Bog Miroslav Mandić Bog

35965 - 35997

blaženstva

Promenio sam vodu u vazi na stolu.

Volim Te vodo.

Volim Te ljubavi jer voliš da voliš.

Podne je i ja u podnevu.

Ako popodne ne bude kiše prvi put ću se kupati u Dunavu.

18:26h

Spavao sam skoro pet sati. Izgubio sam snagu

i strepim da ću se razboleti jer me grebucka grlo.

znoj mi se osušio na koži

spavao sam i nisam mogao da otvorim oči

veliko telo je bilo nemoćno

nešto se u meni odmaralo

preporađalo

mali. blag. ništavan

današnja blaženstva će biti od nekih parčića

grlo ne daj se

uskoro ću poći na most

samo ću prolaziti

prepustiću se 

pokušaću da se odmaram

isključujem iTunes i Crvendaća. krećem

Obuzela me neka bezrazložna čilost u hodanju.

Otvaram usta da mi sunčevi zraci očiste grlo.

Ivani sam izdiktirao prethodno blaženstvo da ga prevede na engleski da

bih ga večeras stavio na internet. Posle razgovora sa nekim osećam se bolje.

Ženo moja u meni ljubim Te.

Nesvesno moje ljubim Te.

Srcem mi lete laste dok ih gledam kako lete po nebu iznad Zelenog venca.

Devojka koja u predvečerje pretrčava most

uvek obučena u crno i večeras pretrčava most.

Svako svojim životom umanjuje ili uvećava život.

 Oni koji umanjuju život nikada ne mogu toliko da ga umanje

koliko ga uveća samo jedan koji život uvećava. To je život.

život voli da živi

Ja sam jedan i jedan je meni.

Niko ne zna gde sam. Niko ne zna ko sam. Samo Bog.

Dobri dane napuštam Te.

Dobra noći prepuštam Tii se.

35998 - 36030

blaženstva

Ipak mi ne ostaje ništa drugo nego da pišem i o današnjoj strepnji.

Nije mi lošije nego juče. Ali i dalje osećam grlo.

Herojstvo je pisati kada ne mogu da pišem i nemam šta da pišem.

brada mi raste – snaga opada

ružne pomisli me lako obuzmu

ipak ima još radosti u meni

mislim na topao pesak

reči koje pišem su talasi

talasi me nose ka obali

obala je još daleko

to što pišem mi nije lepo

ali to što pišem je istina

istina je lepa

spava mi se

spavaću

plače mi se

plakaću

to su talasi

obala je bliže ali je još daleko

raznežio sam se nad sobom

niko ne zna gde sam – niko ne zna ko sam

mislim na trenutke u kojima su sva bića koja su ikada živela ispustila svoju dušu

saosećanje je uzvišeni seks

dobrota je neprestajući orgazam

kupio sam novo cveće – živim sa njim

ljubim ruke na koje sleću ptice

jedna patka. ljubičaste latice. tri konja

papuče crocs

widgets

na talasu 

već polako spavam

na peskovitoj sam obali

talasi odlaze ka pučini

36031 - 36063

blaženstva

Grlu nije bolje.

Pijem drugi čaj.

Znoj me obliva.

Krhkiji sam od krhkosti.

Lomljiviji od slomljenosti.

Pomaže mi bluz i mirisni štapići.

Kada iscuri još koja kap znoja promeniću majicu.

Stidim se.

Presvukao sam majicu. Vlažnu sam obesio na štrik da se na suncu osuši.

Stavio sam vodu za treći čaj.

Srce čuvaj nas.

Čaj je od nane.

Čaj hladim vrteći po šolji kesicu sa čajem.

Srčem male gutljaje.

Bluzeri su predivni. Sestre i braća su mi.

Blaženstvo bluza. Bluz blaženstva.

Reč je bluz.

Put je bluz.

Baš je dobro što je put bluz.

Baš je lepo što je reč bluz.

Ponovo znoj.

Ispijam poslednje gutljaje trećeg čaja.

Iznoji me i ozdravi me.

Popio sam i poslednji gutljaj.

Volim što sam istetoviran po celom telu.

Volim što sam bluz.

jabluz

ja svih ja je najkrhkije ja

znoju samo me oblivaj

usne se ljube. koraci se prepliću

presvući ću majicu

u suvom sam

ovo je 36063. blaženstvo. tri šest nula šest tri. peva lepota brojeva

36064 - 36096

blaženstva

Znoj curi.

Presvući ću majicu.

Ali neka još malo curi.

Crvenom majicom sam obrisao čelo i lice.

Rozeta Tarp (Sister Rosetta Tharpe) peva This Train.

Kupio sam paradajz limun i breskve.

Staviću još jedan čaj.

U toplu vodu ću istopiti so i grgljaću.

Sunce brzo osuši oznojane majice.

Grgljao sam slanu vodu. Presvukao majice. Skuvao čaj.

Volim da pišem o malim stvarima – kosmos je u njima.

Čelo se rosi.

Volim Nikolaja Berđajeva.

Grlo moje – ozdravi.

Kada o nekim ljudima govorim negativno nikada ne želim da povredim njihovo biće

nego želim da kažem da ne idem njihovim pobedničkim i podrazumevajućim putevima.

video sam kapljicu kako se sa obrve slila na obraz

grudi su mi mokre. mokra su mi leđa. stomak mi je mokar. butine su mokre

po obrvama je sve više znoja

sliva mi se niz nos

voleo bih da sutra pijem vino

Vraćam se sa mosta. Oznojan sam. Počinje da pada kiša.

Ostani sa mnom.

Zajedno smo Jedno.

Trebaš mi – ostani sa mnom.

Neka pada kiša – neka sam umoran.

neko je jedino neko jer jedino neko je niko

Čuvaj me moja pegava apotekarko.

U mom grlu procvetaj krhkim zdravljem.

radujem se pisanju i još se više radujem učenju p/d-isanja

disanje je pisanje. isanje je isanje

dok Te ližem ne mogu da prestanem da pišem

kada Te pišem rađam Te slobodi

ovo sam ja – koji sam u Tebi – Tebi koje nema – u kojoj zaista uživam

36097 - 36129

blaženstva

Hteo bih da osetiš da si u meni.

Da smo venčani.

Oduvek i zauvek – rođeni smo venčani.

moja snaga bolno je mučena od ljubavi

 napisao sam 1973. u zatvoru u svojoj dvadeset trećoj

svoju snagu i ljubav prepuštam Bogu

upravo napisah u pedeset devetoj godini

devojčica i dečak

Sofija i Momčilo

Bog leti u galebovima – galebovi lete Bogu.

Čudesne reči me čine nerazumnim cvetom.

Oče moj vraćam Tii se od trenutka kada si me rodio.

evo pogledaj samo ovih šest reči

idem

nepostojećem svetu i postojećoj umetnosti

da umetnosti

da pevanju

želim da se sa ovog mesta premestim

na ovo mesto

želim da se iz ovog vremena pomerim

u ovo vreme

želim da ovde i sada pevam i za moje neprijatelje

pesma preobražava neprijatelja

pesma preobražava neprijatelja u pevanje

ne bojim se jer Te volim

idem da me seješ

sve što pišem piše se samo – omas es ešip mešip otš evs

Divim se dečaku prosjaku kome danas nisam dao dovoljno jer

sam hteo da mu objasnim – ne shvatajući ono što ni on ne shvata.

more je svima i svakome more

samo me pogledaj

Samo me pogledaj onako kako – po rečima Laze Crkvenjakova – gleda Nana Gebel.

Nevernoj Njen Odani Miroslav – Bog je živ i moja ljubav za Tebe je večna

poslao sam joj sms

obožavam Te Bože jer me Tii jedini možeš obožiti

sebe od sebe osloboditi

sebe Tebi predati

Sebi me Sobom proslavi

36130 - 36162

blaženstva

pre nedelju dana sam počeo da pišem doživotu pesmu. dođi. živi je

ovo je jedna priča o Lazi

o jednom Lazi iz Zrenjanina

o ludilu u tom Zrenjaninu kroz koji

teče reka

jedna prava reka

reka Begej

e

u

tom

Begeju

umiru ribe

jer reka ne teče

neko je zaustavio reku i to boli i reku i ribe koje umiru

i mene zove Laza 

pita me da li imam broj telefona Slavka koji je pravnik za reke

da bi Laza zamolio Slavka da se nešto učini za Begej

nisam imao Slavkov broj ali sam Lazi dao Slobodanov jer Slobodan ima Slavkov broj

sve ovo pišem zbog Laze

iako i sam volim reke

i ribe

dirnulo me je kako Lazu boli zaustavljeni Begej

i kako Laza brine o reci i ribama kao o svojoj deci

nikada niko ne može učiniti toliko lošeg koliko samo jedan Laza može učiniti dobrog

dok sa mene lije znoj radostan sam zbog Laze

Laza je svako ko je Laza

i

dok je

Laza

na ovom svetu

i

ovaj sve će biti

živ 

36163 - 36195

blaženstva

posvećena argentinskim pampama i panonskim pustama

Mariji Kodami i Fani Kovač (Kovacs Fanny) kojoj ovo pišem

pišem Mađarskoj – nevesti pesnikovoj

pesniku koji je pisao

u zatvoru

u zatvoru

učio napamet sve svoje pesme

i

svakog dana ih

sve

ponavljao

da bi ih upamtio

i 

sačuvao

i

nosio ih

kroz čitav svoj život

(danas smo David Albahari i ja prvi put šetali Zemunom po mestima njegove biografije)

sve 

dok

u

devedeset drugoj

nije napisao

svoju najlepšu pesmu

tako što se go fotografisao

sa svojom šezdeset šest godina

mlađom

ženom

Fani – kojoj pišem

jer želim da zna

da je

za mene

Mađarska

lepota gole pesme

Faludi Đerđa (Faludy György)

36196 - 36228

blaženstva

Srbijo

šesti akord

Kejdžovog dela

Što je sporije moguće

biće odsviran

na crkvenim orguljama

u

Halberštatu

performans je započeo 2000. godine

i

planirano je

da izvođenje traje

639 godina

koncert će se izvoditi toliko dugo

zato što je ideja

da se uspostavi muzički način

suprotstavljanja užurbanosti

modernog života

Kejdž je ovaj rad

napisao 1985.

međutim

nigde nije konkretno naznačio

koliko sporo

ovaj komad treba izvoditi



premijerno izvođenje trajalo je

nimalo neobičnih

29 minuta

sledeći put

pak

izvođenje je trajalo 71 minut

 poslednja nota Kejdžovog komada

u Halberštatu

biće izvedena 2639. godine

36229 - 36261

blaženstva

običan dankaja i ovaj četvrtkaja

21403. dan mog života

nadam se da sam ozdravio

tih sam – bez snage

samo svest o svesti

i

ovo

što

sklizne

niz

grlo

sve

do 

žulja

koji

mi

se

napravio

na

levom

tabanu

pod

prstima

i

ovaj

četvrtak

u

kome

po svemu sudeći

neću

izgovoriti

ni

reč

36262 - 36294

blaženstva

Bog sam Tii si ja

Sve ostalo je Mocartov (Wolfgang Amadeus Mozart)

Klavirski koncert Nr. 21 C-dur koji slušam i plačem.

Sve ostalo je sve u meni.

Pesma vrabaca.

Knjiga koju sam napisao za jednu noć.

Jendeci koje sam u detinjstvu preskakao a sada ih nadlećem.

Tvoje srce u mom srcu.

Sve reči u svemu rečenom.

radost jer pišem

čistim ekran Crvendaća žutom krpom i pljuvačkom

moj život je Tvoja bajka

Tvoj život je moja pesma

miris borovih šuma na morskoj obali

zlatna polja pšenice

pirinčana polja koja nikada nisam video

čamcem preko reke

prosjakinje sa bebama u naručju

stas kojim hoda

ne o bično napisan o

obično lepo

tri sata ujutru

mnoge žene dok se jebu izgovaraju Bože – muškarci dok se jebu Boga ne pominju

sve što sam voleo i danas volim

presudna prisutnost

Kao i Van Gog i Milomir Mandić se ubio u trideset sedmoj godini.

sve je lepo

beskraj mladosti u meni

plivanje u sunce

telom ljubim sva tela

go na pljusku

ja to sam ja

bridim

ja sam autobiografija rečenice

36295 - 36327

blaženstva

Ja sam Tii si Bog

Pre polaska na most oprao sam tepih.

Magnolije ponovo cvetaju.

Hodanjem sam iskusio da je ceo svet na mom dlanu.

posle mosta sam kupio

0,75 l belog vina = 240 dinara

polovnu knjigu Ričarda Rortija (Richard Rorty) Konsekvence pragmatizma = 150 dinara

kilogram i po prezrelih bresaka = 40 dinara

šeststo grama paradajza = 30 dinara

devetsto grama krompira = 40 dinara

wc dezodorans = 100 dinara

cveće = 100 dinara

na zidu zgrade broj 18 u ulici Milana Rakića piše

pre incesta treba ruke prati nemoj da te na to opominje mati

žene se dele na udovice i one koje rade na tome

kako se ono zove ženski polni organ?... hm, na vrhu mi je jezika

vinom sam nazdravio Bogu i sada sam sa Tobom

gledam levi lakat. telo koje stari je sve seksualnije i lepše

velika je sreća što mi je dato da pišem blaženstva

car je go a ja sam još više

dan je vreo. znoj mi curi sa čela. stalno menjam majice. sušim ih na osunčanoj terasi

sramim se jer sam se često pravio i pravim se važan

ja sam ipak samo jedna ptica negde u oblacima

sklanjam se pred svakim muškarcem koji se usmerio

ja sam muškarac koji ljubi i ne usmerava se

moj kurac je najbolji kurac

moja duša je najlepša pička

moj um miriše na kamilicu

moja volja ljubi Tvoj kurac i Tvoju pičku

moja vera veruje i u sebe

moja ljubav ljubi usnama devojčice koja me je prva poljubila

kako je ona znala da ljubi?

stvaranje je sve ovo što činim telom pre nego što napišem reč

sve je manje dana u mom životu i sve je više dana u mom stvaranju

danas sam odlučio da se ozbiljnije bavim novim novcem

seksom

B

o

g

o

m

ozbiljnije = 1 dinar

najozbiljnije = dinar Božiji

krompir se kuva. pućim usne. ideali cvetaju

ideali su neizneverene nade beznadežnih

da li si Tii to u meni ili sam to ja u Tebi?

volim kada napišem nešto što bi napisalo i Tii

čini mi milo

ja sam pre pet dana carskim rezom za sve na svetu rođena devojčica Anđela

36328 – 36360

blaženstva

sve je sada

svako sam ja

vrh jablana

nebo u grudima

oblaci u stopalima

trideset sedam godina rada Jedan čovek

Na današnji dan u isto ovako vrelom danu pre trideset

sedam godina sam u Veneciji napravio prvu fotografiju mog lica.

Prošlo je trideset sedam godina. Toliko je živeo i Milomir.

Život je čudo. Umetnost čudesnija.

Bila mi je dvadeset druga. Danas pedeset deveta. Da li je to isti čovek? Isto delo?

Isto leto? Ista vrelina?

Kažu da će popodne biti pljuskova.

Četiristo četrdeset četvrtu fotografiju Jednog čoveka napraviću negde na ulici.

Za pola sata ću se prvi put videti sa Viktorijom Radič.

Čitajući o Van Gogu u knjizi Žudnja za životom setio sam se svih

omalovažavanja osporavanja odbijanja osuđivanja koja sam doživljavao i doživljavam. 

Skromnost je najuzbudljivija. Skrušenost najseksualnija.

Hvala Bogu na Jednom čoveku.

Jedan čovek jedan Bog.

Sedeo sam sa Viktorijom u restoranu železničke stanice i pričao

joj o mom životnom duhovnom i stvaralačkom putu. Vreme je proletelo.

Kada sam pogledao na sat pokazao je 17:02h. Dva minuta sam kasnio na susret sa

Davidom. Zaustavio sam taksi i stigao u Zemun u 17:16h a dobri David me je čekao.

David i ja smo prošli kroz nekoliko ulica u Zemunu. I ovoga puta sam uživao u Davidu.

19:33h

Pljuska još nema. Hodam novobeogradskim kejom ka mostu. Vetar mi hladi telo.

Ja sam uvek bila ista i ostala ista – kaže jedna žena drugoj.

Nemam reči da izrazim koliko mi se ništa ne izražava – samo mi se biva.

Skinuo sam košulju. Samo sam kožom i besmrtnošću.

Sumrak pada na most. Neko sam nekad negde.

Uvek Bog u Bogu.

Viktorija je došla na most. Oslonjeni na ogradu mosta

Viktorija i Miroslav na jakom vetru gledaju reku i nebo.

Viktorija snažno sluša.

Rekao sam Viktoriji da je volim i pre nego što se rodila.

Uživao sam u Viktoriji i sa Viktorijom.

Prošla je ponoć. Gladan sam. Umoran. Potrošen. Nogu pred nogu hodam ka krevetu.

Znoj me je izjeo između nogu. Pljuska nije bilo i neće ga ni biti.

Na trista-četirista metara od Stančića prve kapi kiše.

36361 - 36393

blaženstva

Volim tautologije. Najlepše tautologije sam sreo čitajući o Bogu.

Šćućurena u vratima sva u crnom prodavačica odela puši.

Stvarno je tako – kaže devojka momku.

Pada sitna kiša. Podigao sam kragnu sakoa. Smiren sam. Srećan.

srećan sam da bi sve bilo srećno

Ja sam izgubljeno dete koje se nije uplašilo

nego uživa jer ga nema i jer je u nepoznatom.

Ja tebe više od sramote ne mogu da gledam veruj mi – kaže mi moja prosjakinja.

Prepoznajem da su mi gestovi i govor tela kao u deteta.

dete pesnik

Ulični pas trči kroz park. Naša istovetnost mi pokrene smeh u grudima.

Govorim kao da su mi usne blizu nečijih usana.

Pišem pred nečijim očima.

Pevam nečijem uhu.

Dok stojim na pešačkom prelazu smešim se misleći kako

bih voleo da osim rečima sve više govorim očima i osmehom.

dodir dobrote

Juče sam uživao u rečima koje sam izgovorio Viktoriji.

Danas uživam jer ćutim. Sav sam u smiraju.

Devojka je ušla u zgradu i pregleda poštu

koju je izvadila iz svog poštanskog sandučića.

Galebovi sporo preleću preko parka na Obilićevom vencu.

Kako meni ovih dana prija paradajz!

Pao je mrak. Još više sam dete.

U Mirjaninom zagrljaju – leta 1970. – sam naslutio lepotu kada samo jesam.

Od tada se krećem tom stazom na kojoj se ne stvaraju utisci.

Moja umetnost ne stvara utiske – jeste.

Velika umetnost ne stvara utiske – jeste.

Bog ne stvara utisak – jeste.

Čist seks je prljavi seks.

Noć je vlažna i prohladna. Sve se odmara od vreline prethodnih dana.

Jedan cvrčak mi cvrči – ja njemu pišem.

Oduvek me piše – pišem za zauvek.

Nasmešio sam se smokvi iza ograde.

Blago se zanosim po ulici uživajući u zanošenju.

Neprestani osmeh na licu potvrđuje ove reči o osmehu na mom licu.

36394 - 36426

blaženstva

Beli cvetovi na proplanku.

Iskrivljena drvena taraba.

Savijena čelična kuka.

Žena kupi papiriće u travi. 

Čišćenje čađi iz cevi za furunu.

Zelena metalna vrata.

Lišće lupka o prozorsko staklo.

Penjanje po crepovima na krovu.

Žena sa keceljom na ulici.

Kuvanje paradajza u dvorištu.

Kamena klupa.

Trula trska.

Fijuk vetra.

Srce u kome su emocije iz svih gledanih filmova.

Devojčica vrti globus.

Izuvanje pred vratima.

Razne vrste prljavih krpa.

Stvari koje nemaju namenu.

Jedan peškir za sva tri lica. Drugi peškir za svih šest nogu.

Rasklimatani rajber.

Nešto obično i jako važno što nema ime.

Nešto što se traži i ne može da se pronađe.

Nešto od čega se zagrcneš.

Srozane dokolenice.

Bol u potkolenicama.

Miris pečene paprike.

Mnogo stvari u vezi prašine.

Čovek koji zaspi dok piše pa mu samo ostaje da piše o tome.

Izrezbareni prut.

Sve što se odmah zaboravi jer se moralo zapamtiti.

Jedna žena voli nos muškarca.

Lupkanje po stolu.

Zagledam se da bi se odmorilo gledanje slika u glavi.

36427 - 36459

blaženstva

... sinoć mi je… ipak neću o tome…

… neću ni o čemu…

… nego ću…

širim nozdrve

njišem se kukovima

stomakom

podrhtavam ramenima

cupkam guzovima

ja sam golub pored potoka

poistovećujem se sa visokim stablima

stabla putuju ka nebu i sve dublje u zemlju

srce

važno je da napišem da je ovo lepo jer je nevažno

Dva koraka napred. Jedan korak nazad. Tri koraka u visinu.

Četiri gutljaja vode sa česme.

Kada sam bio mali podnosio sam povređivanja jer sam morao da budem odrastao. Sada

povređivanja podnosim jer sam dete koje voli da blagosilja onog ko mu nanese povredu.

Obiđimo jedno drugo.

Gledam knjige u izlogu… pišem knjigu u hodanju.

Agresivnima su pažljivi najagresivniji.

Usporio sam. Uživam u svakom koraku.

Uživam u starim ženama koje sede na klupama u Pionirskom parku. 

Uživam u slepom mišu koji leti kroz Lazarevićevu ulicu.

Evo i drugi… i treći i četvrti i peti slepi miš.

U srcu mi je lepo od ovih slepih miševa.

Zadrhtim od bezazlenosti.

Dodirnem nos da produžim milinu.

Milinom se iskupljujem.

Milina je lek za sve.

Milina je ljubavnica svakom pokušaju.

Ko pokuša njega milina ljubi.

voda ljubi vodu

reč ljubi reč

r

e

č

r  e č    č  e  r

č

e

r

36460 - 36492

blaženstva

na zidu u ulici Ivana Milutinovića piše

ko nema IPOD neka mu umre keva

Karirane mu zelene bermude.

Iznosi tri kartonske kutije.

Trojici prijatelja rukom pokazuje nešto.

Slušalice mu u ušima. Sok u ruci.

Otvara narandžasti kišobran.

Izviruje kroz vrata da vidi da li pada kiša.

Nosi saksiju sa cvećem i počeše se po nosu.

Liže sladoled pod kišobranom.

Tri žene i dva kišobrana.

Stali su pod drvo zbog kiše.

srce i srce

Izmotava se i duri pred ocem.

Penje se stepenicama i pije vodu.

Trči i nosi dve koka-kole u ruci.

Kapi kiše na crnim mermernim stepenicama.

Zbog kiše pakuje slike koje prodaje na ulici.

Njih dve jedu kuvani kukuruz.

Češe se po ramenu i namešta bretelu.

Devojčica trči i namešta gaćice.

Nosi savijene novine pod miškom.

Ukucava poruku u mobilni i smeši se.

Devojčica nosi paunovo pero u ruci.

Otac mama i veliki sin.

Posle sto metara i druga žena sa rukom u gipsu.

Podigao majicu i miluje se po stomaku.

Sedi na klupi i karminom maže usne.

Njih dvoje prolaze pored radnje a njih dvoje izlaze iz radnje.

Ranac na leđima a ruke u džepovima.

Lepršaju joj i tunika i crvena kosa.

Uživaju u druženju. Jedan počinje da skakuće i boksuje oko onog drugog.

Ide i diktira joj – njoj je trideset peti rođendan.

Myspace laže

piše na kući broj 19a u Njegoševoj ulici

36493 - 36525

blaženstva

U pobedi nema lepote.

Ko bi je lepom nazivao,

Uživao bi u ubijanju ljudi.

A onaj ko uživa u ubijanju,

neće uspeti da zavlada svetom.

Lao Ce u trideset prvom načelu.

Nebo i Zemlja se sjedinjuju,

Da bi blaga rosa padala.

Lao Ce u trideset drugom načelu.

Reči moja Tii si rosa koja me piše.

danas sam hodao sa jedanaestogodišnjim

Davidom Macurom od Brankovog mosta do Novih Banovaca

jedan deo puta smo prešli autobusom

ljubim Tog dečaka Davida

Ljubim svakog dečaka. Ljubim svaku devojčicu.

Svako ko ljubi je dečak. Svako ko ljubi je devojčica.

kurac ljubi pičku

srce ljubi srce

um ljubi um

volja Boga ljubi

ponekad ljubi zauvek

srce i srce su srce srce srce su srce

niko ne zna gde sam

niko ne zna ko sam

niko ne zna kako se danas David Macura mučio a ja sam svedok da je uspeo

Mnogi su očevi ubili svoje sinove. Mnoge su majke ubile svoje ćerke.

ubijeni sinovi i ubijene ćerke rađaju očeve i majke koji rađaju ljubav

miriše predvečernja trava

sam sam

na svetu

kao svaka devojčica

kao svaki dečak

kao svako delo prve ljubavi

srećan sam – podeli sa mnom sreću

g

o

g o B o g

o

g

reč je zavet reči

dečak je zavet dečaku

devojčica

miris bele ruže

sunce ljubi svoju decu

umetnost odrastanja je umetnost ljubavi

ljubi

poslao sam joj sms poruku

ljubim

odgovorila je

tek rođeni kurčić jebe tek rođenu pičkicu

bože

jebi

me

bože

plešem

te

tek rođena pičkica ljubi tek rođeni kurčić

i

s

t

i

s

m

i  s t  i  s  m  o  m  s  i t  s  i

m

s

i

t

s

i

36526 - 36558

blaženstva

to više i nije izne-na-đenje da Izne jebe Đenje

iznenađenje je bilo iznenađenje sve dok Izne nije pojebalo Đenje

sada više nema iznenađenja

Izne je be Đenje

Je jebe Be

Mene jebe internet jer se veza stalno prekida.

Jebe mi se za svakog ko se ne jebe.

Jebe mi se sa svakim ko se jebe.

Ko se jebe jeban je i jebe.

Ko je humor nije mu do humora.

Humoru je do ljubavi.

Humor je ljubavnica ljubavi.

Humor je ljubavnik humorici. 

Humor odmara umorne.

Humor spašava na umoru.

Kad god se Izne najebe Đenja Izne voli da i Đenje pojebe njega.

I Izne i Đenje vole da se ponekad pojebu sa Ub i Eđenjem

iznenađenje je ubeđenju isto što i ubeđenje iznenađenju

ubeđen sam da iznenađenje voli ubeđenje

Ubeđenje je starija sestra Uzbuđenja

Uzbuđena voli Ubeđenog

Ubeđeni ne ubeđuje Uzbuđenu nego je jebe i odan joj je kao i Ubeđenoj

Ubeđenog svi jebu i zato i on jebe sve jer zna kako je lepo biti Jeban

Jeban je Obradovan – Jeban je Humoran

Humoran obožava Obradovanog. Obradovana obožava Humornu

Humorna se natakari na Obradovanog

Obradovani se guzi Humornoj

pevaj

me

pevam

te

Izne

peva

Đenju

pesma koja se zove

Nije Važna Pesma

uživa jer je pevana

tren

uteruje

trenu

to

sam

hteo

to

me

hoće

dubok

naklon

tvom

humoru

36559 - 36591                                      

blaženstva

pada koša

kiša pada zbog trave – koša pada zbog humora

volim blagi humor

sve što je blago je i humorno

smešnom je sve smešno

na fudbalskom terenu je tako mnogo trave

bela rada je ispustila kapljicu meda na sto

padanjem kiše pala je i temperatura

oblačno je – smešim mu se

oblačnom se smeši jer se meni još više smeši

mislim na humor mog prijatelja

mislim i na humor drugog prijatelja

to su dva humora. jedan je humor prvog prijatelja. drugi humor je humor drugog prijatelja

humor na vrhu planine je drugačiji od humora ravnice

humor logike nije manji od humora nelogike. logično ili nelogično važno je da je humorno

smešno je večno

smešak udahnjuje život

sm eh – eh smeh

nije smešno kako se eh podruguje nego je samo eh smešno

bar meni

bar meni mi je i smešno i nežno

nežno i mešno

ponekad ni sam ne znam šta to pišem

ja sam labud u jezeru po kome pada topla kiša

volim da uradim nešto ovako i da se onda tome smejem o v a k o

ovo je jedna kuća a ovo je humor kuće

ovo je strelica koja odlazi

ovo je ta strelica kada se vraća

ovo su strelice koje se mimoilaze

ovo razgovaraju strelica i crta

ovo i ovo

tanka strelica

debela strelica

dve strelice idu u istom smeru i pevuše

pljucnem u šake i protrljam ih

36592 - 36624

blaženstva

Je l’ Tebi ovo smešno?

Bilo bi mi lepo da je i Tebi smešno.

Meni se čini da Tebi nije smešno.

A meni je još smešnije.

Ako Tebi ono nije bilo smešno tek Tii ovo nije smešno.

Možda se Tii smeješ u srcu pa Tii se ne vidi na licu.

Možda i meni ne bi bilo smešno ono što je Tebi smešno.

To što nam iste stvari nisu smešne je tužno. Ali i tužno je smešno.

Kada bih Te zagolicao Tii bi se zasmejala. Ali ja ne želim da Te golicam.

Želim da napišem da je i golicanje smešno.

I ove dve plave rese na ćebetu su smešne.

Atlantski okean je smešan i Tihi okean je smešan.

I treći prijatelj je smešan i ima dobar humor.

Fleka od kafe na Bibliji je smešna.

I smelo je smešno.

Tvoje strogo lice je smešno.

Svako bi voleo da se drugi smeje kada se njemu smeje.

Ugledao sam vrhove grana kako se sporo njišu.

I to je ešno.

I moje krive naočare na nosu su ešne.

I pegice na šakama su ešne.

Ešno je sve.

Sve je i nežno jer je ešno.

Prepuštam se ešnom i ežnom.

Ni ne piše mi se više.

Lepo mi je i bez pisanja.

Sve mi je ežnije i ešnije.

Prija mi vazduh ežni.

I lice ešno.

Toplo i puno ljubavi ešno lice.

Volim Te jer imaš pegice na leđima.

Volim Te jer sam Tii smešan.

Meni je i ovo smešno.