Bog Miroslav Mandić Bog

22831 - 22863

blaženstva

 

 

14:40h

Pijem drugu čašu vina.

 

Vratio sam se sa Mosta.

 

Kupio zelenu salatu kajmak crni hleb sok i sedam decilitara belog vina.

 

Daunlodovao fotografije koje sam ove nedelje napravio na Mostu.

 

Vino me polako opija.

 

Poezija je opijanje slobodom pevanja.

 

Sloboda pevanja je žudnja za mirisima prijateljstva.

 

Svaka me reč uzbuđuje.

 

Svaka reč je posveta nekoj reči.

 

Reč je u srcu.

 

Reč je sloboda kojom pevam reč.

 

 

pesma

je

pesma

uprkos

odmahivanju

 

 

 

pesma

je

i

odmahivanje

koje

želi

da

poništi

pesmu

 

 

 

hrabrost

peva

 

 

ljubim Te hrabra ženo

 

ljubim Te krhkosti

 

ljubim vas usta

 

ljubim vas golubovi u preletanju

 

širim se za Tebe haljino moja

 

ko se podaje Ta-To-Taj se ne prodaje

 

ukus šargarepe čini šargarepu

 

igra je prihvatanje igre

 

čudo je to kako ove reči saopštavaju čudo

 

saopštavanje je dete opštenja

 

opštenje je proslavljanje odanosti

 

istine istine

 

istine su donji slojevi puta

 

istina se istini. put puti. ruža ruži

 

Tvoja pobeda je moja – tako se puti Put

 

neverovatno je kako jeste jeste

 

pružam Tii ruku

 

progutah pljuvačku ljubavi

 

Onde, dakle, zbog petka judejskog, pošto beše blizu grob, položiše Isusa – Jovan 19, 42

 

 

 

 

22864 - 22896

blaženstva

 

 

peva mi se

 

grlim lišće

 

ljubim trave

 

prevrćem se u vazduhu

 

činim Tii to

 

pljunem u levu šaku

 

mirišem rođenjem

 

mirišem rođenje

 

milujem prisustvo

 

opraću gaće opraću majicu

 

kukovima se već njišem

 

kukovi kukovima

 

bokovi bokovima

 

butine butinama

 

prolasci gradovima prolascima kroz gradove

 

očajem protiv očaja

 

oprao sam gaće majicu i plavu maramu

 

kupio sam današnji obrok

salata

mladi luk

majonez

pavlaka

crni hleb

sok

 

prijatelj čije je pismo izostalo se javio noćas

upravo sam video Tvoja dva pisma koja su me mnogo više

obradovala nego što me je Tvoje nejavljanje rastužilo

 

ljubim Te prijatelju

 

dečak sam koji ljubi devojčicu

 

ljubim Te u kolena

 

 

sam

sam

ali

još

više

sa

istomišljenicom

 

 

Osmehnuo sam se i osetio kako sam se ispravio.

 

Vetar je hladan. Hodam sa maramom preko usta.

 

18:04h

Dan se produžio za jedan sat. Sunce sada zapada sa desne strane mosta.

 

Prošla je ponoć. Vetar me je produvao i umorio.

 

Radujem se da uskoro legnem u krevet.

 

Radujem se da ujutru ustanem i pišem nova blaženstva.

 

Igram se patent olovkom.

 

Danas je na mostu bila Maja. Donela mi je bajke pomorandže i novac za Stančić.

 

Pričao sam Maji kome sam i kako muž.

 

Maja će mi pokloniti beli šal.

 

 

  

22897 - 22929

blaženstva

 

 

Srčem gutljaje druge nes kafe.

 

Ovlažio sam prst i pokupio par mrvica hleba sa stola.

 

Muž sam Tebi.

Muž sam svakoj ženi koju sam voleo i koju zauvek volim.

Muž sam svakoj samoj ženi.

 

Muž je ženi muž.

 

Muž je muž ljubavi.

 

Muž je otac krhkog i odbačenog.

 

Muž je nežni dodir po stvarima.

 

Muž je utočište Svemiru.

 

Muž je reč kojom sve jeste.

 

Muž je dete Božije.

 

Muž je isti ritam koji se menja.

 

spanać i koprive

 

neprestajuće pevanje

 

pevanje put

 

pevanje sloboda

 

pevanje krevet

 

pevanje novac

 

pevanje plesanje

 

plesanje slatko ponavljanje

 

plesanje srce poverenja

 

plesanje um smirenja

 

plesanje nadraženi tren

 

koje bih devojčice iz prvog razreda osnovne škole i danas ljubavlju guzio

 

sve bih devojčice iz prvog razreda osnovne škole i danas ljubavlju guzio

 

 

Tvoja

mi

naguženost

čuva mozak

i

neguje srce

 

 

milujem Tii tabane i pete

 

i tren voli da mu se predam

 

tren voli da mu se predam u svakom trenutku

 

 kada ovo ostane na ovoj strani                       biće osmišljeno na ovoj strani

 

dodirujem Te i to zovem pisanje

 

osećam Te i to zovem plesanje

 

mislim Te i to zovem pevanje

 

ljubim Te i to zovem stvaranje

 

 

  

22930 - 22962

blaženstva

 

 

pišem ništa – Tii osetiš sve

 

polomljena grančica

 

ošamareno dete

 

šutnut pas

 

pocepana čarapa

 

prvi koraci u n e  p   o   v     r     a       t        n        o        m

 

pismo koje sam dobio pre dva dana

Jedan te isti dan mi se ponavlja u beskraj.

Upala sam u neko stanje haosa poslednjih mesec dana.

Odvojila sam se od sebe same i od svega što me čini.

Ništa što sam radila mi nije polazilo za rukom.

Samo sam jurcala.

Bežala od toga da se suočim sa realnošću.

Sa sobom.

Dešavale su mi se loše stvari.

Na poslu mi je bilo teško da shvatim zašto sam tamo.

I stalno sam u problemima s novcem.

Nisam mogla da se suočim s tobom i mislim da ti to znaš.

Ja prva grešim.

I to me jako boli jer shvatam da ja uopšte i ne živim.

Plačem kao kiša.

Kao da sam odvojena od svog tela i od sebe same.

Stvarnost boli.

Izgleda da sam se malo izgubila.

Prelazim preko nekih stvari koje mi se dešavaju kao da se ne dešavaju meni.

Kao da je to neki tuđi život.

Osećam se zaista usamljeno i odatle sve moje greške i sva sranja koja radim.

I stalno pokušavam da nađem utehu u nečemu.

U nekom drugom čoveku.

A ne mogu sebe da dovedem u red.

Tako da je to uzalud.

Svi moji kontakti s drugima su uzalud.

Ništa se iz toga ne rađa.

I samo se uvećava osećanje da me niko ne razume.

I svi ljudi oko mene su isti takvi.

Svi su u utehama i narkomanijama i svi zadovoljavaju ovu usamljenost na slične načine.

Iskočila sam iz onog što sam JA.

Pušila sam baš puno u poslednje vreme i pila i nije čudo što sam sad pukla potpuno.

Vrištala bih ZAŠTO mi NEKO ne POMOGNE?!!!

Kao da će mi to pomoći.

Kao da će neko drugi da reši moje bolove.

A znam sve.

Sve znam.

Znaš da znam.

Kao što znam da ti znaš mene.

Naterala sam sebe da sednem i da ti pišem.

Jedino sam u tebe potpuno sigurna da ćeš znati šta se sa mnom dešava jer me dobro

poznaješ. Uvek si znao da mi kažeš ono što mi je bilo potrebno.

I tako si mi opet i rekao u tvom poslednjem pismu.

I počela sam da plačem zbog toga što si mi napisao.

Rastužilo me je to što uvek zaboravim one koji brinu o meni i koji me vole.

♥ nedostaje mi onaj mir koji sam osećala kada sam bila u tvojoj blizini.

Ja nikada nisam imala takav odnos sa nekim muškarcem.

I teško da će me iko ikad razumeti i da ću moći da imam to što sam s tobom imala.

I treba da znaš da sve imam u sebi.

Sve što si mi dao.

Ali bežim od toga jer ti i ja nismo uspeli.

Ne mogu ja da živim sama a stalno sam sama.

Odvajam se od sebe.

Odbijam da se bavim sobom.

Da ispravim svoje mane.

Odbijam zato što me sve boli i zato što moram sama sve.

Mogu zamisliti kako je tebi.

Ti si mnogo više godina sam.

Nema onog drugog koji nam je tako potreban.

Mi dolazimo na ovaj svet s najdubljim vapajem za drugim čovekom i naravno za Bogom

kao drugim. To je najdublja čežnja najdublji vapaj ljudskog bića. Da bismo realizovali

punoću ljudskog bitisanja ne možemo živeti u skladu s prirodom već moramo da

pobedimo vlastitu prirodu. Mi težimo da promenimo sve oko sebe i druge a ne

pokušavamo da promenimo sebe.

Potpuno sam odvojena od tebe.

Žao mi je i to jako boli.

Jer tebe volim.

 

Reči su telo.

 

Telo treba delo.

 

Delo ljubi.

 

Ljubljenje je nepovratno.

 

Ljubav ljubi polomljenu grančicu.

 

Ljubav ljubi ošamareno dete.

 

Ljubav ljubi šutnutog psa.

 

Ljubav ljubi pocepanu čarapu.

 

Ljubav ljubi prve korake u nepovratnom.

 

Ljubav ljubi onu koja mi je napisala pismo pre dva dana.

 

Ljubav ljubi one koji ljube a ni ne znaju da ljube.

 

Ljubav ljubi kosti.

 

Ljubav ljubi svakoga kome je ♥ u ♥ svih bića.

 

Neko ko ulazi u grad ljubi ljubav.

 

Krava ljubi ljubav.

 

Odroni ljube ljubav.

 

Preko puta ljubi preko puta.

 

Udah ljubi izdah.

 

Bugi ljubi vugi vugi ljubi bugi.

 

Lj – ubiti.

 

Reči ljube otkrivajući se.

 

Koga

i

zašto

ubijamo

kada

ljubimo?

 

Odgovor ne odgovara – odgovor preobražava.

 

Primećeno mi uzvrati osmehom.

 

Ovo je moja šaka.

 

Polako spuštam kažiprst leve ruke na tipku slova j na tastaturi.

 

 

  

22963 - 22995

blaženstva

 

 

sva

 

blaženstva

 

od

 

početka

 

do

 

kraja

 

ću

 

prožeti

 

prepuštajućim

 

osećanjem

 

miline

 

tako

 

što

 

ću

 

milinu

 

provući

 

kroz

 

svako

 

blaženstvo

 

kao

 

kroz

 

savitljivu

 

kičmu

 

ili

 

put

 

koji

 

vijuga

 

na

 

beloj

 

mesečini

 

u

 

prolećnoj

 

noći

 

 

  

22996 - 23028

blaženstva

 

 

dok

 

ne

 

napišem

 

prvo

 

blaženstvo

 

mogu

 

da

 

pišem

 

bilo

 

šta

 

ali

 

kada

 

počnem

 

povratka

 

nema

 

i

 

ostaje

 

mi

 

samo

 

da

 

pišem

 

ono

 

što

 

me

 

piše

 

a

 

to

 

je

 

pesma

 

koja

 

samu

 

sebe

 

piše

 

 

  

23029 - 23061

blaženstva

 

 

meni je stvaraTii

 

subotnje vino piTii

 

plakanjem zaplakaTii

 

detetu u sebi odan biTii

 

žudnji potrčaTii

 

slobodom od Tebe zavisiTii

 

samo ljubiTii

 

i neprestano jebaTii

 

nedodirljivo dodirnuTii

 

čednošću pupiTii

 

slatko gorkim sačuvaTii

 

pevajući se moliTii

 

plešući se preobražavaTii

 

 

pesmom

vaskrsava

Tii

 

 

ovim se dobiTii

 

prvom rečenicom sve pisaTii

 

nerazumljivim se od razuma lečiTii

 

različitim cvetaTii

 

istim plodiTii

 

u smiraju dolaziTii

 

u zanosu ostajaTii

 

grlom grliTii

 

bilo šta da učinim Tobom ću učiniTii

 

nema Te meni je samiTii se

 

svesTii se

 

samo lepotiTii

 

dobriTii

 

i dalje tabanaTii

 

Boga pevaTii

 

pa vodom zaplivaTii

 

Bogom leteTii

 

pesmom plesaTii

 

 

plesom

biti

pesma

Tvog

naručja