Bog Miroslav Mandić Bog

mačka liže tri mačeta

nisam mislio da počnem tako ali sam ih ugledao

hteo sam da govorim samo iz uma

ali kada sam već krenuo ovim putem nastaviću

to i jeste lutanje

jeste kako jeste

bez dvoumljenja

pa gde stignem

a uvek sam sada i ovde

sada-večnost — ovde-svuda

 od sada do svakog sada u svim vremenima i svim pravcima

dobro je

neka tako i ostane

uvek dobro i samo dobro

i kad nije dobro nek je dobro

i kad nisi dobra prema meni da si dobra prema meni

kao ovaj avion koji me nadleće

sa čovekom koji mi dolazi u susret često se viđam na

jezeru pa i danas iako sam krenuo tri sata kasnije. kao i on

ne poznajemo se. ne javljamo se. ali mu uvek vidim osmeh u očima kad me pogleda

baš je lepo biti na jezeru

iza leđa čujem zvuk bicikla koji mi se približava

sedmorica radnika sede na klupama oko stola i čekaju da im se završi radno vreme

neka Tii moje reči prijaju očima

neka Tii moje reči budu blage ušima

svako bira kad hoće da umre — rekao je sinoć Jerotić

telom reči grlim Tvoju dušu

telom reči ljubim Tvoj duh

sve je lekovito

to je to

suva grančica na putu

nežni glasovi koji se šire

vibriranjem

šetačkim vajbovima za Tebe

podne ljubavi

od danas će mi mobilni telefon svakoga dana zvoniti ljubav u podne

ljubav za Boga Tebe i sva bića

ljubav u svakom danu

ljubav u svakoj od 84600 sekundi svakog dana

neprestana ljubav

Bog

uvek o Tebi govorim Bože

uvek Tobom govorim Bože

kada se sa nekim duboko razumem na kraju kažem ili napišem Bog

dvoje-troje ljudi su to prepoznali i odmah mi odgovore Bog

kada se sa nekim ne razumem ili ne slažem takođe na kraju kažem

ili napišem Bog da bi Bog poneo naše nerazumevanje i neslaganje

12:00h

zvoni mobilni — zvone zvona ljubavi — ljubav zvoni

neka od danas zvona ljubavi zvone svakom biću

hej sva bića moja od danas uključite mobilne satove

kompjutere i neka u podne Svemirom zvone zvona ljubavi

da hrane gladne

da hrane sve one koji su bez ljubavi

da izleče bolesne

da donesu novac onima koji ga nemaju

da vaskrsnu sve umrle — da Svemiru bude lepo

da uvećaju snagu ljubavi svima koji ljube samu ljubav

volim da čobanim i vrtlarim drugog ali samo one koji žele i vole da primaju

kada sam pre podne mislio o gladnima i neuhranjenoj deci koje je sve više

setio sam se Marijane i Suna i njihove dece Lune i Tea

razmišljao sam šta da Marijani i Sunu predložim da bi

ljubav njihove porodice zračila i hranila i neuhranjenu decu

našao sam rešenje ali sam pomislio da bi ih to opterećivalo i onda sam odlučio

sam ću uraditi nešto slično

i

odlučio sam da svakog podneva podsetim

sebe i ljubim ljubavlju koja hrani sve i svakoga

odmah sam uključuio mobilni da mi zvoni svakoga dana u podne

tako je otpočeo svakodnevni Podnevni koncert ljubavi u Svemiru

gledam u beskrajno nebo i oblake koji se neprestano maze po

njemu menjajući svoj oblik... vidim tvoj lik. volim te volim te volim te! A

ovu poruku sam primio u 12:22 h od A koja mi se nije dugo javila

hladan vazduh miriše na slatki miris hladnih lubenica

evo ih zvone zvona ljubavi

zvona ljubavi su me zatekla u bolnom razgovoru sa bližnjom osobom

slaganje — pesma Božija. razilaženja — slava Božija

sinoć je tek tek promicala. tek ponegde

zasvetlucala. tek po koja od prvih pahuljica snega

mama tuče devojčicu na ulici a ona se opire i smeje. vidi se da joj

je više stalo da sakrije svoju poniženost nego da se preda fizičkom bolu

devojčica me je podsetila na batine koje sam dobijao u detinjstvu

na tu borbu sa bolom i poniženošću

Kajo hvala Tii na batinama — batinama si me uputila Bogu

Kaja Bog

pijem vino da ispijem sve boli

u radost ih Božiju preobrazim

ni trenutak bez Boga

sve za Boga

samo Bogom

gutljaj Boga

zalogaj Boga

nekad bih voleo da mi ovi zvučnici mnogo jače trešte

nekad bih voleo da se u nekom blaženstvu proderem jače

nego što se Alen Ginzberg drao u svim njegovim pesmama

nekad bih voleo da budem ležerniji od konjskog

kurca posle ejakulacije bilo od kojih ležernih pesnika

dobro je ovo napisano baš tako kako je napisano

ipak najčešće želim da budem samo ja

ništa

Bog

voleo bih da mi i sledeće godine kupiš krempitu za Tvoj rođendan

ako već ne možeš svim bićima da kažeš ko sam reci im da sam niko

sve ovo što pišem se ne odnosi na Tebe nego na Tebe

ponekad se dobro poseri po meni — to će mi

jako prijati kad je naš odnos i svet već takvo sranje

sećam se samo božanskog u našem odnosu i ne podsećaj me na bilo šta drugo

sećam se samo orgazama naših čednih zanosa i slaganja

sećam se samo nadraženosti svakodnevicom koja nas je ispunjavala i spajala

sećam se samo bolnih krikova kojima sam se ubio da bih Te zauvek ljubio

ako me pitaš za ostalo i naše nesporazume reći ću samo — Bog

ako insistiraš da Tii kažem šta mislim o ostalom i toleranciji

mogu samo da Tii kažem nosi se u tri lepe pičke materine Tvoje

Miroslav Mandić jebe svima mater jer Miroslav Mandić jeste svima mater

Samo Me Ljubi — pružih Tii ruku i rekoh svoje ime

Ljubim Te Jedini — rekla si svoje ime i pružila mi ruku

dok se penjem uz brdo iz mene su zazvonila zvona ljubavi

mobilni iz džepa zvoni ljubav podneva

idem i zvonim

sve se vrti ljubeći jedno drugo

stopala su mi put — šake su mi ruže

Svemir je gnezdo. Galaksija krevet. Sunčev sitem pokrivač. Zemlja uzglavlje

 ne porobljavaj me hlebom nasušnim — marš u tri lepe pičke materine Tvoje

ne korumpiraj me moći — marš u tri lepe pičke materine Tvoje

ne zavodi me iluzijama — marš  u tri lepe pičke materine Tvoje

marš u tri lepe pičke materine Tvoje — mani me smrtnosti

marš u tri lepe pičke materine Tvoje — besmrtna nežnost za Tebe

juče sam saznao da je jedna osoba uključila njen

mobilni da joj zvone zvona ljubavi svakog podneva

priroda pičke je čednost koja se potvrđuje upotrebom

priroda kurca je stvaranje koje se potvrđuje pevanjem

pevam Te pičko moja jedina

čuvaj me bacam se u bezdan Tvog srca

ljubavlju dojim sva bića koja doje svoju mlad ljubavlju

opalo lišće besmrtnošću doji zemlju

hrabrost ozarujućim doji još nestvoreno

pesmo

dojiljo

moja

siso

umetnosti

moja

pišeš me — dojim Te čitanjem

napoji nas mlekom svih bića

pička ljubi kičmom

kurac ljubi kolenima

jedno drugom smo u očima

ljubav u našim očima je Bog

oko

bog

nadam se da ću do Nove godine istetovirati Svemir

na levoj slepoočnici i reč pupoljak na levoj strani vrata

15:16 h

voleo bih da istetoviram reč pička i reč kurac na unutrašnjoj strani butina

najnežnija

nežnost

nežnosti

moja si najnežnija nežnost nežnosti moja

bezdan moje ljubavi je prvi zamah u krilima Tvoje slobode

dok letiš podseti me da Tii pevušim o majci Božijoj

podnim

zazvonilo je

hodam

ljubim

zvonim zvonima ljubavi u svim bićima

još zvonim

melodija mog mobilnog je blaga. počinje

tiho. dolazi iz daleka. tiha uspavanka koja budi

danas me je iznenadio podnevni ljubavni koncert. ipak mi je telefon zvonio

kao i ranije i pomislila sam ko me sada zove. bila sam se obradovala nečijem pozivu

nisam mogla da se javim jer sam dojila. kad vidim posle ljubav me zove

pisalo je u jutrošnjem mejlu

evo upravo mi je zazvonio alarm u 12:00!

dobio sam mejl posle današnjeg hodanja od treće osobe koja zvoni ljubavlju

mrak se brzo spušta

zatamnilo je za mojim stolom

svetlost sa ekrana mi osvetljava taster

kao da sam u pećini

počinjem da se čuvam detinjstvom

nastavljam da pišem i čuvam svačije detinjstvo

detinjstvo sve mladi

ljubav je seks svih bića

skuvaću jedan krompir jednu šargarepu

jedan luk i tome ću dodati konzervu pasulja

bilo je divno dok sam ljuštio krompir

kad sam oljuštio koru krompir je zasvetlucao svojim sokovima

šargarepa se crvenila i svetlucala

luk beo. okrugao. pun vode

volim ljude koji su pažljivi prema vodi pomislio sam

one koji čuvaju vazduh

ljude koji ljube svetlost

pesnike koji od opštih mesta čine sunca ljubavi

priča priča o detaljima opštih mesta. roman ih ironizuje. pesma opštim mestima oživljava besmrtnost

oko mog Pupa je sve tamnije

mrak ispunjava sobu

dobrota svetli u svim stvarima

dobri ljudi prave dobre stvari

podne ljubavi ljubi ljubav ponoći

upravo slušam Love Supreme Alice Coltrane

sutra ću pogledati na internetu ko je Alisa Džonu Koltrejnu

ne pali svetlo dok pišem

ne gasi svetlo dok Te ljubim

morbidne stvari su samo neizgovorena ljubav i neisplakana tuga

podnevna zvona su zazvonila dok sam fotografisao moje lice

iznenadila su me

obradovala

izazvala mi osmeh

zvona su tako lepa da ih nikada ne prekidam

isključim ih tek kada se ponovo jave kroz deset minuta

hladno je. pada kiša

kažu da po Evropi svuda padaju snegovi

jako sam sam. nema mi nikoga

nema ni Nikoga ni Nekoga

Niko i Neko su verovatno kod nekoga ili sa nekim

kada sam već tako sam koristim priliku da jako ljubim

ovu krivinu na uzbrdici u ulici Visokoj

oblačno je

kod obućara Srkija gori svetlo

ipak je sve divno

divno je što idem

kiša u nekom trenutku liči na vlažan sneg

ipak još nije pao prvi sneg

već dva-tri dana me malo boli stomak

radovaću se kad padne prvi sneg

još kilometar do Gnezda

noge same idu

toplo je u sobi

nismo više sami ni toplo ni ja

kada pada kiša oluk ispod prozora žubori kao potok

voleo bih da obavestim sve ljude da svakog podneva ljubav zvoni

za sva bića. ne znam kako to da uradim pa ću samo zvoniti i ljubiti

ponekad bih voleo da su svi oni koje sam upoznao u životu za jednim stolom

da ih gledam. uživam u njima. da ustanem i kažem

srećan sam jer ste tu i tužan jer ste otišli iz mog života

ljubim sve one koji lutanjem oru zemlju i seju najplemenitiju vrstu ljubavi

ženu koja me je danas molila da joj dam deset dinara i rekla skroz sam se smrzla

ljubav svih bića svakom biću

u jednoj jedinoj porodici žive samo oni koji nemaju porodice

jednu jedinu ljubav žive samo oni kojima je ljubav oduzeta

u jednom Bogu žive samo oni kojima je Bog zabranjen