Bog Miroslav Mandić Bog

34249 - 34281

blaženstva

Dečak koji piše devojčicu-rečenicu uvek piše o sebi.

Rečenici sam potreban i ja joj se pišem.

Ja sam dečak a to znači sam dečak.

dečak nije

u

dečijoj bandi

školskoj sekciji

sportskom društvu

bandama odraslih

društvu povlašćenih

društvu uglednih

tajnim društvima

tajnim učenjima

profesiji

nije sa

narodom

ni sa elitom

dečak je sam

dečak čeka devojčicu

dečak je devojčica

dečak je odan svakom dečaku

dečak jedini zna da je svaki dečak jedini

u dečakovom srcu je sva radost i ovog i onog sveta

dečak nikada ne odraste

dečak je najstarije stvoreno biće

dečak je tek rođena beba Božija

u dečakovom umu je

jedna jedina misao

kojom misao misli sebe

misleći sve misli

d

e

č

a

k

dečak voli dečaka

d

e

v

o

j

č

i

c

u

dečaku je bolno što je sam 

dečak boluje bolu na radost

dečak se osmehuje odanošću

dečak se miluje po temenu ljubeći sve

dodirneš li me dodirnućeš se

stavio sam mreže protiv komaraca na prozore

perunike su i posle šest dana na stolu sveže

gledam ih – izdužuju me te perunike

devojčica se budalari – dečak budalaši

g

o

r

e

i  s  t  o  [  o  t s  i

e

l

o

d

pesma je devojčica – svi jezici su dečaci

dečak je reč – sva tela devojčice

još kada bih znao šta da napišem u ovom i u sledećem blaženstvu

još kada bih znao da li sam i sada nešto napisao

još kada bih verovao da sam ipak nešto napisao jer sam pišući ljubio

i dalje ću ljubiti jer

Ja Sam Neko Ko Piše Stvarajući Ljubav

Ja Sam Dečak Orhideja

d

e

 p o č e l o

a

k

34282 - 34314

blaženstva

Napolju pada kiša. Beli cvetići jasmina su mi na stolu.

Srce umetnosti je u mom srcu.

Sve veliko se skupilo u malom.

Sav novac ovog sveta je u ovom suncu posle kiše.

Umetnost srca i jeste samo srce umetnosti.

Umetnost srca je sva umetnost sakupljena u jednom srcu.

12:12h

Dvanaest i dvanaest potvrđuje blaženstva kojima se pišemo blaženstva i ja.

Lepo je verovati i biti odan rečima koje pišem.

l

e

p

l e  p o  p  e l

p

e

l

l e p a

l     e   p i   i   l  e   p    a

misterija pisanja je pisanje misterije

podrhtavam stomakom

šume šume – čine me drvetom

evo na ovolikom se sve događa

sve

što

jeste

u

pesmu

se

pretvara

samo ću malo odložiti i sve će se složiti

ja sam kurac koji pičku proslavlja

posle mene pička neće biti više ono što je bila

od sada je pička ljubav sama

ko pičku ljubi ljubav ljubi

ko je pička ljubav je

p

i

p  i č  k  a

k

a

pička – ikona ljubavi

kad kažem pička kažem majka svih bića

kad kažem pička pevam oca svih bića

kad kažem bilo šta bilo šta je dete ljubavi

ja sam pička – najsiromašnija i najhranljivija supa na svetu

ja sam kurac – samoća ljubavi koja oplođuje sva bića

zovi me svojim imenom

beba umire u devojčici ili dečaku

dečak se putem zavetuje devojčici

odanost je sloboda kojom se ljube stvoreni

34315 - 34347

blaženstva

samoćom

ljubim i proslavljam

tela

i

duše

svih bića

vazdušaste

pesme

koje

pišem

su

sve

vazdušastije

što ih više pišem pesme su sve istinitije

istinitije

pevljivije

pesma

je

sveto

saosećanje

pesma

je

šansa

stvaranja

pesme

pesma

je

žedna

pesme

pesma

je

gladna

pevanja

umetnost je pesma ljubavi

poslao sam sms Vladimiru Macuri za otvaranje Muzeja Macura

p

e

s

m

a

Ja  Tii

u

m

e

t

n

o

s

t

uzbuđenje sveta se smiruje u mojoj ljubavi za svet

moje uzbuđenje svetom se smiruje vatrom svetog seksa

vatra

svetog

seksa

gori

u

nevinoj

pesmi

pesma

iskustva

je

najodanija

pesma

nežno

se

stidim

pred

Tvojim

licem

koje

sam

danas

prvi

put

video

pesma je gospodstvo koje sere u usta samo meni

lepota

pesme

je

u

slobodi

prezrenih

pevanje

je

oslobađanje

pevanja

pevanje je hodanje ka hodajućem pevanju

pevanje

oslobađa

Božiju

energiju

u

Tebi

Žar. Da. Zvon. Jov

sada kada sam toliko sam

sada kada slutim kako su mnogi sami

kada se borim za one koji su u opasnosti

kada toliko žudim za ženom

kada se krompir kuva i ja proslavljam prodavca krompira koji igra šah na tezgi

dok pišem mirisom orhideje – dok po dr hta vam po kre tima

sada Tii glasom odanosti kažem da mi nedostaješ

i zato nam pevam veliku pesmu o nenedostajanju

nenedostajenje je kiša koju ugledah kroz prozor

ja koji se svima i svemu podajem svedočim da sam odan samo Tebi

ja sam žaoka nežnosti – zahvalnost svakom biću na njegovom postojanju

19:19h

ja sam devetnaest i devetnaest – sve ostalo si Tii

ja sam………………………………

dan za danom dopiši sebe 

34348 - 34380

blaženstva

Voleo bih da u odelu sa leptir mašnom i cipelama hodam po putevima.

Ovim blaženstvom se borim za svakoga ko neće nikog pobediti nego će svakog voleti.

Bori se za mene – ne za sebe.

Teglio sam se na sred sobe.

Miris štapića bele ruže mi daje snagu za ovo blaženstvo.

Pinetop Perkins me piše svojim bugivugijem.

Osetio sam prstenje na ruci i uzbudio se.

Kupio sam crnu olovku koja ima jako debelo srce.

Devojčice tako bih voleo da Tii posle četrdeset četiri godine čujem glas.

Ako se osećaš besmisleno – povlačio sam za Tebe kažiprst leve ruke po zidu.

Ako se osećaš odbačeno i zaboravljeno – hodam desetak koraka na prstima za Tebe.

Ako se osećaš iscrpljeno – trčim sto metara niz ulicu za Tebe.

Ako se osećaš nevoljeno – sada i ovde sam za Tebe zauvek.

Sagnuo sam se i podigao dinar sa asfalta.

Ovo blaženstvo je ulični med.

Grm crvenih bordo ruža u dvorištu iza visoke trave.

Laki pokret koji sam slučajno načinio u hodu mi je zasijao u duši.

Prožimaju me ove tanke vlati trave izrasle pored tramvajskih šina.

Kao lasta koja odnekud iznenada doleti.

Vazduh mi puni grudi.

Žena pred crkvom plete vence od ivanjskog cveća.

Zazvoniše zvona.

Preskočih ovu baricu na kaldrmi.

na stepenicama su se pojavile ove reči ispisane plavom bojom

from

ja

znam da reči su mi prazne

i nisu važne

šta god da kažem

ispašće da lažem

nisam tu da te zajebavam

ostavim

ili sjebem

nego želim

sebe

da

ti

poklonim

to

Sanja

Reči su osmeh.

Neko je na asfalt bacio tek upaljenu cigaretu.

Crne oči ove žene su još lepše.

Nije ovo ono što želim – ovo je ono što želim.

Izvinjenje čoveka koji me je u prolazu slučajno udario 

ramenom mi je mnogo više prijalo nego što me je udarac zaboleo.

posle

desetak

minuta

u

glavi

evo

pesme

i

na

papiru

u trenu napisano zauvek

jednostavno

neodgonetljiva

pesma

pesma

neodgonetljive

jednostavnosti

34381 - 34413

blaženstva

Ja sam kopile. Radost Božija se obnavlja u prestupu.

Na sve jezike prevesti reč kopile.

za OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA

Bastard je pesma roditeljstva.

Bastard pesma je majka svih pesama.

Bastardo leči ljude tako što ljudi prazne svoju mržnju usmeravajući je ka njemu.

Hijo bastardo je Božija čestica.

Ubrao sam i sažvakao prvi jorgovan.

Batard. Hodam stazama Zvezdarske šume. Od danas ću češće hodati šumom.

Naoblačilo se. Pada kiša. Ptičice cvrkuću.

Ovo je jako uzana i vlažna staza.

Ova staza je strma. Odupirem se stopalima o zemlju i polako silazim.

Šumskoj stazi sam počeo da se predajem u dvadeset osmoj godini.

U Neretvljanskoj ulici u jednom dvorištu zajedno ruže i magnolije.

Od pre neki dan zelene trešnjice i višnjice počinju da se žute i rumene.

Bastardu je izvor ljubavi za neljubljene.

Ublodok. Kroz mokru kosu prstima protrljam teme da se ugrejem.

Kad bi deca znala kakvoj su mržnji izložena

kopilad sva bi deca poželela da budu bidekabego.

Scheiskerl. Velika umetnost stvara ljubav za nedodirljive.

Ja sam muž i brat svakoj ženi koja je rodila dete koje drugi zovu parchant.

Spurus. Detetina i jeste kopilanstvo.

Izašlo je sunce. Mokar sam. Dva sata sam kisnuo. Trljam kosu. Sušim je.

Vuchen. Ljubiti i još više ljubiti je dug kopiladima.

Ngwana wa Boaka. U reči kopile – na bilo kom

jeziku – oseća se mržnja. Za mene su te strašne reči lepe.

Blešti sunce na mostu i greje me.

Uskoro će se negde na nebu pojaviti duga.

Bastaddu. Beli veliki pas polako trepće sedeći na pragu stare kuće.

Umgqakhwe. Kada ne bih voleo kopilad ne bih mogao živeti.

Mamzer. Vrtim rukama i ramenima da ugrejem gornji

deo tela koji se ohladio od mokre majice i mokrog duksa.

I perzier. Kopilad mi daju pravo da živim.

Slyngel. Biti znači ljubavlju za kopilad se ispiliti.

Zepsuty. I kopile mi potvrđuje da mogu živeti samo kao Bog a ne kao čovek.

Utomaktenskapling. Stari gospodin strpljivo čeka da njegov pas obavi

veliku nuždu i onda mu nežno kaže sada samo još da pokupimo ovo.

Mulo je leptir bića.

34414 - 34446

blaženstva

Delo je bivanje.

Jedi govna i ćuti – kaže jedan asfalter drugom. 

Noćas me je bolela glava zbog jučerašnjeg kišnjenja.

Kada je perunika svenula ispustila je na sto nekoliko ljubičastih kapi.

Bojama proleća i finoćama monaških duša.

Zelenookeanske boje nepovrata.

Masnocrne boje majke zemlje.

Čelično plave boje odlučnosti.

Boje pšenice u kojoj su vetar i sunce zajedno.

Peskovite boje nestajanja.

Zeleno svetluca lišće u tamno zelenim krošnjama.

Zelenilo me okružuje a nebesko plavetnilo natkriljuje. 

Modro braon lišće jedne od mnogih biljaka čije ime ne znam.

Na mestu jesenas posečenog radnici sade novi drvored jasena na Novom groblju.

Zlatne su ruke koje sade.

Sivo došaptavanje dve devojčice dok se vraćaju iz škole.

Rumenim trudom pišem o bojama.

Sunce me greje bojom breskve.

Gustom crvenom mislim na Srđana Valjarevića ispod čije mansarde prolazim.

U duhovnoj beloj svetlosti leži ova mačka na asfaltu.

Bledo žuta. Tamno crvena. Žuto rumena. Bledo

ljubičasta. Tamno ljubičasta. Sve sa tri grma ruže.

U ljubičastom sakou koji nemam – a zamišljam ga – hodam ulicama.

Ciklama boje je moja nepostojeća kuća. Plameno crvene boje je moje beskućništvo.

Volim reči u bojama šarenila.

Sliku volim u jednoj jedinoj boji. Boji slike.

Bledilom lete laste kroz vazduh.

Zlatno rumenom utiče u mene večna umetnost a svetlo rumenom ističe.

Lastavičije crno plavo nebo nad Bulevarom.

Umor boje pepela.

Čelično bleštavilo tramvajskih šina.

Dubokim plavetnilom se klanjam velikoj dami.

Miris boje lipe.

Čelo i jasne boje.

34447 - 34479

blaženstva

Pupoljci kao jagodice.

Žute ruže se penju uz četinarsko drvo u dvorištu kuće broj 22 u Subotičkoj ulici.

Drvored u ulici Radojke Lakić od te ulice čini hram.

Sa hlebom pod miškom stojim u redu u pošti da platim račun za Stančić.

Dok čekam i pišem čekanje je lakše.

Redovi me podsećaju na ljude i životinje koji su u redovima čekali da budu ubijeni. 

Svest da su ovog trenutka mnoga bića zlostavljana i

ubijana me obavezuje da bivam i pišem radosno i za njih.

ne mogu ovu svest lepo da izrazim

Haj’mo radosti. Niz reku.

Žutim ružama u plavo nebo.

Haj’mo sve boje moje duše. Haj’mo sve boje mog mozga. Haj’mo sve boje moje energije.

Radošću bojim sve boje.

Crvenu bojim crvenom.

Boje obojim zvucima. Boje obojim mirisima. Boje obojim dodirima. Boje obojim ukusima.

Bojama obojim iznenađenja – gađenja – tuge – strahove – sreću.

Proletela je vrana ispred prozora.

Pre dvadeset pet godina nakapao sam 16000 kapi

svih boja na papir i sve boje su se pretvorile u crnu.

Radosti spoznaje spoznaj me u radosti boje ciklame.

Radosti sagledavanja sagledaj me u rumenoj radosti.

lepotice moja lepotice uživaj u svojoj lepoti

poželeo sam da kažem staroj ženi koja jedva diše i hoda pridržavajući se za zid

Svakom biću želim radost seksa. Seks u svim bojama.

Seks najslabijeg i najjačeg. Seks najstarijih i najmlađih.

Seks najružnijih koji su najseksualniji i seks najlepših koji su najodaniji.

Sunce je zašlo za oblake – počinjem da kijam.

Nežno mislim na sve monahe na Planeti koji se

svakoga dana satima mole Bogu i svakoj tvari.

Monaškom radošću sam ramenom dodirnuo ovaj zid.

Prolazim ispred zgrade broj 47 u Dalmatinskoj. Tu se u

štampariji Draslar Partner dovršava štampanje knjige Mir.

Dve osmogodišnje devojčice brzo hodaju uz 

ulicu držeći se za ruke i hrabreći jedna drugu.

Sećam se mnogih trenutaka u životu kada 

sam želeo da budem sa nekim a bio sam sam.

Seksom samoće sam prevladavao samoću seksa i bezrezervno Te ljubio i stvarao.

Da ne osećam Tvoje prisustvo ne bih podneo sve te samoće

a ni ovu sadašnju iz koje vidim veliki grm jasmina i crvenih

ruža koje se penju uz drvo kuće broj 29 u Skender Begovoj ulici. 

Jedna petnaestogodišnjakinja i četiri petnaestogodišnjaka

hodaju sredinom ulice opijeni seksualnošću koja ih sve više obuzima.

ja je ja je ja

Ja sam Bog.

Ja sam ja.

Ja sam Tii.

34480 - 34512

blaženstva

ja sam ja u svakom ja

sva ja čine moje ja

samo sam sam sa svakim

Sam sa Tobom. Sami Tii i ja. Dvoje. Jedno.

U šumi sam. Svetlost se probija kroz granje.

Šumska staza vijuga kroz kičmu smisla.

Ovo petoraskršće je i mozgu milo.

Levo ili desno. Desno sa Tobom.

Preplavljuje me tišina. Uživam da je slušam.

Dišem Tvojim grudima.

Dvoje se ljube stojeći uz drvo pored staze. 

Ljubavnici su monahinje i monasi ljubavi.

Dok stazom vijugam gore dole i na jednu i na

drugu stranu smešim se ovim rečima koje pišem.

Dunav ble… a na mene je skočivši na ogradu zalajao veliki crni pas… šti.

Ja sam dečak na suncu.

Slavlje života – ubrah prvu trešnju.

Sunce i zemlja su tako složan par.

U šipražju pored vozova ugledah prvu bulku… pa drugu… treću…

Šta Vi to nešto zapisujete – pita me železničar.

Pišem da sam ugledao bulku – odgovorim.

Šta Vi ste to književnik – pita me sa toplim osmehom.

Prvi put idem ovuda mogu li pored pruge – pitam.

Može samo paz’te dolazi Vam pančevački – odgovara brižno.

Hodam po betonskim pragovima između šina i uživam u njihovoj paralelnosti.

Hodam po jednoj šini vežbajući ravnotežu kao u detinjstvu. Još jedan dečački arhetip.

Prolazi voz iz Pančeva. Dugačka kompozicija cisterni.

Vazduh je zamirisao na naftu. Zemljo svetinjo ne daj se!

Pesnik Ljubavnik Umetnik Mistik

Luda Rudar  Heroj Lutalica

Vrtlar Monah Čobanin Prosjak

Plesač Filozof

Umoran i čist kao suza.

hodam za

velikog pesnika

neshvatljivog ljubavnika

jednog jedinog umetnika

prisutnog mistika

nezaštićenu ludu

nesebičnog rudara

heroja krhkosti

radosnu lutalicu

vrtlara života i smrti

monaha seksualnosti

čobanina neposedovanja

prosjaka čednosti

plesača ljubavi deteta-dečaka

muzičkog filozofa

beba rađa dete dete rađa dečaka dečak stvara devojčicu

dečak se ne osvrće – devojčica ga sledi

a

c

i

d  e č  a  k

j

o

v

e

d

smisao se u smislu smišlja

nada mnom

poda mnom

poda mnom

nada mnom

34513 - 34545

blaženstva

Pogodi me sobom.

Da me u Tebi nema.

Ističem u Tebe. Uteci u mene.

Ja bi Tebe. Tii bi mene.

bi

bit

života

bi

biće

ljubavi

bi

ljubav

u

biću

Izvinite – kažem ženi čija sam kolica nagazio na pešačkom prelazu.

Ništa. I ja sam išla malo u šre – odgovorila je mangupski moja šezdesetogodišnjakinja.

vraćam se sa mosta. sam u Samčić. u njemu me čeka

vino. jasmin na stolu. mirisni štapići. crvendać. bluz

Dva stara psa dremaju na asfaltu.

Stančić-Samčić me je podsetio na samačke

stanove. Samačke hotele. Radničke barake. Zatvore.

Bacio sam novčić da mi odgovori da li da zazvonim na

interfon Jeleni Holcer ili ne i novčić mi je odgovorio da to uradim.

sve što ovde piše i ne piše je prostor-vreme-ljubav sa Jelenom Holcer

Ponovo sam sam. Svako blaženstvo je vrisak uspavanke da ljubim Te još više.

Svako blaženstvo je zavet – ljubiću Te još tiše.

Samo Tebe jer samo se Tobom Sve u meni ljubi.

Uvek želim da napišem nešto još nenapisano.

to

što

osećaš

sam

ja

u

Tebi

umiruće dete iskupljuje postojanje

jedno je uvek troje. troje nestaje u jednom

ljubim Te prašino

kada pišem samo Tebi svako oseti da pišem samo Njemu

danas sam video kako desetogodišnji dečak kao veselo

tele skače u naručje dvadesetosmogodišnjem gospodinu

nemoćju – koju jedino posedujem – uživam u Tvom srcu

milino – vinogradi moji

gordosti srca Tebe ljubim jer Tebe niko ne ljubi srce Božije

oprosti mi. ljubi me. pevam Te. pesma si

hlebom jasmina – Tvojim dojkama – hrani me

svi načini žude za jedinim načinom – činom Božijim

krhkost jedino oprašta

Tii si poreklo-početak koji se u ovim rečima događa

okrutna nežnost je jedino nežna zauvek

moja snaga je u Tvojoj snazi – ljubavi za Tebe

Tii me pišeš – ja Te pevam

34546 - 34578

blaženstva

vrti me. oblikuj. ružo

svake nedelje pošaljem Violeti i Sunu blaženstva da ih arhiviraju. juče sam u mejlu dopisao

pijan sam 

od jeftinog – tog najboljeg vina

i

samoće

bola i patnji kojima su izložena mnoga bića

i još sam pijaniji od radosti

radosti

Božije

još pijaniji od ljubavi kojom se bića jedna drugima predaju

ljubeći se. bića slute. da su i sami jedno jedino biće. biće u svim bićima

biće koje Te ljubi

najjebežljivija ženo moja

najgospodstveniji gospodine moj

a onda sam poslao i sledeći mejl

kada sam Tii

Žarko

Zvonko

Jovice

Davide

pisao pre dve nedelje to je bila ljubav samo za Tebe

Žarko Radakoviću

Zvonko Makoviću

Jovice Aćinu

Davide Albahari

odgovorio je samo Zvonko

a danas u nedelju 11. maja 2008. u 15h kada mi nedostaju mnogi

od kojih ću spomenuti samo Slobodana Tišmu želim da kažem Tebi

Žarko

Zvonko

Jovice

Davide

da to pismo kao ni ovo nije bilo planirano ili neka moja umetnost

nego

samo

ljubav

ljubav

koja

se

evo

ovim

mejlom

pretvorila

u

JEDNU

JEDINU

UMETNOST

LJUBAVI

UMETNOST

LJUBAVI

JE

HRABROST

miroslava mandića

da

proslavi

ime

Miroslav Mandić

proslavljajući

Boga

ženu

Žarka

Zvonka

Jovicu

Davida

i

...

.....................

..................................................

..............................................................................

sva ta imena kojima sam disao svih ovih godina dišem i sada

imena koja ljubim

 imena kojima ljubim sva bića ovog i onog sveta

Žarko

Zvonko

Jovice

Davide

Tvoj

m

hvala

Bogu

vinu

rečima

muzici

mirisnim štapićima

Violeti

Sunu

Žarku

Zvonku

Jovici

Davidu

hvala Tebi što u rečima ponedeljka čitaš o rečima koje sam pisao u nedelju

posle sam čitave noći strepeo da li sam

Violetu

Suna

Žarka

Zvonka

Jovicu

Davida

uznemirio ili povredio svojim javljanjem

hodam meko i blago da bi to prijalo i onome koga sam možda povredio

Stari čovek u dvorištu strpljivo i pažljivo zagleda pupoljke ruža.

Sagnuo sam se i pomirisao kamilicu pored puta. Kamilica miriše isto kao u prošlom veku.

na suncu posle sat i po hodanja osetih istu ljubav za

Violetu

Suna

Žarka

Zvonka

Jovicu

Davida

osetih da i oni vole mene i da moje javljanje nije moglo da povredi

Violetu

Suna

Žarka

Zvonka

Jovicu

Davida

Sava se uliva u Dunav. Gledam to. Osećam spajanje u sebi.

Odanost se uvećava. Prefinjuje.

Ovo je trenutak kad biće u meni počinje da peva.

34579 - 34611

blaženstva

Stvaranje je opasno. Najspasonosnije. Jedino.

Tako sam okupiran samim sobom da sam ništa.

Ništa sam i ovo što pišem je ništa.

Sada kada sam ništa i kada je ništa ovo što pišem lepo je da o tome svedočim.

Strpeti se. Izdržati. Ispovediti. Pokajati.

Nastaviti – sebe gužvati.

Sva blaženstva napisati Crvendaćem.

I pobedu i poraz odmah zaboraviti i ići dalje u novu utakmicu.

Kako mi samo prija bluz koji slušam!

ljubav

koja

se

evo

ovim

mejlom

pretvorila

u

JEDNU

JEDINU

UMETNOST

LJUBAVI

UMETNOST

LJUBAVI JE

HRABROST

miroslava mandića

da

proslavi

ime

Miroslav Mandić

proslavljajući

Boga

ženu

Žarka

Zvonka

Jovicu

Davida

i

...

............................

...................................................

.................................................................................

sva ta imena kojima sam disao svih ovih godina dišem i sada

imena koja ljubim

imena kojima ljubim sva bića ovog i onog sveta

ko je

Miroslav Mandić

koga

HRABROST UMETNOSTI LJUBAVI

proslavlja

Miroslav Mandić je osmeh koji umesto reči govori ko je – Miroslav Mandić.

Miroslav Mandić je Tvoje prihvatanje Miroslava Mandića.

Ako neko prihvati Miroslava Mandića Miroslav Mandić je Miroslav Mandić.

Ako niko ne prihvati Miroslava Mandića Miroslav Mandić nije Miroslav Mandić.

I nije Van Gog mislio da je Hrist.

I nije Van Gog bio Hrist.

Van Gog je Hrist.

Van Gog je… kocka će odlučiti da napišem ili ne napišem… Miroslav Mandić.

Miroslav Mandić ljubi svačije govno.

Miroslav Mandić

je

.

je

Miroslav Mandić

volim

voli m

voli me

iscrpljen sam

preobražavanje mi oduzme svu snagu

snagu u ljubav pretvori

s

e

m

s  e  m  e n  o  m

n

o

m

breme olakšaj me

već četiri sata sam za Crvendaćem

ide sporo ali    i              d                                    e

volim da gledam lice

lice sam

lice k licu

Tvoje sam lice – licem sam Tii

jesi i za mene

ljubim Te

34612 - 34644

blaženstva

juče sam hodajući ka mostu u 18:20h osetio

sve što je postojalo energijom bajke i mita u meni se pretvorilo u pesmu

pesma

peva

boga

bog

je

pesmi

pesma

pesma

je

bogu

bog

pesmom

sam

bog

bogu

volim pesmu jer pesmi nije potreban novac da bi nastala

Religije Nauke Umetnosti Životi kojima je potreban

veliki novac da bi bili ostvareni su manje vredni.

Godinama sa radošću Bog pišem velikim slovom a sada

osećam nežnost što sam Ga u prethodnim pesmama napisao malim

slovima da bi pesme bile još lepše i nežnije i da bi pesma još više bila Bog.

mala

pesma

veliki

bog

jedna

jedina 

pesma

jedan

bog

bogom

sve

jeste

pesmom

sve

peva

pesma

je

ruža

boga

bog

je

ruža

pesme

bog

dete

bog

vrabac

bog

travka

bog

drug

bog

ti

bog

ja

zbog pesme će od sada i Tii biti ti u pesmi

i

biće

bele

pesme 

ipak neće biti bele. odlučio sam 4. decembra 2008. da bi pesma zauvek bila sama belina

te bele i crne i plave i crvene i žute i zelene i narandžaste i ljubičaste i šarene pesme

kr

hke

te

lom

src

em

um

om

pomislio sam na Silviju Lorenco jer je rekla ja znam da čekam

nevidljive

nečujne

malene

srcem-umom-nevidljive-nečujne-malene pesme

srećan sam što sada pesme žive

sve

pesme

pa

i

najtužnije

su

srećne

pesme

34645 - 34677

blaženstva

Čudo je kada sam Tii.

Miris rumenih roza ruža se sa ovog grma širi ulicom

 i podseća me na London koji pamtim po ružama.

Miris dafine iz ovog zapuštenog dvorišta.

Duh vremena je najveći neprijatelj živog i večnog sada – zar ne gušteru moj?

Po crvenim listovima pri vrhovima krošnje prepoznajem drvo kajsije.

Evo prvih zrelih trešanja koje sam ugledao. I ove godine ću ih jesti sa zemlje.

Pokupih prve dve trešnje sa asfalta u ulici Prote Đurića.

Slobodom za sam neslobodan u vezi sa mnogim stvarima u ovom svetu slobode od.

Slobodan sam da Te gledam i volim Tvoju slobodu veliki stari orahu.

Prožmi me. Ljubi me. Ljubim Te.

a

a

a

a

a

a

a  a a  a  a a  j  a a  a  a a  a

a

a

a

a

a

a

j

j

j

j

j

j

j  j j  j  j j  a  j j  j  j j  j

j

j

j

j

j

j

Ko si Tii si Ja.

Da bi Tvoje dete raslo svoje dete neću roditi.

Da bi se Tvoj narod širio svoj narod neću imati.

Da bi Tvoj Bog bio jedini biću Bog Bogu.

Da bi Tvoja umetnost uspela svoju umetnost ću samo pevati.

Svuda oko sebe vidim neprestanu surovu i ružnu borbu za sopstvene interese.

Odricanje od Boga u ime teologije i crkve.

Odricanje od umetnosti u korist uspeha u umetnosti i istoriji umetnosti.

Odricanje od života u ime politike i karijere.

Odricanje od ljubavi u korist porodice naroda i države.

tim pre sam 

Bog

umetnost

život

ljubav

Ko je Bog Bog je. Ko nije Bog sve ostalo je.

Posle tridesete sam primetio da mi je najuzbudljivije da čitam-bivam Boga.

Vremenom mi je postalo najlepše da Ga pišem.

Bilo šta da napišem pišem Ga

Bilo kojim pokretom jesam Bog.

Bilo kojom rečju Jesam Jer On Je Reč.

Volim svaku Reč Jer Volim Ga.

Na ulici sam slučajno sreo Nebojšu Popova.Jako

mu se obradovao. Nisam ga dugo video. Volim Ga.

Mirišem orlov nokat prvi put ove godine.

Stara žena se muči sa ključem i bravom i opsuje jebem ti mater.

Sava se crveni od kajsijastog sunca koje zalazi.

Jedna lasta se leluja iznad krošnje. Mravi na stepenicama.

Duva predvečernji vetar u danu prve letnje vrućine. Prvi gutljaj

vode sa ulične česme. Iscrpljen sam. Tim čudom sam Tii.

Najmanji sam koga jedino Tii osetiš.

jedva čekam da dođem na kraj blaženstva na kome je reč jedva

34678 - 34710

blaženstva

Blaženstvo podneva na nebu predvečerja.

rasuto obujima – razliveno se sliva

su misli koje sam mislio i koje su upravo dobile svoje telo

odavde do vrha je kao od vrha do obale a od obale nepregledna

pučina do obale od koje je do vrha isto koliko i od vrha do odande

Izlazim iz stana sedam na bicikl vozim se silazim sa bicikla i ulazim u kuću.

Ja sam promena koja se neprestano menja u večno isto.

Hrabrosti ohrabri me i čuvaj me.

Idem da se vidim sa Vladimirom Macurom kod Crvenog petla u podne.

ove reči samo svedoče moju radost

Snažnim vodenim mlazom radnici peru

električne stubove oblepljene izbornim plakatima.

Stojim pokraj pet kontejnera za đubre i čekam

Vladimira. Prilika da se blago poklonim đubretu.

Đubre je samo druga – lepša – strana onoga što biramo i usvajamo.

Ja sam umetnost uspeha a ne uspeh u umetnosti.

Ja sam uspeh umetnosti.

Umetnost uspeha je umetnost odricanja od umetnosti.

Odricanje od umetnosti je uska staza ka jedinoj umetnosti.

Umetnost uspeha je žrtvovanje uspeha za jedinu umetnost.

Odricanje od umetnosti je početak sricanja Večne Umetnosti.

Sricanje je slavljenje i radost početka.

Umetnost je nevinost i stvaranje nevinosti.

Umetnost je večna čednost koja neprestano rađa stvaranje.

Umetnost je hrabrost devojčica i dečaka.

Umetnost je ovaj beli golub koji iz barice na asfaltu pije vodu.

Umetnost živi u jednom jedinom umetniku.

Jednim jedinim umetnikom zauvek žive svi umetnici.

Jedan jedini umetnik je Hrist.

Bog umetnosti.

Bog umetnosti Bogu umetniku.

Bog je jedan jedini umetnik – ime mu je Miroslav Mandić.

Miroslav Mandić potvrđuje svakog najboljeg umetnika.

Najbolji je ljubav. Bez važnosti. Bez moći. Bez autoriteta.

Najbolji je hrabrost čednih.

Najbolji je ime Najboljeg.

Miroslav Najbolji. Najbolji Mandić. Najbolji Najbolji.

najbolji namiguje najboljem

34711 - 34743

blaženstva

usne

Miroslave, jako mi je lepo kako je Hamvas Béla napisao:

köszönöm Istenem, hogy méltónak találtál e nehéz sorsra

hvala ti Bože što me vidiš dostojnog da prihvatim tešku sudbinu.

ps. nisam ti ovo napisao radi poređenja nego zbog snage koju ova rečenica sadrži.

ljubim te – Art

sačekao me je jutros mejl od Arta

uživam u ovoj misli

sve je politika ali politika nije sve

Vaskrsni me prejaka reči.

posvećeno Branku Miljkoviću i njegovom Ubi me prejaka reč.

Jedna strana nije druga strana – jedna strana su obe strane.

Pišem-pevam-jesam Miroslav Mandić jer o

drugom ništa ne znam nego Mu samo verujem i volim Ga.

Jedino što znam osim Miroslava Mandića

je Sve jer Miroslavom Mandićem i jesam Sve.

A jedino šta znam o Svemu je da je Sve dobro.

Bog.

Najbolji sam da bih poneo teret najboljeg. Najboljeg sačuvao od prezira i izdajstva.

Sreo sam Darka Frica koga sam upoznao pre šesnaest godina u

Amsterdamu i koga od tada nisam video. Bili smo u podne na mostu.

Sedimo u kafeu Poslednja šansa. Pričam mu zašto i kako sam ja najbolji

umetnik. On me prekida i kaže da je nešto najgore i najodvratnije kad neko

za sebe kaže da je najbolji. Pošto mi je dozvolio da nastavim na kraju

priče se osetio oslobođenim i rekao pa to je Univerzum. 

Umoran u toplom danu šaljem poruku Jeleni Holcer da se vidimo.

ovo smo Jelena i ja na šumskim stazama Zvezdare

Ovo sam ja za Crvendaćem. Iscrpljen od šesnaest i po kilometara hodanja. Od vrućine i 

žeđi. Od izgovorenih reči i brige zbog iznenadnog bola koji mi se sinoć pojavio u kičmi.

Vino me polako opija – predajem Mu se.

Mislim o delima koja ću predložiti Vladimiru Macuri i njegovom sinu Davidu.

19:22h

ideja za delo

Drvo Muzeja Macura

Volim da objavim trenutak rađanja ideje jer tako proslavljam trenutak.

Slaveći trenutak slava Božija je večna.

Nazvao sam Vladimira Macuru a on je rekao da kosi oko muzeja. Zamolio me je

da prekinemo razgovor jer mu je došao prijatelj ali će me nazvati za desetak minuta.

Dok čekam da me Vladimir nazove ispijam čašu vina u grlo svih žednih ljubavi.

Predložiću Vladimiru Macuri da otkupi neki rad Valerije Lacko.

19:54h

Nazvao me je Vladimir i ja sam mu pročitao današnja

blaženstva. Čini mi se da mu je bilo lepo a i Bogu milo.

Moje ime je Žudnja Za Drugim.

Pijem bacajući se u naručje najveće trezvenosti. Ljiljani i božuri čuvajte me čednog.

umetnost Miroslava Mandića je

Umetnost Oca Za Sina – Ljubav Sina Prema Ocu

20:53h

Prvi put ove godini mladi krompirići u novoj šerpi

koju sam danas kupio na Cvetkovoj pijaci za sedamsto devedeset dinara. 

činjenice su ljubavnice lepote

pijem i proslavljam tu šerpu koja je mogla biti i malo veća da bi svaki krompirić

legao na ulje ali to je sada najbolja šerpa kao što su najbolje ove reči kojima plačem

Kaju Oprin-Mandić rođenu 4. juna 1926. i Milomira Mandića rođenog 6. juna 1921.

Kaja i Milomir su me rodili 4. decembra 1949. 

Milomir se predstavio Bogu 15. avgusta 1958. – Kaja se Bogu predala 26. marta 1992.

Kaja i Milomir su se jebali i rodili me jebenog za Jebanje Bogom-Ženom-Umetnošću. 

krompirići su se skuvali a sada se peku na toplom ulju

ostala su mi još tri gutljaja belog vina

prvim gutljajem ližem dupeta svih bića

drugim ljubim obraze sve mladi

trećim grlim uklete pesnike

hvala Tii za sve čarobne reči koje sam izgovorio i

napisao uz miris mladih krompirića koji se širi Stančićem

Najbolji sam jer sam svih ovih godina živeo i živim sa Ljiljom čedom maminim

koja je umrla u petoj godini a sahranjena je blizu Milomirovog groba. Dok je

bila živa viđao sam je u roza haljinici iako je ona stanovala u Dugorepovoj ulici.

Najbolji sam jer najbolji je jedino Bog.

Od sada više neću govoriti da sam najbolji. Govoriću ono što

Bog želi da kažem. Najbolji najbolji. Krompirići krompirići. Univerzum

univerzum. Devojčica devojčica. Još mi se ne rastaje sa ovim blaženstvom.

Bogom je sve jednostavno. Obično. Uzvišeno. Jelenasto. Bogom je otac

krhkiji i nezaštićeniji od sina. Bogom ljubeći sin ljubi majku svega.

34744 - 34776

blaženstva

ružama odan – ruže odane

Reč odanost mi je odana – i ja sam njoj – i zato je često dobroupotrebljavam.

Danas je odštampana i nebom poletela u Tvoje ruke treća knjiga Miroslav Mandić.

HVALA SVIMA KOJI SU DALI NOVAC I POMOGLI NJENO OBJAVLJIVANJE

Krenuo sam u štampariju.

U nevažnom koje se više i ne primećuje živi živa pesma.

Pomagajte braćo i sestre – moli dubokim glasom prosjak bez noge.

u opštini Noikeln u Berlinu danas počinju dani Bašte poezije u kojoj će biti prevođena

OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA

koju čine tri dana ili devedeset devet blaženstava iz treće knjige Miroslav Mandić

srećan zbog odštampane knjige i zbog početka prevođenja

blaženstava-pesama na mnoge jezike skrušeno hodam ulicama

Knjiga mi je u rukama. Sa asfalta kupim trešnje koje su

popadale u toku jučerašnjeg snažnog nevremena nad Beogradom.

Pred ulazom u zgradu primetio sam golmana Hajduka sa Liona

i odlučio da njemu nepoznatom poklonim prvi primerak treće knjige

Miroslav Mandić. Kao što sam  prvi primerak prve knjige Miroslav Mandić poklonio

nepoznatoj mi jednogodišnjoj devojčici rođenoj u jednoj od berlinskih galerija.

Uživao sam u kratkom razgovoru sa golmanom Božidarom Uroševićem koji je

star 33 godine tako da njemu knjiga i pripada zbog 33 svakodnevna blaženstva.

Kupio sam pola litra jeftinog podrumskog vina da proslavim Boga kojim živim i pevam.

Kada sam otvorio Crvendaća sačekao me je mejl

Poštovani gospodine Mandić, moje ime je Renata Sikić i novinarka sam na njemačkom

državnom radiju Radiomultikulti, koji je medijski partner manifestacije "Wochen der

Sprache und des Lesens" u berlinskoj općini Neukölln. Tijekom manifestacije će biti

prevođen Vaš tekst i tim povodom bih željela sutra (utorak, 20.05.08) ujutro napraviti

razgovor s Vama. Možete li mi se molim Vas kratko javiti porukom kako bih Vas mogla

nazvati. Lijep pozdrav i hvala unaprijed, Renata Sikić.

Sada žurim da nepoznatoj a dragoj Renati Sikić što pre odgovorim.

Draga Renata, obradovali ste me. I sa najvećom pažljivošću Vam odgovaram da ja

verujem u Vas i u Ja-vnost ali da u javnost ne verujem i da zato već deset godina u njoj

ne učestvujem, tako da Vam ne mogu dati intervju. Ali Vašem srcu i umu ljubavlju

poklanjam današnjih četrnaest blaženstava. Tako će sva bića Ja-vnosti, koja su ikada

živela, koja žive i koja će živeti osetiti Vaš intervju sa mnom. Sada ću Vam poslati ovih

četrnaest pesama i nastaviću da ih pišem uz preostale dve čaše vina radujući se i

slaveći Boga na svim jezicima ljudi i jezicima svih bića. Ostala današnja

blaženstva-pesme ću Vam poslati ili u toku današnjeg dana ili sutra pre podne.

Najnežnije Vas pozdravljam draga mi nepoznata Renata.

dok sam čitao mejl koji sam poslao Renati video sam da nisam spomenuo Audru.

devojčicu kojoj sam poslao prvi primerak prve knjige.

23. aprila 2005. sam u dva blaženstva napisao

za sutra je u jednoj berlinskoj galeriji zakazano porađanje

dvadesetsedmogodišnje Ramune Gele. Čim Ramuna dobije trudove

biće pozvano oko tridesetak ljudi na sam porođaj. Partner buduće majke

Winfrid Witt kaže da će porođaj, iako u umetničkoj galeriji, zadržati privatan

aspekt. Ramuna i Vinfride, poljubim vas pre, za vreme, i posle porođaja.

Posebno ljubim vaše još nerođeno dete.

25. aprila sam napisao

Ramuna se porodila u galeriji. Ćerka se zove Audra.

Audra je ćerka Miroslava Mandića. Prvorođena u Miroslavu Mandiću.

Bilo bi lepo kada bi Renata umesto intervjua sa mnom napravila

intervju sa Audrom i njenim roditeljima Ramunom i Winfridom.

Svako je ja. Svačijim ja ja sam još više ja. Ja i jeste jedno ja jer u njemu žive sva ja.

15:59h

proglašavam 

današnja blaženstva pod naslovom

Pesma je ljubav za nepoznate i nepoznato

zajedno sa blaženstvima

Jezik dodiruje jezik

i blaženstvima pod naslovom

Bastard

čine četvrtim petim i šestim delom knjige

OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA

kojoj ću dodavati nove i nove delove da se

Bogu i Jeziku

milo prevode na sve jezike

i

jezike

još

nepoznate

pesma

peva

radost

pevanja

Radujem se pisanju.

radost

je

pesma

sve

što

je

nepoznato

je

pesma

ne

poznato

tiho

pevuši

pesma

je

intervju

kojim

pevam

da

je

sve

pesma

pesma

je

zemlja

unutrašnjeg

pogleda

pesma

je

uvek

pevanje

samo

u

tvom

srcu

Mislio sam da još malo objasnim nepoznatoj mi Renati koja je razlika između javnosti

i Ja-vnosti ali ipak je bolje da pevam prosjaka koji svakoga oslovljava sa sestro – brate.

pesma

je

sestra

bratu

pevaču

Teško mi je ako Neko kome kažem ne ne oseti da sam Njegovom ja rekao da.

ja

je

da

da

je

pevušenje

trenutku

spajanja

da

je

pevušenje

trenutku

nepoznatog

rađanja

da

je

obična

pesma

mističkog

osmeha

u

kome

prebivaju

sva

bića

34777 - 34809

blaženstva

dodiromdodirujemdodir

okom namigujem oku

izvijam usne u osmeh

potvrđujem se potvrđujući

miris trenutka mi omogući da osetim trenutak mirisa

grudi sam Tvojih leđa

poseri mi se u šaku – nežnost je neobjašnjiva

poseri mi grlo – cveće je večno

ružne

reči

pevaju

najnevinije

Posle trideset osam godina mi se otvorilo zašto volim i pišem ružne reči.

svakom rečju koju napišem možeš se

napiti

nahraniti

skućiti

ljubiti

kosmopoleteti

obožiti

samo

bih

pesme

male

malene

ptičije

pisao

ovo. i ovo. pa ovako. i onako. nikako. svakako

ja sam samo onaj koji Te ljubi zauvek

tužno. setno. berićetno

travama je sve kako treba i biće sve dobro i lepo travama

moje

su

pesme

trave

cveću

moje

su

pesme

ruže

svim

vlatima

moje

pesme

su

božije

moje – to znači – ljubim Te

pesmom

sam

dete

velikog

pesnika

svaka

moja

pesma

je

kopile

jednog

od

najvećih

pesnika

ja

sam

kopile

večnog

pevanja

večno

pevanje

je

dom

svoj

kopiladi

pesma

je

ime

svih

bića

Noćas mi se san prekinuo kada sam Njoj koju sam prvu

poljubio počeo da pričam koliko je volim svih ovih godina.

voleti

je

jedino

pevanje

voleti

se

može

jedino

pevanjem

pevanje

je

neprestano

jebanje

bokserski

orgazam

u

pički

nestvorenog

piši

me

Tvojim

usnama

pevam

slobodu

i

slobodno

jer

pevam

rečima

božijim

jedan pogled smo

34810 - 34842

blaženstva

Ljubim Te svim srcem Tvojim.

nedavno sam u noćnim molitvama shvatio da

ljubim Te svim srcem svojim nije tačno – tačno je ljubim Te svim srcem Tvojim

 moje srce je Tvoje i ne ljubim ja nego Tii ljubiš u meni

Ljubim Te usnama Tvojim.

lako

sam

napisao

ovu

večnu

pesmu

čednost je najjebežljivija

njište kobile

divlje kobile su najpodatnije

ljubi

me

ružo

kada sam malopre pomirisao nekoliko ruža poleglih preko ograde pomislio sam

noćas ću otići da ih ukradem da bih za stolom mogao da se opijam njihovim mirisom 

odmah sam odustao od krađe ali sam u Stančiću upalio mirisni štapić bele ruže

bela ruža miriše na kosmos u mom mozgu

Ramenom dodirujem krupne listove smokve ispod koje prolazim.

Dečak je ogulio lakat. Na licu mu se vidi da ga boli.

Povijena stara žena kašikom hrani starog psa.

Ozari me skrušenost kojom ljubim dok hodam ulicama Vračara.

Stare velike krošnje oraha i trešanja – još skrušeniji sam.

Poklanjam se svima koji su pukli i sačuvali sve ostale od pucanja.

pesma

zgaženog

puža

Mnogo dugujem crvenim bulkama.

Dok čekam da se upali zeleno… već sam na drugoj strani ulice.

Tužno zbijeno iza spljoštenog oluka jedno malo kiselo drvo.

Dok prolazim Karađorđevom ulicom gledam oko sebe

tražeći nešto da potvrdim kosmogoniju ovih trenutaka.

Mlada majka u kolicima gura bebu a ispred njena

ćerka gura lutku. Obe ponosne na svoje materinstvo.

Ovo je samo prolazna prolećna kiša.

Dok kisnem mislim na dečake koji trpe bol.

Krotke devojčice.

Plemstvo svih onih koji ništa ne poseduju.

Kosmogoniju skrušenosti i smirenosti.

Ljubim kišu.

Sipi. Štite me platani.

Pljušti. Pod nadstrešicom posmatram i uživam u pljusku.

Izaći ću na pljusak. Padaj kišo – kisni Miroslave.

Njištim mirisom kiše.

34843 - 34875

blaženstva

12:38h

Počinjem da se borim brzim pisanjem i da oborim rekord u brzom pisanju.

12:38h

Do 12:58h treba da napišem sva blaženstva i tako za 2 minuta popravim svoj rekord.

12:39h

Ne znam da li ću uspeti i zato krećem energično.

12:40h

Moram da promenim radio stanicu – sa bluza na rokabili – da bih dobio na brzini.

12:41h

Sada jurim za muzikom.

12:41h

Jurim kao biciklista koga vuče kamion jer mu probija vazdušni zid.

12:42h

Meni rokabili probija stidove.

12:42h

Stidove probijam nezaustavljivom radošću koju u meni izaziva rokabili.

12:43h

I sva druga muzika. Muzika misli.

12:43h

Muzika poduhvata.

12:43h

Volim brzo pisanje.

12:44h

Verujem da ću za vreme brzog pisanja napisati nešto nežno.

12:45h

Važno je da ne zaostajem. To je nežno.

12:45h

Zaostajanje je dosadno.

12:45h

Cupkam celim telom da bih uvećao radost brzog pisanja.

12:46h

Trans je brat sestri smirenja.

12:46h

Pišem – pogledavam na sat – uživam.

12:47h

Još ne znam da li uspevam ili ne.

12:47h

Važno je da letim kao divlji vetar.

12:48h

Važno je da budem mlad konj i da jurim za divljom kobilom.

12:49h

Po pljusku i mladoj travi.

12:49h

Očitosti razgali me.

12:50h

Juri juri Miroslave – od tebe sve zavisi.

12:50h

Biće vremena za odmor. Sada trči slaveći sve što jeste.

12:51h

Ako ti za brzinu zemlja nije dovoljna trči po nebu.

12:52h

Važno je da pobediš u ovoj borbi koja nije važna.

12:53h

Da nekoga obraduješ pobedom koja ništa ne znači.

12:54h

Kada ti trčanje ne bude dovoljno bacaj se.

12:54h

Bacajući se poletećeš Miroslave.

12:55h

Pobediću ali moram da budem skroman da ne bih izgubio na samom kraju.

12:55h

Hvala Tii sveta bezrazložnosti na bezrazložnoj pobedi.

12:56h

Hvala Tii pobedo jer se Tobom poklanjam svim

pobednicima koji su usred pobede ljubili pobeđene.

12:57h

Suzama zalivam pobedu svih bića jer žive jedna u drugima.

34876 - 34908

blaženstva

Samo ovim putem.

Samo ovim putem je sloboda.

Samo ovim putem je lepota ovog puta.

Svi putevi su putevi ali ovo je jedan jedini put.

Jedan jedini put stvara sve puteve. Svi putevi čine jedan jedini put.

Odmah put i odmah na tom putu.

Put od suza na koji padaju tople kiše radosti.

Put na kome stvaram zemljom i pevam nebom. Živeći sva bića i ljubeći Boga.

Ovaj put je savršen i postoji tako što ne postoji.

Put srca.

Put uma.

Put puta putu.

Im notfall leben wir ohne Herzen.

U slučaju nužde mi živimo bez srca – Jozef Bojs (Joseph Beuys).

U privatnoj sobi Muzeja Macura – pored wc šolje – na dnu belog zida

sitnim slovima sam olovkom napisao delo-dar Umetnost Miroslava Mandića – Miroslav Manddic.

Davidu i Vladimiru (ovo treba dovršiti). 

Pas Zenit (i ovo treba dovršiti).

bulke

trave

Dunav

nebo

Ljubav iz Duboke Visine. Tebi. Hvala MM

poslala mi je sms Maja Klisinski

ljubav

je

umetnost

koja

živi

pesmom

Saosećam i sa onima koji ne saosećaju – pevušim ih.

Ja je muzika poistovećivanja.

Ja je ples usklađivanja.

Ja je osmeh duše.

Ja je ovo što pišem i govori mi šta je to što pišem.

Izdrkaj me u Sebe.

Samo ovim putem reči pevaju sebe.

Samo ovim putem svako može doći do svoje reči.

Samo ovim putem je sve što jeste u ovom pičiću-kurčiću srećno.

Doći ćemo do ruba da bi rubom poleteli ljubeći.

Noćni čistači ulica su pesnici budnosti.