Bog Miroslav Mandić Bog

41179 - 41211

blaženstva

ptico ptico

10:15h

dvoje u letu su besmrtnost

ljubav ne umire nego se smrću uvećava

11:15h

Miroslave, putujem ka Novom Sadu. Jutros mi je umro Velizar. U punoj svesti.

Poslednje reči Imao sam infarkt. Baš mi je u tom svetlu drago da smo se videli.

poslala mi je sms Vera Varadi ćerka Velizara Pavlovića

Život!!! Samo jedan neumrli život i večna ljubav oduvek i zauvek – Veri i Velizaru

odgovorio sam Veri

13:10h

Krenuo sam na most. Hladno je. Ulice su prazne.

Kao i uvek posle novogodišnje noći u gradu je mir i pustoš.

Sve radnje su zatvorene. Rade samo cvećare. Lepo mi je što cveće radi.

Od otopljenog leda niz ulicu teče vodeni trag. Jedan golub

pije iz njega. Malo dalje dva goluba piju iz barice ispod oluka.

Dobar si klovn – rekao sam osmogodišnjem dečaku.

Nasmešio se. Osetio sam da mu je toplo oko srca.

mislim na reči Dejvida Linča

Evo me u muzičkom studiju, što je najbolje mesto na svetu, s muzičarima, koji su najbolji

ljudi na svetu – najbolji. Kasno ustaju, ponašaju se kao deca i imaju tu neverovatnu

stvar o kojoj ne pričaju. Oni to prosto rade. To je nešto što može

da okupi najrazličitije ljude. I evo, bez ijedne izgovorene reči, oni su stvarno

zajedno i prave muziku. To je čista magija! Možeš sve. Treba samo da

kažeš šta želiš. Od toga nema ništa bolje! To je najveći događaj!

Ja sam muzičar koji svira muziku svih bića. 

Prostor ispred Narodne skupštine na kome je noćas 

dočekana nova godina je već očišćen. Razgaljuju me čistači ulica.

Voleo bih da u trenutku smrti ljubim Tebe i sva bića a Boga zagrlim sa osmehom. 

devet sati posle novogodišnje noći Tebe i sva bića ljubim sa mosta

Radošću Zdravljem Ljubavlju Slobodom Preobražajem Odanošću Uspehom

na početku treće i poslednje godine performansa Na mostu u predvečerje

muzika neprimetnog

Na most su mi iznenadno došle Jelena Bešir i Maja Klisinski.

Polako smo hodali do Stančića. Promicao je sneg i padalo

je predvečerje. U našim srcima se širila ista ljubav.

19:38h

Jelen i Maj su otišle a ja sam ostao sam sa Majinim 

čileanskim vinom. Rokabilijem. Mirisnim štapićima i dečačkom

čežnjom za jedinstvom i prožimanjem koju zadovoljavam ovim rečima. 

Hajdemo Miroslave počinje šest središnjih godina Miroslava Mandića.

Prve četiri su prošle. Poslednje četiri me čekaju. Posle šest središnjih.

ovo nekako odskače

reč sam

pogled sam

dodir sam

dodir si

pogled si 

reč si

vrh

sam

dno

si

konj kobili

muzika preobražava smrt

smrt je čednost koja umire u životu

ovo mi je od Tebe – ovo prosleđujem Tebi

ja sam jebežljivi dert – ljubav za sve i svakoga

jebežljivost je kvalitet besmrtnosti

mojom rukom zamenjujem Tvoju ruku na leđima

leđa su svemir dodira

karlica reči

asocijacija asocijacije – afirmacija afirmacije

čednost čednosti – jebežljivost jebežljivosti – čednost jebežljivosti – jebežljivost čednosti

Bože – Majko

41212 - 41244

blaženstva

Ja sam 41212. blaženstvo koje Te ljubi – a ko si Tii?

I danas je hladno. I ulice su prazne. I sve je obično. I

sve se ponavlja. I iz tog ponavljanja zrači veličanstveno.

12:20h

Drugo desetogodišnje hodanje bi se moglo zvati

Ruža ljubavi a sve ono što radim svakoga dana Ruža Božija.

Sve vreme pevušim starogradske pesme.

Dete sam. Dete Božije. Svim bićima sam majka i otac.

Muž sam svemu što jeste.

Pesnik sam – luda Božija.

Sve što jesam napišem. Sve što napišem jesam.

Blizu sam Stančića. Sve vreme hodam sporo. Plesanje uživa u meni.

Ulica je prazna. Glasno zviždućem.

očito neshvatljivo očito

seks najčednijeg seksa

pesma

odlazeća

svaka

pesma

odlazi

i

to

je

čini

pesmom

najjebežljivijom

pesma

prstiju

apstrakcija jebežljiva apstrakcija

um

um om um

um

reči na dlanu

moja sreća u Tvojoj sreći

s

r

e

ć

s  r  e ć  a  ć e  r  s

ć

e

r

s

telo Tii telom ljubim 

telo je misterij Boga

jedno je telo

sve Tii više verujem dečače koji si me dovde doveo

porađam Te

ja sam stvaranje koje se divi i proslavlja svako rođenje

upotrebljavaj me – nepotrošiv sam – perpetuum mobile sam

perpetuum mobile već postoji i zato niko ne može da ga otkrije

Ja sam Anđelka odbačenih.

srce srcu treperi

um misli um

lepota se jebe za sreću svih bića

ja sam lepota

41245 - 41277

blaženstva

nedostaješ mi

sinulo je – za dečakom

sa koricom hleba u kljunu vrabac je prhnuo ispred mojih nogu

kad kažem vrabci i kad kažem vrapci ljubim i vrabce i vrapce

ja sam pesma za gledanje 

gledajuće reči

11:40h

ja nisam budućnost – ja sam večnost

Bog Vam dao zdravlja i sreće – rekla mi je sa božanskim sjajem u očima prosjakinja-Boginja.

ja sam pesnik koji peva da bi bio dostojan

Minerala

Biljaka

Životinja

Duhova prirode

Ljudi

Više inteligencije

Boga

pesnik dostojan seljaka radnika prosjaka odbačenih...

Treću desetogodišnju sliku koju stvaram crtajući svakog dana plave ruže i 

koju sam do sada zvao Plave ruže od danas zovem Plava ruža plavih ruža.

Ljubav-uprkos. Ljubav za uprkos.

Živim u jednom jedinom realnom svetu svih živih bića oduvek i zauvek.

Ljudi žive u ljudskom svetu. Nerealnom. Izolovani od života samog.

Ljubav koju roditelji dobijaju od svoje dece ja dobijam od prosjakinja i prosjaka.

Po svoj prilici na subotnje čitanje neće doći niko što je uvek dobra prilika za priliku. 

Ne da nije bio niko nego su bili Izabela (Isabel Herling) i

Franciska (Franciska Walther) i Hilmar (Hilmar Neuroth).

Radujem vam se blaženstva koja me pišete da bih vas pevao.

Mili moj Miroslave,

šta misliš, ako nisi već planirao drugačije, o tome da danas pišeš

kako si me jebao od juče do sada? Baš onako kako si mi napisao

u poruci Od kada si mi sinoć napisala jebi me jebem Te neprestano do

sada – ljubav. I to da pišeš u detaljima... u svakoj sitnici... Volela bih da

to pročitam u Miroslavu Mandiću. A ja se pripremam u sebi za naš susret u kome

ćemo pričati o našem seksu. Uskoro. Ljubim te toplo, tvoja Milinica

poslala mi je mejl Milinica

Milinice moja neću Tii pisati kako Te neprestano jebem jer Te već jebem.

Hoću da Tii pišem o ženi koja stoji na uglu

Bulevara i ulice Branka Krsmanovića i prosi od ljudi

u kolima. Prišao sam joj sa leđa i dao joj novac. Okrenula

se i rekla hvala. I onda sam video da je to najlepša žena na svetu.

ugrejalo me je njeno hvala

sjaj u njenim očima

ljubav

jebanje

ljubljenje

pevanje

Milinice moja pišem Tii sve ovo da bi živela kao da si neprestano jebana od

rođenja do smrti jer tako jebu oni koji jebu i tako se jebu oni koji su jebani.

pišem

pišem slaveći

pišem slaveći ljubav

ljubav slavi jebanje

jebanje slavi ljubav koja se jebe

19:19h

jebem Te

19:20

nedostaješ mi

19:29h odlučio sam da četvrtu knjigu Miroslav Mandić posvetim

dečaku u meni koji me je Bogu poveo i dovde doveo i kome sve više verujem

41278 - 41310

blaženstva

Juče sam moje pesništvo i umetnost nazvao Pupoljak Božiji.

15:18h

mislim o drugom desetogodišnjem hodanju

hodanju Svemirom i pomislim to je Hodanje Bogom

Olovkom debelog srca dugačkom skoro pola metra koju mi je poklonio

David Macura sam na pločniku Andrićevog venca napisao Pupoljak Božiji.

Celina stvara – deo ljubi.

Ja sam umetnost celine i pesništvo delova.

umetnost ruže i pesništvo puta

pesništvo ruže i umetnost puta – hej pa to sam ja

ja – Bog

to što pišem piše Bog

uvek Bog

Bog odmah

ko sam – Bog sam

neko je tako lep

neko je tako slobodan

neko je ruža – neko je put

za oboje sam oboje

ko sam – Bog sam

neko je tako lep

neko je tako slobodan

neko je ruža – neko je put

za oboje sam oboje

u nozdrvama

razigrano srce ljubi priljubljeno srce

lutajući um traži smireni um. smireni um grli lutajući um

to što je nekom ruža to je i meni ruža

ko je nekom komšija i meni je. ko je moja devojčica i nekom je

ko je ritam – ja sam melodija. ko je melodija – ja sam mu ritam

ja sam jedini ritam – ja sam jedina melodija

jedna ruža svih puteva

jedan put svih ritmova

    jedini ritam jedine melodije             

čednost nepotrošiva

lepota neupotrebljiva

41311 - 41343

blaženstva

Čovek se začinje u polnim organima – Bog u srcu.

Ono što je Bog Svemu to je Tvoje ime Tvom telu.

Ko ne veruje u Boga ne veruje ni u svoje ime.

Krotkost je najjebežljivija. I danas sam to doživeo.

nema nikoga. nikom sam sve

niko je negde

niko je Svemir. Svemir je negde

nigde je neko

nigde je Bog. Bog je neko

ovo je ovo. slutnja ovog

igram se sam

ja

sam

ljubav

svakom

 ko

se

igra

sam

igram se igre

ležiš mi na grudima. ležim Tii na grudima

ja sam svetlost kojom nastaju ove reči

ja sam lepota praznog puta

radujem se da napišem svaku sledeću reč

bilo koja reč sam ja. svaka sledeća si Tii

gde god je put tu sam ja

ko god je ruža to sam ja

sve što je muzički rečeno je jebeno

jebeno je svetinja

ovom stazom

on tako. ja ovako

promena je pun krug

vera je predavanje milini

Ja sam knjiga vaskrsenja.

teško mi je što sam sam i jako sam srećan što sam sam 

ja sam Tvoja sreća

ljilje

kako si samo lepo ljilje

gnezdim se u najtoplijem srcu. jednom srcu. srcu odbačene i odbačenog

um odbačene ljubi srce odbačenog. srce odbačenog ljubi um odbačene

41344 - 41376

blaženstva

Bogić

Hodam. Hladno je. Ulice su prazne. Mislim na Bogića i

Njegovo rođenje. Plačem od radosti i osetim – i ja sam Bogić.

Bog i jeste jer je svako Bog

I ova suza koja mi curi niz nos je Bog.

Jedino Bog ljubi sve. Jedino Bogom ljubim sve.

Mostić – maglica – Bogić

ruža reči – ružice rečenice

jebi me – jebanjem 

ljubi me – svim bićima 

misli me – jednom mišlju

voljuj me – Tobom 

veruj me – treperenjem

voli me – Sobom

stvaraj me – Bogom

ne žurim

lagano odmičem

tamo gde ću stići već jesam

simbol sam svih simbola

put putu. drvo života drvetu života. ruža ruži

plešem da se sve prožima

signal sam svim signalima

pišem da svako svakom veruje

to što osećaš – to sam ja

ja. ne ti – kažeš mi Tii 

ja

pesma

ti

umetnost

skromnost je bogatstvo

Sister Rosetta Tharpe

Bog je rođen – pridruži mi se.

čini šta hoćeš – budi ono što želiš

ljubav ljubi ljubav 

sloboda sloboduje slobodu 

istina istinuje istinu 

pesma vaskrsava pesmom

41377 - 41409

blaženstva

vetar mi nosi sitan sneg u lice

pridruži mi se

jebeno je isto – sve ono što me privlači

strpljivost i sneg

jebežljivi nos i pučina

prilika u predelu

uzbudila me je prilika

neko na horizontu

sve što me privlači je u meni

neodustajanje i nenasilje

orgazam i čednost

celina se obnavlja u deliću – delić se potvrđuje u celini

ponavljam da bi me ponavljalo

crvendać sam u granju

i granje sam

u Tvojim sam šakama

sneg je prestao da pada pre nekoliko sati. razvedrilo se. vreme se menja

uz ovaj bluz uvek poletim

jebeno su dobre dobre stvari

krhkost je besmrtna

ponavljanje je neponovljivo lepo

ne tugujem za svim onim što nisam jer to si Tii umesto mene

neka niko ne tuguje zbog onog što nije jer ja sam to umesto njega

isti put. isto bespuće

koraci u noći

sve što me privlači je jebeno isto 

i strpljivi sneg i jebežljiva pučina i nos u predelu i 

nenasilje orgazma i čednost nenasilja

neodustajanje ljubi sve koji su odustali

ne odustaj odustajanje moje

ljubimo se – ljubav smo jedni drugima 

jebemo se – Bogu smo Bog

bog

i

ja

smo

ljubav

božija

41410 - 41442

blaženstva

Hvala Lazi što mi je obrisao sve prethodno napisano, pa juče nismo razgovarali.

Kada te Laza ujutru udari rasparenim čarapama po glavi, odmah bolje razmišljaš. 

Traženje parova čarapa po gomili je jako dobra

vežba, kao i zimsko oblačenje u letnjoj kuhinji.

Mali pas mi greje levo stopalo, a Laza dodaje - a veliki ti fanfrci. 

Juče je ponovo bio problem, kompjuter se zatvorio

 u sebe i nije mi dozvoljavao da nastavim, tek sada mogu, posle

intervencije stručnog lica – Predraga Anđelkovića, antropozofa iz Pančeva.

Laza mi ne dozvoljava da pišem o njemu, preti da će mi

sve obrisati, međutim toliko se razigrava po prostoru da je

nemoguće da se bilo šta uradi bez njegovog komentara. 

Tu je i Mirta koju nervira kad neko radi na kompjuteru, jer to nije

ona. Hoće da ti pošalje svoju prvu knjigu Zašto, koja još nije objavljena. 

Na fotelju je došla i Lena, tako da sam pod okupacijom. To je ona priča o porodičnim

ljudima, koji odgovor o tome kako su počinju imenom nekog od člana porodice.

Tu je i TV koji se pojačava čim deca počnu da govore i prema

tome ko drži u rukama daljinski znamo ko je glava porodice.

Divna razigrana porodična atmosfera govori umesto

mene, pa ja već odavno gubim želju da bilo šta kažem, već

ostajem u nemoj depresiji, koja krasi ženu u 48. godini života.

Ono što je sigurno je da sam u klimaksu, pa tako počinjem novu, značajnu eru u

svom životu. Lakše mi je jer sada imam izgovor za sve što ne mogu, neću i ne volim.

Tako je, moj Miroslave, u životu. Podrazumeva se da smo ugušeni kao

deca u odnosu na roditelje, a još više smo takvi kada mi postanemo roditelji.

Ja sam danas čula da je u Srbiju došla Nataša Kraus, euritmiskinja iz Berlina,

pa uporno mislim, kako ćemo se ponovo naći u euritmijskom krugu u Zrenjaninu. 

Želja mi je da se u tvojoj knjizi pomene reč euritmija, mislim da do sada

nije pomenuta, a znam sigurno da na ovim prostorima ne postoji euritmijski rad.

U stvari skoro niko nije čuo za ovu divnu umetnost pokreta.

Umetnost budućnosti.

Srećna sam da sam imala priliku da doživim nagoveštaj

euritmijskog rada i da ću to kao i antropozofiju poneti u buduću inkarnaciju.

Simbolično, ali i suštinski ujutru radim euritmiju, to mi znači manje

bola zbog usamljenosti u poštovanju suštinskih životnih vrednosti. 

Znamo oboje da je tako bilo celog života i da ćemo umreti usamljeni.

To uopšte nije tako strašno jer se osnažujemo za jos veću usamljenost posle smrti.

Kako uspevaš da održiš kondiciju u svakodnevnom pisanju 

blaženstava, šta kada dođes do sasvim pročišćene kristalne rečenice, misli?

Da li te spašava forma 33 ili uskačeš u hladnu vodu, bez straha, pa šta bude? 

Često sam želela da ti pomognem, ali mi je to sve teže jer živim u sistemu. 

Bez obzira na nemoć, svakodnevno, u nekoj situaciji pomislim

da sam to naučila od tebe, ili od Laze, pa se tako iskupljujem 

za to što te ne zovem i što izgleda da smo potpuno razdvojeni.

Mirta komentariše da bi i ona volela da tako nešto piše, gledajući mene.

Meni je drago i što Dušan, sin, ima tebe. On sada lunja negde po gradu.

Verujem da će uskoro doći i potražiti te, makar iz sebičnih, mladalačkih razloga.

Laza opet komentariše da tebi pišem 33 blaženstva, a njima

saopštavam 33 gadosti, jer sam se pobunila da mi ne bi smetali.

On kaže, nemoj da ja napišem 34. blaženstvo Miroslavu. 

Ovde postaje gusto, svi su se uskomešali, a

Laza euforično prosipa svoje dosetke i pošalice. 

Uskoro ću stradati, nervoza postaje sve veća, mali pas Ejmi reži, Lena se penje po

Lazi, Mirta autistički sa slušalicama i mobilnim telefonom ponavlja refren pesme. 

Vreme je da deca idu u krevet, bez obzira što su velika.

Pred kraj bilo bi lepo osloboditi se gluposti ili se potpuno njima prepustiti.

Svi te mnogo volimo i ljubimo.

41443 - 41475

blaženstva

ruža pesnika

muzika mistika              ja          boginja ljubavnika

put umetnika

jesam i to pevam. pevam i to jesam

ja sam

ja sam     bog    ja sam

ja sam

bog

bog    ja sam    bog

bog

samo ja – kažem ja

samo Tii – kažeš Tii

napisah nikada napisano

posvećeno radu Nacrtah tri crte nikada nacrtane

sve budi lek svemu

sve

knjige

su

 u

ovoj

pesmi

sve knjige su jedna knjiga. sve knjige su u jednoj knjizi

Reka se isparava. Preobrazila se. U nebo teče. 

reka se isparava – preobražavam se – u nebo teče

koliko

sam

ih

samo

napisao

tih

običnih

pesama

obična

pesma

najjebežljivija

obična

pesma

obično

ljubi

pevam

i

ljubim

običnost – tajna ljubljenja

običnost – tajna Svemira

obično nesaznatljivo obično

obično

pevanje

običnom

bogu

grliš me

kako je samo neobičan Tvoj običan zagrljaj

pevanje

je

preobraženi

krik

tek

rođene

bebe

pevajući

ja

sam

tek

stvorena

beba

pevanje

je

stvaranje

ko

peva

dobro

je

i danas sam video jednu devojku kako po hladnoći ide ulicom i peva

pridruživanje

je

pevanje

smrt

je

početak

a

rođenje

kraj

pesme

pesma

peva

nepoznato

pesma

stvaranja

peva

pesmu

čuvanja

i

peva

pesmu

obnavljanja

p

e

s

m

a

d e č a k    ja    p e v a č 

p

e

v

a

č

i

c

a

dečak pevač – pesma devojčica

ko

peva

lepo

mu

je

41476 - 41508

blaženstva

smrt me iskupljuje za povređivanja koja činim životom

revolucija najbrže zastareva i najbrže vaskrsava

Krenuo sam na most. Mislim na reči Isaka Sirina.

Šta je znak da je neko dostigao čistotu srca? Kad neko sve ljude vidi kao dobre.

Stojim na pešačkom prelazu kod Pravnog – blaženstvo sam.

Vraćam se sa mosta. Do sada nisam mogao

ništa da napišem. Pisanje je negde lutalo i odlutalo.

Napisati samo nekoliko reči je veliko čudo i velika umetnost.

Ne bih uzela pa ne znam šta da je taman

kaže jedna žena muškarcu sa kojim hoda.

Zapevaj umesto mene.

I ovo 41484. blaženstvo se neprestano vrti.

Blaženstva kruže jedno oko drugog i jedno u drugom.

Lepoto Tii me pišeš.

Ovo nije neko posebno blaženstvo ali je negde nekom potrebno baš takvo kakvo je. 

Iz ovog mirnog i ravnomernog hoda se širi ljubav svim bićima.

Ide taj čovek – svim bićima je dobro.

Ide taj čovek – pesma se peva sama.

Evo dušo – rekla mi je prodavačica jabuka dok mi je vraćala kusur.

Istoj prodavačici sam pre neki dan rekao da je lepo što

je uvek ljubazna i vesela. Šta ćeš, živa duša – odgovorila je. 

Kada sam ušao u topao Stančić osetio sam neopisivu zahvalnost

i pomislio na sve one koji se sada smrzavaju ili umiru od gladi.

Divim se monahinjama i monasima.

Divim se svakom ko se predao bez ostatka. Svakom ko je na putu bez povratka.

Pričao sam sa Ivanom Đokić-Saunderson i rekao joj da je ona drugar i lepa žena.

Čitav život me vodi dobrota a oblikuje lepota.

tajna života je u dobroti i lepoti

dobrotom plešem

lepotom pevam

bezrazložna dobrota

bezbrižna lepota

Svemir je dobrota. Bića u Svemiru su lepota.

Svemir je u mom srcu

srce dobro srcu

lepo srce lepo

moje srce u Tvom srcu

Tvoje

srce

u

mom

srcu

41509 - 41541

blaženstva

Svaka reč koju napišem je oprosti.

Svaka reč koju napišem je molim Te.

Svaka reč koju napišem je hvala Tii.

Svaka reč koju napišem je ljubim Te.

Sve što jesam je zahvaljujući Bogu.

Sve što jesam je ljubav Božija.

Ja sam pevač ljubavi.

Prvi put ove godine na Dorćolu prelazim prugu pokrivenu snegom.

Prvi put ove godine gledam Dunav.

Prvi put ove godine vidim velike sante leda na njemu.

Na Dunavu su velike sante leda. Na Savi nema leda

poslao sam sms Ivani Đokić-Saunderson

Hvala na slici reka! 

odgovorila je 

Svaku reč koju napišem napišem prvi put.

Baš to što se reči i stvari događaju uvek prvi put 

 i omogućava da se reči i stvari stalno ponavljaju.

Uz obalu je puno crnih pataka. Na sredini reke je puno gnjuraca.   

Telo sam Božije.

Volim seks – Bog je najlepši seks.

Volim ljubav – Bog je ljubav.

Volim da hodam – to Bog hoda.

Smešim se inju na granama.

Raširenih ruku se tri puta okrenem oko sebe na snegu. Eto šta čini Bog. 

bog

jesam

ljubim

Bože molim Te da sva bića osete Tvoju ljubav.

Bože molim Te da sva bića budu ljubav.

Bože molim Te da sva bića budu Bog.

Uživam u blaženstvima.

Blaženstva su orgazmi Boga.

Kada sam pišući prvu knjigu Miroslav Mandić odlučio da svakodnevna

33 zapisa nazovem blaženstva tri presudna uticaja osim Božijeg i mog

iskustva su bila Hristova Beseda na Gori – tumačenje Uspenskog o blaženima

iz Besede na Gori i knjiga Ljiljane Klisić Telesna psihoterapija – do orgazma i dalje.

Samo ja sam Bog.

posvećeno Srđanu Jerotijeviću Nindži

Bog piše. Reči su sin. Tii – Sveti duh.

Sve je jedno u drugome. Sve je jedno drugim prožeto.

sve

je

jednom

pesmom

pevano

Plačem od radosti zbog Svetog duha. 

Svetim analogijama pevam svetinje.

Od kada mi se otkrilo da Bog ljubi Samog Sebe

od tada me Njegova ljubav najviše preplavljuje.

Ko je video svoju majku ili oca kako plaču taj je

spoznao da su majka i otac najlepši kada se smeju.

Ko ne veruje i ne ljubi Boga kada u Miroslavu Mandiću pročita Bog neka ga

preobrazi u ono što veruje i što ljubi i bićemo sestra i brat po preobražaju.

Verovaće mi i ljubiće me.

Tri puta poljubim vazduh ljubeći sestrinstvo i bratstvo po preobražaju.

41542 - 41574

blaženstva

sve je isto

svačije ime je Ja

isto ime

samo Bog

ko je pogodio u centar pogodio je i sve ostalo

reč

peva

reč

To je delo lepih reči.

To su reči lepog dela.

poskočim

u ovom blaženstvu sam zauvek ostao u vazduhu

prožet-sjedinjen

reci Bog je ljubav – Bog je ljubav

Miroslave napiši pesmu Bog je Bog

bog

je

bog

uživam gledajući ljude – svakome bih ruku poljubio 

svako ko mi dolazi u susret u Knez Mihailovoj je moja molitva

ja sam jedan jedini manastir – otvoren manastir – pesma svih bića

telesna

pesma

osećajna

pesma

misaona

pesma

voljna

pesma

verujuća

pesma

pesma

ljubavi

pesma

bog

ponovo poskočim

svidelo mi se da izgovorim reči u diktafon i poskočim

lepo je biti Bogu konj

lepo je biti Bogu asfalt

lepo je biti Bogu luda

lepo je šaliti se sa Bogom

lepo je svakoga dana doći na most i na mostu Boga obradovati

lepo je pisati Bogu

verujem da Bog sa uživanjem čita ovu knjigu

ovo blaženstvo pišem za starog uličnog psa pored koga prođoh

15:30h

moja umetnost je Bog

41575 - 41607

blaženstva

celog života sam se osećao loše jer ne znam druge jezike a sada osetih radost

zbog toga. znam samo jedan jezik – ovaj. kojim pišem ovako kako pišem

jedan jezik – jedna pesma – jedan Bog

sve više volim ovaj jezik

ovim jezikom govorim i reči drugog jezika i drugog čoveka

nebesa

pošaljite svim ljudima razumevanje i spokoj duši

ali ako ne tražim previše

meni pošaljite nekoga koga volim

Objasniti nešto novo znači povezati sa nečim što je već poznato.

Nikad nećeš izgubiti ako budeš previše velikodušan.

Put kojim se ne ide je put koji se pleše – pojavila mi

se ova rečenica dok sam razmišljala o tebi kao monahu

koga ne štiti nijedna crkva, nijedna religija, već Bog Sam.

napisala si mi u mejlu

Ja sam Anđelka svim jezicima.

Ja sam Anđelka i Ljubica jezika.

značim sve

Sve žene su žene. Retke su kao Anđelka. Jedna je Boginja.

Svi muškarci su muškarci. Retki su kao Anđelka. Jedan je Bog.

Anđelka je junakinja prve televizijske serije koju gledam. Zaljubio sam se u Anđelku.

Za Anđelkino postojanje su zaslužni Sloboda Mićalović koja ju je otelotvorila – Milica

Jakovljević spisateljica koja ju je stvorila – Zdravko Šotra u čijoj je režiji gledam.

Hvala svima koju su učestvovali u oživljavanju Anđelke.

Anđelka je u sebi sabrala sve junakinje i junake u koje sam se

zaljubljivao slušajući radio-drame gledajući filmove i čitajući knjige.

Junakinje i junaci si me vodili. Bili mi uteha. Ljubili me.

Stvorili me junakom.

Anđelka ljubim Te oduvek i zauvek.

malopre sam osetio da sam sigurno nekada nekoga

povredio baš time što sam želeo da nikoga ne povredim

mrtav golub na asfaltu

Sinulo je sunce. Raskopčao sam jaknu.

Otkrića su potvrđivanje istog ali drugim rečima rečeno.

Otkrovenje je potvrđivanje istog uvek istim rečima rečeno. 

Bog voli da čita o drugom koji je isti kao On.

Isti sam kao Bog jer sam ništa a On je sve u meni.

Oni koji ne veruju u Boga ne vole što pišem o Bogu. Oni koji

veruju u Boga ne vole što o Bogu pišem na način na koji pišem.

I zato pišem samo Tebi jer samo si Tii i jedni i drugi.

Odrastao sam u društvu bez religije u kome je

opijum za narod bila rečenica religija je opijum za narod.

Kroz suze gledam iskušenicu Sanju na televiziji koja se

preobrazila u monahinju Tavitu. Kroz suze vidim samo ljubav.

Odan sam svakome ko se predao do kraja.

Svako ko daje život drugom je Bog.

lepo

je

ljubav

je

dobro

Anđelka Velikodušna

41608 - 41640

blaženstva

tek kada nestanem reči krenu – poteku – polete – zasijaju

Božije reči.

Bogom. 

Bog.

Momčilo Drača

mi

je

prišao

sa

leđa

samo

da

me

pozdravi

a

jako

me

je

obradovao

Hiljadu devetsto devedeset druge mi se na leđima između lopatica

pojavilo masno tkivo. Pre nekoliko dana sam primetio da se malo uvećalo i

to me je zabrinulo a malo me i boli i nemam kome to da kažem osim Anđelki.

Izađi iz mene moje masno tkivo. Izađi iz mene moja boli.

Bol rastužuje.

Blizu sam Stančića. Nosim hleb pavlaku jabuke i ljute papričice.

Nadam se da ću u Stančiću uz muziku mirisne štapiće i malo rakije zapevati.

pesmu

jedinu

Ja

je

ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja

je

Ja

pevanje

ljubav ljubav ljubav

usne na usnama

ljubeći se ljubimo sve

Boga

zasijaj

poleti

poteci

kreni

a

n

đ

e

l

k

l j u b i c  a  c i b u j l 

k

l

e

đ

n

a

41641 - 41673

blaženstva

11:49h

Drugo desetogodišnje hodanje bi moglo biti desetogodišnje čitanje Ruže lutanja.

kada pomisliš na mene voleo bih da doživiš

Miroslav Mandić

je

ja

Bog 

pesma

ruža

put

lice umetnosti i umetnost lica

hodanje

jedno ja – jedan Bog – jedna pesma – jedna ruža

jedan put – jedno lice umetnosti – jedno hodanje

... najveći bokser svih vremena je isprebijani...

posvećeno Alisi Stojanović preko Srđana Valjarevića

... Anđelka svih ljubavi...

... Sanja ®Tavita...

... Sveti Avgustin – Majstor Ekhart – Gertruda Stejn i svi pevači večnog sada...

(Aurelius Agustinus - Meister Eckhart - Gertrude Stein)

... pevam Te zemljo – pevaj me vodo...

... pevam Te vodo – pevaj me vazduše...

... pevam Te vazduše – pevaj me vatro...

... pevam Te vatro – pevaj me Bože...

... pevam Te Bože – ljubi me zemljo...

... 1...

... ja sam rudar imena a ponekad i kovač kovanica...

... Tii si Moj Drug Lepa Žena...

ti

si

jasamja

... ja sam sve ono što si Tii...

... ja sam sve ono što Tii želiš da budeš...

... ja sam dete Isak – žrtva preobražena u pevanje...

... neprepoznatljivost... 

... zastrašujuća onostranost – jedina uteha...

... postelja zastrašujućoj onostranosti...

... ozario si me jer si mi rekao da sam Te ozario...

... sve mi je ružnija bilo koja vrsta pismenosti

jer je pismenost vojnička uniformisanost...

ja sam pismo pevanja – pevanje pismom sam ja

i

s

t

o

i s  t  o    j e    i  s  t o

i

s

t

o

levom i desnom

gore

i

dole

i

i srce  i

i

ovo je moj život koji Tii dajem

ćerko

sestro

majko

sine

brate

oče

ženo

b

o

g

i

n

j

o

41674 - 41706

blaženstva

bog

ja i ti

pesnik reči

umetnik slike

hodač muzike

da li osećaš razumeš i voliš ovih devet reči

pišem jer Tii čitaš

pišem ono što Tii voliš da čitaš

pišem sebe pišući Tebi

pišem Tebe pišući sebi

ćerki koja mi je dala pičku da je ljubavlju Božijom proslavimo

sinu koji kroz mene Boga nam ljubi

deco moja živim vas Bogu

posvećeno mojim abortusima

dete sam svih velikih umetnika i umetnica koji nisu imali decu

ja sam kopile – umetnost je kopile

posvećeno Kaji i Milomiru

kad već ljubim beleške po papirićima treba da kupim hamer za njih

volim da putujem po sebi

ja sam otvorena šaka kojom otvaram svoje srce i um

u knjigu treba da vratim ritual pozorište film performans

svet je svet

noć je noć

novac ljubi

a ovo je

Bogu milo

volim devojčice koje ljube dečake

volim devojčice koje ljube devojčice

volim dečake koji ljube dečake

volim devojčice i dečake koji ljube trsku

volim dečaka koji ljubi devojčicu

kada govorim o sebi govorim Boga

kada bajkolikujem o Tebi bajkolikujem Tebe

kada pevam o umetnosti pevam pesmu

manastir vremena je rudnik poezije

ni mlado ni staro nego Bogu milo

ja sam večna umetnost – umetnost izdašnosti

sperma u grlu – čednost sama

svesti svesnosti ljubim Te i u srcu čuvam

kada nazoveš Boga Bog se odmah javi

kada Bog nazove niko mu se ne javi

pijem ljubav Božiju

je sam Veliki Prasak Tii si Bog

nešto divno sam mislio ali sam zaboravio u pijanstvu koje me peva

pijan sam – ubio sam se – da bih preživeo

posvećeno svima koji su dali život za ljubav

pijanstvom sam most svih mostova

ja sam pevač Svemira Tebi u slavu

živim novi novac koji preobražava i siromašne i bogate

ja sam devojčurak i dečak večno srećnog kraja

41707 - 41739

blaženstva

zvaću te za pet-deset minuta samo da završim nešto

ja sam Bog

ja ne znam ko je Bog

ja ne znam kako je neko Bog

ja samo znam da sam ja Bog

Bog

je

Bog je Bog je Bog

je

Bog

oprao sam posteljinu. eno je suši se na terasi

nemam mašinu za pranje veša pa ga samo

propiram kroz vodu sa deterdžentom i omekšivačem

voleo bih da skupim na jednom mestu sve prodavačice koje 

su ljubazne prema meni i da ih proglasim kraljicama grada

bake će zameniti banke

kako da proslavim žene koje gledam na porno sajtovima?

volim majke za jebanje jer je svaka majka

rođena za jebanje pa tek onda za rađanje dece

žrtva privlači

kurac se diže Bogu

nije važno da li je klitorisni ili vaginalni. bitno je da je orgazam a ne svet i svest

razlika ne govori o razlici nego o istom

opiranje je druga strana dominacije

orgazmom se obožujem

umetnost je bez zašto

ponavljanje je osnovna stvaralačka figura. zasnovana na ritmu

kao i jebanje. jebeš jebeš pa orgazmiraš. ponavljanje je jebanje

novac je i ponavljanje i jebanje 

telo novca pleše

istim putem

istom prirodom

istom pesmom

humanizam je najnehumanijii

Vraćam se sa mosta. Osećam da je moj život jedna velika

ljubav u kojoj se ljube sve velike ljubavi oduvek i zauvek.

Najnežnije se ljubi kamenje. Pomislih.

Zamišljam kako se ljube cveće i drveće. Čovek i sunce. Galaksije i galaksije.

Mislim kako se ljube ideje.

duhovi ljube jedni druge

sve je lepše ako se dam

koliko se dajem toliko i jesam

ljubljenje je crkva a jebanje sveta služba u njoj

41740 - 41772

blaženstva

Kada zviždućem zvuk – smirujem se. Kada zviždućem melodiju – spokojan sam.

prvi je poslednji

Sa velikim uzbuđenjem sam noćas čitao Nikolaja Fjodorova i odlučio da u svim

knjigama  6. marta u dvadesetom blaženstvu napišem Nikolaj Fjodorov. Kao što

svakog 27. oktobra u dvadesetom blaženstvu pišem Robert Valzer. Nikolaj

šezdeset petog dana u godini. Robert šezdeset pet dana do kraja godine. 

(Robert Walser – Nikolai Fyodorovich Fyodorov)

dečačka divljenja

voljom sam nadražen

Tela su jako gusta svetlost. I osećanja su

gusta. Misli su već ređe. Volja je prefinjena. 

Treba da proslavljam starenje i gubljenje snage.

tihi

jek

dobrota drugog čoveka je čvrsto tlo sa koga se odrazim ka Bogu

lepota drugog čoveka me uvek vine Bogu

orgazam preobražavanja

ja sve hoću

novac je ničiji i pripada svakome

ljubim devojčice i dečake koji su odrasli bez oca

ljubim devojčice i dečake koji su odrasli bez majke

ljubim devojčice i dečake koji su odrasli bez majke i oca

jezik prima sve u sebe i stvara još nestvoreno

ja sam sada – ja sam početak

malopre sam u tekstu Pavla Raka pročitao

U centru Moskve, 19. januara 2009, pucnjima iz blizine su bili ubijeni novinarka

Nove gazete Anastasija Baburova i advokat Stanislav Markelov. Ubica je pucao

otpozadi, u potiljak. Još nijedno političko ubistvo nije bilo osuđeno po zakonu.

Ubice se ne plaše. Jer znaju da će ostati nekažnjeni. Ali ni žrtve se ne

plaše: zato što prestaješ da se plašiš onda kada braniš druge.

prestaješ da se plašiš onda kada braniš druge – predivno

ko se ne boji živi večno

umire se strahom

Miroslav Mandić je svakodnevni neprestani ustanak. Ne ustanak u krvi. Ustanak nove krvi.

ustajanje i poletanje

ustanak stvaranjem

samo je da stvaralačko

ljubim Te vodi me gde hoćeš

Vlažno i toplo. Povremeno pada kišica. Hodam ka mostu.

Malo zabrinut zbog zdravlja i utučen saznanjem da svaka država ubija

ljude. I onda osetih kako Bog ljubi sva bića i ta ljubav me je prožela i smirila. 

bez tebe niko, sa tobom sve

osvanule su ove reči na zidu Tehničkog fakulteta

Radost života i jeste uprkos užasa u životu.

Radostan sam jer sam naučio da u svemu vidim lepotu Božiju i Boga.

Kada ne bih u svemu video Boga i lepotu

Božiju ne bih video ništa jer sve što vidim će nestati.

Nadam se da ću češće ležati na travi i gledati u nebo.

41773 - 41805

blaženstva

danas ću pisati o dubokom

u dubokoj vodi

duboko u Tebi

dubokim promišljanjem

kroz dubok sneg

duboko u šumi

duboka tišina u dubokoj noći

dubok džep. duboko razočaran

u dubokom loncu

dole u dubini provalije

duboko u očima

duboko pod zemljom

u dubokoj starosti

duboka ružo

u dubokom snu

duboko je ušao trn

duboko u prošlost

duboko grlo

duboko oranje

dubok glas

duboke cipele

duboko hvala prosjacima

duboko saosećanje

hladna voda u dubokom bunaru

isti smo u dubini srca

dubiti dubinom

doboka tuga

duboko korenje

dubok ožiljak

u dubini mora su – biseri. u dubokoj protivrečnosti – istine

lepo bi bilo svakoga dana pisati o nečemu

visokom – širokom – plavom – neobjašnjivom – dalekom – nepoznatom

 nežnom – harmoničnom – simetričnom – odbačenom – trenutnom – prolaznom

večnom. pisati visokim – širokim – plavim – neobjašnjivim – dalekim – nepoznatim

nežnim – harmoničnim – simetričnim – odbačenim – trenutnim – prolaznim – večnim

vaskrslo o vaskrslom. rumenilom o rumenilu

reč duboko je ostavila dubokog traga u meni

41806 - 41838

blaženstva

danas ću pevati o prevojima

vijugavim putevima 

blagim krivinama

neprimetnim nagibima

sve nevidljivijem

zelenim livadama

sporom disanju

predelima srca

lepoti tabana

mekim mostovima i mekom stomaku

toploj šaci 

dugo nedodirnutim telima

svim lelujanjima

dašcima vetra

 pčelama koje sleću

slivanju vode

naborima haljine

približavanjima i udaljavanjima

smrt je ponekad jedini drug u životima odbačenih

ponekad jedino smrt spašava mučenike od nepodnošljivih mučenja

blagi mirisi se šire

zvonjava zvona dolazi preko vode

svetlost se prostire po putu

ljubičastim grobljima

kičmi koja se uvija

lelujajućem krstu i pulsirajućoj samoći

 dojkama i oblim butinama

lekovitim oblinama

neizneverenim idealima

lavežu pasa u daljini

pticama koje preleću prevoje

žrtve opraštaju i oslobađaju

usamljeno drvo

dečakov pogled