11.
Kajo, zašto Tii ne znaš da radiš sa mnom?
12.
Kajo, muči me to što nemam s kim da bivam. Što nemam
s kim da radim sa uverenjima i kritičkim promišljanjem.
13.
Kajo, da li je dobro ovo što pišem?
14.
Kajo, da li Tii više voliš da Miroslav Mandić bude ispovest ili
stvaranje? Borba sa samim sobom ili borba za stvaranje?
15.
Kako da činim ono što bi Tii želela i što je dobro za Tebe?
Kajo, sve Te ovo pitam, a Tii mi ne odgovaraš. Kako da idem dalje?
16.
Pa, stani da ti kažem – kaže Kaja.
17.
Kajo, stao sam.
18.
Otkrila sam da biti nevin znači osećati da smeš da umreš. I zato
ti i kažem dobra sam, i zato ti danas nemoj brinuti. Ja ću brinuti.
19.
Da, Kajo, ali da li sam ja dobar? Da li je dobro i savršeno ovo što pišem?
20.
Da, savršeno je. Između ostalog, zbog toga što mi je omogućilo da
Zorici Jovanović, dok smo šetale Adom pokažem svoj plavi grudnjak
na kome je izvezeno belim koncem, na levoj strani bezbrižnost, a na
desnoj bezrazložnost. Savršeno je zbog toga što si ti već pisao po
mojim grudima ove reči dok smo hodali iznad Bukovca na Ruži lutanja.
21.
Kod tebe je borba sa sobom i borba za stvaranje uvek isto, to je uvek
isto da bi se doseglo isto, da bi se svakoga dana bio dobar, po meri dana.
22.
Kajo, zašto nema novca? Kajo, zašto bliski ljudi odlaze? Kajo, zašto je
Reveka, koja je tako veličanstveno rekla hoću Isaku, u starosti Isaka slagala?
23.
Novca ima, ali ga ovde nema, jer sam ga posejala,
ali se još nedovoljno saginjem da ga uzmem.
24.
Ljudi odlaze, jer ne znaju da ih posle njihovog ružnog lica, od koga
beže, čeka neizreciva lepota ako izdrže, ako ostanu, ako su odani.
25.
Jednim jezikom pišem. Jezikom razumevanja.
26.
Još stotinak metara večernjeg vazduha.
27.
Kaja je u autobusu za Beograd. Prvo ću pod
tuš. Pa umoran za sto. Sa mirisima i muzkom.
28.
Za stolom sam. Nebo je nebo. Olovke su olovke. Ostavljam trag savršenstva. Prah.
29.
Kaja će preuzeti. Verujem da hoće. To joj je. Nema joj druge!
30.
Voleo bih da me voliš. Hleb današnji sam zaradio.
31.
Ponovo, Čezare Paveze. Ponovo, jedna žena.
32.
Kraj dana koji je bio dobar, jer je bio Bog.
33.
Radujem se da mi reč Bog zauvek ostane na vratu kao poljubac.
TRČANJE ZA DOBROTU
2238-2370
blaženstva
2238.
Stavio sam šaku na praznu hartiju i raznežio se...
2.
Poželeo sam da pišem.
3.
Na trideset petoj stranici Biblije samo imena, rodoslov, grananje,
korenjanje. Ali sam se raznežio i rastužio, jer ono bezazleno dete, koje je
otac Avram odneo na brdo i bio spreman da ga zakolje za žrtvu, to dete je
onemoćalo i umrlo u sto osamdesetoj godini. Sit života, umro je danas Isak.
4.
Između dve kafe čitam knjige u klozetu i pregibima se teglim dok
vri voda. Pišem to zbog uživanja u istezanju koje me čini gipkijim i zbog
divnog Henri Milera i njegove knjige koju čitam u klozetu, baš kao što se i njeno
trinaesto poglavlje zove Čitanje u klozetu. Tek dve stvari su me pokrenule. Prva, jer
sam se podsetio načina na koje je Nježinski (Нижинский Вацлав Фомич) pisao
svoj dnevnik. Toliko ogoljeno i očajnički da razbija sve kalupe. Suočeni smo sa samom
stvarnošću a to je gotovo nepodnošljivo – piše Miler o dnevniku Nježinskog.
5.
Drugo, pišući o Žanu Žinou, Miler priča o jednom razgovoru koji je
vodio i u kome su se njegovi učenici podsećali uloge oca u stvaralaštvu
velikih pisaca i umetnika. Uloga majke je mnogo ređa, setili su se samo Getea
(Johan Wolfgang Göethe) i Leonarda da Vinčija (Leonardo Da Vinci). Miler nastavlja
o ulozi Žinoovog oca u njegovoj knjizi Plavi dečak. Negde pri kraju knjige otac oseća
da mu se bliži kraj i njih dvojica tiho razgovaraju ispod lipe, i onda slede reči koje su
me potresle Pogrešio sam kad sam hteo biti dobar i od pomoći – kaže mi otac.
I ti ćeš pogrešiti kao i ja.
6.
U svojoj dvadeset osmoj godini sam se zavetovao da ću biti
dobar. Volim dobrotu i volim da budem dobar. Dobrota ljudi mi uvek
pokrene spasonosni plač. Dobrota me je mnogo puta spasila od užasa
oko mene i ružnoće u meni. I zato, hvala, Dobroto, Lepoto sama!
7.
I zato ovim blaženstvom prestaje moj zavet dobroti, posle dvadeset osam godina.
8.
Dobroto, pomozi nekom novom dvadesetosmogodišnjem Miroslavu Mandiću.
9.
Dobroto, hvala Tii. Od sada ću Te samo ljubiti.
10.
Dobrota u Ljubav. Ruža u Boga.
11.
Toplina sunca na mojim leđima širi se šakom kroz ovu rečenicu.
12.
Seksualni organi su, osim što služe obezbeđivanju biološke reprodukcije,
male vetrenjače za proizvodnju ogromne količine energije i svetlosti Božje.
13.
Zbog savršenstva pišem muka mi je od savršenstva.
14.
Zbog Miroslava Mandića kažem muka mi je od Miroslava Mandića.
15.
Zbog Boga mi je do Boga.
16.
Ja sam, izbačeni, već u majčinom orgazmu doživeo blaženstvo raja.
17.
Čednost je najjebežljivija.
18.
Miroslav Mandić je neprestano vođenje ljubavi. Svi sa sveim. Jedini hram, Harem ljubavi.
19.
Pisanje je savršenstvo... bacio sam olovku
uvis... uhvatio je i potvrdio savršenstvo pisanja.
20.
Do tridest pete godine sam vozio bicikl, a od tada ga više ne vozim. Do
četrdeset druge sam trčao, a od četrdeset druge samo hodam. Zato ću predveče
trčati 14 minuta da bih se oprostio od dvadesetosmogodišnjeg zaveta Dobroti.
21.
Primetio sam da od trideset tri broja, koje svaki dan ispišem,
najčešće zapažam brojeve 1, 14, 17, 24 i 33. Voleo bih da
posle deset godina primećujem svaki od trideset tri broja.
22.
Kada sam ispisao broj 22, osetio sam da i njega primećujem.
23.
Dok sam oko podneva sanjario, pomislio sam da godinu
dana pišem Miroslava Mandića uvek u položaju vage. Sa jednom nogom u
vazduhu i ispruženom rukom na hartiji. To upravo činim ovim zapisom.
24.
Upalio mi se desni guz dok sam pisao u položaju vage.
25.
Za pet minuta ću potrčati. I nešto u trčanju napisati.
26.
Trčim za Tebe, Dobroto. Mene si spašavala. Spašavaj i druge, zauvek!
27.
U trčanju ugledah prvo ozelenelo drvo, posle pet dana očekivanja da ga ugledam.
28.
Orgazmom se sve izjednačava i prožima. Jedno se oplođava u svemu.
29.
Volim Te, Dobroto, obljubljena orgazmom.
30.
Zaustavio sam se posle četrnaest minuta i petnaest sekundi. Noge mi
podrhtavaju. Upalile su se na lomači na kojoj je dobrota gorela za ljubav.
31.
Blizu je ponoć. Osećam umor u nogama. ‚Aj’mo zapisi, kreveta mi treba!
32.
Pretrčaću preko ove stranice da bih dotrčao do poslednjeg zapisa.
33.
Sa 33. zapisom je već l a k š e
SVE MANJE I SVE VIŠE
2371-2403
blaženstva
2371.
Samo u košulji
2.
sa rukama u džepovima
3.
somotskih pantalona.
4.
Eto zadovoljstva! Miriše Bog.
5.
Miriše Bog je jedan od pojmova iz Rečnika Miroslava Mandića, koga sam danas
proglasio. Sličan je Rečniku hodanja koji sam pisao za vreme Ruže lutanja.
6.
Samo da Tii kažem da ne zaboravim, volim Te –
rekao sam preko telefona Nadi Petronijević-Čović.
7.
Još jednom hvala zavetu Dobroti koji sam dao u dvadeset
osmoj godini i koja me je dvadeset osam godina čuvala.
8.
Izbili su pupoljci na drveću. Prožimaju me nezaustavljivošću.
9.
Voleo bi da Tii neko da 10€? Evo rešenja daj mi 9€ i ja ću Tii dati 10€.
10.
Voleo bi da Tii neko da 100€? Evo rešenja daj mi 99€ i ja ću Tii dati 100€.
11.
Voleo bi da Tii neko da 1.000.000€? Evo rešenja
daj mi 999.999€ i ja ću Tii dati 1.000.000€.
12.
Jedan čovek. Jedna reč. Jedan evro. Bog.
13.
Miroslav Mandić je umetnost imena. Ime umetnosti.
14.
Ime umetnosti je drugi pojam iz Rečnika Miroslava Mandića.
15.
Umetnost imena je stvaranje i otkrovenje imena. Niče je Hrist.
16.
Marijana je Marijana. Još nisam čuo njen glas. Kada
prvi put čujem Marijanin glas, Marijana će reći Ovde Marijana.
17.
Umetnost imena je imenovanje, Upalom Butina Sam Tii Odan Ljubavi.
18.
Ako želim da ova rečenica vibrira lepotom
svojih reči samo treba da je pustim da v i b r i r a
19.
Zeleni prah po granama drveća nezaustavljivo hrli plavom nebu.
2390.
Ako želiš da budeš vlasnik ovog zapisa treba da uplatiš 99.000€ na žiro
račun Nagoveštaja Umetnosti Miroslava Mandića, Societe General Yugoslav Bank
275-2230848081100-11. Nevladine organizacije koja se na neprofitan način brine o
Umetnosti Miroslava Mandića. Sav novac će biti upotrebljenza Kuću knjige u nastajanju.
21.
Cena jednog, bilo kog, osim dve hiljade
trista devedesetog zapisa u Miroslavu Mandiću je 1€.
22.
Ime Novog novca se od juče pretvorilo u treći pojam iz
Rečnika Miroslava Mandića, pod imenom Pupoljci novog novca.
23.
Kupio sam tri pakovanja mirisnih štapića, četiri banane i dve
jabuke. Platio sam sve to trista deset dinara, skoro četiri evra.
24.
Novac i seks su Bog, zato se ljudi plaše novca i seksa.
25.
Napuštajući svoj stan ujutru 3. januara 1889, Niče je ugledao kočijaša
kako tuče svog konja na fijakerskoj stanici na Trgu Karla Alberta. Uz plač je
potrčao preko trga i obgrlio vrat životinje. Tada je izgubio svest i pao na zemlju, još
uvek grleći uplašenog konja – piše o čuvenoj sceni Ničeovog sloma Reg Holingdejl
(R. J. Hillingdale). Mada Holingdejl više puta ponavlja da se ekstremne pretenzije u
pogledu vlastitog značaja u istoriji evropske civilizacije – mogu opisati kao
primeri natkompenzacije, meni je žao što Niče nije više govorio o svom značaju.
26.
Stvaralaštvo i jeste natkompenzacija iskupljenja za sve neučinjeno.
Neupaljena svetlost Božja kojom smo stvoreni. Natkompenzacijom počinje
pevanje. Pevanjem počinje bezazlenost – večna čednost koja živi u mojoj duši.
27.
Pevaj, Niče!
28.
Protivrečnosti, postojiš nepostojeći, protivrečiš
svakoj reči. Protivreči milini da Te milina potvrdi milu.
29.
Jezik je pakostan ako ga ne ljubiš, ako se ne ljubiš, ako ne ljubiš.
30.
Miroslave, samo nemoj biti pokvaren.
Nepokvarenost je već veliko stvaralaštvo – kaže mi...
31.
Na keju, sa hladnim vazduhom i velikom vodom, pred ponoć.
32.
Čujem vetar kako duva kroz minđušu na mom levom
uhu. Uvek je potrebno da negde neko bude sam u noći.
33.
Raspevao sam se u hodu brujeći volim Te Bože, ljubim Te Bože.
APRIL