Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
408126
pupoljak
STAZA LUDE
11710 - 11742
blaženstva
Miroslav Mandić je knjiga četrnaestogodišnje pesme.
pesma
knjige
pesma
do
pesme
nestalapesma
milovanje
po
čelu
miris
vođenja
ljubavi
bela
šoljica
kafe
bol
u
glavi
najviše
za
najšire
linijica
iscrtana
mastilom
kišne
kapi
na
ogradi
miris
sveže
posteljine
divna
žena
o
kojoj
mi
je
pričala
druga
žena
pesma
koja
se
raduje
samoj
sebi
pesma
o
lepoti
papira
pesma
o
grlu
koje
grli
Staza lude me otvara za svakoga.
Staza lude je staza koja mi pomaže da podnesem ludost sveta.
Staza lude od mene čini veselu ludu koja mi daje snagu.
Staza lude me ohrabruje svakog trena.
Staza lude prolazi kroz svačije tabue.
Staza lude prelazi preko svih i svačijih granica.
Staza lude je beskrajna.
Staza lude je jebežljiva.
Staza lude je Jelena koja priđe Jeleni. Jelene jelenima!
Staza lude je staza lude ljubavi Božije.
Staza lude je staza na kojoj mi upravo pevaju Džoni Keš i Bob Dilan (Bob Dylan).
Staza lude je staza iznad koje preleću vrapci.
10:38:12h. Ovo blaženstvo čeka da u sledećem
napišem da je počelo štampanje prve knjige Miroslav Mandić.
13:50h. Počinje štampanje u štampariji Lavalu Baneta Živkovića u Batajnici.
Prisutni su Goran Džombić, Banetov partner, Nebojša Čović, Milan Popović, Maja Klisinski,
mašinista Nikola Izkverdo-Pinedo, osmogodišnja Vanja Živković i Kaja Ćirilović.
Knjiga se štampa na ofset ruskoj mašini MO40 iz ’65. godine na papiru quizin 90 gr.
Štampanje će biti gotovo za šest dana i onda će
knjigu povezati Jagoda Heleta u štampariji Heleta.
Sada mi je samo da sledeće dve nedelje čekam izlaženje knjige.
STAZA PESNIKA
11743 - 11775
blaženstva
Veje sneg. Galebovi nadleću reku. Slušam Tom Vejtsa (Tom Waits).
Danas ću sa prijateljima piti vino Petra Miloradovića
koje on već šestu godinu pravi u količini od pet-šest
litara godišnje. Uz mlado vino pićemo i vino iz 2002.
Sve više volim svečanosti. Sve više osećam svečanost života.
Svečanost je svetlost.
Svečanost je Bog.
Hladnoću osećam po ramenima.
Prsti dodiruju usne.
Svečanost je dvoje.
Reku nadleću gnjurci.
Tom Vejts peva o trombonima.
Svečanost je neprestana promena. Događaj koji smenjuje događaj.
Bol u peti ne prolazi. I on je svečanost.
Gnjurci su sleteli na vodu. Raduju mi oči.
Idem da kupim keks. Kupio sam keks. Pojeo sam
keks – napišem ponovo da bih obradovao Maju Klisinski.
Uživam u slušanju muzike!
Kako su tople Tvoje grudi!
Staza pesnika je ovo što Tii pevaš da je pesma.
Staza pesnika je pesma koja se razleže svim delovima tela.
Staza pesnika je ovo što Tii plešeš da je pesma.
Staza pesnika je staza kojom hoda Velika dama.
Staza pesnika je Nikada se ne mogu zasititi muškarca – peva mi telo jedne žene.
Staza pesnika je Utaženost je samo u mom davanju – peva mi duša jedne žene.
Staza pesnika je Sve što činim činim drugome – peva mi um jedne žene.
Staza pesnika je seks pesme.
Staza pesnika je staza na kojoj se pesnik venčava pesmom.
Staza pesnika je sve što na stazi peva sa pesnikom.
Staza pesnika je staza koju peva pesnik.
Staza pesnika je staza kojom ću poći.
Jutros dok je vejao sneg u Sremskim Karlovcima ugledao sam kroz prozor autobusa
kako je na poljani jedan gospodin pas naskočio i snažno se zarivao u jednu damu kuju.
Zadivio me je život životinja!
Kuja i pas su svojom zajedničkom potrebom uzbudili ceo predeo.
Kako su kuja i pas bili izloženi i superiorni!
Jebite se neprestano večni moji psi!
VOLIM KADA PADA ZAVESA OD REČI
11776 - 11808
blaženstva
Radujem se pisanju.
Ove nedelje ću pisati o Pećini, unutrašnjoj
staziputu. Biće to trista šezdeset stanja večnog sada.
Nadam se da će me pisanje svih šest dana nositi i zanositi.
Pisaću blaženstva preko reda verujući u Red.
Misliću na Tebe. Pisaću Tobom.
Voleo bih da devetog avgusta ove godine na tridesettrogodišnjicu
izlaska iz zatvora napravim jedan rad pod naslovom 33 godine.
(Nisam uradio ništa. Postao sam Pesma O Filmu).
Već dva sata pišem Sada kada spuštajući se
kompjuterom niz liticu Trista šezdeset sada kada.
Pisanjem se ispiram nalazeći povremeno veći ili manji grumen zlata.
Promiče sneg. Teglim se.
Uskoro počinje početak.
Jedna devojka mobilnim telefonom snima kako pada sneg.
Slušam Džejms Brauna (James Brown).
Volim da nestajem u nečijem stvaralačkom ludilu.
Sneg plovi vazduhom nošen sve jačim vetrom.
Sve više me uzbuđuje Džejms Braun.
Počinjem da pišem Sada kada baš sada. Jedan dva tri četiri...
Sada kada Svemirom cveta Tvoja pička
Sada kada Tvoj glas proslavlja jedinog svepevača
Sada kada su se na Zemlji namnožila stvorenja koja se zovu ljudi
Sada kada sve umire i tek posle umiranja počinje
Sada kada su slabiji slabi a jaki još slabiji
Sada kada je jedino nepotrebno potrebno
Sada kada rat preti da vatrom spali sve što mu se nađe na putu
Sada kada svačija duša u ovoj pesmi peva
Sada kada neko obuva cipele neznajući koliko to meni znači
Sada kada ne mogu da se nagledam Tvojih bokova
Sada kada me je Tvoja vedrina toplim suzama okupala
Sada kada očajanje vodi u očajanje a radost u radost
Sada kada mi je dovoljno da pomislim na Tebe i osetim kako si Tii živa
Sada kada si Tii moj zalogaj-zagrljaj
Sada kada si Tii duša svakog sada kada
Sada kada pišem o kiši dok pada sneg jer je sneg samo vrsta kiše koja pada
Sada kada pišem u naletima kao što u naletima pada letnja kiša
Sada kada pišem o kiši da bih opet ponovo pisao o padanju kiše
Sada kada pišem padajući u zanos pisanja
Sada kada sam u zanosu po meni pada kiša
Sada kada je jedino herojstvo ljubiti ljubiti i samo ljubiti
Sada kada je Tvoja veličina i moj dar
Sada kada udarci Tvog srca pokreću srca svih bića
Sada kada pišem o Tebi kiši travama i vrapcima
Sada kada i kurac drugog čoveka u Tebi proslavlja moju odanost Tebi
Sada kada savršenstvo Tvoje praznine ispunjava moju ljubav za Tebejedinu
Sada kada Tebejedinu moje reči uznose Tebijedinoj
Sada kada u Tebijedinoj živi živa staza do Tebejedinemi
Sada kada mi se želja ispunila razumevanjem Tvoje želje
Sada kada poskakujem kroz vazduh na razne načine da bih Te zasmejavao i voleo
Sada kada odlučnost vodi smiraju
Sada kada ono što menja Tvoj život menja i moj
Sada kada od jednog koraka sve zavisi
Sada kada je nekome rođendan
Sada kada je sledeće isto što i sledeće
Sada kada sam krupni sneg koji pada u Tebi
Sada kada je Tvoje čelo visoko i vedro kao nebo
Sada kada verom u Tebe pokrećem sve sokove u Tebi
Sada kada Tvoje žive oči prate svi pokreti Tvog tela
Sada kada osećam Tvoju odanost životu samom
Sada kada su mi i sve tuge i svi bolovi za Tobom dragi
Sada kada sve u meni peva Tebe pevajuću
Sada kada su svi i sve na ovom svetu moji sledbenici
Sada kada dobre misli tako prijaju dobrim stvarima
Sada kada još više volim život jer si Tii zavolela svoj život
Sada kada me visina baci na zemlju kojom još više polećem
Sada kada me muzička prostota uveri kako je prostota dar od Boga
Sada kada je grad dodir nade za onog koji ulazi u grad
Sada kada onaj koji ulazi u grad čini grad dodirom nade
Sada kada se radujem što nemam ništa da kažem osim Boga
Sada kada me Tvoj poziv podiže do najboljeg sebe
Sada kada u Tvom glasu osećam sve vreme ovog sveta
Sada kada pišem tako da se ono što pišem ogleda u samom sebi
Sada kada je ponekad tako slično kao i uvek
Sada kada jesam želim da niko nikada ne bude upojedinjen
Sada kada su vrisci karnevalizacija sveradosti
Sada kada su seksualna podrhtavanja sama muzika
Sada kada je svaka seksualna prilika seksualnost samog sada
Sada kada mi je Tvoje seksualno uzbuđenje čednije od bilo koje čednosti
Sada kada se sve u meni raduje da se dečački zatrčim u Tebe
Jebeno mi je dobro ovo nadovezivanje…nagomilavanje…nizanje...
... kao napali sneg...
... kao tek izrasla krila...
... kao sve što će prodisati...
... sve što će se samo izgovoriti...
VO-VULVA-LIM
11809 - 11841
blaženstva
Jebeno je bilo juče. Neka tako bude i danas.
Volim da vidim puno reči. Liče mi na brdo ili na nepreglednu ravnicu.
Puno reči mi je kao sav pesak u pustinji ili sve trave i poljsko cveće na poljani.
Sivo je prepodne. Promiče sitan sneg. Slušam Pegi Li (Peggy Lee).
I ja i ceo svet smo u jednoj blagoj i toploj vulvi.
Vulva je unutrašnja stazaput o kojoj pišem Trista šezdeset sada kada blaženstava.
Vulva stvaranja. Vulva preobražavanja.
Slušam Etu Džejms (Etta James).
Vovulvaleo bih da slušam velike pevačice.
Vovulvaleo bih da letim na glasovima velikih pevačica i pevača.
Vovulvaleo bih da reč voudleo bude tako lepa kao reč vovulvaleo.
Vovulvaleo bih da sve više pišem muzikom reči.
Vovulvaleo bih da reč volim znači vulva a da reč vulva znači volim.
Vovulvaleo bih da reč vovulvaleo bude zakon koji se od milja može zvati Vovu.
Vovulvaleo bih da se reč vovulvaleo nekada iz milja izgovara samo kao lvaleo.
Vovulvaleo bih da današnja blaženstva završim sa rečju vovulvaleo.
Sada kada sam odan rečima i reč odanost učim odanosti
Sada kada se čekajući reči i od reči čekanje učim čekanju
Sada kada puckam prstima razvedravajući samog sebe
Sada kada mi ni sumnja u ono što pišem ne smeta da se radujem pisanju
Sada kada osećam kako je pisanje prelaženje puta ka beskraju
Sada kada se dohvatam bilo koje sitnice da me sačuva od užasa svetskih problema
Sada kada mi slast sladoleda pomaže u oblizivanju svetskog bola
Sada kada je hleb hlebastiji a sloboda slobodnija
Sada kada me pisanje podseti na malterisanje
Sada kada je sve u redu predajem se tom osećanju
Sada kada mi nije dosta želim da nastavim
Sada kada se napasam ovog jutra za ceo dan
Sada kada mi je siromaška krompir čorba još sitija i još ukusnija
Sada kada volim da glagoljam
Sada kada osetim kako reči žele jedna drugu
Sada kada me strpljivost vodi do izvesnosti
Sada kada pišem zasukanih rukava da bih prefinjenost malo ogrubeo
Sada kada je isto moguće reći na nikada do sada izrečen način
Sada kada mi sve što postoji liči na nekoga kao što si Tii
Sada kada poredim iskaz neko kao Tii sa iskazom neko kao što si Tii
Sada kada mi aplauz koji dobijaš pokreće tople suze
Sada kada me plač potresa oslobađajući iz leđa velike količine trpljenja
Sada kada me ponavljanje osnaži da ponavljam još više i još lepše
Sada kada me slike Tvog stomaka raznežuju
Sada kada me način na koji izgovaraš reči privlači Tvojim usnama
Sada kada sam stavio ruku na grudi zahvaljujući se životu koji živi i mojim telom
Sada kada moje telo osećam kao dom zemlji vodi vazduhu svetlosti
mineralima biljkama životinjama duhovima prirode ljudima višoj inteligenciji Hristu
Sada kada je onog nevidljivog kao i uvek mnogo više od ovog vidljivog
Sada kada nešto nešto nešti a ja ga volim grlim i ljubim
Sada kada je iznenađenju lepo jer sam ga baš sada pomenuo
Sada kada je kao i uvek bolje krenuti nego stajati u mestu
Sada kada verujem da ćeš me dodirnuti
Sada kada si me zagrlila i grliš
Sada kada me grliš i ljubiš
Sada kada si potrčala
Sada kada uživam u dobroti koja se širi grljenjem
Sada kada osećam kako je grljenje velika umetnost
Sada kada čitam Tvoje reči Noćas ćeš mirno i bezbedno spavati u mom naručju
Sada kada osećam kako je otvaranje put ka svetlosti duše
Sada kada se smešim jer je otvaranje put ka svetlosti duše
Sada kada osećam anđeosku samoću kojom grejem sva bića
Sada kada je svaki pokret aleluja svemu što se kreće
Sada kada mi slika prazne ulice otvara utrobu
Sada kada slici pustog predela dodam nekog u predelu
Sada kada spavam sa Mnogim Godinama Koje Sam U
Krevetu Proveo Sam još više ljubim sve one koje sam ljubio
Sada kada se radujem što pišem
Sada kada osećam kako je dobro upustiti se u pisanje koje me prevladava
Sada kada moja vera u stvaranje raste i izvor stvaranja postaje neiscrpan
Sada kada veru u pisanje usmerim samo ka sledećoj reči
Sada kada se sve menja i postaje nepromenljivo
Sada kada slobodom pisanja oslobađam sve one koji ne mogu da se oslobode
Sada kada i reč i želi da mi pomogne da dobijem na muzici
Sada kada si Tii i sunce i svetlije i sunčano i sunčanije i od samog sunca
Sada kada mislim na Dolores Čaće želeći da i Tii misliš na Dolores Čaće
Sada kada bih da ponovim reč bih i zato bih ponavljam
Sada kada ništa nije tako lepo da ne bi moglo biti još lepše
Sada kada ništa želi da se ispuni svevilom
Sada kada ništa daje svoje ništavilo a sve svoje svevilo lepo je i svevilu i ništavilu
Sada kada se radujem jer si Tii preostali okrajak koji me prehranjuje
Sada kada niko nije toliko niko da ne bi bio neko
Vovulvaleo bih da nastavim da plačem kao popodne
dok sam gledao film o ljubavi Džun Karter (June Carter) i Džoni Keša.
Vovulvaleo bih da se heroji ljubavi u mom srcu okrepe i svoju ljubav uvećaju.
Vovulvaleo bih da bilo gde bilo kad bilo ko sretne svoju srodnu bilo koju dušu.
Vovulvaleo bih da još malo pišem sa toplim suzama.
Vovulvaleo bih da Te neprestano vovulvalim.