Bog Miroslav Mandić Bog

pet reči same po sebi

dečače pomozi svim bićima

eksploatacija je ništavilo i porađa ništavilo

kolonijalizam je ništavilo i porađa ništavilo

imperijalizam je ništavilo i porađa ništavilo

zakon jačeg je ništavilo i porađa ništavilo

dominacija je ništavilo i porađa ništavilo

trava je sve zelenija

svakog trena trava je sve zelenija

Alistere pozovi dečaka u sebi da Tii pomogne. malog dečaka

koga je majka budila u četiri ujutru da raznosi mleko od vrata do vrata

stanovnicima Kilbirnija malog gradića 18 milja južno od Glazgova

taj dečak kao i svaki dečak i devojčica je živ. pun života i nade

i više od svega požrtvovan i zato je lekovit i najbolji saveznik

bacio sam kocku i pitao je da li da objavim fotografiju dečijeg groblja

dugo sam mislio šta da napišem ispod fotografije dečijeg groblja

dečija groblja su svetilišta žrtava ljubavi za ljubav samu 

ljudi se trude da produže ljudski život na hiljadu godina

zašto zamenjivati večni život u nama za samo hiljadu godina

poskočim i evo besmrtnosti

gde ste. u bulji vam ga polako zaboravljam

pozdravlja stari mangup ironično i sa patosom prijatelje preko puta ulice

prodavačica novina baš veselo zvižduće

kada izbacim vazduh iz želuca sve je opet lepo

jede mi se maslinovo ulje ali zašto je tako skupo

sa uživanjem gledam ovog psa. volim pse i volim što nemam psa

uvek me je uzbuđivala borba za pravednu stvar

u životu nisam mogao da pronađem pravednu

stvar jer su pravedne stvari bile borbe protiv nekog

više sam verovao u borbu sa samim sobom nego u borbu za nešto

više sam verovao u pevanje nego u borbu

nisam se borio nego sam se divio velikim stvaraocima – krhkima – odbačenima

u svim bićima sam našao jedinu pravednu stvar za mene

u mojoj pravednoj stvari su i sve ostale pravedne stvari

ljubavlju i stvaranjem se borim za sva bića

borim se bez borbe

hodanjem – namigivanjem

pevanjem – plesanjem

pupljenjem

na Lionu je upravo otvorena fudbalska sezona utakmicom Hajduk – Voždovac

Tišina je tako precizna – Mark Rotko

Savest – tu leži moć Boga – Seren Kjerkegor

uživao sam juče u ovim lepim mislima

mislim

lepa je reč mislim

ukus joj je rajski

reči misle same

protivrečje

verovatnoća

obimna veličina

četiri sile

jaka sila – elektromagnetna sila – slaba sila – gravitaciona sila

jedne sile

sile ljubavi

lepa je reč sila

mila sila

Čekati, biti strpljiv, to znači misliti – Fridrih Niče

strpljen spašen

saputnice

licem saputnice

mislim konja

misli konja – misli trava

nikada bez konja – nikuda bez trava

oči misle

lišće misli

uzmem li kamen u šaku osetiću težinu njegovih misli koje me misle

odluke misle

odanost svemisli

fizika ljubavi – ljubav stvara ljubav

sada misli

voleo bih da mnogo više mislim dobre pomisli

mislim na Tebe – sunce u kičmi

dok sam se brijao neprestano sam mislio o mislima i

nisam mogao da se zaustavim jer su sve misli bile dobre i lepe

zemlja misli na gladne... humor misli na tužne... sva bića misle biće...

mislim – pupim

 da li je uništenje atomskog oružja razaranje ili stvaranje

ljudi uništavaju mnogo stvari da bi gradili i mnoge stvari grade da bi uništavali

kada rešim problem koji mogu da rešim problem koji ne mogu da rešim nestaje

ulazim u šumu – ptica sve jače zvižduće

pčele sleću na bele i ljubičaste cvetove

prolazim kroz Topčidersko groblje

kako je samo procvetala bela magnolija

kada krenu magnolije sav vazduh se seksualizira

ovim vazduhom strujim kroz postojanje

struna sam svih bića

jedna struna – jedna melodija

vetar – zar nisi to Tii

dok polako hodam strminom osetim lepotu hrama skromnosti u meni

drvo je sebi lepo

milione godina vredi živeti za trenutak koji stvori milione godina

ciglu je prekrila mahovina

život želi iz svega da se rodi

mislim na hodački štap

hodačkim štapom mogu da načinim krug i sačuvam se od svega što nije dobro

hodačkim štapom mogu da otvorim krug za sve što je dobro

hodački štap – kreni krug

ja sam krug otvorenosti prema svemu otvorenom

dobro je otvoreno

ljudi trče po šumskim stazama

hodam po mekoj piljevini koja je pobacana po stazi da ne bi bilo blata

kada bi se uništile sve fabrike za bilo koje oružje da li bi to bilo razaranje ili stvaranje

na ovom kasnom popodnevnom suncu lepota mlade devojke hoda u meni

na licu svakog čoveka mogu videti majstoriju prastarih majstora od kojih se

zanat postojanja može naučiti mnogo bolje nego na slikama bilo kog velikog majstora

krošnje drveća se već sada toliko zelene da su bogatije od bilo kog novca

svaki pupoljak je vredniji od bilo koje banke

sve što jesam ulažem u Pupoljak svih bića

za pesmu ne postoji zakon – pesma je zakon

za ljubav ne postoji zakon – ljubav je ljubav

prva zelena salata ove godine – osamnaest godina od Kajine smrti

nevinost se stiče

intiman sam sa svakom česticom

hoće proleće sebe hoće

zakon bi trebalo da postoji samo za one

koji u ime zakona vrše nasilje nad drugima

ispunilo mi je grudi ovo veliko drvo

blaženstva su venci reči oko Tvoga srca

samo sa svim bićima sam među svojima

kada bi se uništio asfalt koji prekriva

zemlju da li bi to bilo razaranje ili stvaranje

devojka izviruje kroz prozor u prizemlju

sam sam da ne bih bio sam

lako nositi samoću je velika umetnost

sam sva bića

sam jer verujem i živim od zajedništva svih bića

sam jer ljubim slaganje

sam svima

sam za sve

sam da ničija leđa ne bi bila sama

uhvatim loptu – koje jedinstvo

kupio sam somun. više liči na dušu nego na hleb

Pupoljak svih bića se razvija. kako. kada

bih znao kako ne bih ga ni mogao stvarati

pri kraju iduće nedelje ću ishodati prvih hiljadu kilometara

spava mi se. gladan sam. bole me noge od umora

radujem se salati

radujem se knjizi Moj život Riharda Vagnera

zaista mi se spava

ali dovršiću današnja blaženstva kao konji koji spavaju dok hodaju

ruke mi mirišu na šampon

spokoj me odmara

cvetanje me približava...

oprao sam salatu da ne bih zaspao

spava mi se – tuga je to – nežnost je to

ovo pisanje dok mi se ovako jako spava je baš herojsko

idem srce da odmorim

svaki tren – beskrajna melodija

svaki pupoljak – melodija beskraja

cvetanje sunca

Bože pomozi mi da nemam prinudne i ružne

misli povodom bližnjih koji me povređuju

izgovarao sam dok sam crtao Plavu ružu

hodam – širim radost radosnima da je uvećaju i prošire tužnima

hodam – širim zdravlje zdravima da ga uvećaju i prošire bolesnima

čuo sam se sa Zoltanom. razgovarali smo o kupovini iMac-a

novac će mi dati Vera i Tibor

svratio sam kod Suna da vidim da li mi može pomoći u kupovini

sve me to odvaja od blaženstava

o svemu tome pišem da bi i to bila blaženstva

prekosutra ćemo Sun i ja ići po prodavnicam da vidim iMac-ove

Zoltan će mi instalirati jedan program

pomoću koga će moći da mi stavi sve što mi treba

voleo bih da sa nekim ko se razume u kompjutere pričam polako i meko

volim da pričam dugo polako i meko

kao da ništa o čemu pričam ne znam

kao da sve o čemu pričamo nastaje baš sada i zavisi od nas samih

saznavati da bi se radost uvećavala

saznavati – čuditi se – diviti se – poklanjati se

znanje nadima i stvara predrasude

sa predrasudama nema saznanja i spoznanja. nema radosti

radujem se iMac-u

za mene je tehnologija takođe priroda. nevina kao i priroda

tehnologiju čine sva bića – tehnologija čini sva bića

nadam se da ću imati jače zvučnike i sa

još većim uživanjem slušati klasičnu muziku

svaku muziku

počinjem da uživam u čitanju Vagnerovog života

živim sa Vagnerom. delim njegov život i stvaranje. saosećam sa njim

autobiografije su sveukupno umetničko delo

prvi put drugo desetogodišnje hodanje je autobiografsko hodanje

Miroslav Mandić je hodanje autobiografije

svako biće je autobiografija svih bića

u raju se ne kuva. kuva se u paklu

posvećeno zelenoj salati i nekuvanjima

prekucavam stare neobjavljene tekstove iz sedamdesetih

prožima me isti eros odanosti

odanost je večni početak

vlati trave na kojima se poseku dečiji prsti

kapi krvi na jako zelenom

u Pupoljku svih bića bilo koji detalj je remek delo

pre nego što počne da zri voće cveće govori o svemu

uživam životu na radost – uživaj

uživaj ljubavi na radost – uživam

gledam trnje na okresanim ružama i mislim na Tvoj petni trn koji je nestao

ljubičaste magnolije su napupele

čovečanstvo je samo jedan busen u nepreglednom Pupoljku svih bića

bacim loptu da se odbije o zid i doleti mi pravo u ruke – živa matematika

piše vam ovde ljubav. baš lepo

rekao mi je zaštitnički dečkić koji prodaje vlažne papirne maramice na ulici

vetar mi ponese kosu. miris ljubičice mi nadraži nos

gledam u vazduh

nevidljivo je tako blago

crvenokosa devojka puna snage se žurno spušta niz ulicu i prstima dodiruje zid

lepu ženu tužnih očiju vodi pas koga je izvela u šetnju

šakom sam obuhvatio žutu tenisku lopticu

da mi oblikuje energiju u pravilno kruženje

bacam loptu za radost svih bića

bacam loptu za zdravlje svih bića

bacam loptu za slobodu svih bića

bacam loptu za preobražaj svih bića

bacam loptu za odanost svih bića

bacam loptu za ljubav svih bića

bacam loptu za uspeh svih bića

bacanje lopte je baš dobro pisanje

hvatanje lopte je baš dobro pevanje

bacanje i hvatanje lopte je baš dobro stvaranje

proleće doji sva bića mlekom života

biće sobom doji drugo biće

mlekom mleka – pupkom pupka

ij i pij

veliki deo mog stvaranja se zasnivala na odricanju od stvaranja

veliki deo mog življenja se zasnivala na odricanju od življenja

često samo naslućivanje

titraj

pogled u stranu

saosećanje sa odbačenima

nepristajanje na podrazumevanja

nepristajanje na moć i oholu ravnodušnost

divljenje

nezaštićenom

predavanje

krhkom

poistovećivanje

istim

ponavljajućim

dodir besmrtnosti

suzama

odsustvom

strpljenjem

molitvom

uvek travama

lišćem

pupoljcima

vrapcima

bulkama

ružama

putem

muzikom

prvim junom

običnim

veličanstvenim

božanskim

suština svakog gola u fudbalu je ista

gol

a svaki gol u fudbalu ili bilo čemu drugom je različit