Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
407897
pupoljak
NI
3064-3096
blaženstva
3064.
Ljubim Te, početku.
2.
Jutro sa jablanima.
3.
Za nekoliko minuta ću prvi put ugledati lice Marijanino.
4.
Ugledati lice! Kako je to božanski!
5.
Ugledati lice. Šaku. Grudi. Stomak. Leđa. Polnost. Bokove. Stopala. Petu. Oči.
6.
Svoja sam kada me prepoznaju, takvo je moje lice – kaže Marijana.
7.
Prepoznati – živeti, ja sam Tvoje lice prepoznala – kaže Marijana.
8.
Miroslav Mandić je živa knjiga, samim tim istinita. Zbog našeg razgovora koji
se desio. A samo dešavanje je prožimanje. Sam nedogled – kaže Marijana.
9.
Piši o vodi Miroslava Mandića. Jer se voda ne kreće nego ide. Voda puno
daje, puno uzima. Izvire i nestaje. Sami smo voda. Tvoja knjiga i nastaje kao
voda – kaže Marijana Gobeljić, sa kojom sam se prvi put video i družio jedan sat.
10.
Ramuna se porodila u galeriji. Ćerka se zove Audra.
Audra je ćerka Miroslava Mandića. Prvorođena u Miroslavu Mandiću.
11.
Pišem golom kožom, suncem koje mi greje leđa.
12.
Audra, gledam žute maslačke za Tebe.
13.
Po drugi put sam danas ugledao konjiće koji vuku kola za svoje gazde,
sakupljače hartije, i ne mogu da se nadivim i načudim trpeljivosti konja.
14.
Potreban si mi, objasniću ti zašto baš ti – rekla mi je Kaja telefonom.
15.
Ni.
16.
Ni da izađe iz mene.
17.
Zaista je tako bilo, i onda radost zbog mogućnosti Miroslava
Mandića da i od jedne rečce, prelepe ni, stvori blaženstvo.
Uživam što tek igra omogući razumevanje tako ozbiljnih stvari.
18.
Osamnaesta pouka Jovana Lestvičnika, O neosetljivosti, to jest umrtvljenju
duše i smrti uma pre smrti tela. Bezosećajnost je nehat koji je prešao u naviku
i uspavao razum... Bezosećajni monah je bezumni filozof, učitelj koji samoga sebe
svojim učenjem osuđuje, advokat koji zastupa protivnu stranku, slepac koji uči
gledanju... Čita o taštini, a samim čitanjem hrani svoju taštinu. Uči o krotosti, a
u samom tom učenju često se gnevi, pa se onda ponovo gnevi na svoje ogorčenje.
19.
Uživam u osećanju da od svake reči mogu stvoriti pojam iz Rečnika Miroslava Mandića.
20.
Sam od sebe sam zastao na suncu koje se pojačalo.
Stojim i uživam u igranju u pet i petnaest popodne.
21.
Kad samo pomislim na bezgranične mogućnosti savršenstva!
22.
Kad samo pomislim da je Savršenstvo igrom i igra
savršenstvom (Iz Rečnika Miroslava Mandića) pojam koji sam stvorio
za sve igre koje čekaju prvorođenu devojčicu u Miroslavu Mandiću, Audru.
23.
Ime znaka jednakosti između savršenstva i igre je Bezazlenost.
24.
Kako mi je samo ono beznačajno ni omogućilo nekoliko radosnih blaženstava.
25.
Tako malecno je dovoljno za sve.
26.
Baš kao što je i sve neophodno za najmalecnije malecno.
27.
Sve pišem i sve Jesam pred Tvojim očima.
28.
Početku, približavaš se kraju. Zato još malo nežnosti.
29.
Nežnost i jeste Jesamov dah.
30.
Dah spašava od ropstva i današnje konjiće. Dišem za vas, konji moji dragi.
31.
Skuvaću jednu kocka supu sa rezancima, zbog nežnosti.
32.
Otvorio sam vrata terase i udahnuo vazduh za sjaj u očima svih bića.
33.
Stojim u vratima terase i gledam kišu kako pada kroz noć.
BOŽANSTVENOSTI
3097-3129
blaženstva
3097.
Kada sam ušao u dvorište zalelujale su se grane drveća i zapahnule me milinom.
2.
Golub je ličio na jorgovan, jorgovan na goluba.
3.
Sitna kišica mi pada po licu i kosi, vidim je i na površini jezerceta u parku.
4.
Baš je živeti lepo.
5.
Kad danas budem rekao Branki Zgonjanin ja sam najbolji, ona će biti prva
kojoj ću reći Ja sam najbolji ima 77.777 značenja, i prvo od njih je trebaš mi.
6.
Na ovom mestu, na desnoj ruci, gde je kod tebe
istetovirano Ja sam ti si ja, ja ću istetovirati sedam krugova da
me podsećaju na razvoj i rast u Miroslavu Mandiću – kaže mi Branka.
7.
Branka, sve je moguće – pišem Brankinim očima.
8.
Branka, sve je moguće, ali jeste samo ono jeste koje je Jesamovo.
9.
Umoran sam. Branka me je potrošila. I neka je. Sivilo,
kišica, hladnoća i predvečerje traže da budem još napolju.
10.
Kupiću pola litra vina da mi pomogne da stignem do Umetnosti 33.
11.
Joj, kako prija ova sitna, oštra kišica! Kao da pada sama slutnja.
12.
Stajati na kiši kao čobanin sa svojim stadom.
13.
Kisnu u predelu i ovce, i magarac, i psi, i
štap, i čoban, i predeo, i svako koga kiša ljubi.
14.
Danas sam plesao dušom Branki. Tražio sam položaje tela i
ritam, kojima će se duša proširiti svim predelima, svim ljudima,
svim oblicima. Ta duša, koja nikada nije manja od svega ostalog.
15.
Pisanjem služim samoj žudnji. Žudnja se mojim pisanjem zadovoljava.
16.
Pišem da bude ono što napišem. Milina onima koji kisnu. Ljubav onima koji ljube.
17.
Uzbuđuju me svi koji ljube.
18.
Svako ko ljubi. Ko nekoga ljubi. Ljubi mene!!! Hej čuda!
19.
Devetnaesta pouka Jovana Lestvičnika, O snu, o molitvi i sabornom
Bogosluženju. Kao što se pijanstvo stvara navikom, tako i mnogo spavanje...
Pravi poslušnik, kad stane na molitvu, često postaje sav ozaren i radostan.
20.
Gladni ljubavi, vaš sam. Izgladneo kao i vi. Vama sam pripadao, mom
narodu, najvećem narodu, jer u svom narodu ljubav nisam dobio. Narode moj,
narode izgladneo od ljubavi, volim Te zauvek. Narode moj, više Tii ne pripadam.
21.
Ja sam ljubljen i ljubavi sit. Ljubav ću od sada samo deliti.
22.
Ljubav Bogu. Bog je ljubav.
Ljubav ženi. Žena prima ljubav.
Ljubav pesmi. Umetnost pesme ljubav stvara.
23.
Pod prozorom je jedan drveni deo čije ni ime ne znam i na kome držim stvari.
Daščicu sa mirisnim štapićem, drugu čašu vina, mobilni, malu sveščicu, drvenu
čašu sa olovkama i perima za pisanje, veliko zvono, flašicu mastila sa ikonicom
raspetog mi brata Hrista, ikonicu Majke Božje iznad koje je Kajina fotografija,
keramičku pizdarijicu za mirisni štapić, drugu daščicu sa mirisnim štapićem koji
gori, stonu lampu koju sam upravo upalio, i, u uglu, kartončiće za beleške. E,
zašto sam sve to nabrojao? Da bih spomenuo onaj drveni deo ispod svega o
kome nikad niko ne govori. Ja ne samo da ga pominjem, nego ga levom
rukom, dok pišem, dodirujem celom dužinom, i otkrivam njegovu strukturu,
rapavost, kreč, ali, više od svega, i njegovu potrebu za ljubavlju.
24.
Pisanje je istina.
25.
Prste, kojima sam dodirnuo reč istina stavio sam na obraz.
26.
Gledam nebo. Nebo je uvek veće od svega ostalog – uvek to napišem.
27.
Ugledao sam jednu mladu ženu, kako prelazi pešački prelaz, i osetio je.
28.
Kada samo pomislim na oči jaganjaca koji kisnu.
29.
Na vodu koja poplavljuje izgladnele od siromaštva.
30.
Na nanožnicu koja zvoni na nečijim gležnjevima.
31.
Kada samo pomislim da sam i danas uspeo da se približim, ne čudu,
32.
nego božanstvenosti.
33.
Naručju.
IGRAČI IZLAZE SA TERENA
3130-3162
blaženstva
3130.
Pišem da Te pijem, Bože.
2.
Piši me, hrabrosti moja.
3.
Poništavanje dogovora je uništavanje reči.
4.
Uništavanjem reči se uništava život.
5.
Lepotom kojom cveće zrači, Tii si, Ivana Đokić, već doktorirala.
6.
Hrabrost je početak.
7.
Nežna hrabrost je završiti sa nežnošću.
8.
Jezik voli da se daje.
9.
Dajem Tii se – daj mi se – primam Te.
10.
Bivanje je činjenje.
11.
Hajdemo!
12.
Pre nego što sam počeo da pišem, dvanaest puta sam poljubio hartiju.
13.
Pričam Violeti o dve poslednje laži kojima se
služimo pre nego što prestanemo da lažemo.
14.
Pretposlednja laž je prevara pola. Pol želi da
prevari celinu. Polovina želi da vlada celinom.
15.
Poslednja laž je prevara bebe u nama. Život hoće da prevari Boga.
16.
Kaja, tvoja majka, za mene je veliki umetnik – kaže mi Marko
Milić, dvadesettrogodišnjak, koga sam upoznao pre dva sata.
17.
U parku leže ljudi na travi... Potrčao sam za fudbalom da ga vratim dečacima u teren.
18.
Proslavljam sunce, ostajući još malo na suncu.
19.
U mladosti sam voleo film i velike glumice i glumce. Maštao sam o jednom
filmu sa mojim omiljenim glumcem u glavnoj ulozi, za koju bih u najavi čuo da
je to njegova najveća i najbolja uloga. Ja, koji bih danima iščekivao da gledam
taj film, bio bih šokiran kada bi, posle prvih nekoliko scena, moj glumac bio
ubijen, i više se ne bi ni pojavio. Činilo mi se da bi se moja razočaranost što
nisam mogao da uživam u mom glumcu, polako, danima kasnije, preobrazila
u još veće divljenje i razumevanje da to zaista jeste njegova najveća uloga.
20.
Dvadeseta pouka Jovana Lestvičnika, O telesnom bdenju: kako
pomoću njega postižemo bdenje duhovno, i kako ga treba sprovoditi.
Uzrok zaborava je dugo spavanje, a bdenje održava sećanje... Dugo
spavanje je rđav drug; lenjim ljudima ono otima pola života, ako ne i više.
21.
Danas se taj film, glavni glumac i ja gledalac, zovem jednim imenom, Jesam.
22.
U mladosti sam se borio da sa puta Živim da bih jeo,
na kome sam rođen, skrenem na put Jedem da bih živeo.
23.
Na tom putu, životom samim, prepoznao sam umetnost.
Veliku umetnost
Odricanje od umetnosti
Umetnost življenja
Život umetnosti
Umetnost i život
Život i umetnost
Umetnost samu
Četvrtu umetnost
Petu umetnost
Večnu umetnost
Umetnost Jednog Jedinog Umetnika
24.
Život je lep, jer se sebe i svoje lepote
odrekao zarad umetnosti. Ne život. Da umetnost.
25.
Umetnost je dobra, jer se sebe i svoje
dobrote odrekla zarad Boga. Ne umetnost. Da Bog.
26.
Bogom je sve. I Bog i umetnost i život.
27.
Život nije Bog. Umetnost je Bog. Bog je Bog.
28.
Večeras, za jedan sat, igra moj Čelzi protiv Liverpula, prvu polufinalnu
utakmicu. Sliva se polako fudbalska reka, ka pobedničkom ušću.
29.
Za mene je pobedničko ušće ulivanje u večnost igre, a ne slavljenje
pobede. Ulivanje u večnost igre je večna pobeda bez pobede.
30.
‚Aj’mo, Miroslave, na gledanje emisije pred utakmicu. Volim
dizanje atmosfere. Iščekivanje. Dečiju radost pred događajem.
31.
Prvo poluvreme je završeno rezultatom 0:0. Teška utakmica, sa blagom
dominacijom Čelzija i četiri, pet vrlo povoljnih šansi za gol na obe strane.
32.
Kraj. Ostalo je nerešeno. Za šest dana se nastavlja
drugom utakmicom, u Liverpulu. Igrači izlaze sa terena...
33.
Mir. Svileno. Tanano. Samo se sobom prepliće.
RADOSTI KOJA SI KRENULA ŠTAPOM
3163-3195
blaženstva
3163.
Hrabrost nežnošću (Iz Rečnika Miroslava Mandića).
2.
Ka štapu.
3.
Idemo, Kaja i ja, kod Vlade Petrovića po štap, kad iznad tarabe jorgovani.
4.
Jebote, jorgovani!
5.
To je Zemun – kaže Vlada za jorgovane.
6.
Najbezbednije i najvrednije stvari nikada ne pišu u knjizi,
jer ih je lako zloupotrebiti, zbog surevnjivosti – kaže Vlada.
7.
Knjiga nosi saznanje onoga što ličnost hoće.
8.
Na primer, sa Biblijom sam bio i još uvek
sam u šoku. To je verovatno strah od Tvorca.
9.
Tvorac je sve u meni koje želi da ostavlja dubok trag.
10.
Štap je sprega.
11.
Štap je ozbiljno pomagalo, deo tebe.
12.
Štap je živ stvor.
13.
Ovo je neuobičajen način, da pravim nekome nešto, a da
ga pre toga nisam video. Ali kroz Kaju sam video da je to to.
14.
Ja ću ti reći šta je štap, a ti ćeš znati ko si ti.
15.
Jedino sam razmišljao u kakvom si ti mentalnom i fizičkom stanju, kakva su
ti leđa, koliko možeš da poneseš. Ja moram bolje od tebe da znam šta tebi treba.
16.
Ako je štap urađen kako treba, imaćeš sve ono što si ti.
17.
To nije motka, ja sam hteo da napravim sebi štap. Odsekao sam
ga pre sedam godina i doneo na motoru. Odsekao sam ga u kubicima
pored Save. Prepoznao sam ga, to je štap za hodanje. Tražio
sam štap za lov, a našao štap za hodanje.
18.
Tebi ga dajem, a kome da ga dam?!
19.
Štap je našao hodača – na kraju mi je rekao Vlada
Petrović, manji od malih, kako je dopisao pored svog imena.
20.
Posle dugo vremena hodam sa štapom u ruci. Štapom, koji mi
je napravio i poklonio Vlada Petrović. Štap je prelep. Božji štap.
21.
Dvadeset prva pouka Jovana Lestvičnika, O detinjoj strašljivosti. Strašljivost
je detinjasta narav u sujetnoj staroj duši... Strah je opasnost na koju se misli još
pre no što je nastala... Ohola je duša rob strašljivosti... Svi strašljivi ljudi su sujetni...
22.
Božji štap rođen u Miroslavu Mandiću, Štap knjige (Iz Rečnika Miroslava Mandića).
23.
Štap koji će me čuvati, voditi i biti mi drug u pisanju knjige.
24.
Štap knjige mi je u desnoj ruci, kojom inače pišem. Ali sada pišem Kajinom
desnom rukom, a Kaja je moja desna ruka, kao što je Štap knjige moja desna
ruka u pisanju Miroslava Mandića. Ovaj štap je bio star dvadeset godina kada ga je Vlada
odsekao pri dnu, do same zemlje. Ako je, na primer, imao dvadeset četiri godine
tada, pošto ga je Vlada odsekao pre sedam godina, Štap knjige je vršnjak Kaje
Ćirilović. Vlada ga je odsekao pre sedam godina, u ovo vreme, kada sam ja obišao
planetu Zemlju na Ruži. Štap knjige spaja dve knjige, Ružu lutanja i Miroslava Mandića.
25.
Videli smo se, Kaja i ja, sa Draganom Lukić, nepoznatom nam divnom osobom.
Sada sam u autobusu za Novi Sad, sa štapom među nogama. Umoran, raznežen
nad nepoznatom. Raznežen Antonen Artoom (Antonen Arto) i njegovim štapom.
26.
Ogoljenosti moja, budi spokojna, sveta nezaštićenost Te čuva.
27.
Istuširan, osećam se kao beba koja se seća da je rođena Bogom. Ja sam beba Bog.
28.
Miroslava Mandića sam počeo da pišem pre noći u kojoj se rodilo Dete.
Dete Bog, Bogić, Hrist. Sutra će to Dete, biti razapeto, u subotu, noću,
vaskrsnuće. Sve se to desilo za sto dvanaest dana u Miroslavu Mandiću.
29.
Istuširan kao beba, dogledao sam kraj nekog filma. Ići mi
je za sto, da do ponoći dovršim današnji dan. Dan štapa.
30.
Umoran sam. Hajde rečenice moja, pomozi mi da odem
na spavanje i odmorim se za Tvoje sutrašnje sestrice.
31.
Sve reči su u srodstvu. Bližem ili daljem.
32.
Pre nego što sam u podne krenuo autobusom za Zemun, banula je Violeta,
pa sam sa njom putovao i radio na prioritetima. Prioriteti su put do orgazma.
33.
Da bih voleo da imam štap, napisao sam u blaženstvu
pod brojem dve hiljade osamdeset sedam, za hiljadu sto
osam brojeva štap se iz knjige našao u mojim rukama.
KOJA JE TO DEVICA MARIJA, TO KRETANJE!
3196-3228
blaženstva
3196.
Prošao je san, ponoć se pozdravlja sa sunčanim jutrom.
2.
Beli cvetići su preplavili zelenilo trave.
3.
Otac i desetogodišnji sin su posle šetnje seli na osunčanu klupu kao pobednici.
4.
Evo dinarčić – vraća mi kusur moja ljubazna kasirka, u mojoj
prodavnici. Njena ljubaznost zaista zaslužuje da bude proslavljena.
5.
Idem da se vidim sa Aleksandrom Forotičan. Ukucavala je Miroslava
Mandića. Mučila se da pročita rukopis. U međuvremenu se tog posla
prihvatila Violeta Jovanović koja to odlično radi. Predložiću Aleksandri
da se vidimo kroz godinu dana, kada se osnaži i ohrabri sama.
6.
Pripremio sam se za susret sa Aleksandrom. Pripreme mi
pomažu Da se igra svoja igra, igra nevinosti, ne naivnosti
(Iz Rečnika Miroslava Mandića). Hvala Tii, Aleksandra Forotičan.
7.
Predložiću Kaji ne samo da hodamo do Sremskih Karlovaca,
nego i da se vratimo hodajući. Da bi malo i bezrazložno postradali za
Aleksandru, Marijanu, Draganu... i sve divne osobe sa kojima ćemo se susresti.
8.
Hodam sa Kajom i štapom i pozdravljam divnog,
manjeg od malih, Vladu Petrovića koji mi je juče poklonio štap.
9.
Šta je za tebe knjiga, Miroslave? – pita me Kaja. Knjiga je štap
u ruci, put pod nogama. Žena pored mene koja piše moju knjigu,
koju joj diktiram kao sada Tebi – odgovaram u šali, jer tako sada jeste.
10.
Knjiga je sveti predmet, hram reči, telo u hramu. Hram koji lako stane
u džep. Hram koji lepo leži u šaci, prebiva u mozgu, toplinom greje srce.
11.
Knjiga je telo knjige, njen oblik, težina, boja, povez, veličina, čvrstina,
mekoća. Onu koju čitam volim da vidim na stolu, pored kreveta ili u kupatilu.
12.
Knjiga je svako ko mi donese novu knjigu. Volim naslov knjige i volim
da je otvorim. Osećam duboku povezanost sa njenim tvorcem, pesnikom.
13.
Knjiga je njen autor, njegovo ime – samo njegovo ime.
14.
Ja volim knjigu, jer mislim da je, osim govora i plesa, knjiga
najjednostavniji oblik za primanje. Ne treba Tii ništa, samo knjiga.
Možeš biti sa njom na najpustijim mestima sveta. Nije Tii potrebna
struja, izložbeni prostor, pozorišna ili bioskopska sala. Knjizi nisu
potrebni instrumenti za izvođenje, glumci, pevači, plesači, ništa joj
ne treba, samo Tii. Tii koji si sve i možeš da primiš knjigu koja je sve.
15.
Knjiga je zatvoren predmet, iako je njeno otvaranje najlakše. Volim
svete knjige, jer su one tako otvorene da mali broj ljudi može da ih pročita.
16.
Sveta knjiga samu sebe čuva svojom otvorenošću.
17.
Knjiga je šaka.
18.
Šaka ne skriva.
19.
Knjiga je eros napisanog koji ostaje, kao što eros govora nestaje.
20.
Knjiga je potvrđivanje da je nemoguće moguće.
21.
Knjiga je istina, ne samo da ja volim nebo nego i da
22.
Dvadeset druga pouka Jovana Lestvičnika, O mnogolikom
slavoljublju. Sujetan čovek obožava idole. On misli da obožava
Boga, a u stvari hoće da ugodi ljudima, ne Bogu. Slavoljublje pravi
cenjene monahe gordima, a ponižavane zlopamtljivima. Početak
neslavoljublja je ćutanje i rado primanje uvreda. Sredina: odstranjivanje
svih misli koje su prožete slavoljubljem. Kraj: truditi se da pred ljudima činiš bez
ustručavanja ono što nam nanosi sramotu, a da te pri tome nije ni najmanje stid.
23.
nebo voli mene.
24.
Štap je slovo i.
25.
Knjiga je savršen medij. Savršen prenosnik, bez
gubitka i bez šuma. Savršena je jer sve zaokružuje u sebe.
26.
Prelazimo most, Kaja i ja, posle dvadeset kilometara hodanja
pronosimo vest Nema dobre vesti u javnosti, nego samo u Ja javnosti.
27.
U Ja javnosti vest se prenosi mirisom jorgovana. Ne širi se. Diže se ka Bogu.
28.
Ja javnosti je dvadeset sedam kilometara, današnjih, za Aleksandru Forotičan.
29.
Ja javnosti je ja ka ja. Sveja.
30.
Sveja je ljubav Jesamova.
31.
Sveja je Sveaa, Sveba, Sveva, Svega, Sveda, Sveđa, Sveea, Sveža, Sveza,
Sveia, Sveja, Sveka, Svela, Svelja, Svema, Svena, Svenja, Sveoa, Svepa, Svera,
Svesa, Sveta, Sveća, Sveua, Svefa, Sveha, Sveca, Sveča, Svedža, Sveša.
32.
Voleo bih da u Miroslavu Mandiću objavim da sam
napravio trideset tri fotografije Tvoga orgazma.
33.
Ovo je veče pogubljenja, stradanja. Iskupimo ga orgazmom.
IGRAČI IZLAZE SA TERENA 2
3229-3261
blaženstva
3229.
Voleo bih da prvih sedamdeset sedam primeraka ove knjige bude prodato ljudima
koji govore sedamdeset sedam različitih jezika, a da pri tome ne znaju srpski jezik.
2.
Miroslav Mandić je dete svetog neznanja. Pišem ga i za one koji ne čitaju.
3.
Miroslav Mandić je strujanje iz gornjih u donje
slojeve, iz toplog ka hladnom, od početka ka kraju.
4.
Pridružujem se Kaji i Violeti da pišem čitajući ovonedeljnog Miroslava Mandića.
5.
Ljubim Te početku, jutro sa jablanima, tako sam počeo u ponedeljak.
6.
Prvo je lice.
7.
Voleo bih da vidim sedmogodišnju Audru, prvorođenu u Miroslavu Mandiću.
8.
Kajo, voleo bih da prvi primerak Miroslava Mandića kupi Audra.
9.
Iz ponavljanja izlaze svi oblici kreativnosti.
10.
Miroslav Mandić je knjiga ponavljanja, raznoraznih ponavljanja.
11.
Miroslav Mandić je ceduljica, priprema za susret sa ljudima.
12.
Sveta stvar je prosta stvar.
13.
Samo me igra može iz smrtne ozbiljnosti vaskrsnuti.
14.
Malecno je odgovorno za sve.
15.
Uzmite od mene snagu.
16.
Najbolji stvara najboljeg.
17.
Kad ovo crtkam onda ne znam šta ću. To su molitve.
18.
Važno je da me hrabrost piše.
19.
Pišem iz Jednog. Pisati iz Jednog znači nastaviti iz prethodnog.
20.
Mnogi žele da se daju, ali ne mogu, jer neće da Ga prime.
21.
Pravilnost rečenice od dvanaest reči sigurno nosi u sebi baš dvanaest reči.
22.
Mnoga blaženstva u Miroslavu Mandiću su predstave.
23.
Dvadeset treća pouka Jovana Lestvičnika, O bezglavoj gordosti i
nečistim hulnim pomislima. Gordost je odricanje Boga, nipodaštavanje
ljudi, znak duhovne jalovosti, podloga epilepsije, neznanje za samilost,
surovi islednik, nečovečni sudija, protivnik Boga. Čovek gordoga srca želi
da vlada. Jedan starac, veoma posvećen u tajne duhovnog života, savetovao
je oholog brata. A ovaj, zaslepljen reče: Oprosti, oče, ja nisam gord. A
svemudri starac će na to reći: Kakav bi mi jasniji dokaz mogao pružiti
o svojoj gordosti, dete moje, ako ne time što kažeš: ja nisam gord.
24.
Miroslav Mandić je disanje Boga.
25.
Bog sa mnom počinje neke stvari.
Bog od mene nešto želi.
Bog želi da ga samo ljubim.
Bog želi da sa njim vodim ljubav.
26.
Drevno je divno, ali ima strah od ličnosti i boji se Boga.
27.
Prenos fudbalske utakmice u knjizi, daje knjizi svežinu prolaznosti.
28.
Hoću da budem nova duša, duša deteta.
29.
Najveće udarce u životu dobijam od sopstvenog govora.
Zanosnog, sugestivnog govora, koji se u nekim situacijama
pretvara u mnogogovorljivost. A mnogogovorljivost me slomi.
30.
Reči su užasno žive. One su laste koje iz mene
izleću, ali umesto da se vrate u gnezdo, neko ih ubije.
31.
Ako izbegavaš najvažnije, nećeš orgazam, nećeš Boga.
32.
Kad si vedar nisi gord. Prenosioci vedrine, ljubim vas.
33.
Miroslav Mandić je knjiga koja će izvesno dovesti do besmrtnosti svih bića.