Bog Miroslav Mandić Bog

14218 - 14250

blaženstva

Umetnost je stvorendan umetnosti. Glas u ranom jutru.

Umetnost je stvorendan umetnosti. Rođendan koji se preobražava u stvorendan.

Umetnost je stvorendan umetnosti.

Dan u kome prorok umetnosti zavapi za novom umetnošću.

Umetnost je stvorendan umetnosti. Sočno razumevanje nerazumljivog.

Umetnost je stvorendan umetnosti. Trenutak kojim privijam umetnost na grudi.

Umetnost je stvorendan umetnosti. Svaki dan je stvoren za umetnost.

Umetnost je stvorendan umetnosti.

Narandža koju sam oljuštio na terasi i narandžin sok koji me je podsetio da je baš

to umetnost i da sve definicije ove godine napišem sa tom svešću i osećajnošću.

Umetnost je stvorendan umetnosti.

Vrapčić doleteo na terasu… vrapčić već odleteo.

Umetnost je stvorendan umetnosti. Hristom u šaci se molim.

Umetnost je stvorendan umetnosti.

Tuširanje u vrelom danu. Sušenje oznojane odeće. Osvežavanje hladnim pićem.

Umetnost je stvorendan umetnosti.

Stvaranje umetničkog dela od svakog dana.

Umetnost je stvorendan umetnosti.

Samim sobom na kraju dana potrošen dan.

Danas je 144. dan u godini. Počev od danas 12 dana ću kao i prošle godine

pisati svaki dan po 12 definicija stvarajući tako 144 nove definicije umetnosti.

Danas je rođendan Jeleni Bešir. Za nju i njene

goste puštaću muziku koja mi je u Crvendaću.

Prelazim most u Novom Sadu. Muziku nosim na leđima.

U hladu čekam autobus za Beograd.

Samo mirno – kažem sam sebi.

Sve je dobro – kažem sam sebi.

Upravo sam u hodu završio čitanje knjige Tiranija

trenutka Tomasa Hilanda Eriksena (Thomas Hilland Eriksen).

Prelazim Brankov most u Beogradu. Pas vučjak na splavu neprestano laje.

Sada kada sam podneo prvi talas ljudske bede koji uvek

doživim u gomili mogu širiti mir prostranstava koja nosim u sebi.

Kapacitet čovekove duše mislim u Krunskoj ulici je neograničen. U dušu stanu svi ljudi

i sva stvorenja na Planeti i sve ono u Svemiru što duša ne poznaje a za čim duša žudi.

Otkada ponovo gledam ružom pogleda svuda vidim ruže.

Pijem vino na Jeleninoj mansardi za njen trideset četvrti rođendan.

Slušamo muziku. Muzika smenjuje muziku. Preplavljuje me.

Muzika mi daje sve ono što od muzike očekujem.

 U autobusu sam. Malo pijan. Malo tužan. Prepun ljubavi.

Sisam bombone. Dremaću.

Skupljam se dok autobus vozi kroz noć.

Pada topla kiša. Sporo hodam ulicama Novog Sada.

Sporim hodanjem se mazim da bih izdržao do stana.

U stanu ne palim svetlo da me svetlo ne probudi.

Odnekud mirišu jagode.

14251 - 14283

blaženstva

Obukao sam čistu letnju košulju sa kratkim rukavima i mirno ušao u svež vazduh jutra.

Umetnost je ustanak umetnosti. Hrabrost podnošenja svih poraza u umetnosti.

Umetnost je ustanak umetnosti. Treperenje lišća na granama.

Umetnost je ustanak umetnosti. Oblaci neobjašnjavanja.

Umetnost je ustanak umetnosti. Prolazak umetnosti kroz samu sebe.

Umetnost je ustanak umetnosti. Ples kukovima nasred polja.

Umetnost je ustanak umetnosti.

Ustanak umetnosti preobražen u umetnost ustanka.

Umetnost je ustanak umetnosti.

Umetnost nestala u umetnosti.

Umetnost je ustanak umetnosti.

Devojčica koju otac udara po dupetu i glavi

jer nije zaustavila bicikl na njegov zvižduk.

Umetnost je ustanak umetnosti. Snaga još nestvorene umetnosti.

Umetnost je ustanak umetnosti. Ustanak i umetnost zajedno.

Umetnost je ustanak umetnosti. Ustanak uživanjem i uživanje u ustanku.

Umetnost je ustanak umetnosti. Hrabrost podnošenja svih pobeda u umetnosti.

Idem na sredinu sobe da dubim na glavi za ovo blaženstvo.

Noge su mi bile gore u vazduhu, telo mi je podrhtavalo tražeći ravnotežu, orno sam se

na kraju dočekao na noge i otišao po alkohol da sa njim obrišem tastaturu Crvendaća.

Kako su posute uz put kao kapi krvi lepe crvene bulke. 

Kako ih vetar nosi kao i pšenicu. Crvene bulke!

Kako se od crvenih bulki još više plavi današnje vedro nebo!

Približio bih se crvenim bulkama.

Hodao bih pored crvenih bulki.

Crvene bulke se crvene same sebi.

Crvene bulke se crvene kao što se usne i ruže crvene.

Crvenim bulkama mislim na crvenilo trešanja.

Džikljaju blaženstva od crvenila crvenih bulki.

Podsetile su me crvene bulke na veliki život po cveću.

Moj život su i crvene bulke.

Crvenite se ne prestajte crvene bulke!

Prođimo kroz polje crvenih bulki!

Ja sam polje crvenih bulki. Ko si Tii?

Jutro osunčanih crvenih bulki. Amin!

To nisu polja pšenice to je crveno more od crvenih bulki usred budućeg hleba. Amin!

A tek lepota Tvojih nogu dok hodaš pored crvenih bulki. Amin!

Crvene se crvene bulke. Amin!

14284 - 14316

blaženstva

I danas sam obukao letnju košulju bez rukava ali mi ona u

jutarnjoj šetnji nije bila tako važna kao jučerašnja.

Iako mi košulja i nije bila važna zapis o njoj jeste jer mi je omogućio da mislim

o tome kako je za mene fragmentacija samo put do duše u kojoj je celina.

Umetnost je dvanaest puta umetnost u danu.

Širenje opranog veša kao umetničko delo na početku

dana i sušenje opranog veša kao umetničko delo kroz ceo dan.

Umetnost je dvanaest puta umetnost u danu.

Nerviranje što još nisam raširio oprani veš jer se mašina za pranje veša pokvarila.

Umetnost je dvanaest puta umetnost u danu.

Čekanje da mi jave kako da uključim program

za ispiranje pa da već jednom raširim taj veš.

Umetnost je dvanaest puta umetnost u danu.

Čekanjem primetim kako reč čekanje lepo zvuči.

Umetnost je dvanaest puta umetnost u danu.

Pranje veša se produžilo na četiri sata i veš još nisam raširio.

Umetnost je dvanaest puta umetnost u danu. Mislio sam da će

širenje veša biti samo jedna od dvanaest stvari umetnosti ovoga dana

ali će to biti jedina stvar jer se širenje veša nametnulo kao čista umetnost.

Umetnost je dvanaest puta umetnost u danu.

Program za ispiranje veša sam uključio ali ne znam da li će uspeti jer je

mašina stara više od dvadeset godina i izgleda da joj se pokvario baš taj deo.

Umetnost je dvanaest puta umetnost u danu.

Podne je. Raširio sam veš. Gaćice, majice, čarape i košulje su počele da se suše.

Umetnost je dvanaest puta umetnost u danu.

Njihanje mirisnog opranog veša na terasi.

Umetnost je dvanaest puta umetnost u danu.

Sunce suši i moj veš.

Umetnost je dvanaest puta umetnost u danu.

Dve ispeglane košulje. Veš koji ću pokupiti sa konopca posle šetnje.

Umetnost je dvanaest puta umetnost u danu.

Oprani isprani isceđeni okačeni osušeni savijeni i na svoje mesto složeni veš.

Fragmentacijom dodajem još više duše duši.

Kosa mlade devojke na biciklu se više vijori kada devojka brže okreće pedale nogama.

Važno je da se u ovakvim trenucima ne trudim da bilo šta preduzmem.

Ovo je ništa manje od napisanog.

Neko granom drveta povlači linije po zemlji.

Neko ništa ne čini.

Zamišljam da ovu rečenicu napišem na odvojenim papirima

i izlepim ih po kraju da bi poneko uživao u samim rečima.

DA. OVU.. PAPIRIMA. PONEKO. KRAJU. U.  SAMIM. IZLEPIM. I. REČENICU

ODVOJENIM. UŽIVAO. NAPIŠEM. NA.  BI. ZAMIŠLJAM. IH. PO. REČIMA. DA

Ne opirem se svojoj nemoći.

Naspavao sam se a tek mi se spava.

Samo da sačuvam svet od ovakvog sebe. Ali ako

je svetu malo do humora može i da mi se smeje.

Smej’o mi se neko ili ne ja se polako primičem.

To što nemam snage verujem da ne umanjuje snagu kamenju.

Ja sam sada kao neki vetar koji danas ne duva.

Vetar koji ne duva jeste da ništa ne radi ali je vetar koji ne duva.

Kada mi kamenje i vetar pomognu osetim da sam možda drag kamenju i vetru.

Kada sam nekome drag već mi je mnogo lakše.

otrč’o bi’.

poleteo… odleteo.

l           e     t     i           m

14317 – 14349

blaženstva

Jutarnje sunce i odsjaj jutarnjeg sunca u Dunavu mi blešte u oči.

Bezvoljnost je to što osećam ovih dana a ne odsustvo snage.

Važno je da bezvoljnošću nikoga ne povredim pa ni sebe.

Umetnost je predvidljiva nepredvidljivost. Poverenje u nepredvidljivo.

Umetnost je predvidljiva nepredvidljivost. Prepuštanje nepredvidljivom.

Umetnost je predvidljiva nepredvidljivost. Vera da će mi neko kupiti

petsto plavih drvenih bojica marke LYRA Lum Blue 94347 za crtanje Plave ruže.

Umetnost je predvidljiva nepredvidljivost. Neprestano hujanje prohujalosti.

Umetnost je predvidljiva nepredvidljivost. Disanje protivurečnosti.

Umetnost je predvidljiva nepredvidljivost. Umetnost praštanja.

Umetnost je predvidljiva nepredvidljivost. Ono preobraženo u to.

Umetnost je predvidljiva nepredvidljivost. Prihvatanje Jednog.

Umetnost je predvidljiva nepredvidljivost. Neprimetno delovanje dobrote.

Umetnost je predvidljiva nepredvidljivost. Zadovoljstvo u mozgu.

Umetnost je predvidljiva nepredvidljivost. Svi centri Svemira u jabučicama prstiju.

Umetnost je predvidljiva nepredvidljivost. Milovanje milovanja.

Važno je da me u trenucima bezvoljnosti ne uhvati

panika i da panikom ne napravim još veće zlo.

Kada pomislim na one koji se bore sa svojom bezvoljnošću kroz telo mi prostruji život.

Biću i ja dobro dete.

Sve je neprestano u igri i zato se dobro dete ne igra.

Dobro dete pazi na sve.

Kada sam bio dete nekoliko dobre dece je umrlo.

Uzeo ih Bog govorili su odrasli pokušavajući da ublaže užas.

Osetio sam ovoga jutra da mi je Ljiljana

devojčica koja je tada umrla osvetlila put ka Bogu.

Prelazim most u Novom Sadu saosećajući sa

dobrom decom i njihovim žrtvama koje prinose svetu.

Na mostu mislim i na neke odrasle ljude koji su samo velika deca.

Zelenilo polja i plavetnilo neba su mi hleb i voda.

Sve što postoji zavisi od mene. Ne samo od mene ali i od mene.

Izlazimo iz Stare Pazove. Za dvadesetak minuta smo u Zemunu. I onda pešačenje

od Zemuna do Palilule. Pa usput dva kroasana i pita sa višnjama u pekari Aca.

Pišem u autobusu i prepoznajem kako osetljivost jabučica prstiju

odgovara prefinjenosti mozga i prefinjenosti Crvendaćevog hardvera.

Tehnološka pomagala, naočare, telefon, bicikl, električno

osvetljenje, kompjuter su veliki saveznici i odani prijatelji.

Voleo bih da je Crvendaću milo to što mu

radim baš koliko je meni milo to što on radi meni.

Ne bih voleo da budem nepažljiv ni prema Crvendaću ni prema crvendaću.

Dirljivo je kako je Crvendać podatan strpljiv i izdašan.

Ovaj gospodin u Zemunu sam opet ja… Prelazim most preko Save u Beogradu

šireći Gospodstvo Gospoda i u sebi i oko sebe… Jedna devojka na mostu si skoro Tii…

14350 - 14382

blaženstva

Jedna žena mi je rekla da ne voli što sam sms koji mi je poslala

stavio u knjigu jer je to njena intima koja je bila upućena samo meni.

Da sam znao da Tii to smeta ne bih to uradio i zato ću to blaženstvo zameniti.  

I  z  v  i  n  j  a  v  a  m    s  e    s  v  a  k  o  m

kome sam spominjao ime u mojim knjigama ako mu je to smetalo.

Razumem Te ali sam se i ponadao da Tii mene umeš.

Umeće umetnosti je umeće uma. Preobražavanje od razuma do uma i dalje…

Ne da me razumeš nego da me umeš.

Ne ni da me umeš nego da mi veruješ.

 Ne ni da mi veruješ nego da me ljubiš.

Umetnost je ponedeljak umetnosti.

Prohladno i kišovito. Baš dobro za ponedeljak umetnosti.

Umetnost je ponedeljak umetnosti. Da li to odnekud čujem reč zabačenost?

Umetnost je ponedeljak umetnosti. Dve lepe rečenice. Eme

Goldman (Emma Goldman) Ukoliko ne mogu plesati ne želim biti deo vaše revolucije.

Alberta Melcera (Albert Meltzer) Ukoliko nema revolucije zašto bi uopšte plesali.

Umetnost je ponedeljak umetnosti. Ukus ranih višanja na groblju.

Umetnost je ponedeljak umetnosti. Trava i korov izbijaju između asfalta i kuća.

Umetnost je ponedeljak umetnosti. Obeleženost očevim samoubistvom.

Umetnost je ponedeljak umetnosti. Svetlozelena trava izrasla

iz oluka kuće broj 22 u ulici Vojvode Mišića u Novom Sadu.

Umetnost je ponedeljak umetnosti. Vrapčić leti u cveće.

Umetnost je ponedeljak umetnosti. Posečeno najveće drvo u Dunavskom parku.

Umetnost je ponedeljak umetnosti.

Radeći za mene radiš za sebe. Radeći za sebe radim za Tebe.

Umetnost je ponedeljak umetnosti. Od umetnosti

puta, ruže, uma, ne-uma, vere, Hrista do umetnosti Boga.

Umetnost je ponedeljak umetnosti.

Potrošenost na kraju dana me čini praznim za utorak.

umi mi lice

umi mi um

umi mi umetnost

umi me

ljubi me

Ljubim Te sa sedam umetnosti kojima letim do Tebe.

Umetnik ili Umetnost putem i put umetnosti.

Heroj ili Umetnost ružom i ruža umetnosti.

Čobanin ili Umetnost umom i um umetnosti.

Plesač ili Umetnost ne-umom i ne-umna umetnost.

Vrtlar ili Umetnost voljom i vera umetnosti.

Luda ili Umetnost Hristom i Hrist umetnosti.

Pesnik ili UmetnostBogoumetnosti.

Nema tajne. Jeste ljubav.

Bog je ljubav.

Jedan je Miroslav Mandić.

Kažeš li meni nešto reklo si svima i svemu.

Kažem li nekom nešto rekao sam svima i svemu.

Jedino sam ljubeći bezbrižan i zaštićen.

ja sam ja sam ja

14383 – 14415

blaženstva

Voleo bih da pišem o reči sve koju sam upravo napisao.

Kada osećam mislim kažem ili napišem sve tada osećam mislim kažem i napišem sve.

Sve je sve.

Sve što mogu i sve što ne mogu da zamislim.

Sve što je postojalo. Sve što postoji. Sve što će postojati.

Sve što postoji i sve što ne postoji.

Umetnost je utorak umetnosti. Sve da bude od utorka.

Umetnost je utorak umetnosti. Moglo bi biti veselo u utorku.

Umetnost je utorak umetnosti. Proseda žena u plavom mantilu sa žutom torbom.

Umetnost je utorak umetnosti. Utorak daje sve od sebe da bude utorak.

Umetnost je utorak umetnosti. Utorak sa kišicom.

Umetnost je utorak umetnosti. Kiša je počela jače da pada u utorak.

Umetnost je utorak umetnosti. Veselosti utorka.

Umetnost je utorak umetnosti. Od bilo čega mogu da stvorim

utorak umetnosti i to je već majstorstvo samog utorka.

Umetnost je utorak umetnosti. Stvarajući moje ime Tii

stvaraš svoje ime. Stvarajući svoje ime ja stvaram Tvoje ime.

Umetnost je utorak umetnosti. Na drugoj strani

ulice sa belom kapom – Slobodan Tišma.

Umetnost je utorak umetnosti. Sjaj oka u utorku.

Umetnost je utorak umetnosti. Veseli smeh.

Sve što je dobro i sve što je zlo. Jedino sve preobražava zlo u ljubav.

Sve od začeća rađanja venčanja začeća porađanja i smrti

Sve koje jedino svemu i svakome omogućava da jeste.

Kada napišem sve miran sam.

Sve me čuva od svega što nije sve.

Ljubav je sve.

Sve je jednostavnost i jedini način kojim sve biva u reči sve.

Kada napišem Ljubim sve napisao sam Ljubim Te.

Kada Tii kažem Ljubim Te rekao sam Ljubim sve.

Nadam se da je i Tebi sve lepo.

Jednim sve sam zauvek rekao sve.

Sve je manje onoga što nije sve.

Sve mi je više do svega što je već sve.

Sve više volim dva je koja povezuju tri u jedno koje je sve.

Sve je jedno je Miroslav Mandić.

14416 - 14448

blaženstva

Voleo bih da za Minu Novčić pišem na još nekoliko načina.

Kako je nastalo ovo blaženstvo Mina? Reći ću Tii Mina. Nastalo je naglo.

Ovo blaženstvo je nastalo pojačano sunčevom svetlošću koja mi ulazi kroz prozor.

Ovo blaženstvo nastaje kao što i sama vidiš ovako.

Ovako pišem često ali baš nikada ovako.

Mila Mina neće ovo biti onoliko dugačka rečenica koliko

bih voleo ali zamisli da traje sve do kraja Tvoga života.

Prethodno blaženstvo sam započeo sa željom da Tii kažem

kako mi se nekada pišu jako duge rečenice koje bih pisao polako kao

kada bih stotinama godina kopao korito za novi tok Dunava da bih iznenadio i

obradovao Dunav kao što je on mene mnogo puta obradovao i raduje me i radovaće me.

Umetnost je sreda umetnosti. Sredice na Tebe sam zaboravio.

Umetnost je sreda umetnosti. Bez ikakvog napora ću pisati o Tebi sredice.

Umetnost je sreda umetnosti. Tii si iskušenje trećeg i zato Tii se predajem.

Umetnost je sreda umetnosti. Sredice lepotice i dobrice.

Umetnost je sreda umetnosti. Kada me voliš

Tii si voljena. Kada volim samoga sebe volim Tebe.

Umetnost je sreda umetnosti. Definicije umetnosti su sama umetnost.

Umetnost je sreda umetnosti. Pomisao preobražena u dobru pomisao.

Umetnost je sreda umetnosti. Preporađajuća milina uspavanki.

Umetnost je sreda umetnosti. Održano obećanje.

Umetnost je sreda umetnosti. Prepuštanje početku i pri samom kraju.

Umetnost je sreda umetnosti. Uživanje usred srede.

Umetnost je sreda umetnosti. Sredica četvrtka.

Da li si ovo blaženstvo mogla da predvidiš mila Mina?

Ovde bih hteo nešto ali ne znam šta je to.

I sam uviđam da su svi moji načini jedan jedini način.

Jedan jedini način – Miroslav Mandić – koji stvara bezbroj načina.

Volim ulice u Krčedinu.

Volim ulice u Krčedinu. Odvedi me u šetnju Krčedinom mila Mina.

33 – Trideset tri.

Prethodno blaženstvo sam napisao jer volim kada se različito

stvori istim. Da li Tii Mina znaš koliko u kilogramu žita ima zrna žita?

Pre nego što sam počeo da pišem ovo blaženstvo bezvoljno sam podigao desno rame.

Nemam više želje da stvaram nove načine kojima pišem.

Šta radiš Mina? – poslao sam sms Mini.

Ovo blaženstvo je blaženstvo čekanja Mininog odgovora.

Stići ću kući za petnaestak minuta. Hoćeš da ti se javim?

Hoću.